Hvala lepo.
Vrlo jasno zašto se donosi ovaj zakon, ja sam se samo pitao za koga se donosi? Nesumnjivo da zakon ima za cilj netransparentnu, ispod žita, visoko potencijalno koruptivnu priču o tome kako se prodaje zemljište u Srbiji povlašćenim kupcima.
Ja bih zamolio kolege iz opozicije da budu malo mirniji.
Postojao je član 64a i pre ovog zakona. Tu je jasno bilo definisano pravo prečeg zakupa, ali se sada uvodi novi institut koji se zove pravo prvenstva zakupa, gde povlašćeni prijatelj, rođak ili strani partner ili šta, vekovni prijatelj, dobija kroz čudne komisije, kroz investicioni program mogućnost da ispod bilo kakve cene, bilo kakve kontrole javnosti dođe do državnog poljoprivrednog zemljišta.
To nije samo moj stav. Taj stav je afirmisala i Agencija za borbu protiv korupcije i to je jasno kao dan.
Znači, zakon je pravljen za nekoga. Ja sam pitao ministarku, za koga? Da li taj ima arapsko prezime, nemačko ili rusko prezime? Mislim da tu možemo da ogradimo ko će biti taj povlašćeni prijatelj, vekovni prijatelj, koji će doći iz neke arapske zemlje da uči Srbe kako se obrađuje zemlja ili će da dođe neko iz Nemačke da uči Srbe kako se gaje svinje, pošto to Srbi nisu nikad radili, ni prvo ni drugo, nego nam treba strana pamet.
Pitanje se stalno ponavlja ovde - zašto, kako, ko je prodao zemljište, kad je uništena Srbija, da li je to privatizacija, pa da li te godine, pa da li te godine? Svi lepi podaci koje iznosite, mnogo govornici, o tome da je u nekom od vaših ili naših gradova, neka firma, bilo da je to industrijska, bilo da je neki poljoprivredni kombinat, bio uspešan, sedmi, osmi u Jugoslaviji, dvanaesti, trinaesti na Balkanu, su priče iz osamdesetih godina, kada naravno nije bilo jednog univerzalnog merila koji je mogao da upoređuje državu, dogovorne ekonomije, komandne privrede, sa pravim tržištem.
U devedesetim godinama je uništeno sve u ovoj zemlji i infrastruktura i ljudi. Znači, nije tad samo otimana zemlja, nego su se tad praznila, ne samo što su se deca iseljavala, nego zato što su ginula u ratovima koje je neko vodio i ko danas priča o EU, toleranciji i ne znam čemu sve.
Naravno da je bila privatizacija i naravno da je imala puno mana, ali kao model je to bio dobar model koji je loše primenjivan. Nekoliko kolega su rekli da se 2005, 2006, 2007. godine, da se hektar prodavao po 300 evra, a da se danas prodaje po sedam, osam hiljada. Davali su neke primere, čak su pominjana i neka imena i firme i pojedinci. Pa, da vam dam jedan primer koji potvrđuje, to što vi kažete. Dvadeset trećeg maja 2005. godine, da se setimo ko je tad bio vlast, ja sigurno nisam, prodato je 70% PIK „Agrounija“ za dva i po miliona evra. Tad je bilo negde oko 8.000 hektara, što u zakupu, što u vlasništvu „Agrounije“. Ja ne govorim da je ovde ništa loše, samo dajem činjenice.
Znači, ako dobro izračunate, to je 312,5 evra po hektaru. Pet članova komisije je bilo, jedan je bio predstavnik Ministarstva poljoprivrede, drugi je bio predstavnik Ministarstva privrede, treći je bio direktor „Agrounije“, tada društvenog preduzeća, četvrti član je bila gospođa koja je bila iz „Agrounije“, peti član te komisije je renesansna ličnost, koji je dobio zadatak da bude moj lični biograf i zove se Marijan Rističević, tada predsednik Skupštine opštine Inđija.
Prema tome, ako pitate ko je prodao 2005. godine po 300 evra MK „Komerc“ ili bilo kojoj drugoj firmi plodnu vojvođansku zemlju u Inđiji, dobili ste odgovor, a to možete da vidite na sajtu priv.rs, to je sajt Agencije za privatizaciju. Prema tome, toliko o činjenicama i o vrednostima.

Ministarka je rekla da treba da dopustim da ova Vlada dobije šansu da pokaže kako radi na korist države i naroda. Tako ste rekli, a vi ste rekli da dobro procenjujete da sam ja tih godinu dana radio na ponosu građana Srbije, i to je tačno. Vi imate šansu da radite na dobro građana Srbije. Već počinje četvrta godina uskoro. Znači, tri godine radite na korist građana Srbije.
Šta se dešava? Dešava se to da je javni dug povećan za skoro 10 milijardi. Dešava se to da je nezaposlenost ista ili veća nego što je bila pre tri godine. Dešava se to da se uvode novi nameti kroz takse, akcize, poreze svima, pa i poljoprivrednicima.
(Zoran Babić, s mesta: Da li prihvata opkladu Marijana Rističevića?)
Hoćete da sprečite dobacivanje?

Prema tome, vaša šansa je data. To je narodna volja. To voks populi, voks dei, poštujem, ali niste vi od juče. Niste vi danas došli prvi put ovde. Nije ovo prva bajka koju vi čitate. Te bajke se čitaju godinama već.
Prema tome, ja mislim da je bilo dovoljno vremena da vi pokažete svoje namere i vaše namere su vrlo jasno pokazane, ne samo vaše lične, nego namere cele Vlade, a to je da se maltretira ovaj narod maksimalno sa bajkama koje dolaze na ćilimima iz arapskih, ruskih i ne znam kojih zemalja, da se srozava Srbija još dublje, nego što je srozavana u prethodnom periodu.

Naravno da želim, i mislim da je ova sednica pravo mesto za to, da pored ovih 73 tačke dnevnog reda kao 74. ili 75. može da se stavi i tačka koja predviđa da izglasamo rezoluciju Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenim u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine. 
Temelj za ovaj predlog se nalazi u članu 16. Ustava Srbije, u Konvenciji UN koja je izglasana 9. decembra 1948. godine, i u činjenici da preko 20 država, uključujući i Rusku Federaciju, Grčku, Belgiju, Kanadu, Kipar, Italiju, Švajcarsku, Argentinu, Urugvaj, Švedsku, Liban, je osudio genocid nad Jevrejima.
Naravno da ta naša rezolucija neće imati nikakve veze sa aktuelnom politikom koju vodi današnja država, nego je to dobar primer da se stavi pored istorijske i jedna politička činjenica i stav o tome šta je dozvoljeno u međunarodnom pravu, šta je dozvoljeno u odnosu među ljudima, među državama, da ne bismo došli do situacije kao što imamo sada da imamo i predloge za rehabilitaciju nacističkih sluga kao što je bio Nedić, kao što je to već sa Dražom, kao što se sprema za neke druge.
Dobro je vreme i političke, kažem, ova sednica koja je tako sazvana na jedan vrlo ustavan i vrlo poslovnički način, da u to nešto malo tačaka, sedamdeset i nešto, stavimo i još neku koja bi zaokružila celu ovu sliku o srpskom parlamentarizmu na početku 21 veka.
Naravno, ja sam siguran da će ozbiljnost, moralnost, znanje, posvećenost, patriotizam, kolega i koleginica iz skupštinske većine, dovesti do toga da oni glasaju za moj predlog, jer će time dokazati da su vredni toga, da su i građani Srbije pre godinu i po dana birali na izborima. Ako se desi nešto suprotno tome, to će biti dokaz da je moja procena o ozbiljnosti, patriotizmu, mudrosti, posvećenosti, bila pogrešna. Hvala.

Molio bih vas samo, pre nego što počnem da govorim da proverite kvorum i prisustvo, pošto vidim puno mesta gde stoje kartice, a ne sede poslanici, pa bi bilo interesantno da utvrdimo koliko nas ima.

Hvala lepo na velikoj pažnji koja je iskazana u odnosu na moj predlog zakona.
Dakle, kao 85. ili 126. tačka dnevnog reda može da se stavi Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja. Razlozi su više nego jasni, postojeći zakon nije adekvatno rešenje za ovu oblast i to smo čuli i od nadležne ministarke i potpredsednice Vlade na prolećnom zasedanju i kolega Pavićević i ja smo obećali ministarki da ćemo spremiti zakon i 21. aprila ove godine, zakon je bio postavljen i predlažem Skupštini i ovo je 10 ili 12 put da ga predlažemo sa željom da pomognemo vladajućoj većini, da pošto sama nije sposobna da dođe do nekog dobrog zakona da bar usvoji jedno dobro rešenje koje su spremili stručnjaci Nove stranke.
Razlozi su vrlo jasni, a to je da bi smo na ovaj način dobili zakon gde bi se planiranje i uređenje prostora uredilo na način kojim se obezbeđuje usklađivanje javnih i privatnih interesa i razvoja države, poboljšanje kvaliteta života i racionalno korišćenje resursa, demokratski proces odlučivanja o načinu i uslovima korišćenja prostora, usaglašavanje i uravnoteženje interesa korisnika prostora za obezbeđenje odgovarajućeg mesta javnom interesu, blagovremeno, brzo i efikasno donošenje planskih dokumenata i urbanističkih planova, blagovremena priprema tehničke i druge dokumentacije koja je osnov za izgradnju, odnosno privođenje zemljišta planiranoj nameni, stručna primena planskih dokumenata sa dovoljno podataka na osnovu kojih se može vršiti procena potrebnih ulaganja za privođenje zemljišta adekvatnoj nameni.
Naravno, kada bi se usvojio ovaj zakon i kada bi se svi ovi parametri stavili u funkciju, jasno je da ne bi moglo da dođe do najveće divlje gradnje u istoriji čovečanstva, poznata kao „Beograd na vodi“, da ne bi moglo da dođe do legalizacije onoga što je protivzakonito, amoralno i protivprirodno, a to se danas dešava u Srbiji koja mora da trpi jednu naprednu politiku.
Ja ipak još jednom apelujem na vašu mudrost, na vašu stručnost, na vašu obaveštenost i posvećenost javnom interesu, da suzbijete u sebi ono što treba da suzbijete i da glasate retko kao kada za jedan dobar zakon koji će unaprediti stanje u Srbiji i dovesti do toga da ja mogu da pričam i preko tri minuta i pet sekundi.

Izbor tužilaca je politička odluka i tu nema nikakve sumnje. Ja mislim da je dobro da bude jasno da se u parlamentu donose političke odluke, da je tužilaštvo deo, ja bih slobodno rekao, vrlo blizak ili možda čak i sastavni deo izvršne vlasti, da tužilaštvo ima važnu ulogu u utemeljenju vladavine prava, borbi protiv kriminala.
Ne bi mi smetalo da u našem Ustavu ministar postavlja tužioce ili predsednik Vlade ili Vlada, ali to treba da predstavlja i preuzimanje odgovornosti za stanje u toj oblasti, za pojedinačan rad svakog tužioca, zamenika na svim nivoima i na opštu sliku i opšte rezultate koji su posledica njihovog rada.
Ono što se često provlači ovde kao opravdanje aktuelne vlasti to je da je bila jedna loša reforma pravosuđa 2009. godine i to je nesumnjivo i o tome nema priče, tako da stalno pozivanje na neku lošu prošlost neće doprineti da nam budućnosti bude bolja.
Ono što je problem sa ovim izborom koji imamo danas je nedoslednost. Imamo za nekoliko desetina tužioca u osnovnim tužilaštvima i višim konkretne pojedinačne predloge za svako mesto i ja mislim da je to jako dobro i dobro je da Vlada time što predlaže po jednog kandidata preuzima odgovornost. Naravno da će skupštinska većina glasati onako kako dobije političku poruku, savet, pritisak ili kako god hoćete to da merite ili da zovete iz Vlade i tu nema nikakve sumnje i to je potpuno ok. Naravno, ne treba da prođe bilo ko ko je u sukobu sa zakonom, ko je nedostojan, to je sve jasno.
A sad o 10 kandidata, koga je Vlada izabrala za mesto tužioca u ovom ili onom mestu, to je potpuno nevažno, ministar, Vlada, vlast aktuelna preuzima odgovornost za njihov rad i meni je to potpuno u redu.
Ono što je nedoslednost to je za dva najvažnija tužilaštva nemamo odluku Vlade, niti Veća tužilaca ko su kandidati, ko je kandidat, nego imamo četiri kandidata za Tužioca za organizovani kriminal i pet kandidata za Tužioca za ratne zločine. Meni ni tehnički nije jasno kako ćemo glasati, ali to je manje važno.
Važno je to da je tu Vlada pobegla od odgovornosti. Trebala je da vrati Državnom veću tužilaca, ako je od tog veća dobila pet kandidata i četiri kandidata, da vrati da traži jednog, eventualno dva pa da se mi opredeljujemo, pre svega Vlada, ali i mi ovde zato što je to ustavno rešenje i tu nema nikakve sumnje, nema sumnje da mi radimo po zakonu, ali to nije neki poseban kvalitet, sve što radimo treba da bude po zakonu, to nije ništa posebno.
Mislim da je tu Vlada pobegla od odgovornosti bez obzira što recimo na listi kandidata za Tužioca za ratne zločine mogu da prepoznam bar tri dobra kandidata, tri odlična kandidata, što na listi kandidata za Tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala takođe ima dobrih kandidata, ali pitanje je iza koga stoji izvršna vlast i na koji način preuzima odgovornost za njihov rad.
Imamo naravno i neke druge slučajeve, odnosno neke sumnje. Samo ću da pročitam, bez da donosim ja kvalifikaciju da sudim ili komentarišem.
Ali, od kandidata Aleksandra Petrovića, koji je bio kandidat za tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu, na 30 strana sam dobio sa potpisom njegovim, nije to nikakva tajna dostava, njegove primedbe na rad komisije, kragujevačke, gde piše da je u komisiji, recimo, rođak kandidata, brat od strica kandidata koji je izabran, koji je predložen, da je to neki poslodavac kandidata, da je neki dužnik kandidata.
Mislim, da bi bilo dobro da zbog javnosti i zbog same važnosti te funkcije koju će neko da obavlja u Kragujevcu dobijemo do kraja rasprave i izjašnjenje ministra šta on misli o ovim primedbama, a ako ih nema, ja mogu da vam ih dostavim sad ministre.

Hvala vam.
Za slučaj iz Kragujevca, rekao sam samo da sam dobio, to je moja obaveza kao poslanika, dobio sam dopis, nisam ni stručan niti imam nameru da se time bavim zato sam od vas tražio izjašnjenje o onome što je Aleksandar Petrović poslao meni i čuli smo to izjašnjenje, ono ostaje upisano.
Niste i dali dobar odgovor na pitanje – zašto Vlada nije izabrala jednog kandidata za tužioca za ratne zločine i jednog kandidata za tužioca za organizovani kriminal. Podela odgovornosti je jedna vrsta bežanja od odgovornosti, tako da se tu potpuno slažemo. Ali, vi ste ovde potpuno pobegli, vi ste samo kao, neko bi rekao kao protočni bojler, kao transmisija, ono što je tužilaštvo poslalo vama poslali ste nama.
Mi odlučujemo na osnovu biografija kandidata, što je posebno za ta dva najvažnija tužilaštva malo činjenica da može jedno laičko telo kao što je parlament, a svaki parlament na svetu je laičko telo, da donese adekvatnu odluku. Bez sugestije Vlade, ne moramo mi da glasamo za predlog Vlade, ali treba da vidimo šta Vlada predlaže, koga predlaže i zašto. Ovde mi nemamo ni ocenu rada, nemamo nikakvu drugu činjenicu osim toga ko je gde rođen, kad je rođen, kad je upisao fakultet, završio, položio pravosudni i šta radi u zadnjih pet, šest, deset godina, zavisi koliko je ko star. Mi biramo ljude koji treba da se bave organizovanim kriminalom ili ratni zločinima. Tako da slažem se da ima dobrih kandidata na obe liste, ali ono što fali to je preuzimanje odgovornosti od strane Vlade, a to je da predloži jednog kandidata.

Dobra vam je ocena – prvi poslanik. Hvala vam na tom komplimentu. Ja imam samo pet minuta, tako da nije vreme za kurtoaziju. Jako interesantna sednica, nema prenosa.

Na Drugom programu RTS ide sad neki jako važan, neka emisija o lovu, ribolovu, pecanju ili teko nečemu. Verovatno je to važnije nego ovo što mi radimo ovde.

Mi imamo sednicu sa 73-74 tačke dnevnog reda, koja ide u kasnim satima, u ponedeljak, sve je van procedure i van propisa. Verovatno da tu ima nešto važno i naravno da ima nešto važno. Ima puno važnih stvari.

Recimo, ja mogu da pohvalim dve stvari. To što je ministar Verbić, koji je pobegao, prihvatio našu inicijativu o akademskoj čestitosti na neki drugi način, pod drugim imenom, ali je to ugradio u izmene zakona i mogu da pohvalim na neviđeno, pošto nije bilo vremena da se čita, ali dobro je da je donet bilo kakav zakon o zadrugama, koji nije jako dugo postojao i to je jako dobro. Tu su samo dve od 73 tačke.

Šta pored toga imamo? To sa zadrugama je dobro, ali to sa državnim poljoprivrednim zemljištem ne valja ništa. To je stvaranje posebnih uslova da miljenici i tajkuni kupe državnu zemlju da bi kroz par godina mogli da je prodaju strancima po tri puta većoj ceni, to je svima jasno u Srbiji, šta je cilj toga, to je kao onaj pokušaj privilegovane prodaje Dedinjskih vila. To je isto to, samo što je ovo deset ili sto puta skuplje.

Agencija za privatizaciju se ukida. To je verovatno snažan podsticaj procesa privatizacije. Pitam ministra Sertića, ako je prisutan u sali, kako misli da ukidanjem Agencije ostvari svoj cilj da će do kraja godine da reši 115 preduzeća, o čemu smo doneli zakon pre šest meseci?

„Srbijagas“, novih 220 miliona evra u dva zakona, zaduženje za „Srbijagas“. Šta je dobra vest? Dobra vest je da je to samo 1% javnog duga Srbije. Povećavanje samo za 1%. Loša vest je isto to, da je Srbija sto puta zaduženija nego što je ovih 220 miliona za „Srbijagas“. To je briga ove Vlade i ove vlasti za buduće generacije. Svako ko se rodi u narednih 20 godina i ko neće plaćati taksu za prijavu rođenja, jer to će biti besplatno, nosiće 10.000 evra generičkog duga sa sobom čim se rodi.

Porezi, sistemski poreski zakoni su svi takvi da se porezi dižu, da se takse dižu, ali se kaže to je usaglašavanje. Znači, sada kada se dižu cene državne, odnosno porezi i takse, to je sada usaglašavanje sa jadnom EU i ispade da sve radimo pod pritiskom EU, da tamo ništa ne valja, da vrše pritisak, da svako usaglašavanje sa njihovim standardima sve više i više guši građane Srbije, a oni žive deset puta bolje nego što živimo mi.

Pretplata za RTS, da ne pričam o tome šta je pričao premijer, za šta se zaklinjao da nikad neće da bude to ponovo vraćeno. To ko njemu veruje, ja ne mogu da mu pomognem, ali pitanje je zašto se to donosi na ovako nakaradan način. Pretplata, TV pretplata je postojala svih devedesetih godina. Da li su tada mediji bili slobodni, gospodo bivši radikali, da li smo tada mogli da kažemo da je bilo slobodno informisanje? Naravno da nije. To znači da pretplata sama po sebi ne garantuje nikakvu slobodu. Sloboda se stvara, čuva, brani svaki dan i to se ne radi sa hokus-pokus, mambo-džambo varijantama da li će biti 150, da li će biti pola od pretplate, a pola ne znam odakle, nego tako što kad se o pretplati za RTS govori, RTS treba da prenosi tu sednicu, a ne da emituje…

Kome treba Sablja, neka mi se javi kad god hoće, spreman sam da mu pričamo o tome, a i nešto više, mogu i da mu pokažem, ali za kraj, manite se ovih tajnih, hitnih, noćnih, polunoćnih, na brzinu sednica, tako se ne gradi budućnost države, tako se ne gradi ni lična budućnost ozbiljnih ljudi, a kamoli države.

Evo, pošto je novi dan, da se malo podsetimo teme. Tema je budžet Srbije za 2016. godinu, koji je došao u parlament za zakašnjenjem od 40 dana skoro. Nikakva asocijacija tih 40 dana nije, samo konstatujem. Znači, trebalo je da bude upućen parlamentu 1. novembra, a došao je 4. decembra. Po Poslovniku, naravno, i po Zakonu o budžetskom sistemu, 15 dana treba da traje njegovo razmatranje u parlamentu do sednice kojoj sada prisustvujemo. Prošlo je samo tri-četiri dana. Time su izvršeni svi mogući prekršaji procedure u ovom postupku.
Da podsetimo i zašto se to dešava. Zato što je ovo loš budžet, zato što je jedno kukavičje jaje Srbiji za sledeću godinu, gde on nema ni svoju razvojnu ni svoju socijalnu komponentu, nego je to budžet koji za cilj ima da poveća privilegije vladajuće garniture, posebno najužeg kruga oko njih, a da građane Srbije ostavi na svim ovim parametrima života koje smo imali prošle godine, a to znači – nema novog zapošljavanja, nema novih ozbiljnih investicija, nema poboljšanja stanja ni u kakvoj oblasti, nemamo nikakve parametre kojima smo mogli da kažemo da smo smanjili javni dug, da su stvoreni uslovi infrastrukturni za neki dalji napredak.
Priča se o 80 kilometara autoputeva, a svi znamo da je samo 28 završeno u poslednje tri godine, a da su sve ostalo autoputevi koji su započeti pre pet, šest, sedam, osam godina. Prema tome, ovaj budžet je, nažalost, još jedna farsa Vlade Aleksandra Vučića.

Hvala.
Dve su stvari sporne sa odbijanjem ovog našeg amandmana na član 7. Prvo zato što, zašto je dat? Zato što se njime rešava pitanje učešća Vojvodine u budžetu, odnosno finansiranje iz budžeta, šta pripada budžetu AP Vojvodine, pa se tu navodi jedan širi spisak, ali to, kao što je reko kolega Pavićević, nema uporište u onoj ustavnoj odredbi, niti je ta ustavna odredba pravi način da se definiše finansiranje Vojvodine.
Da podsetim, neke davne 2002. ili 2003. godine je usvojen Zakon o vraćanju pojedinih nadležnosti AP Vojvodini, poznat kao OMNIBUS zakon, kome je data dobra osnova za definisanje ustavno pravnog položaja Autonomije Vojvodine u Srbiji, ali nakon toga ni jedna vlada, pa ni ova Vlada koja je prvi put u istoriji, nije uradila ništa da to sprovede kroz adekvatne ustavne promene, i zato tražimo da se briše ovaj član, dok se ne nađe neko pravo rešenje.
Druga stvar je, za predsednicu pitanje, ne za ministra. U izveštaju Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo piše da je amandman na član 7. koji smo podneli kolega Pavićević i ja, neustavan. Po mišljenju Odbora. Pa bi voleo da izvestilac Odbora nam kaže zašto je to neustavno. Vi ste juče rekli da je on nešto pisao, brisao olovkom posle sednice Odbora. Da li je to posledica tog nekog napada skribomanije ili je to neki dublji koren tome. Ja mislim da zaslužujemo da dobijemo odgovor na pitanje od predsednika Odbora, pa molim da obezbedite njegovo prisustvo i da vam da odgovor pre nego što se nastavi sednica.

Kako može glasanjem? Pa valjda ima da se kaže protiv kog člana Ustava?

Pa to nije izbor za mis, to je glasanje po ustavnosti.

Hvala lepo.
Ja sam postavio pitanje u odsustvu poštovanog kolege, predsednici Skupštine, zašto je amandman na član 7. ovog zakona proglašen na Odboru za Ustav i zakonodavstvo neustavnim? Nisam dobio odgovor ni sada.
To oko škrabanja što je pomenuo poštovani kolega, to je juče rekla predsednica Skupštine kada smo čekali nastavak sednice. Možete to da pogledate u stenogramu, gde je rekla – čekamo zato što je predsednik Odbora za Ustav i zakonodavstvo nešto olovkom šarao po odluci koja je doneta.
Prema tome, nemojte da optužujete mene za to, pogledajte u stenogramu i prihvatam bilo kakvo dokazivanje. Možemo na poligraf da idemo po tom pitanju.
Druga stvar, bilo bi jako lepo da kada dobijemo mišljenje vašeg odbora, gde ste vi predsednik, da nije u skladu sa Ustavom i zakonima, procedurom, da vidimo zašto. Nije to odluka da se vi skupite tamo pa glasate šta vam se sviđa ili ne sviđa, nego mora da se kaže – taj amandman nije u skladu sa Ustavom, zakonima, Poslovnikom, ne znam čime sve, zbog toga i toga i da to dobijemo u izveštaju. Piše samo da nije u skladu sa Ustavom.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Tako piše u Poslovniku.)
Proverite Poslovnik, da ne vodimo dijalog sada o tome. Vi ste na vlasti četiri godine, ako je neko napravio loš Poslovnik, vi ga menjajte, nije to pitanje.
Znači, moramo da znamo kao ljudi koji pišu amandmane sa vrlo dobrim namerama, u velikom broju, retko se dešava da nešto proglasite neustavnim i zato je razlog više da znamo šta vas je dovelo do takve odluke.

Član 8. se bavi time koliki su troškovi iz ovog budžeta. Molio bih ministra da sasluša ovo što ću da kažem. To je dokaz naše tvrdnje da ovaj budžet nije razvojni, nije socijalni, nego je… Da ne smetam ministru.
Dakle, dokaz za to je da su smanjeni troškovi za transfere, za obavezno socijalno osiguranje za više od 5%, za socijalnu zaštitu za skoro 8%, za kapitalne investicije skoro 15%. A gde su povećani? Povećani su u Kabinetu predsednika Vlade, sa 20 miliona na 22 miliona. Gle čuda, najvećim delom za usluge po ugovoru. To je 11 miliona. Pa, onda u Kabinetu prvog potpredsednika za spoljne poslove, usluge po ugovoru - 10 miliona. Onda dalje za potpredsednika, za ministra za saobraćaj, građevinu i infrastrukturu - sedam miliona.
Žao mi je što ministar za vanredne situacije bez portfelja nije tu, ali će možda ministar finansija moći da mi objasni kako to ministarstvo i taj kabinet, Kabinet ministra bez portfelja, to narod kaže „ministar za ništa“, za vanredne situacije ima troškove od devet miliona za zgrade i građevinske objekte? Kako ministarstvo koje nema portfelj i koje se ne javlja čak ni u vanrednim situacijama, nego se tu javljaju razni drugi, troši devet miliona za zgrade i druge objekte? Naravno, usluge po ugovoru su i tu sedam miliona. Usluge po ugovoru su pranje para naroda Srbije.