Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, a i ovi drugi, želim vam uspešan rad u ovom mandatu. Svi naši mandati i rad ove Skupštine je pod velikom senkom onoga što se dešavalo oko izbora, na dan izbora, noć izbora, noć posle izbora i to je nešto što mora da se reši.
Pre toga, vezano za temu o kojoj danas govorimo, prvo čestitke predsedavajućem. Čestitam vam da imate dovoljno snage da se izborite sa svim pokušajima da se nastavi devastacija ovog tela koje bi trebalo da bude najvažnije državno telo, pijemont demokratije u ovoj državi. Čestitam vam na tome. Vaša odluka koja je doneta u petak je apsolutno po svim propisima i donela je dobro, jer vidimo da je danas rasprava nešto malo bolja nego što je bila.
Parlament Srbije ima najniži rejting od svih institucija u ovoj državi. Znači sve druge institucije koje rade u ovoj državi, javne ili neke druge društvene imaju viši rejting od ovog parlamenta. To je stvar oko koje svi treba da se zabrinemo, ali to je i posledica načina kako je vođen parlament u poslednje vreme. Verovatno da taj status najgore institucije nije bio večno prisutan.
To je i razlog što neću glasati za predlog većine za gospođu Maju Gojković. Potpuno je prirodno da većina predlaže svog kandidata i potpuno je prirodno da ljudi koji sede ovde kao predstavnici naroda imaju svoj stvar. Neću da komentarišem ništa o predloženoj kandidatkinji za predsednicu, njen rad u Narodnoj radikalnoj stranci, SRS, Narodnoj partiji, SNS, da li G17, da li ATP Vojvodina, ne znam gde sve, govori dosta o njoj, tako da nema potrebe da je ja hvalim. Nema nikakve potrebe da je ja hvalim dalje.
Ono što je važno za ovaj parlament je i to da se utvrdi šta je bilo sa izbornom krađom. Izborna krađa u Srbiji traje od 2012. godine, od one vreće sa nekim listićima koja se tu ispred parlamenta nosila okolo kao dokaz nečega. Ta krađa se nastavlja kroz devastaciju svih institucija koje su bile i koje rade u ovoj državi, kroz to da je manipulacija medijima najgora u poslednjih 20 godina, kroz to da su asomahumi, „Beograd na vodi“, helikopteri i sve druge afere prisutne svaki dan bez bilo kakvog odgovora. To je krivica vlasti.
Moja poruka kolegama iz vlasti i onima koji se tako osećaju je da shvatite da niste opozicija. Četiri godine ste odgovorni, ne vi lično naravno, ali onaj koji vas je doveo u parlament, ko vas je stavio na listu i za koga su glasali građani je doneo odluku da vi budete vlast u ovom telu i zato se tako ponašajte.
Nije pristojno da poslanici vlasti vređaju svoje kolege iz opozicije, da se plaše, da budu nervozni. To je potpuno nebitna stvar.
Ja bih jednu malu poruku za kolege iz opozicije, imamo puno važnih stvari u ovom parlamentu, puno stvari oko kojih treba da non stop pričamo, da ukazujemo činjenice da na to što ne valja. Ali, daj da se ne igramo sa demagogijom.
Taj restoran nesretni, naravno da je nepristojno kako sad sede tamo, ali daj da to rešimo tako što ćemo reći – nećemo da idemo u taj restoran. Evo, ja vam kažem neću ići u taj restoran ceo mandat. Prošli put sam bio sedam puta kad je bilo nešto u pola noći. Hajde da se bavimo ozbiljnim stvarima.
Vlast u Srbiji u poslednje četiri godine je napravila toliko problema građanima, svima, budućnosti, deci koja nisu rođena, pa nema potrebe da se bavimo trivijalnostima.
Prema tome, da radimo ozbiljno vama iz vlasti želim da što pre budete oslobođeni obaveze koja je preteška, a to je da brinete o budućnosti Srbije, a opoziciji svih boja veličina i oblika želim da iskoristimo ovaj mandat tako da na sledećim izborima sprečimo izbornu krađu bilo da se ona radi na najgori način, fizički, bilo da se radi preko manipulacija koje ova vlast stvara. Hvala.

Član 106, 107, 108.
Prethodni govornik je govorio o mnogo tema, barem ono što smo uspeli da shvatimo, ali nijedna nije imala veze sa tačkom dnevnog reda. To je prva stvar.
Što se tiče naslovnih strana od subote i poreza državi, to smo videli 200 puta, ja vas pozivam, sve nadležne državne organe da što pre urade svoj posao i da kazne bilo koga, makar to bio i ja za bilo šta što nema veze sa poštovanjem zakona, nego što je utaja poreza.
Prethodni govornik, sada mi kažu ljudi koji su tada bili u parlamentu, 2003. godine da je tada takođe poslanik vlasti DOS-a tražio da mu se registruje ukradeni auto da bi glasao za budžet. Nije naravno i to je samo jedna od mase stvari. Sa silosima ne znam šta je sve bilo, ali to nije tema. To ja vama upućujem, buduća predsednice, uvedite red u parlament. Malo provežbajte.
Dve godine trčka za mnom. Naučite ga da kaže nešto što ima bilo kakvog smisla. Hvala.

Ja nemam nikakve primedbe na proceduru. Mislim da je ona ispoštovana, bez obzira što su izbori, koliko sutra, biće zakazani za neki dan, a održani za 45 ili malo više dana. Mislim da je procedura ispoštovana i tu nemam nikakvih primedbi.

O kandidatu neću da govorim zato što ne bih imao da kažem ništa loše o kandidatu, nemam ni ništa dobro, ali je loše za kandidata to što se bira sada za ovaj kratak period i to je, s jedne strane, verovatno odanost, pre svega, pozivu kojim se bavi, odnosno instituciji u kojoj radi, a to je Vojska Srbije.

Naravno, ne pada mi na pamet da govorim bilo šta loše o Vojsci Srbije. To je jedna respektabilna organizacija koja ima svoje mesto u ustavno-pravnom poretku ove zemlje, koja ima svoje mesto u društvu i tu nema nikakvih primedbi. Vojska radi svoj posao. Vojska ne može da bude kriva ni za šta. Uvek su za to što Vojska radi loše krivi političari, i to je ono o čemu sam želeo da pričam danas i govoriću o tome bez ozbira što je predsednik Vlade pobegao, po starom običaju, sa duela, ali tu je prvi potpredsednik…

Oduzimate mi vreme.

Znači, uzeli ste mi 30 sekundi.

Prvo, premijer može samo da se izvini, a izvinuo je jedan gimnastički pojam, ali nema veze. Prema tome, poziv na TV duel i na bilo kakvu raspravu, to je do sada bilo bežanje i neću da se vraćam na to.

Šta je sa Vojskom u poslednjih nekoliko godina? Vojska je od strane politike u ovoj državi uvređena, povređena, ponižena nekoliko puta. Imamo primer da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije bio postavljen za šefa odbrane grada Šapca od poplava. Na kojoj se to vojnoj školi uči odbrana od poplava? Gde to ima u istoriji Srbije da su generali, još načelnik Generalštaba, branili grad od poplava? Što nije poslat u Obrenovac, ako je već to bio način borbe protiv nepogode, pa da spasi Obrenovac?

Druga teška uvreda Vojske je to što su prošle godine smanjene plate i dnevnice u Vojsci. Dnevnice su smanjenje desetak puta, možda i više, petnaestak puta, i to za ljude koji obavljaju vrlo odgovoran posao za bezbednost zemlje u nečemu što se nekad zvalo kopnena zona bezbednosti, ne znam kako se zove sada. Znači, na jugu Srbije. Njima su dnevnice sa jednog pristojnog iznosa smanjene na potpuno besmislenu cifru.

O opremi Vojske, o izjavi da Vojska nije imala za svakog vojnika po jednu uniformu, neću da govorim, to je besmislica par ekselans. Ja nikada nisam video golog vojnika, niti polugolog, niti da je išao u ne znam čemu, nego su svi uvek imali uniforme, naravno. Možemo da govorimo o kvalitetu, možemo da govorimo o kvalitetu smeštaja, ishrane, o svemu tome, ali to nije tema danas.

Konačno, najveća uvreda Vojske i ono po čemu će se, nažalost, neopravdano pamtiti Vojska za ove dve, tri godine, to je slučaj helikopter. Naravno da i ministar ima obavezu i predsednik Vlade i svi drugi da kroz komisiju koja je formirana, da li u ministarstvu, da li u Generalštabu, ne znam, istraži sve detalje oko te nesreće. Ja sam već rekao i ponoviću, da nesreća je posledica visokog nehata i bahatosti tadašnjeg ministra, podizanje helikoptera bez bilo kakve potrebe koje je dovela do toga da ljudi stradaju.

Naravno, da je tu predsednik Vlade, ja bih ga pitao i o tome detaljnije, a pošto je tu potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova, ja ga pitam šta je sa istragom o odgovornosti za smrt dvoje službenika u Libiji? Ja znam da su oni poginuli, da li od bombe, da li od terorista. To je nesumnjivo. Ali, ko je njih doveo u situaciju da budu na mestu, gde je svima bilo jasno, pa i njima i oni su molili da budu vraćeni na mestu gde je njihova bezbednost bila maksimalno ugrožena, ko je za to kriv? Neću da okrivljujem nikoga ni predsednika Vlade, ni potpredsednika ministra, ali njih dvojica moraju što pre da nam daju odgovor...

Hvala.

Nisam dobio adekvatne odgovore. Nema potrebe da se potpredsednik Vlade krije iza Vojske. Nisam rekao da je Vojska loše učestvovala u odbrani od poplava, nego da je besmisleno da načelnik Generalštaba bude šef Štaba odbrane u jednom gradu. Naravno da Vojska ima svoju ulogu u oblasti bezbednosti i u toj svojoj trećoj misiji. Tu nema nikakve sumnje.

Što se tiče Libije, o tome je i potpredsednik najviše govorio, apsolutno je nedopustivo da neko bude, da to bude, ako se ne varam, jedina ambasada otvorena u Tripoliju i da to baš bude srpska ambasada bez bilo kakvog adekvatnog odgovora na preklinjanje, na molbe te gospođe koja je tražila da bude smenjena. Ne možete vi na silu nekoga da pošaljete tamo, slažem se, ali ne možete na silu nikoga ni da držite tamo, a to se desilo. To se upravo desilo. Mogli ste da je pozovete bez obzira da li ste našli zamenu. Ako se neko razboli, ako ima neku drugu potrebu da dođe, on dolazi.

Šta je problem dodatni? Dodatni problem sa Libijom je što dan danas nije došao u Srbiju, koliko sam ja obavešten, ambasador naš tamo. Šta on tamo radi sada? Zašto on nije došao da da svoj iskaz ovde u Beogradu pred nadležnim organima ministarstva ili nekih drugih organa, ne znam ko je još nadležan? Zašto se to nije desilo?

On je vama i predsedniku Vlade poslao jedno pismo, koje su neki procenili kao preteće, upozoravajuće. Šta se iza toga krije? To isto javnost treba da sazna.

Ono što je takođe važno, zašto se danas podiže borbena gotovost Vojske Srbije i zašto danas…

… i zašto danas, samo još jedna rečenica, predsednik države prenosi svoja ovlašćenja u odsustvu na budućeg ministra odbrane? Zašto? Gde to putuje predsednik?

Ovim predlogom želimo da se zabrani reklamiranje političkih stranaka u elektronskim medijima, bez obzira da li je u toku izborna kampanja ili ne. Razlog za to je vrlo jednostavan. U ovom stanju koje imamo sada to reklamiranje na komercijalnoj osnovi ima dva nedostatka.
Prvi nedostatak je taj da neke stranke, a pre svega vladajući, bez obzira u kom periodu, ne samo sada vladajuće, nego se to dešavalo i u ranijim periodima, imaju apsolutnu prednost u odnosu na druge učesnike u izbornom postupku. Novac koji se troši za to je nekoliko desetina ili dvadesetak puta veći, odnosno srazmera u odnosu na one koji najmanje ulažu u to i onih koji troše najviše para za to je 20 do 30 puta, što je nedopušteno ako želimo da imamo iole pristojan i ravnopravan pristup izbornom procesu.
Takođe, taj novac 99% potiče iz budžeta Srbije, ili iz budžeta ili finansijskih potencijala javnih preduzeća i ustanova. Ovaj prvi deo se legalno koristi za tu namenu, a drugi deo se nelegalno koristi i to su javne tajne. Dvadesetak miliona evra se potroši godišnje na reklamiranje političkih stranaka u izbornoj kampanji, naravno kada su izbori. Taj novac se koristi za video materijale, spotove, klipove ili promotivne sadržaje, koji su po svom kvalitetu, scenariju, porukama, a i tehničkom kvalitetu ispod nivoa „Farme“, „Parova“, „Velikog brata“ i ostale đubradi koja se može videti po našim televizijama, što sigurno ne podiže ni političku kulturu, niti kulturu dijaloga, niti bilo šta što bi moglo da izazove bolje, primerenije, pristojnije, kulturnije uslove za zbornu kampanju.
Ova sredstva treba da budu usmerena na neku drugu poziciju. Recimo, za lečenje dece od retkih bolesti, gde je velika galama, a ništa se ne radi po tom pitanju. Zamena za priglupe, jeftine po sadržaju i skupe po novcu reklame, treba da budu duel emisije i emisije gde stranke predstavljaju svoje političke programe. To je ono što građanima može da da jasniju sliku o političkoj ponudi na sledećim izborima.

Isti je cilj i izmene ovog zakona, reklamiranje političkih stranaka u izbornoj kampanji je regulisan u ova dva zakona, tako da smo podneli amandmane, odnosno predloge izmena oba zakona, sa istim ciljem, već sam govorio o tome, ali da ponovim i da možda proširim.
Kvalitet političkih reklama u Srbiji je ispod nivoa onih rialiti šou programa koje sam naveo. Vrlo retko te reklame liče na neke rasprave u Narodnoj skupštini, što je jako nizak nivo političke kulture, a troše se za to velike pare koje su, naravno, potrebne ovom društvu, bez obzira na velike priče o tome da je ovde sve u redu, da nam dobro ide, da nas je sramota, da smo prvi put u istoriji ovakvi ili onakvi. Apsolutno tih dvadesetak miliona evra može da se koristi za mnoge druge stvari, a mislim da će kolege iz svih političkih stranaka da se slože da taj iznos novca treba upotrebiti za ono što je najvažnije za budućnost ove zemlje, a to je za lečenje dece od bolesti za koje u Srbiji nema leka ili nema stručnjaka ili aparata koji mogu da pomognu u njihovom lečenju.
Ako pogledamo statistiku i finansijsku i tu zdravstvenu, sa 20.000.000 evra, nekoliko stotina dece bi bilo izlečeno, trajno izlečeno, trajno dovedeno do stanja da mogu normalno da žive u svojoj lepoj zemlji Srbiji i to samo za jednu kampanju. Sa druge strane, ako se to ne potroši na tu namenu, nego se potroši kao do sada, bićemo bombardovani i mi kao političari, a nama to tako i treba, ali pre svega građani Srbije, nedužni i nevini građani Srbije najvećim nivoom šunda, blama, primitivizma, koji smo inače i ranijih godina viđali u tim kampanjama, naravno uz izuzetke, ali ti izuzeci su toliko retki i toliko blagi da ne zaslužuju da budu ozbiljnije pomenuti.
Zato apelujem na vašu savest. Pozivam vas da glasamo za to da se usvoje ove izmene zakona, da manje gledamo ili da manje gledate svoje lidere na televiziji u raznim kratkim igranim, besmislenim formama, a da taj nedostatak gledanja svog lidera zamenite saznanjem da ste pomogli, da smo svi zajedno pomogli da se mnoga deca izleče od teških bolesti. Hvala vam.

Da podsetim kolege poslanike iz srpsku javnost da ovaj zakon smo kolega Pavićević i ja zajedno sa stručnjacima iz Nove stranke spremili pre više od pola godine, kao naše obećanje ministarki nadležnoj za tu oblast, gospođi ministarki Mihajlović, koja je rekla da nedostaje takav zakon, da nije napravljen dobar zakon koji bi regulisao tu oblast i mi smo ga spremili. Naš predlog zakona koji je utemeljen na zakonu iz 2003. godine, koji je na jedna jako dobar način rešavao pitanje iz oblasti planiranja i gradnje, ali ga je vlast koja je trebala da ga primenjuje od 2004. godine na dalje upropastila na najgore mogući način i on je ostao ne primenjen na adekvatan način i zato je bila ideja da novim zakonom osvežimo tu materiju i da napravimo zakon koji će rešiti mnoge probleme koje imamo u našoj državi.
Da li se nešto promenilo donošenjem nekih drugih zakona koji navodno regulišu tu oblast? Ne.
Donet je Zakon o planiranju i izgradnji koji nije rešio skoro ni jedan problem, ne vidi se nikakav napredak u izgradnji u Srbiji i to možete da vidite u statistici, a možete da vidite i kada pogledate pejzaž bilo kog grada u Srbiji, tamo nema kranova, nema ni jednog dokaza da se nešto gradi. Oblast nelegalne gradnje je takođe trebalo već da bude rešeno odavno. Donet je zakon koji smo mi čak i podržali, ali u implementaciji tog zakona, postoje i mnogi problemi koji potiču iz toga što Zakon o planiranju i gradnji nije adekvatno našao rešenje za mnoge probleme, tako da i proces ozakonjenja ili ti legalizacije, praktično nije započeo, bez obzira što smo imali ponovo osnivanja i presecanja vrpce i prva dozvola i prvi put u istoriji, itd, ali ja ne znam nikoga ko je rešio taj problem, a znam puno ljudi koji taj problem imaju.
Prema tome, to je jedna važna oblast i gospodin Pavićević i ja i stručnjaci Nove stranke su pokušali da daju svoj doprinos da se taj problem reši. Očigledno da on nije rešen.
Pozivam vas da u ovom trenutku učinimo taj napor, da na poslednjoj sednici, mnogi od vas ili mnogi od nas, verovatno i poslednji put u ovim klupama, daju jedan pravi doprinos onome čemu služi Narodna skupština Republike Srbije, a to je da rešava probleme građana, a ne da komplikuje i tako komplikovan život građana Srbije.

Koristiću i pet minuta.
Član 2. se bavi time šta je pravo na platu i druga primanja i definiše, zaposleni ostvaruju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja, itd, naravno da on sledi iz 1. člana koji definiše predmet i sadržinu zakona i jedan i drugi član.
Ovaj drugi autentično su dokaz da je ovaj zakon loš, da ovaj zakon ne donosi nikakvo poboljšanje u oblasti javnog sektora, da ne ostvaruje nijedan proklamovani cilj koji je bio deo kampanje o donošenju ovog zakona, niti deo obrazloženja, koji se daje.
U obrazloženju se kaže da je sada ova oblast definisana osnovnim zakonom i posebnim zakonima. Znači, prethodni zakon nije bio dovoljan, nego su postojali i posebni zakoni. I u ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu se predviđa masa posebnih zakona. Prema tome, tu se ne definiše ništa novo.
Javni sektor nije definisan na pravi način. Malopre je potpredsednica Vlade i ministarka rekla da su javna preduzeća najgori deo javnog sektora ili tako neka formulacija, koja je očigledno govorila o tome da su javna preduzeća deo javnog sektora, u članu 1, pa samim tim i u članu 2, koji je tema našeg amandmana se ne pominju javna preduzeća kao deo javnog sektora. Onda je pitanje, čemu ovaj zakon?
Kaže se u kampanji da ovaj zakon ispravlja nepravde, da bolje uređuje oblast, ne postoji ni jedno stručno telo, niti bilo koji sindikat, niti bilo koji samostalni stručnjak, niti bilo koja opcija koja daje podršku takvom mišljenju.
Imam ovde ispred sebe mišljenje Zaštitnika građana na skoro šest strana, koji govori negativno o ovom zakonu i konstatuje da na kraju sagledavajući sve navedene primedbe, a pre svega Nacrt zakona, nije u dovoljnoj meri jasan, jer treba nastaviti rad na njegovoj izgradnji.
Posebno ne postoji nikakav razlog da ovakav zakon, sistemski zakon, za koji vi kažete da treba da unese red u ovu oblast, da se on gura preko vikenda u noćnim sednicama, posebno kad se radi o zakonu koji je sistemski zakon, znači, koji zahteva jednu ozbiljnu analizu i ozbiljnu diskusiju, a posebno zbog toga što zakon stupa na snagu po vašem Predlogu zakona 1. januara sledeće godine, a dobar deo zakona stupa na snagu 1. januara 2018. godine i predviđeno je donošenje mase posebnih zakona.
Znači, potreba za brzim donošenjem ovog zakona apsolutno ne stoji, nema nikakvog razloga da sumnjamo.
Zakon je kontradiktoran od člana do člana, pošto smo mi podneli amandmane na sve članove, biće prilike da vam to ukazujemo na konkretnim primerima, ali recimo pitanje člana 8. ili člana 9. gde se u članu 8. kaže – da vrednost svih zahteva ulazi u koeficijent za ovaj zakon. Onda se u članu 9. daju izuzeci koji su van svih, ako je nešto sve, ne može da bude ništa preko toga.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Razumem da je čovek premijer, ali mora da priča o tački dnevnog reda.)

Ja vas molim da se vratimo na temu, pošto ako je iko pažljivo slušao ova dva sata rasprave, verovatno sam prvi koji se dotakao bilo koje teme koja ima bilo kakve veze sa ovim zakonom. Pošto teško da je „Jumko“ i javni sektor i javno preduzeće, javna uprava i administracija, a „Jumko“ je bio najveća tema ovde, uniforme za policiju, uniforme za vojsku. Koliko ja znam ovde uniforme koje sada nosi policija nije šio „Jumko“, ali to nije tema i neću da govorim o „Jumku“.
Puno se govori o tome da je bilo loše stanje, da je nova vlast zatekla loše stanje, da li je mesto Narodnoj banci u ovom zakonu ili nije, pa je onda izrečeno to da su raniji guverneri Narodne banke napravili haos.
Ja pozivam potpredsednicu Vlade da se izjasni prema tim navodima, pošto je ona, to je opšte poznato, bila guverner Narodne banke, a sigurno je da je pratila rad i drugih guvernera, pa da vidimo da li je to tačno ili nije tačno.
Ono što je trebalo da unese red u javne finansije, a ovaj zakon se inače donosi zbog toga da bi se uredile javne finansije, je bilo smanjenje troškova. Bila su obećanja da će biti otpušten višak radnika u administraciji, javnom sektoru ili kako god hoćete da se to zove. Od toga se nije desilo ništa, da li zbog izbora, da li zbog sukoba među resorima, da li zbog nekih trećih stvari, neću da ulazim u to, ali to se nije desilo.
Javno je poznato da su javne nabavke u javnom sektoru katastrofa, da tu ušteda od 300 miliona, ako se desila, kao što kažu neke kolege, to znači da se još uvek milijarde bacaju. Ako hoćete javnu upravu da uredite na valjan način, to nećete da uredite jednim konfuznim zakonom koji se usvaja u pola noći, u nedelju, pa čak nije za srpsku javnost toliko značajan ni kao neka odbojkaška utakmica koja je prekinula prenos ove sednice. Zato vas molim da ste pre svega svesni, možda imate dobru nameru, možda je to sa najboljim namerama, ja ne isključujem i tu mogućnost, da povučete ovaj zakon, da ga pripremite tako da on bude konzistentan, da obuhvati i javna preduzeća i da ga ponudite pre izbora ili posle izbora, zavisi od rezultata izbora.

Član 4. glasi – zaposleni ima pravo na mesečnu platu. Drugi stav – plata za tekući mesec se isplaćuje najkasnije do kraja narednog meseca, u skladu sa opštim propisima o radu.
Čemu potreba za ovim članom? Svi zaposleni imaju pravo na platu, bilo da rade u javnom sektoru, privatnom sektoru ili bilo gde. To je stav jedan.
Stav 2. – da se isplaćuje najkasnije do kraja narednog meseca, inače nama nije u duhu srpskog jezika plata za tekući mesec, verovatno plata za prošli mesec se isplaćuje do kraja narednog meseca. Za tekući mesec se ne isplaćuje plata, nikada, posebno ne ako se isplaćuje u sledećem mesecu.
Tako da zbog toga su amandmani „briše se“ lekoviti, korisni, zato što čiste zakon od besmislenosti kao što je ovaj član 4.
Još jedna ispravka koju sam hteo malopre da kažem gospođi ministarki. Rekli ste da je upućeno sa naše strane 80 i nešto amandmana, nije tačno. Upućeno je 45 i pet je prihvaćeno i to na sva tri zakona, ne samo na ovaj. Znači još jedan apel, naravno da će ljudi u javnom sektoru primati i dalje plate, radiće zato što sada postoje zakoni koji definišu tu oblast. Ne usvajanjem ovog Predloga zakona neće biti ugrožen njihov ravnopravni status, njihove plate i sve drugo što ide, a vi ćete imati priliku da napravite jedan novi zakon, da ga predložite u redovnoj proceduri posle ozbiljne rasprave koja će dati odgovore na sve dileme koje očigledno i dan danas imate. Hvala.

Zašto treba brisati loš zakon? Evo, da pročitam član 6, koji vrlo precizno govori - ništa. Osnovna plata određuje se množenjem osnovice za obračun i isplatu plata (u daljem tekstu osnovica) sa koeficijentom, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Imamo već jedno osim.
Drugi stav počinje sa - izuzetno od stava 1. osnovna plata se određuje množenjem osnovice sa zbirom koeficijenata i korektivnog koeficijenta. Stav 3. - osnovna plata se ostvaruje za puno radno vreme, ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom. Za nepuno radno vreme pravo na osnovnu platu se ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu.
Znači, uvodi se koeficijent, ali on važi - osim ako, a onda imamo - izuzetno, a onda imamo i to da je puno radno vreme i puno radno vreme i radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom.
Pošto je ministarka rekla da neće da komunicira sa piscima amandmana briše se, ja sam potpuno svestan te situacije. Kada nemate argumente, onda se krijete, govorite o tome da su to elementi koji žele da naruše sistem, a to se u stvari u srpskom jeziku zove „odbrana ćutanjem“. Kada nemate šta da kažete, kada ne shvatate koju nebulozu od teksta ste dali u članu 6, onda kažete – to su viši interesi, to opskurna definicija, ili tako nešto.
Meni je jako drago što je „Politikin zabavnik“ pre neki dan proslavio 77 godina, pa su neki poslanici uspeli da nauče nešto u poslednjih pet-šest godina. Hvala.

Ovo je inače bila zloupotreba povrede Poslovnika, pošto treba da se glasa, ako već tražite da je povređen Poslovnik, no nije to moje.
Prethodni, prethodni govornik je izrekao par neistina, što naravno nije ništa novo, ali samo da ukažem na konkretnu situaciju.
Prvo, ta priča da sam se ja kandidovao za premijera novog DOS-a, nove koalicije, starog DOS-a ili bilo čega, je mogao da tako shvati samo neko ko ima manjak inteligencije ili koji je zlonameran. I, ja sam siguran da prethodnik niti televizija koja je to objavila da oni nisu zlonamerni, to je više nego jasno. Ni na jedan način nije moglo da se zaključi, ali ako se plašite tog vremena, ako se plašite vremena iz 2003. godine kada sam ipak bio na toj funkciji, onda je to jedna teška godina u kojoj su investicije bile veće nego za sve četiri godine vaše vlasti. Tada je evro bio 62 dinara, javni dug Srbije je bio nešto preko deset milijardi, znači, skoro tri puta manji nego sada. Osnivale su se nove privatne firme, znači, u realnom sektoru. Administracija o kojoj sada govorimo, javni sektor je bio upola manji nego sada i bilo je vrlo malo firmi koje su bile na dotaciji iz budžeta Srbije. Prema tome, to je jasno kao dan.
Aluzija na proslave i kako se dolazi sa proslave, isto pitanje, kako da vam kažem, jednog stereotipa koji neko gaji u sebi, pa misle da gaje svi. Proslave su lepi događaji, a to što to vi lično iz svog iskustva povezujete sa alkoholom, to je vaš problem.