Koga vređam, izvinite? Ja govorim o tome da sistematski pregledi treba da budu dobar običaj u ovoj državi i, naravno, da se primenjuju po vertikali, odozgo pa na dole. To bi pomoglo i onima gore, ali mnogo više… (Isključen mikrofon.)

Hvala lepo.
Ako se dobro sećam, ministar je obećao da će prihvatiti sve amandmane koji su ovog tipa bili, odnosno, dobro, ovaj član 3. koji niste prihvatili, ali je bilo obećanje ministra da će prihvatiti te amandmane, tako da je interesantno da se promenio stav, ali, šta da radimo, to je deo politike verovatno.
Obrazloženje je interesantno za odbijanje amandmana. Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što će uočena tehnička greška biti otklonjena kroz pravno-tehničku redakciju teksta.
Mislim da ovaj parlament zaslužuje, i srpska javnost, da dobije tekst koji je već prošao pravnu-tehničku redakciju, pre nego što dođe kod nas. To naravno, nije suština zakona i to neće da promeni ništa dramatično, ali govori, opet, o jednom odnosu prema parlamentu koju iskazuje izvršna vlast na taj način.
Koristim pet minuta, predsednice. Pet minuta koristim, da znate samo.
O zakonu, kada smo već pričali prošle nedelje, pa da ponovim i sada. Evo, sada čujem da je zbog hitnosti se odustalo od donošenja novog zakona i ostalo se na principu da se promeni do 50%. Moje je pitanje - koja je to hitnost? Šta je to tako hitno što je nateralo ministre, ministarstvo i Vladu da ne donesu novi zakon, koji, svi se slažemo, da bi bio bolji?
Siguran sam da ministarstvo ima potencijal da napravi bolji zakon od ovoga, to je nesumnjivo, i vrlo je interesantno - šta je to hitno? Da li je to neka navala velika za kupovinu stanova u „Beogradu na vodi“ ili je tu neki drugi razlog. U svakom slučaju, voleo bih da dobijem odgovor na to pitanje.
Ovi amandmani koji su usvojeni, koje smo pisali kolega Pavićević i ja, odnosno dva su usvojena, će biti dovoljan razlog da podržimo vaš zakon u danu za glasanje, ali ostaje ta žal za tom šansom da se napravi novi zakon. Očekujem da, ako ti razlozi hitnosti nisu baš nešto previše opasni i obavezujući, da će Ministarstvo što pre ući u proces pisanja nacrta novog zakona, koji će na savremeniji način da obuhvati ovu oblast.
Naravno, slažem se sa kolegom Dejanom, koji je govorio pre mene, da tu treba da se prati ta dinamika događanja u oblasti turizma vrlo intenzivnije. Turizam, naravno, u Srbiji nikada neće biti vodeća grana, bez obzira na našu želju. Naprosto, ko ima more, taj uvek ima 10 kilometara prednosti u toj trci za turiste. Mi to nemamo, ali one potencijale koje imamo možemo da iskoristimo na bolji način uz viši nivo kontrole, razvoja, stimulacije i svega onoga što treba da poveća učešće turizma u našem BDP-u i stvaranje uslova za njegov razvoj iz mnogih razloga. To je ono što je jako važno.
Koristim priliku da svim kolegama i ministru Ljajiću čestitam 5. oktobar. Svako ima neki razlog da bude srećan zbog tog dana, i oni koji su tada pobedili i oni koji su tog dana izgubili, i mislim da je to jedan veliki dan u istoriji Srbije i da su, naravno, svi oni koji kažu da su izneverena očekivanja u pravu, ali svako treba da vidi i svoj deo odgovornosti na to. Bilo bi sreća za Srbiju da se ne ponovi takav događaj nikada, a uslov za to je da dalja demokratizacija i razvoj Srbije, koja u ovom trenutku ide u pogrešnom smeru. Hvala.

Naravno da mi ne pada na pamet da repliciram, a na to me posebno obavezuje i zahtev foruma mladih Nove stranke, koji je na zahtev…(Isključen mikrofon.)

Kolega Pavićević i ja smo podneli šest amandmana na ovaj zakon. Svi su gramatičkog karaktera. Mi smo uspeli da popravimo u zakonu ono što je bilo moguće da se popravi.
Ali, i iz prvog čitanja i iz reakcija kolega poslanika koji su govorili pre mene, očigledno da ovaj zakon ima puno nedostataka i da je više skup lepih želja nego nešto što je sprovodljivo u praksi.
Ceneći dobru nameru koju ste uložili kada ste pisali ovaj zakon, mislim da je zakon u takvom stanju došao pred poslanike da bi bilo najbolje da povučete zakon, da ga uredite i suštinski i po njegovom karakteru i da ga vratite u proceduru za najkraće moguće vreme, za mesec dana. Svima nam je u interesu da nacionalni parkovi u Srbiji budu zaštićeni, svima nam je u interesu da to jedino blago koje imamo u ovoj zemlji treba da bude na adekvatan način i korišćeno, ali i zaštićeno, da nam se ne ponavljaju situacije koje odavno imamo u svim nacionalnim parkovima koji su napadnuti, koji su delom devastirani, trajno su neki delovi uništeni.
To nema veze sa ovom ili onom vlašću, to je jedan proces koji traje jako dugo i ništa od ovoga što pričam nije upućeno vama konkretno. Ali, sigurno je dobro da ono što je ostalo, što može da se zaštiti da bude zaštićeno na najbolji mogući način. Zato apelujem na vas, to neće biti pobeda ničija, ni opozicije, niti bilo koga, ali da i to je moguće u parlamentarnoj praksi, da se zakon povuče, još jednom da prođe i vašu analizu u Ministarstvu i analizu stručnjaka koji su van državne uprave i da za mesec dana dobijemo zakon za koji će glasati svi poslanici. Time da okončamo tu devastaciju koja traje jako dugo. Hvala.

Volim pokušaje duhovitosti, to je stvarno lepo u jednoj sumornoj atmosferi koja najčešće karakteriše događanja u ovom parlamentu, ali nemojte da se sekirate uopšte za kolekciju amandmana, to naravno nije cilj. Cilj je da se nešto popravi i zato je i drugi deo moje diskusije bio usmeren ka tome da donesete zakona kojim ćete biti ponosni i na koji ćemo svi biti ponosni kada ga usvojimo, a to ko se bavi statistikom amandmana, brojem, to je stvarno jedan pokušaj duhovitosti koji u stvari govori o tome da izvršna vlast i dalje prema parlamentu ima odnos nipodaštavanja.
Ne postoji parlament u svetu gde bilo koji ministar, pa čak i predsednik Vlade na takav način može da komentariše rad poslanika. Svi amandmani koji su podneti, i oni koji su usvojeni i oni koji nisu, su pravno-tehnički ispravno i mogući po Ustavu i zakonu i tu je tačka o tome da li su oni ovakvi ili ovakvi. To što ste vi rekli u najmanju ruku zahteva izvinjenje, ali ja, sviko na ponašanje ove vlasti prema parlamentu, neću biti iznenađen ako tog izvinjenja ne bude.

Pre šest meseci smo kolega Pavićević i ja dali Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja. To je zakon koji je neophodan da bi ovaj krpež od postojećeg zakona mogao da se privede nameni, odnosno da gradnja u Srbiji, bez obzira na druge poteškoće, nema i poteškoću koju sama država pravi jednim lošim zakonom.
Postojeći zakon je krpež zato što je prošao devet izmena i da su te izmene bile savršene, to bi bilo teško sprovodljivo, a bojim se da one nisu bile savršene.
Osnovni razlozi za promenu postojećeg zakona i donošenje dobrog zakona koji smo mi predložili je što je postojeći zakon nepregledan, što je kontradiktoran, neusaglašen i neupotrebljiv, što smo svedoci svakog dana. Svaki ozbiljan investitor to apsolutno vidi.
U ovom sadašnjem zakonu je prisutno mešanje države u definisana prava lokalne samouprave. Ustavom su ta prava definisana. Kruta hijerarhija ih obavezuje za donošenje brojnih planova, što nije dobro za ozbiljnu izgradnju, fragmentarnost, nadležnosti i odgovornosti u postupcima i procedurama itd.
Mi smo obećali ministarki Mihajlović, kolega Pavićević i ja, da ćemo joj predložiti dobar zakon. Taj zakon je njoj predložen pre šest meseci, to je ovaj tekst o kome sada govorim i ona se o tome nije izjasnila. Mogu samo da zaključim da je to opstrukcija ozbiljne gradnje i da je to stvaranje uslova za najveću nelegalnu gradnju u Srbiji, u istoriji Srbije, a to je „Beograd na vodi“, koji je započet bez bilo kakvih zakonskih uslova.

Dana 20. aprila ove godine smo kolega Pavićević i ja dali Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.  Razlozi su zato što je to u skladu sa načelima iz člana 16. Ustava Srbije, zato što je to u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina, genocida, koja je usvojena 9. decembra 1948. godine, zato što se 24. aprila navršilo 100 godina od izvršenja tog genocida, zato što je preko 20 država, među kojima su Ruska Federacija, Grčka, Belgija, Francuska, Kanada, Kipar, Italija, Švajcarska, Argentina, Urugvaj, Švedska, Liban i još neke, već su donele takve deklaracije i rezolucije i sve su bili to razlozi da u tom trenutku, a i sada nije kasno, i ovaj parlament da donese ovakvu rezoluciju.
Mislim da je bespotrebno trošenje vremena da objašnjavam zašto Srbija treba da donese takvu rezoluciju, zašto ovaj parlament treba da donese takvu rezoluciju. Reč genocid je, nažalost, jako prisutna u savremenoj istoriji našeg naroda i ove države. Ona se pominje i kao deo nečega što je činjeno protiv interesa građana ove države, ali se pominje i kao nešto što su neki pojedinci, ne u ime države, nego u svoje lično ime vršili, a ostavili večnu ljagu nad narodnim i državnim obrazom.
Mislim da su to sve razlozi zbog kojih Srbija treba da prednjači u tome, da se priključi, ovim razornim državama koje su na adekvatan način osudile genocid koji je izvršen pre 100 godina. Naravno da to nema nikakve ili bar ne duboke veze sa sadašnjom Turskom, niti sa našim odnosima sa Turskom danas, nego to ima veze sa ispravkom jedne velike nesreće koje je zadesila čovečanstvo pre 100 godina.

Početak rasprave nije puno obećavao, jer nakon uvodne reči ministra, skoro pola sale je otišlo napolje i neki su pomislili da je to bojkot, ali je vredelo ostati sve ovo vreme, jer su kolege koje su ostale vrlo inspirativno govorili o svojim zavičajima i bilo je zaista pravo zadovoljstvo slušati te idilične priče, od kojih su neke stvarno bile i iznad nivoa jednog eseja za prvi razred srednje škole.

Naravno, nismo čuli nikakve suštinske ni od ministra, a ni kasnije u diskusiji, jasne dokaze zašto je ovaj zakon toliko važan, toliko dobar. Naravno da su izmene bile neophodne, ali očigledno po izlaganju koleginice Biljane Ilić Stošić, sa njom se slažem potpuno i zbog kratkoće vremena nemam vremena da ponovim to što je ona rekla, mislim da je to ona jako dobro rekla i šteta što se to nije čulo u klupama oko nje, ali primedbe koje je ona dala govore o tome da je pokušaj da se zakon popravi, da je taj pokušaj više neuspešan nego što je uspešan.

To ćemo videti još u daljoj raspravi, u svakom slučaju, dobro je što smo ostali do pet sati sa ovom temom koja je naravno jako važna za Srbiju i žao mi je samo što tu nisu neke kolege, njih 10-15 iz vladajućih stranaka koji su juče otišli u Moskvu da igraju fudbalski turnir sa kolegama iz drugih parlamenata, verovatno je to u cilju otopljavanja saradnje sa Rusijom, povećavanja prihoda od turizma itd.

Gospođa Čomić, koleginica, je pitala ministra jedno važno pitanje, da se objasni učešće firme „Hepako“ sa Vračara, u odluci o izradi izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog parka Kopaonik.

Naime, prvo je bilo predviđeno tom odlukom da troškove izrade tog plana snosi nadležno ministarstvo, a onda je pre neki dan Vlada u predsedavanju Aleksandra Vučića donela izmenu člana 10. i sad taj član glasi – sredstva za izradu izmene i dopune tog plana obezbeđuje „Hepako d.o.o.“ Beograd – Vračar, sa procenom od šest miliona. To je firma koja je osnovana 20. maja prošle godine …

Molim vas, turizam, razvoj turizma na Kopaoniku je temelj srpskog turizma.

Tako je.

Naravno, ali moramo da dođemo i do nekih informacija koje će nas uputiti da li je taj zakon dobro osmišljen.

I ja mislim da smo se razumeli.

Znači, vlasnik te firme je uložio 100 dinara srpskih u osnivanje te firme. Zove se Mater Suhaj Al Alabuhan Drahir iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i on finansira taj prostor posebne namene Kopaonika, koji je temelj srpskog turizma, gde se u članu 6. tim planom obuhvataju i od posebnog značaja izmene i dopune važećeg prostornog plana u smislu prikaza tačnog obuhvata kompleksa specijalne namene Kopaonik neophodnog za funkcionisanje Vojske Srbije.

Bilo bi jako interesantno da u smislu razvoja turizma Srbije dobijemo objašnjenje kako to da firma koja je osnovana sa 100 dinara, a i to je već druga firma iz Emirata od 100 dinara, ova prva je dobila od Vlade Srbije JAT apartmane na tom istom Kopaoniku, kako se sada ova druga firma od 100 dinara bavi stvarima koje su važne za kompleks specijalne namene Kopaonik, koji je neophodan za funkcionisanje Vojske Srbije? To je jako interesantna stvar i mislim da to ne možemo da preskočimo, bez obzira što možda nije u direktnoj vezi sa ovim zakonom, kao što ni neke manifestacije u Svrljigu i Beloj Palanci verovatno isto nisu vezane za ovaj zakon.

Ja bih voleo da nam ministar da odgovor na ovo pitanje, da naravno ne otvaramo ponovo neku aferu. Mislim da bi jedan dobar, iscrpan odgovor, koji može da se pruži sada, bila tačka na bilo kakve spekulacije, ali ako ne dobijemo sada dobar odgovor, iscrpan i precizan, onda ja mislim da smo mi ušli u novu aferu koju ćemo verovatno morati Vučić i ja da rešimo na tom TV duelu kad do njega dođe. Hvala.

Povreda Poslovnika član 104.

Vi ste, predsednice, sada replicirali meni, a davali ste komentar na povredu Poslovnika koju je tražio gospodin Pavićević. Govorili ste i tumačili ste moje reči i rekli ste - babe, žabe i šta sam ja govorio. To, naravno, možete da radite, kao što znate, tako što se javite za repliku, sednete u klupu i govorite o tome šta sam ja eventualno pogrešio. Ovako smo došli do toga da i dalje postoje ne dvostruki kriterijumi, nego postoji jedna haranga nad opozicijom, gde ne možemo da kažemo ništa. Mogu da slušam od bilo kog zagađivača da me vređa, jer pitanje zagađivanja je i iz pozicije ko vidi to zagađenje. Zagađenje nečega što se na Dorćolu zgazi štiklom i parfem je… (Isključen mikrofon.)

Da li vi mislite da se govor prethodnika nije odnosio na mene? Ja mislim da jeste, a vas pitam da li vi mislite da jeste ili nije?

Hvala.

Naravno da nikada nisam bio u TV duelu, niti dva minuta, niti dva sata, niti dva dana pre bilo kakvog TV duela nisam otkazao. Ta laž nije bitna to je inače deo jednog načina ponašanja.

Sa druge strane, tužno je da neko sam sebe stavlja kao nešto što ne bi rekao na šta liči, odnosno šta jeste, jer to ne bi bilo primereno ovom domu, tako da neću da ulazim u taj deo. Konačno, svi ljudi u Srbiji, posebno Sremci znaju da postoje vinski Srem i svinjski Srem.

Ja sam se jedno vreme bavio vinarstvom, naravno bez ovih laži o bilo kakvim zloupotrebama, već skoro pet godina nemam nikakve veze sa tim vinogradom, nažalost, ali mislim da je potpuno nekompetentno da o vinu i o vinskom Sremu priča neko ko je autentični primerak svinjskog Srema.

Znači, prethodnik je precizno definisao da izraz koji sam upotrebio – svinjski Srem, nije nikakva uvreda, nego da je to jedan podreon tog dela Srbije.

Što se tiče ove priče o, koliko sam shvatio Dimitrovgradu, 1999. godina, municija, to je apsolutna laž i neistina. Pozivam vas predsednice, potpredsednika Vlade i sve prisutne poslanike da traže hitno izjašnjenje nadležne službe koja je pisala taj dokument, ako taj dokument postoji i da se utvrdi bilo kakva moja veza što ima bilo kakve veze sa bilo čim što je protivno interesima ove zemlje.

Pominjanje Milice je stvarno potpuna svinjarija. Ja sam za vreme bombardovanja bio u uniformi, vidljiv i bio sam sa ljudima koji su ginuli, a gde su bili ti, ti pojedinci, to će moći da utvrdi samo neka analiza koja se zasniva na bremu, a ne na nekoj drugoj literaturi.

Takve uvrede vi dopuštate. To dopuštate da se u ovom parlamentu…

I vi pričate o turizmu, vi pričate o parlamentarizmu, o Evropi, to je stvarno strašno.

Ja bih vas molio, naravno da ljudi znaju ko je ko u Srbiji, ovo je jedna mala lepa zemlja, ali to što je mala je posledica toga da ljudi pamte ko je bio bivši režim, ko je glasao za koga, ko je šta radio, ko je zašto isključen iz neke koalicije, to nije tema za ovu repliku, niti za ovaj dom. Ali, uvrede koje ja trpim ovde 20 i nešto godina, a posebno pod vašim predsedavanjem, stvarno prevazilaze svaku meru.