Ja sam na amandmanu, naravno sve vreme.

Dakle, malopre je isto bilo čuđenje kako tražimo brisanje amandmana, pa i ovog koji je tehnički, koji postoji svuda. Da, postoji svuda u svakom zakonu koji ima smisla. Pošto ovaj zakon nema smisla, onda ni ovi članovi tehnički ovog zakona ne mogu da imaju smisla.

Prema tome, logično je kako ja i kolega nastupamo u parlamentu, ukazujemo na očigledne greške i loše namere, sa humanim pokušajem da vas spasimo od greha i da vas dalje bitisanje na ovom svetu ne pretvori u đavola srpske prljave politike.

Još jedan tehnički član koji treba brisati, posebno to da se Statut Agencije objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Pa naravno, to piše u Zakonu o agencijama, nema potrebe da se piše ponovo. Tako da, tu nema ništa novo, to je serija članova koje treba obrisati.

Što se tiče interesovanja jednog ranijeg govornika za neke ljude koji rade u Tužilaštvu za ratne zličine, a pre toga su bili u Sekretarijatu za zakonodavstvo, to se očigledno radi o mojoj supruzi, koja nije dovedena u Republički sekretarijat za zakonodavstvo, nego je tamo bila u Vladi Zorana Đinđića. Nakon nekoliko godina, 2007. ili 2008. godine, počela je da radi u Tužilaštvu za ratne zličine, a to pitajte tamo gde treba, ako smete, zašto. To možete da pitate i sad, kao i šta preporučuje nekoga da tamo radi.

I konačno, tom prethodnom govorniku mislim da ne bi išlo na ruku da se diskusija u ovom parlamentu pretvori, njemu bi najmanje išlo na ruku da se diskusija u ovom parlamentu pretvori o diskusiji o suprugama političarima. Ja mislim da je to jedan dobar savet, tako da oko toga da ne ulazimo.

Ovaj član je, naravno, kao što sam rekao, tehnički…

(Narodni poslanici pričaju u glas.)

Doviđenja ako idete, srećan put!

Pa upozorite kolegu koji dobacuje, nemojte mene da upozoravate.

Morate malo da se potrudite da primetite, jer treba da budete mnogo senzitivniji.

Pa i to je ometanje, i međusobni razgovor, čitajte.

Dvostruki aršini su prisutni ovde odavno. Vrlo je jako biti junak koji se drzne da govori neistinu samo zato što ima nekoliko puta više vremena za diskusiju nego što to ima neko drugi.

Naravno, taj poslovični pokušaj da se neko pravi glup i da ne shvata šta je sam rekao, čak i kada to neko radi vrlo uspešno nije nešto što je dostojno ovog doma. Naravno, da je bila priča o mojoj supruzi. Naravno, da ja nemam čega tu da se stidim. Naravno, ponosan, naravno, nema nikakve veze, znači tri ili četiri godine ona nije radila ni u kakvom državnom organu. Naravno, da je svoju pravničku karijeru počela tako što je hvatala neke prevarante u izbornim krađama. Naravno, da je tada pomagala i stranci u kojoj ste vi tada bili, odnosno predsedavajući. Naravno da je to kvalifikovalo, to pravničko znanje za mnoge poslove koje uspešno obavljala bez bilo kakve kritike i bez bilo kakvog lošeg odnosa prema njoj bez obzira što sam joj ja bio suprug. Znači, čak i to opterećenje što sam ja bio suprug nije bilo dovoljno.

Prema tome, tu nemam nikakvog razloga da se stidim, tog dela svog života i svoje supruge, ali to naravno nije način da se diskutuje u parlamentu. Naravno, da postoji čak i član Poslovnika koji to definiše i ne možete tu da me uvredite, ali mislim da je dobro da se klonite takvih stvari, jer onda se desi da ja odgovorim, pa onda taj odgovor može da bude malo manje sofisticiran nego što inače radi, a to nije dobro za vas.

Pošto nema ministra ni njegovih saradnika, imam dve opcije. Ili da ih sačekamo, ili da ja kažem nešto što nemam veze sa ovim članom. Vama je sve jedno.

Ja insistiram.

Što se tiče člana 31, ovde se radi o tome da se organima agencije smatra, da su  organi Agencije upravni odbor i direktor.

Dakle, kaže se da ima upravni odbor i direktor, da upravni odbor ima pet članova, da su članovi ti i ti, i to se ovde predstavlja kao jedno veliko dostignuće, bilo ih je osam, sad je petorica. To može da bude dobro ako gledamo u sitna crevca, pa kaže, možda će dnevnice biti nešto malo manje, ili naknade, kolike god su bile, ali generalno se i tu smanjuje nivo ljudi koji su upoznati sa tim šta se radi, a to, kao što znamo, dovodi do čega smo naučili, do korupcije. Tako da je to još jedan razlog da se i ovaj član briše kao i svi oni članovi koji su iza njega.

Ovde ćemo sigurno ponoviti još jednom onu formulaciju, odnosno ja ću je ponoviti da je ovo tehnički član da ga i zbog toga treba brisati. I da generalno upravni odbor, niti direktor, niti sama ta Razvojna agencija Srbije neće ništa promeniti.

Za ulaganje u jednu državu, kao što ministar jako dobro zna, je potreban ceo jedan spektar dobrih mogućnosti, koji će naravno biti zakonit, koji neće biti ni nemoralan, ni protiv bilo kom pozitivnom pravu, ni domaćem ni stranom.

Čuli smo malo pre da se nekad omogućavalo da strani investitori budu neki protiv kojih se vodi neki postupak u inostranstvu, to je netačno. Međunarodna pravna pomoć to sprečava, a postoji i komisija, bar je postojala, da kažem u moje vreme za sprečavanje pranja novca koja je pre svega bila formirana zbog toga.

I konačno, na kraju, zbog javnosti, a ne zbog nekih koji se uspešno prave glupi, dakle, kad sam postao predsednik Vlade, moja supruga je istog trenutka dala ostavku na mesto republičkog sekretara za zakonodavstvo, to je bila 2003. godina, a počela je ponovo da radi u pravosuđu 2008. godine. Tako da je to jedan mali period od pet godina, zbog javnosti.

Ne možete da ignorišete poslanike koji hoće nešto da vam kažu i pozivaju se na povredu Poslovnika.

Ja sam se javio za reč.

To vama, ne meni.

Molim vas da mi vratite vreme.

Član 32. je, naravno, briše se, kao što treba obrisati sve što je loše u jednoj državi i učiniti sve da se ne ponovi nikada. Naravno, to je upravni odbor koji odlučuje o mnogim važnim stvarima, toliko važnim da nema ministra da čuje ovo što ću da kažem, ali neću da insistiram, to je i tako gubljenje… Evo ministra, da se ne sekiram za njegovo zdravlje.

Upravni odbor, kao još jedan deo ovog lošeg zakona usvaja godišnji program rada, finansijski plan, finansijski izveštaj, nadzire poslovanje agencije, usmerava rad direktora, donosi Poslovnik o radu, itd. Znači, još jedan tehnički član koji bi trebalo da unapredi investicionu klimu u našoj državi i da bude bolje.

Pitam kako je bilo moguće da, recimo, 2001, 2002, 2003, 2004. godine investicije budu nekoliko puta, pet-šest puta veće nego što je to u poslednje dve-tri godine, a da nije bilo ovakvog zakona i da nije bilo nikakvog podsticaja za radno mesto, niti za bilo šta, nego su dolazile ozbiljne svetske kompanije da ulažu u Srbiju. Verovatno je to taj opšti ambijent koji je bio tada povoljan za investiranje, i to ne samo u procesu privatizacije, nego su najveće grinfild investicije ugovorene i započete u to vreme. Prema tome, nećete ovakvim zakonom ništa promeniti, nego se potrudite da stvorite Srbiju koja će biti dostojna svojih predaka.

Ja ću reći šta imam o članu 33. uz moje neslaganje sa načinom kako se odnosite prema kolegama, ali oni će imati priliku da se izbore sa vama, to je više nego sigurno.

Ovo je još jedan interesantan član. Stav 4. bavi se time kako se bira direktor, šta radi, itd. Javni konkurs, to je dobro, nešto liči da je to dobro, ali samo kada bi zakon generalno imao smisla. Nažalost, onda uvek ima ali koje sreću kvari – ministar može odrediti kriterijume i merila u pogledu stručne osposobljenosti i radnog iskustva koje moraju ispunjavati kandidati za direktora. Ministar „može“. To je inače jedna formulacija kojoj nije mesto u zakonu, u bilo kom zakonu. „Može“, ili to radi ili ne radi. To „može“ je potpuno arbitrarnost. Hajde recimo da kažemo da ministar odluči da neće, šta onda imamo, ko onda može da konkuriše za mesto direktora agencije? Svako.

Znači, to mogu da budu i državljani drugih država, mogu da budu ljudi koji su poslovno nesposobni, mogu da budu ljudi koji su u penziji, da ne pričam o stručnoj spremi i iskustvu. Ne mogu da verujem da je ovakva formulacija posledica neopreznosti u pisanju teksta i čitanju i analizi. Nego, bojim se da je tu namerno ostavljena ta mogućnost da sve može, pa i da se kroz stimulaciju razvija turizam u Bugarskoj preko 24 apartmana, ili da se…