Već je sedam.

Još jedna rečenica, ali sad je već potpuno gotovo.

Ali, da obezbedite prisustvo ministra.

Prisutan, dobro je. Znači, suština ovog amandmana je da se ruda podigne sa 7% koliko je sada na 10%, realno je to sam već više puta govorio, u Srbiji 3%, jer nas aranžman o prodaji NIS o poklanjanju NIS Gaspromu obavezuje da ta rudna renta bude 3%, u njihovom slučaju, a drugih eksploatatora nema.
U obrazloženju se daju argumenti za, odnosno koji treba da omoguće da se amandman prihvati, jer se kaže na jednom mestu, primetna je tendencija ujednačavanja visine stope, zemlje koje su za sirovu naftu imale više propisane stope, vrši redukciju na nivo 12%, a zemlje sa nižom stopom vrše korekciju naviše.
Mi predlažemo sa 7% na 10%. Vi opravdavate što to odbijate, time što kažete da treba da bude 12%. Mi možemo da proverimo sada, da to bude, ako to prihvatite, naravno, to poslovnički ne može, ali mislim da je to loše opravdanje.
Mi imamo vrlo male prihode od te rente. Oni se neće uvećati bez izmena zakona i redefinisanja ugovora sa Gaspromom. Postoje razlozi da se redefiniše ugovor sa Gaspromom, jer nije došlo do izgradnje Južnog toka što je bio uslov za poklanjanje NIS njima, tako da mislim da je usvajanjem ovog amandmana i podizanje stope na 10%, bio bi prvi korak u tom procesu.
Sa druge strane, samo još jednom da kažem, u Rusiji je rudna renta za sirovu naftu 22%. To znači da Gasprom u Srbiji plaća više nego sedam puta nižu rudnu rentu, nego u Rusiji.
To je paradoks koji je van svakog komentara.

Hvala.
Ovo je jedan od retkih jezičkih amandmana u ovom zakonu. Tu je jedan zarez koji pravilno definiše rečenicu. Ali, pošto sam dobio dva minuta, onda ću da ih upotrebim da uzvratim ministru na komentar vezano za rudnu rentu.
Tačno je da je u tom sporazumu o prodaju NIS-a, da je te godine rudna renta bila 3%, da je povećana na 7% bez efekata. Hajde vi sada prihvatite naš amandman da se to podigne na 10%, što neće imati odmah efekat na to koliko će Gasprom da plaća rudnu rentu. Ali, da vidimo, onda da otvorimo javnu raspravu da li ima smisla da umesto samo upola jeftinije, Gasprom dobija tri puta jeftiniju rudnu rentu nego što je to po našem zakonu i ostaje sedam puta jeftinije nego što je bilo pre.
Mi smo se očigledno složili, ne baš totalno eksplicitno, ali očigledno je da i gospodin ministar i ja mislimo da je taj projekat prodaje NIS-a Gaspromu bio loš i to treba konstatovati. To ne optužuje aktuelnu vlast, ni aktuelnu Vladu. Ona tada nije bila ni u mislima da ikad može da osvoji vas, a kamoli da se neko plašio toga. Prema tome, za to postoje krivci koji su tada vodili politiku ove zemlje.
Važno je zbog istorije i zbog neponavljanja grešaka u budućnosti da definišemo to da je to bila jedna loša trgovina na nacionalnom nivou, jako loša, sa velikim posledicama koje se mere milijardama i milijardama dinara, možda i milijardama dolara i evra, da je tada napravljen bolji aranžman, da je to prodato po pravoj ceni i taj novac investiran na prava mesta, ne bi bilo potrebe da se smanjuju plate, penzije i da se pravi već pet godina budžet koji je budžet štednje, a ne budžet razvoja.

Čime smo popravili zakon, ovog puta opet leksički, ali da opet nastavimo sada, da zloupotrebim ponovo vreme od dva minuta na korist države i naroda. To je da ne mislim ja nikakav prst u oko bilo kome, posebno ne velikoj Rusiji, nema nikakve sumnje, ali postoje osnovi za redefiniciju i energetskog sporazuma i ugovora o prodaji.
Složili smo se ministar i ja sad da je taj ugovor bio loš, i to je prvi put, i to je dobro. Ovo je istorijski trenutak, da je neko iz aktuelne vlasti rekao da je ovo bio loš sporazum. Ja podržavam taj stav i čestitam na hrabrosti ministru Antiću.
Mnogi u ovoj državi pozivaju se na Ruse kao na našu braću, sa čime se ja slažem potpuno, Rusi su naša braća, s tim što sa bratom ne spavate u istom krevetu, niti živite u istoj kući, niti morate da ga slušate, ako je stariji, nego brat treba da vam pomogne, posebno ako je stariji, kad imate nekakav problem. Ja očekujem, sa argumentima koje očigledno delimo i ministar Antić i ja, da izađemo pred partnera ruskog, on bi trebalo kao veliki brat da ima razumevanje za ono što je neka neuka ili ne znam kako da definišem tu vlast iz 2008. godine loše uradila po interese mlađeg brata, odnosno Srbije, odnosno srpskog naroda.
Prema tome, ako idemo tim putem, onda bi usvajanje ovog amandmana bio jedan taj mali prvi korak, o kome govori ministar, ka ispravljanju te greške, a koja bi trebalo da dovede do boljih odnosa i ekonomskih i oko pitanja NIS-a i generalno u odnosima Rusije i Srbije. Hvala.

Hvala lepo.
Dobro je što su se predstavnici Vlade, ministar Antić, afirmativno izrazili o našoj pomoći pri konačnoj definiciji ovog zakona. Gospodin Pavićević i ja ćemo uvek davati amandmane koji će ići na to da se dobri zakoni čine još boljim, a što se tiče toga ko bolje radi, da li gospodin Pavićević ili ja, to bi bilo stvarno strašno, i za nas dvojicu i za ovu stranku, ako ste vi neko ko ocenjuje ko je bolji od nas dvojice. Mi radimo kao tim i hvala vam na vašim opservacijama, potpuno su nepotrebne.

Posle više od osam sati rasprave, koja je bila vrlo iscrpna, raznorodna, čuli smo puno toga o ovoj oblasti i mnogo više o nekim oblastima koje nemaju nikakve veze sa ovom oblašću.
Pokušaću u pet minuta da kažem stav NS i svoj lično. Dve su tačke dnevnog reda, strategija do 2015. godine sa projekcijom do 2030. godine i mislim da tu nema puno toga šta da se kaže. Bilo bi lepo da je ta strategija u uvodnom delu imala analizu ostvarivanja strategije do 2015. godine i da li je ikada urađena bilo kakva analiza onoga šta je bilo predviđeno nekada pre 10 godina i šta je ostvareno u međuvremenu? Kao i sve druge strategije, ništa lično prema ovom ministarstvu, mislim da je to jedna interesantna tema za čitanje u nekim toplim domovima, kada pada sneg oko Božića, ali da to nije ništa vredno, realno pomena i žao mi je što je tako. Mislim da je i vama žao.
Što se tiče samog zakona o istraživanjima i rudarstva, o geoistraživanjima, mislim da je to dobar naziv, ne samo što isterujemo tu neku jezičku pismenost i doslednost, nego mislimo da je to neka logika, šta ide pre čega.
Mi smo podneli još 20 i nekoliko amandmana, mislim da ste to i videli, imaju za cilj da poboljšaju zakon i smatramo da je zakon solidan. Ako suštinske amandmane koje smo podneli, budu usvojeni, mi ćemo glasati za ove zakone i to neće biti prvi put da glasamo za dobar predlog zakona koji dolazi iz Vlade Srbije.
Posebno je važno, meni lično i NS amandman na član 159. stav 2. tačka 2. gde kažemo da se menja i glasi, da se u stvari poveća rudna renta na ugljovodonike u tečnom i gasovitom stanju, odnosno na naftu i gas. Sada je to 7% i među najmanjim je rentama u Evropi.
Mi tražimo da se poveća na 10% i da ovaj zakon važi i za NIS.
Da bi građani Srbije znali zašto je ovo važno, da ponovim samo ono što je opšte poznato, naftna renta, odnosno rudna renta, za sirovu naftu u Srbiji je 7%, ni za koga, pošto niko drugi osim NIS-a to ne radi i realno je 3%.
Ovom izmenom zakona to ostaje na 7%, a u stvari je i dalje 3%.
U Rusiji, odakle dolazi vlasnik NIS-a, većinski, rudna renta je 22% i mislim da je to samo po sebi dovoljno, da se promeni jedan udvorički stav koji mi imamo prema toj Ruskoj kompaniji. To nema veze sa ovom Vladom, da budem odmah jasan. To je sporazum kome će za 22 dana da bude osmi rođendan i ja se slažem da to nema nikakve veze sa aktuelnom Vladom, ali je ova Vlada obavezna da ispravlja greške iz prošlosti, pa i ovu, tako da bi to bilo pametno i dobro.
U Sloveniji je to 18%, u Mađarskoj 12% itd. Ceo naftno-gasni Sporazum sa Rusijom treba da prođe kroz reviziju i tri su dela tog sporazuma. Jedan deo je poklanjanje NIS-a Rusima, odnosno Gaspromu za 400 miliona, što je smešna cena, a drugi je Južni tok, od koga nema ništa, na moju veliku žalost, ali nema ništa od toga i to je razlog da se uđe u reviziju tog aranžmana.
Treća stvar je skladište gasa. U tu reviziju treba da se uđe i to nije rat sa Rusijom, to nije rat sa Gaspromom, to samo treba da se izvrši novo sagledavanje činjenica vezano za aktuelnu situaciju. Ta promena mora da se tiče i cene koja je plaćena investicija, ali i rudne rente.
Bez svega toga ceo ovaj zakon neće imati svoju veliku promenu u srpskoj stvarnosti, u onom delu koji se tiče istraživanja ruda. Ono što je najvažnije za brzi efekat, a svima je potreban taj brzi efekat, novi novac za lokalne samouprave, za autonomiju i za celu državu Srbiju može na jedan opravdan način koji će svako dobronameran i razuman u svetu da razume, a ja očekujem da i Ruska strana to razume, da donese jednu pravednu cenu, a samim tim i dovoljno novih investicija za mnoge poduhvate koji su potrebni Srbiji.

Sa istim argumentima, kao što je kolega Marković rekao, mislim da odbijanje ovog amandmana ne vodi ka poboljšanju zakona. U načelnoj raspravi sam govorio da zakon ide u dobrom smeru, da je to veliki problem koji treba rešiti, da je to problem čije će rešenje biti na korist velikog broja građana Srbije, možemo da kažemo rešenje za celo društvo, ali odnos prema amandmanima koji su dati i prema amandmanu na ovaj član, jasno govori da to nije bila namera, nego da je ovo još jedna predizborna priča. Meni je žao što je to tako. Bilo bi mnogo bolje da je moj prvi utisak bio tačan.
Arogancija u argumentaciji koja je ovde prisutna, pa i ovde u raspravi, o tome da se licitira kada je, koliko nelegalnih objekata sadržano, potpuno pogrešna argumentacija da je u poslednjih 10 godina sazidano milion i po nelegalnih objekata. Da je to tako, onda bi to bio najuspešniji deo istorije Srbije, da se za 10 godina izgradi milion i po bilo kakvih objekata. To naravno nije tačno.
Prema tome, nelegalna gradnja je odavno prisutna, decenijama, rekao sam, posle onog Zakona o intabulaciji. Mnoge vlasti su uzele svoj deo odgovornosti u celom tom procesu. Ovo je bila prilika da se stavi tačka na taj proces, ali ovakvim odnosom to neće biti urađeno i moram da povučem svoj stav da ćemo podržati ovaj zakon, jer očigledno da ovde nisu dobre namere u pitanju.

Uz uvažavanje svih nadri pravnih saveta koje dobijamo, mislim da amandman ima smisla, jer ovo je jedan od retkih zakona u kome se donošenje zakona i ova oblast definiše kao javni interes.
Naravno, da je svaki zakon koji mi donosimo ovde u javnom interesu. Da li smo doneli bilo koji zakon, da li je u prethodnom sazivu, da li je od 1804. godine, koja se meri kao početak moderne srpske istorije, neki državni organ, a pre svega Skupština, u raznim oblicima donela zakon koji se bavi privatnim interesom? Bilo bi jako tužno da se tako nešto desilo, a ako se tako nešto desilo tako što u tim zakonima nije pisalo eksplicitno kao ovde u članu 2. da je to javni interes, onda smo mi u velikom problemu. To znači da je cela moderna srpska istorija kroz parlament donosila zakone, u Srbiji su donošeni zakoni koji su protivni javnom interesu.
Naravno da to nije tako, naravno da je bilo puno propusta, ali većina zakona donetih u parlamentu Srbije u bilo koje doba u poslednjih 100 i nešto godina su bili zakoni koji su doneti u javnom interesu, neki uspešni, neki manje uspešni.
Prema tome, upravo je ovde problem to insistiranje na toj teatralnosti, na estradizaciji zakona. Ako vi kažete da je ovo zakon, to je kao da kažete da je ovaj zakon po zakonu i da ovaj zakon treba da ozakoni neku oblast. Pa, naravno da je u javnom interesu i naravno da je zakonit. Prema tome, to je bila svrha ovog amandmana.

Nesumnjivo je da je argumentacija koju je kolega Marković dao sasvim dovoljna da se shvati da je rešenje koje je dato u amandmanu na član 3. stav 2, od strane gospodina Šutanovca, Markovića, Pavićevića i u moje ime, bolje rešenje i preciznije definiše ovu materiju. Tom preciznijom definicijom se smanjuju mogućnosti zloupotrebe ovog zakona koji, bez obzira što to ne treba staviti u član 2, jeste od javnog interesa.
Očigledno je da se pri izradi ovog zakona koji je imao neophodnost da se donese, nema sumnje da je neophodno doneti zakon koji treba da reši te stotine hiljada i miliona bespravnih objekata, podizanih decenijama, a ne u poslednjih 10 godina, da ipak pri donošenju tog zakona, onaj ko ga je pisao, a ja neću da ulazim u istragu ko je to jer se zna ko snosi odgovornost za Predlog zakona, da se išlo sa tim da se donese jedno novo zakonsko rešenje koje će biti bolje nego što su bila prethodna, ali ipak sa adekvatnim brojem rupa koje će biti dobro mesto da se posadi, razvija korupcija i da se beru rezultati te korupcije.
Mogu da sumnjam da je to ideja predsednika Vlade, ministarke ili ljudi koji su u ministarstvu, ali generalno to nije dobro rešenje. Nije mi prijatno, čak i kad jedna loša Vlada propusti šansu da uradi nešto dobro. Zato su i podneti amandmani koji očigledno imaju za cilj da poprave zakon, a predlagač, odnosno Vlada, ne želi da zakon bude dobar.

U ovom amandmanu, u obrazloženju se opravdano, predlagač kaže da je brisanje stava 1, da ne bi bilo dobro rešenje i ja tu našu grešku prihvatam. Ali, mislim da u ostalom delu, to su ove ispravke u stavu 2 koji postaje stav 1, gde se menjaju reči i u stavu 5, ovo što je rekao gospodin Marković malo pre, mislim da su to bolja rešenja od onih koja su data u tekstu Predloga. Te naše intervencije su za cilj imale upravo to da se pojasni, pojednostavi i poboljša zakon, da bi njegova primena bila lakša, adekvatnija i nedvosmislena.
Ako daje bilo kakvu mogućnost da se tumači na dva ili više načina, onda je, kao što znamo, to plodno tlo za korupciju. Pošto svi kažemo u ovom parlamentu da nemamo želju da to radimo, naprotiv, svi glasno govorimo da je to naš najveći problem i da smo svi spremni da se protiv toga borimo, onda početak te borbe treba da bude upravo u zakonima koje donosimo, da se pri donošenju zakona ne stvaraju sistemske greške u tim zakonima koje su pravo mesto za razvoj korupcije o kojoj sam već puno govorio.
Prema tome, ja očekujem da kao što sam ja priznao da je ovaj stav 1. neophodan i da treba da ostane i da smo pogrešili kada smo tražili njegovo brisanje, da predlagač uvaži naše argumente za ostatak ovog amandmana. Hvala vam.

Ovo je jedan od dva nama najvažnija amandmana, a to je na član 5. i onaj koji definiše novi član 46.
U ovom članu se jasno definiše koji objekti ne mogu biti ozakonjeni u 1. stavu, ali već u 2. i u 3. stavu se relativizuje ta cela rešenost, tako da se navodi da ne mogu da budu ozakonjeni objekti koji su građeni na zemljištu koje je nepovoljno za gradnju ili oni koji su građeni u zaštićenim zonama. Tu su i čuvene vikendice.
U 2. stavu kaže – da izuzetno od odredbe 1. stava tačka 1) može da se ipak to legalizuje, ako se donesu neki dokazi da to što je građeno na klizištu je stabilno, pa se navodi koji su sve to dokazi, između ostalog i „drugih dokaza“. To „drugih dokaza“ verovatno sa dva svedoka ili, ne znam, sa predsednikom mesnog odbora neke stranke da on za to garantuje, a u 3. stavu se relativizuje zabrana da se legalizuje ono što je u nacionalnim dobrima, nego se kaže – ako upravljač tog javnog dobra dozvoli, može. To je korupcija par ekselans.
U obrazloženju zašto se odbija ovaj deo, koji se tiče klizišta, predlagač nije hteo uopšte da uzme u obzir taj naš argument, nego se bavi samo time da upravljač javnog dobra u postupku na zahtev itd, donosi svoju odluku, odnosno daje i odbija davanje saglasnosti na ozakonjenje, čime se izbegava arbitrarnost. Upravo to što ste naveli je dokaz arbitrarnosti.
Prema tome, uvažite ove amandmane, spasite vrednost ovog zakona. Ako se brišu ova dva stava, ovaj zakon ima smisla, bez toga nema smisla.

Povređen je član 255, koji kaže da su sednice Skupštine i njenih radnih tela javne. Trenutno nema prenosa naše sednice i ja bih mogao da razumem da se dešava nešto važno, od javnog interesa, kao što piše u članu 2. ovog zakona. Međutim, prenosa sednice nema zato što ide prenos teniskog meča Federer i neki Japanac. Ja ne znam ko je od njih dvojice, da li je član Vlade, da li se učlanio u neku vladajuću stranku, ili ima neki drugi vitalni interes po Srbiju, srpski narod i njene građane, ili je to opstrukcija od strane Javnog servisa, uz dozvolu rukovodstva Skupštine, da građani Srbije ne mogu da budu direktno upoznati sa donošenjem zakona za koji smo se svi dogovorili i složili da je od najvišeg nacionalnog interesa?
Prema tome, ja vas molim ili da omogućite da se uključi prenos ponovo i da se nastavi upoznavanje srpske javnosti sa onim što se dešava ovde, oko jednog važnog zakona, ili da se napravi pauza dok se ne izigraju tenisa taj Švajcarac i Kinez, ili Japanac, pa da onda mi nastavimo kasnije. Siguran sam da će predlagači amandmana ostati ovde i posle pauze, da brane svoje navode i da dokazuju da smo u pravu sa onim što predlažemo kroz amandmane. Hvala.

Prvo, moj politički napredak ili nazadovanje se ocenjuje na izborima, naravno i to ni ja niti vaš niti moj, ne može, napredak da se meri time što ćemo jedan drugome da dajemo komplimente ili uvrede. Pod jedan.
Pod dva, u to vreme, ako ste mislili na vreme kada sam ja bio premijer Skupštine, sednice su prenošene, osim u delu te godine kada je bilo vanredno stanje, to je bilo 40 dana, bilo je dosta sednica, ali nakon toga su sednice prenošene. Ne sećam se da je tada SNS bila u parlamentu, tako da se ne sećam ni vas.
Nakon toga, nakon mog reklamiranja povrede Poslovnika, dali ste sledećem kolegi pravo da replicira meni, što je naravno nemoguće, kada je u pitanju povreda Poslovnika.
Prema tome, da se ne vraćamo u istoriju, jer ćemo tu naći puno interesantnih događaja, koji neće biti dobri za jednog, drugog, trećeg ili petog kolegu, nego vi omogućite da mi imamo direktan prenos ove važne sednice za koju smo se svi dogovorili i predlagač zakona i predlagači amandmana i sve kolege, da je od vitalne važnosti za oblast koja se definiše ovim zakonom.