Tražimo brisanje i člana 12. zato što je on logičan nastavak člana 11. koji ne valja ništa kao što smo govorili u prethodnom javljanju i tu se taj koren korupcije nastavlja kroz nekoliko narednih članova, a onda se to povećava kada dođemo do onog člana kojim se osniva razvojna agencija Srbije, u stvari zakon bi trebao da se zove zakon o razvojnoj agenciji Srbije, jer je dvadeset i nešto članova od četrdeset i nešto ukupno posvećeno tome. Šta je ovde loše? Naravno, ovde se utvrđuju tzv. kriterijumi kojima se utvrđuje značaj ulaganja.

Već smo govorili ne postoji u ekonomiji značaj ulaganja, ne može država osim ono što sama investira, a to je drugi deo, to je infrastruktura, to su budžetska sredstva ili sredstva koja su hibrid državnih budžetskih i nekih privatnih samo tu može da se ocenjuje šta je značajnije od drugog.

Investitor, ne po pravilu, nego uvek privatni, bilo da je to preduzetnik, bilo da je to najveća kompanija na svetu ima svoju slobodu da odluči šta je za njega značajno i ne može niko da mu meri tu značajnost. Posebno kad se to meri po, kaže -vrsta i iznos ulaganja, premudro je, ili dugoročnost ulaganja. Kako ocenjujete dugoročnost ulaganja da li i koliko dugo će da daje novac za tu investiciju ili koliko će ta traje ta investicija ili koliko će ta investicija da unosi profit.

To su bar tri različita kriterijuma. Reference i kredibilitet ulagača, to bi bilo jako interesantno da vidim kako ćete da utvrdite taj nivo kriterijuma. Da bude jasnije, stav 2. lepo kaže da Vlada bliže određuje kriterijume, a to znači da Vlada uzima na sebe, a ne zakon, to da procenjuje šta je značajno i po kojim kriterijumima nešto može da bude značajno. Može da bude značajna, recimo, investicija u Bugarsko primorje. Možda to proceni Vlada Srbije da kroz investiranje nekog stranog investitora, malog ili velikog…

Molim?

Vi određujete?

Hvala lepo.

Ova dva minuta ću da, pre svega, potrošim na to da se zahvalim ministru na uvažavanju, naravno da je ovo greška i da to nije nikakva namera i da to nije suština ovog zakona. Ali, naravno da treba odati pažnju i tome što gospodin Pavićević i ja vrlo pažljivo čitamo ove tekstove i suštinu ali i samu formu.

Pošto imam još minut i po bilo bi mnogo da vas hvalim još minut i po, onda bih da kažem nešto drugo, da kvalitetu ovog zakona sigurno neće doprineti rasprave koje se vode o stvarima koje mnoge kolege ne poznaju. Tu postoji famozna priča o vinogradu.

Ja sam već nekoliko puta to nudio koga god interesuje, bilo biznis plan za zasnivanje proizvodnje grožđa i vina, bilo neki stručni saveti vezani za izbor sorte, bilo pristup kako to predstaviti nadležnom fondu i dobiti subvenciju kao što su svi vinari dobili od 2001. godine na ovamo, ja sam spreman da o tome govorim. Ako je priča o, ali ne naravno na sednici, nego to možemo da napravimo jedno javno slušanje ili jedno predavanje zainteresovanim kolegama, a ako je priča o vinogradu, taj neki vekovni, hiljadugodišnji strah od motike, ako se to kolege plaše šta će ih sačekati kada više ne budu poslanici ili kada više ne budu na vlasti, ja ih upozoravam da nema razloga da se plaše toga. Tehnologija je napredovala, motike se vrlo malo koriste u poljoprivredi čak i u Srbiji, tako da nemojte da se plašite toga. Ako imate neki drugi osnovani strah to je u redu, ali nemojte da se plašite motika.

Ovim članom se definišu subjekti podrške ulaganjima. Znači, imamo subjekte podrške ulaganjima, Savet za ekonomski razvoj i Ministarstvo nadležno za poslove privrede, Razvojna agencija i jedinice po lokalu. Mi tražimo amandmanom da se ne osnivaju i da se skinu iz ovog zakona Savet za ekonomki razvoj i Razvojna agencija Srbije.

Savet za ekonomski razvoj je grupa ministara, videćemo posle, vrlo neobično, pošto za jednog ministra se ne zna koji je, ali to kada dođe ta tačka, koji bi trebalo da ocenjuju koje investicije su od primarnog značaja, koje od sekundarnog, koje lokalne, koje globalne. Tu ima potencijalno nekoliko ministara koji bi mogli nešto da kažu o tome, prisutni ministar privrede, ministar finansija. Šta bi mogao Vulin da priča o investicijama? To je ovako velika mistika. Šta bi mogao ovaj predsednik Privredne komore, koji dok to nije postao, nije tri puta sam otišao ni da kupi sebi doručak, a kamoli da je učestvovao u privrednim aktivnostima, a uslov za mesto predsednika je da je 20 godina prisutan u privrednim aktivnostima kao priznati privrednik. Treći je novoosnovani šef Razvojne agencije Srbije. Ko zna ko će da nam se tu desi, da li neki mali, da li neki „Asomakum“, da li neki treći. U svakom slučaju, jedna vrlo mutna, teška, komplikovana situacija.

Privreda Srbije može uz podršku nadležnog ministarstva, a to je Ministarstvo privrede i jedinica po lokalu, apsolutno da ima sve mogućnosti da ne po ovom zakonu, koji je loš, nego po zakonima koji već postoje, dobija stimulanse za investicije, poštujući apsolutno sva načela ekonomije, Fridmanove, uz ona ograničenja koja ona nosi i u najliberalnijim državama.

Hvala ministru na razumevanju potrebe za ovim amandmanom zapeta, zapeta. Mi taj član nismo smatrali tako lošim da bismo na njega intervenisali na neki drugačiji način kao na mnoge ostale. Tačno je da ovde ima nekoliko članova zakona koji su podnošljivi, blago rečeno dobri, mogli bi da prođu.

Generalno ceo zakon je nepotreban. Ali ako je to kao neki deklarativni stav Vlade prema ulaganjima, možemo tako da ga shvatimo . Generalno da će on promeniti puno šta na dobro, mislim da ćemo se složiti da tu nema puno šansi i zbog opšteg ekonomskog stanja u okruženju u Evropi, oko nas.

Svuda su investicije pale, ovde ne postoje neki specijalni motivi investitora da ulažu u Srbiju, niti u celi region, bez obzira na to što postoje države gde je to stimulisano.

Ali, propuštena su neka bolja vremena za investicije i oko toga ćemo se složiti sigurno. Tu pre svega mislim na 2004, 2005. godina, i 2008, 2009, 2010. kada je ekonomski procvat obeležavao, pre svega Evropu, i ceo svet, i kada je bilo više šansi da neko od velikih investitora investira i kod nas.

Dvehiljade četvrta i peta su potrošene za traganje za avetima iz prve tri godine privatizacije, što se naravno, završilo potpunim porazom jer tu nije bilo ničega što bi bilo potrebno istraživati i suditi, ili tako nešto, a nema opravdanja za 2008, 2009, 2010. godinu, zašto su investicije bile manje. Bez obzira što je tada počela ekonomska kriza mnogi su obećavali da će ta kriza biti stimulans za Srbiju.

Član 20. definiše poslove jedinice za lokalni i ekonomski razvoj i to već postoji. Postoje regionalne razvojne agencije i rade taj isti posao, s tim što se ovde dodatno dopunjava sa  onim što se mi posebno ne slažemo, a to je odvajanje, razlikovanje investicija od onih koje su važne, manje važne i nevažne.

Opet imamo, ovo nije samo jezički, ovo je stvarno veliki problem. Sada ću da vam čitam prvi stav.

Dakle – poslove jedinice za lokalni ekonomski razvoj i podršku ulaganjima za ulaganja od lokalnog značaja, obavlja jedinica za lokalni ekonomski razvoj. Znači – poslove jedinice za lokalni ekonomski razvoj obavlja jedinica, pa naravno, pa ko će drugi? To je potpuno besmislena konstrukcija, a onda ide još godi deo.

Dalje – koja preko svojih zaposlenih i imenovanih lica. Naravno da neko treba da bude zaposlen ili imenovan da to radi, pod uslovom da znanjem i iskustvom može da pruži stručnu pomoć ulagaču.

Ko određuje te uslove? Kako možemo da znamo ko ima znanje i iskustvo koje može da se prući ulagaču i to ne svakom, nego onom ko je od posebnog interesa.

Sada već imamo te lokalne ili ti, regionalne agencije za razvoj i one rade, neke rade dobro, a neke rade loše, neke samo troše pare, a neke rade nešto ozbiljno, kao što je Zaječarska i, čini mi se, da ona radi dobro, a ova Niška, pokušava nešto, a neke postoje samo da bi trošile pare.

Ovim, posebno sa ovakvom definicijom, da posao jedinice za to, radi jedinica, postaje potpuno besmisleno, tako da je ceo ovaj član višak i definiše nešto što je ili logički već definisano na prirodan način ili ovakvom definicijom postaje komplikovano.

Prema tome, ja vas molim da razmislite o ukidanju ovog stava i o jednoj dramatičnoj promeni onoga što ovaj član treba da doprinese samom zakonu.

Mi smo dali amandmane – briše se, na sve sledeće članove, zato što je svaki od njih po istom sistemu, a o tome ću kasnije.

Otkrivamo zašto se osnivaju te jedinice lokalne. U 21. članu se kaže da je jedinica za lokalni i ekonomski razvoj, podršku ulaganjima dužna da vodi evidenciju ulaganja od lokalnog značaja i da o svakom novom ulaganja obaveštava Razvojnu agenciju Srbije.

Vi stvarno mislite da ima smisla u 21. veku da se to tako radi? Verovatno znate da postoji APR – Agencija za privredne registre. Mislim da vam je to poznato i da svaka nova firma, a to je posledica ulaganja, ili promene neke statusne u firmi, vlasnika se evidentiraju u APR-u. Pošto nema 58 ulaganja dnevno, nego u nekim opštinama nema već par godina nikakvog ulaganja, postoji drugi normalan način da se to uradi.

Drugo, šta bi sa onim čuvenim kancelarijama za brze odgovore? Zar to nije osnovano? To je bilo jedno od predizbornih obećanja još 2012, 2014. godine, pa majke mi, pa evo, pa prvi put u istoriji. Od toga nema ništa. Sada će te jedinice da se svedu na situaciju da u nekoj nesrećnoj kancelariji tamo, polumračnoj sedi, recimo u Kraljevu, neka Jelena ili u Trsteniku ili u Nišu neka maja ili neki Petar u Žitištu i da udara recke ko će kad da dođe sa nekim ulaganjem. To je razvojna misija ovog zakona. Od toga mislite da napravite mnogo povoljniju atmosferu u Srbiji za strana ulaganja, tako što će neko da evidentira ulaganja na nivou lokalne zajednice, pa verovatno još da ih razvrstava u one koji su od nacionalnog značaja, regionalnog značaja ili lokalnog značaja.

Ceo jedan član zakona je posvećen tome. To govori o besmislenosti ovog zakona. Sve to već postoji. Sve se to već evidentira. Nije problem u evidenciji, problem je u nedostatku investicija.

Dalji nastavak komplikacije bez potrebe, a to je obrazovanje projektnog tima. Kaže – jedinice lokalne samouprave mogu na zahtev ulagača da za određena ulaganja od lokalnog značaja obrazuju projektni tim kojim rukovodi lice koje odrede jedinice lokalne samouprave itd.

Ponovo stvaramo neke ad hok timove koji bi trebalo već da postoje, a njihov cilj je kroz tu kancelariju za brze odgovore, koja nam se obećava jako dugo, a njihov cilj je da nateraju organe lokalne samouprave da rade svoj posao. Da li to piše ovde. Znači, da obezbede investitorima, ulagačima informacije, dokumenta, dozvole.

Pa, zašto oni to već ne rade? Postoje zakoni koji su obavezujući za organe lokalne samouprave, za organe pokrajinske autonomije i za državne organe, postoje rokovi, postoji institut ćutanja administracije, postoje inspekcije koje mogu da utvrđuju da li neko radi svoj posao kako valja ili ne. Nema nikakvog razloga da izmišljamo opet toplu vodu i da pravimo jedan utisak o tome da se eto nešto ponovo ulaže i da se jedna nova mobilizacija stvara oko toga da se dovedu investitori.

Pošto ste tri meseca skupljali podatke o investicijama kad ste preuzeli portfelj, bilo bi jako interesantno da nam kažete, koliko je bilo investicija, recimo, u proteklih godinu dana, kako su one bile raspoređene teritorijalno, da li postoji 120 opština gde nikada nije bilo ni jedne investicije, ne nikada, ali u poslednjih pet, šest godina, da li je tačno da su one skoncentrisane pre svega u Beogradu i pored koridora. Naravno da je tako, to je prirodno stanje investicije, one tako osvajaju tržište.

Prihvaćen je amandman Zaštitnika građana i to je dobro i oko toga se digla malo velika galama, tako da je očigledno da u Srbiji samo na pritisak nešto može da se uradi i to je za znanje svima koji žele da nešto promene u Srbiji, vrši se pritisak na Vladu Srbije i svako na način koji zna i koji je legitiman i legalan. Svako kome treba neka pomoć, posao, isplata penzija, pred Vladu Srbije, pa to tamo tražite.

Što se tiče ovog amandmana na član 24. koji smo podneli kolega Pavićević i ja, on sadrži onaj tekst koji je usvojen kroz vaš amandman, ali ima i dodatni deo, koji kaže – svi ugovori o dodeli podsticajnih sredstava obezbeđenih iz budžeta Republike Srbije zaključeni između ulagača i nadležnog ministarstva, uz prethodnu saglasnost Vlade, moraju biti objavljeni na internet stranici nadležnog ministarstva i Vlade Republike Srbije u roku od sedam dana od dana zaključivanja ugovora“.

Za Vladu koja se hvali da svojom navodnom demokratičnošću i transparentnošću, da nema tajni, da je sve po zakonu, da nema nikakvih želja da se bilo šta skriva, mislim da je pomoć sa naše strane da vam damo mogućnost da usvojite jedan ovakav amandman, čime je već obuhvaćeno i ovo što je već usvojeno pre toga, ali i prošireno jednom novom obavezom Vlade da tim objavljivanjem spreči bilo kakvu mogućnost, bilo kakve priče, pa da ne moraju posle da se vade da je neko ukrao ličnu kartu, da je neko falsifikovan, da je nekome ispalo negde nešto, pa ga našao, pa zbog toga uradio, nego sve što je izvršeno, svaki podsticaj da se vidi za sedam dana i mislim da je to dobro.

Član 25, još jedna tačka preloma u ovom zakonu.

Već smo pričali o članu 11, članu 24, a evo ga sada i član 25. kojim se obrazuje Savet za ekonomski razvoj.

Kaže, predsednika i članove Saveta imenuje Vlada, itd. i sada ova čuvena rečenica za koju vas molim da je sami popravite, pošto je mi nismo popravili amandmanom, ali je zato traženo da se briše, pa zato i nije bio amandman, kaže – Savet čine ministar, pa onda ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja, predsednik Privredne komore i direktor Razvojne agencije Srbije.

Ko je ovaj prvi ministar? Čega ministar? Za borove šume? Za rodnu ravnopravnost? Ne znamo ko je taj ministar, to je neko misteriozno biće koje se pojavljuje. Da li je to ministar za korupciju? Šta?

U narednom stavu se pojavljuje odgovor na pitanje ko bi mogao da bude taj ministar koji se u stavu 2. ne vidi, to je predsednik Saveta je ministar nadležan za poslove privrede, koga nema u drugom stavu. On sada kao „spiritus nones“, kao čovek koji raščišćava sve dileme u antičkoj tragediji, pada na scenu i rešava, eto ga, to je čovek koji to sprovodi.

Šalu na stranu, pored ove očigledne greške, za koju neću da kažem da ima zlu nameru, problem sa ovim Savetom je što taj Savet ima takve nadležnosti, toliku koncentraciju moći da je to centar korupcije, biće centar korupcije u Srbiji čak ako neki od ovih ministara, posebno mislim na aktuelne, pokuša da se odbrani od toga, verujem da će popustiti pod pritiskom drugih, a mogu da vam kažem i kojih.

Prema tome, obrišite ovo, vi ste ministar za privredu, vaš je posao da se bavite ovim poslom.

Ovaj savet u svojim nadležnostima i definiše šta je poenta tog osnivanja, tako da će, kako smo već rekli, ministri za privredu, finansije, Vulin, ovaj iz Privredne komore i ne zna se ko će biti iz RAS-a, da donose odluke o dodeli podsticaja za ulaganja, u skladu sa ovim zakonom koji je napisan kao od gume, tako da može da se razvlači i zakonom kojim se uređuje kontrola i dodela državne pomoći.

Da podsetim, stimulacije, odnosno kako ovde piše podsticaji mogu da se daju bez javnog oglasa, poziva, mogu potpuno odokativno, bez utvrđenih kriterijuma, tako što će neko da proceni da li je to investicija od nacionalnog, regionalnog, pokrajinskog, lokalnog ili seoskog značaja.

Tu se narušavaju mnogi principi vladavine prava, ali i mnogi ekonomski principi o kojima smo govorili, jer u zdravoj ekonomiji ne možete da određujete prioritete po tome ko gde ulaže, ko kako ulaže i ko koliko ulaže. Već sam govorio o dugoročnosti investicije i o tome koliko ta investicija može da traje i kakva će biti njena sudbina. To je pitanje tržišne ekonomije, koja je artikulisana, koja nije divlji zapad, ali koja mora da sadrži taj visok nivo slobode poslovanja koji se ovim zakonom ugrožava, a čim se to radi, onda se stvaraju uslovi za koruptivne radnje.

Takvih radnji je bilo i do sada, ne samo u ovoj vlasti, naravno, tu postoje jasni dokazi ne 24, nego 224 privatizacije koje su urađene na kriminalan način, ali to neće biti promenjeno ovim zakonom.

Ovaj član i naslov definišu Razvojnu agenciju Srbije, osnivanje Razvojne agencije kojoj se daju preambiciozna ovlašćenja i ciljevi. To teško da neko biće sa ove planete, a Bogami i grupa ljudi, može da uradi. Kaže: „za obavljanje razvojnih, stručnih i operativnih poslova podsticanja i realizacije direktnih ulaganja, promocije i povećanja izvoza, razvoja i unapređenja konkurentnosti privrednih subjekata, ali i ugleda i razvoja Republike Srbije u oblasti privede i regionalnog razvoja, osniva se agencija. Nadzor nad tom agencijom vrši ministarstvo.“

Vrlo neobično. Zašto nadzor ne vrši ovaj savet koji smo osnovali u članu 26, odnosno 25, a nadležnosti u 26?

Još jedno pitanje – ko vrši nadzor nad radom Saveta? Da li je to Vlada ili je bilo prirodnije da ako se formira posebno telo Vlade, Savet da onda taj izveštaj bude dostupan i parlamentu? Siguran sam da i dan danas, barem je nekada postojalo, u Vladi postoji Odbor za ekonomiju i privredu, Komisija. Sve što ide ka Vladi od ministarstva mora da prođe, ne znam da li se sada zove odbor ili komisija. To je to isto telo. Sada ste ga podigli na viši nivo, pa hajde onda da mu damo kontrolu, ne inspekcijsku kontrolu, nego nadzor nad tim kao načinom za bolji protok informacija prema parlamentu i prema javnosti, naravno. Možda neko od poslanika može da vam pomogne, možda neko od poslanika, ne od vladajuće većine, ali možda neko od poslanika sa ove strane može da vam pomogne u tome da nađete neke investitore za neka dobra mesta.

Od člana 27, pa nadalje, ceo zakon je posvećen agenciji i ovde se kaže da je to pravno lice sa pravima i obavezama koje su logične, da posluje u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne agencije i da ima račun. To je jedan tehnički član koji mora da postoji svuda, ali to je razlog više da se ne formira ova agencija. Ako već mora da se gase dve agencije, to ste dali u obrazloženju, tamo piše na jednom mestu da analizom rada agencija zaključujete da poboljšanje njihovog rada može da se ostvari gašenjem i osnivanjem nove. To je stvarno jako interesantna stvar. To je kao jedan strastveni pušač koji gasi jednu cigaretu i pali odmah drugu.

Da vas ne podsećam na bajke, basne, i ostale primere iz lepe dečije literature o tome da će nova Vlada, koja je naravno prvi put u istoriji, ova Vlada koju ja zovem „Vlada na nervnoj bazi“, da ukine masu agencija, da će da raščisti sve stvari. Šta je ukinuto? Šta ste ukinuli? Ove dve da napravite jednu koja će biti skup ove dve.

Znači, dve onako, da kažem „tvigi“, će postati jedan „buca“, agencija i ona se zove RAS. Videćemo posle da je sedište u Beogradu, toliko o decentralizaciji, o brizi za ravnomeran razvoj, o bilo čemu, nego, hajde da mi napravimo, hajde da ima ona račun, naravno tu nema nikakve sumnje, hajde da kažemo da posluje u skladu sa zakonom. Naravno da posluje u skladu sa zakonom, jer to definiše neki drugi zakon.

Prema tome, evo to je član 28. Imate još 20 prilika da se dozovete interesima Srbije i da povučete ovaj zakon i da radite svoj posao kao ministar privrede. Vaš posao su investicije.

Agencija ima sedište u Beogradu, a moglo je da se nađe neko kreativnije rešenje. Agencija može imati svoje jedinice i van svog sedišta, ali pitanje je čemu one služe i naravno te jedinice neće imati svojstvo pravnog lica.

Zbog interesovanja koje je iskazano za zaposlene u sadašnjim agencijama, ja stvarno ne mogu da pokažem brigu prema zaposlenima u tim agencijama na način koji je ovde predstavljen, pošto niko ko je bio samnom u Vladi nije nikada tražio bilo kakve benefite. Izašli su iz Vlade kada sam i ja izašao, marta 2004. godine. To možete da proverite. Ovi što su sada kod vas, a tada su se muvali u nekim drugim strankama, ovi nezamenljivi, to nema nikakve veze sa mnom i to naravno svako ko zna bar sva velika slova može da sam zaključi.

Vaše interesovanje za gospodina Pavićevića, on je na jednoj tribini pošto je zakazana pre 15 dana, jer naravno, nema nikakve potrebe da se radi u pola noći ili kasno naveče u parlamentu i to bez prenosa, osim ako nisu neke nečasne namere, da se nešto provuče…