Naravno da kakva god usta da jesu i koji god Marin Držić da je pričao, ne mogu da to shvatim kao uvredu, ali to je apsolutno nedopustiva stvar, takva laž u ovom visokom domu.

Naravno da se činjenice ne utvrđuju na poligrafu. Na poligrafu se utvrđuje da li neko laže ili ne laže. Ti navodi su apsolutna laž, ali to dokazivanje ne može da se vrši tako što neko ode na poligraf.

Kao što se zna na nesreću poligraf nije savršeno sredstvo i mnogi ljudi koji su malo drugačiji od drugih vrlo lako mogu da prevare poligraf. Tako da to nije pravo sredstvo. Pravo sredstvo je da pozovete vojne vlasti, vašeg ministra Gašića, dok ne bude smenjen po nalogu Agencije za borbu protiv korupcije, da da informaciju narodnim poslanicima Skupštine Srbije, a i celoj javnosti o navodnom dokumentu koji već treći put pominje poslanik.

Ja bih voleo da baš saznamo ko je to nosio koje pare, gde pare, posebno 1999. godine. Ja sam verovatno tada sa mesta predsednika skupštine Grada Niša nosio Rusima pare za naoružanje koje je treba da dođe preko Bugarske koja je tada bila u NATO-paktu. Znači, da neko zna sva slova ćirilice, bilo bi mu jasno da je to potpuno besmisleno…

Hvala lepo.
I gospodin Pavićević i ja smo se već izjasnili o ovom zakonu, o ova dva zakona i rekli da su to dobri zakoni na osnovu naših konsultacija sa ljudima koji su duboko u toj materiji i zato ćemo podržati te zakone, kao što smo i rekli i dali smo 18 amandmana. Većina njih je prihvaćena. To su amandmani koji su nastavak naše borbe za očuvanje srpskog jezika, gramatike i pravopisa i mislim da je to dobro i mislim da je dobro što je ministarstvo imalo i ministarka razumevanja prema tome i nadam se da ćemo iz tog ministarstva i dalje, odnosno da će ova dva zakona biti primer kakvi zakoni treba da dolaze u Skupštinu po suštini, a oko leksike tu morate malo da se potrudite ili ćemo mi da nastavimo taj deo. To nije nama teško.
Ali, gospođa ministarka je u načelnoj raspravi rekla da ako imam nove dokaze o tome da nije izvršena konzervacija bazilike, da ih dostavim i ja ću ih sada dostaviti ministarki, a pozivam i nju i kolege poslanike i srpsku javnost da odu na sajt Nove stranke i da pogledaju film o tome šta je sve tamo nakaradno urađeno. Film je uznemiravajući. Tamo imate scene koje su nepristojne u normalnom životu, a kamoli kada se dešavaju oko bazilike.
Sada ću dati ministarki. Prići ću ako nije zabranjeno.

Hvala lepo.
Ja znam da ovo nije tema, ali pošto je ministarka pristala da o tome pričamo, ja nemam ništa protiv. Mislim da jeste tema u javnosti Srbije.
Dakle, nije izvršena nikakva konzervacija. Te fotografije imamo i mi, one ne dokazuju ništa. Ako bolje pogledate na tim fotografijama, vidi se geotekstil kojim je Zavod za zaštitu spomenika iz Niša prekrio tu lokaciju pre nekoliko nedelja. Od tad to nije pomereno. To znači da nije došao niko da pomeri taj geotekstil, da uradi konzervaciju.
Konzervacija se vrši tako što se u zidovima pukotine oštećenja saniraju, to ne može da traje manje od nekoliko meseci. Da budem potpuno jasan, Niški zavod je predložio tri rešenja. Prvo rešenje je pasarela, nadvožnjak koji bi išao preko te bazilike, što se inače radilo. Ima puno primera po Srbiji gde je to urađeno u proteklom periodu, i to je bilo moguće, ne tako skupo.
Druga varijanta je da se pomeri malo lokacija, odnosno trasa, i to je bilo moguće i najskuplja varijanta je bila da se cela bazilika izmesti u Crvenu Reku, to je mesto blizu, bila je tu i dozvola Niške eparhije, to je koštalo 250 hiljada evra. Znači, daleko od ovih 40 miliona. Prema tome, to su podaci, a ja pozivam sve da pogledaju film o tome i dokumentaciju koju smo mi okačili na sajt.
Nije mi jasno da li iz neke prošlosti, šta li, potpredsednika Arsića uzbuđuje cepanje drva. To mi nije jasno.

Hvala.
To je jedan dobar običaj, što je prihvaćen amandman koji je tehnički i tu nema nikakve dvojbe.
Ministarka mi je ostala dužna za odgovor na prethodni amandman. Zašto je reč „redovno“, u kontekstu „redovno izmiruje svoje poreske, poslovne i ugovorne obaveze“, ne prihvatljiva u amandmanu na član 9? Ako mogu da dobijem odgovor na to pitanje, bilo bi dobro.

Član 103. ste povredili, predsedavajući, što ste dopustili prethodnom govorniku da zloupotrebljava institut povrede Poslovnika, čak nije to ni zloupotrebio kao repliku, nego kao jednu malu neuku tribinu za iznošenje apsolutnih neistina. Tako da je trebalo da ga prekinete i da ga vratite u red, tamo gde je i mesto.
(Zoran Babić, s mesta: A nije paljena Skupština?)
Par objašnjenja, sada kad sam već dobio reč. Gospodin Pavićević je za ovaj hrast rekao da je dobro, a ne kulturno dobro. To treba razlikovati i to se iz poznavanja prirode i društva uči, znači to je osnovna škola.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Rekao je – kulturno dobro.)
Druga stvar, kulturno dobro, naravno, jeste i ovo zdanje i treba ga poštovati, 5. oktobra 2000. godine, na koji sam ponosan, bio sam, naravno, prisutan ovde, niko iz DOS-a nije spaljivao ovo zdanje, niti je krao, primećeni su neki ljudi, neki debeli, neki sa izraženim atributima na licu, koji su palili, odnosili džakove i ne znam šta, ali to nisu bili ljudi koji su pripadali DOS-u. To je istorijska istina koju svi znaju.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Kome su pripadali?)
Nakon toga, donacijom grčke Vlade pre svega, ali i donacijama sa drugih mesta, ovom zdanju je vraćen sjaj koji je imao odavno. Prema tome, niko nije imao program niti ideju da spaljuje ovo zdanje, niti će to ikad biti i po tome se razlikuju demokratske snage od kvazi naprednih radikala.

Nesumnjivo je da sam ja prvi, tu možemo da kažemo da je to razlog za neke pojave, specifično današnje, ali da ostavimo to na stranu.
Ja sam spremio, naravno, pitanja za predsednika Vlade i jako mi je žao što on nije tu i što neću moći da ih postavim njemu. Postaviću ih prvom potpredsedniku, a on na njih može da odgovori, bilo bi dobro ili može da ih prenese predsedniku Vlade, pa da predsednik Vlade da odgovor, ako dođe kasnije.
Ne bih voleo da to što ja prvi postavljam pitanje bude razlog da predsednik Vlade kasni i nadam se da to nije to.
Tri pitanja. Moje kolege iz opozicije su mi opravdano zamerile da postavljam previše pitanja i time dajem previše vremena predsedniku Vlade da onda troši vreme na odgovore. Sad ću postaviti samo tri pitanja.
Prvo pitanje je lažno obećanje ili obećanja, koja se u narodu zovu lažnim. Svedoci smo za ove tri godine, koliko traje ova Vlada sa raznim predsednicima, da posebno gospodin Vučić je sklon tome da daje ogroman broj obećanja. Da ne navodim, ima ih preko 100 i nema potrebe da o tome govorim. Recimo, jedno je da 12.06.2013. rekao da će krajem te godine 10.000 fijata 500L da bude izvezeno za Rusiju, pa je onda rekao da ćemo da kupimo avione 2013. godine, da će 1. marta ove godine početi radovi na „Beogradu na vodi“ itd, itd, itd.
Moje prvo pitanje je – da li predsednik Vlade, to sam hteo da pitam njega, daje ta obećanja i koja se ne ostvaruju i da li je to posledica neznanja, neobaveštenosti ili loših namera? Ja bih voleo da dobijem odgovor na to pitanje.
Drugo pitanje je vezano za privilegije koje vlast sama sebi stvara u poslednjih nekoliko dana i nedelja posebno. Ekstremna privilegija je zakon koji sutra treba da se usvoji i ja sam mislio da apelujem na premijera da spreči usvajanje tog zakona, a to je sramni zakon o kupovini, odnosno prodaji nekretnina za ekskluzivnih 685 ljudi koji su i do sada imali privilegiju da budu zakupci nekih ekskluzivnih vila po bagatelnoj ceni. Sada samo oni mogu da učestvuju u kupovini tih vila po bagatelnoj ceni posebno. Druga situacija je vezana za Zlatibor, Čajetinu i te stvari.
Treće pitanje, koje je pobedilo na konkursu javnosti, to je bilo pitanje za predsednika Vlade – koja će dobitna kombinacija biti izvučena na Lotou pri sledećem izvlačenju?

Prvom potpredsedniku.

Dobro ste zamenili predsednika Vlade u jednom delu, a to je da niste odgovorili ni na jedno pitanje. Tako i on kada je prisutan ima isti manir da ne odgovara.
Rekli ste da hoćete da pošaljete jednu poruku odavde. To je jako lepo, ali današnji dan je predviđen za odgovore, a ne za poruke.
Ja nisam pomenuo izbore, ne znam otkud to vama da mi odgovorite sa izborima. Možda to ima neke veze sa izborima u vašoj stranci, ali to je potpuno nevažna tema za srpski parlament. Generalno, sto obećanja koja su data ne mogu da se mere i karakter ljudi koji daju ta obećanja i etičnost i, što bi rekao moj kolega, etika odgovornosti koja mora da bude svojstvena svakom političaru nužno dovodi do toga da morate da kažete zašto nešto nije urađeno, možda postoje objektivni razlozi. Izbori sami po sebi su jedna globalna ocena građana o tome šta misle o jednoj vlasti. Ja sam siguran da to vama nema potrebe da objašnjavam.
Tačno je da sam ja rekao 2003. godine da do 2007. godine možemo da postanemo članica EU ako svi, to je drugi deo rečenice, od sutra počnemo da radimo svoj posao. Neki su radili svoj posao, smenili su me, tako da moja odgovornost za period od 2004. godine do dana današnjeg ne postoji vezano za evropske integracije.
Generalno, to preskakanje odgovornosti oko privilegija, sigurno da znate i vi i svi članovi Vlade da je juče ovde branjen zakon u kome, ponavljam, 680 i nekoliko ljudi koji su zakupci mahom kod DIPOS, a znamo da DIPOS nema svoje objekte u Kaluđerici, Ovči i Borči, nego da je to pre svega Dedinje i dobar deo Vračara, da će sada biti jedini u Srbiji u mogućnosti da kupe te nekretnine. Od 7,5 miliona ljudi, ili tu negde, koliko živi u Srbiji, samo njih 600 će biti u mogućnosti da kupe te nekretnine bez licitacije, nego po cenama koje će neko da proceni.
Ja sam tražio od ministra koji danas nije tu, koji je branio zakon, a to je ministar Vujović, da objavi ko su zakupci, ko su ti povlašćeni ljudi koji mogu da kupe te nekretnine. To bi bilo dobro, možda tu vidimo neke ministre, a možda tu vidimo i neke bivše ministre. Možda tu vidimo neke ljude koji se raznim epitetima kite u ovom društvu, da vidimo za koga je pravljen taj zakon.
Čekam odgovor od ministarke Mihajlović vezano za Zlatibor i za …

Naravno da nisam zadovoljan odgovorima i ima tu neke logike, jer oni su bili spremni za premijera i ja sam siguran da bi on znao da nađe neki način da odgovor koji, naravno, ne bi bio pravi odgovor i ne bi sadržao činjenice, ali bi to bilo urađeno bolje. Žao mi je što drugi potpredsednici nisu u tom kapacitetu da mogu da daju ozbiljne odgovore.
Nije tačno da je ostvareno sve iz uvodne besede koju je premijer dao kada je postao premijer, kada se kandidovao za mesto premijera. Masa stvari nije urađena i to javnost zna. To uopšte nije tema da ja sada o tome govorim. Sigurno da nisu ostvarena ni neka obećanja koja su jako važna, ne samo finansijski, ne samo razvojno, nego i etički. Jedno od tih pitanja je i pitanje helikoptera. Šta je sa tim? To je pitanje za potpredsednika …

Ja se izjašnjavam da to jeste važno pitanje, to je moje izjašnjenje.

Znači, na odgovore na prva dva pitanja nemam šta da kažem pošto nije bilo odgovora …

Stvarno ne znam zašto to radite. Kada je tu premijer vi lepo pustite da ja postavim pitanje. Ne znam koga sada ovde branite.

Hoćete da me kaznite sada? Nemojte molim vas, ja imam pravo, ovo je političko mesto najviše u ovoj državi. Ja govorim svoje političke stavove i očekujem odgovore od ljudi koji su ministri u Vladi Aleksandra Vučića. Mislim da je to potpuno racionalno očekivanje. Ponavljam pitanja iz prvog obraćanja prvom potpredsedniku …

Pošto je ovo jako važan zakon i treba potrošiti svo vreme ovoga sveta, da pokušamo da ubedimo ministra da shvati da ovo nije nešto što treba da mu služi na čas, niti njemu, niti Vladi Srbije, ali ja se više brinem za njegovu čast, nego za čast Vlade Srbije.
Upravo je sada rekao da bi naš amandman obesmislio ovaj zakon, na član 1, da bi obesmislio zakon. Tačno. To je tačna precizna dijagnoza. Kada je nešto besmisleno onda ga treba obesmisliti, a onda se tome daje smisao.
Šta ne valja sve u ovom zakonu, gospodine ministre, ako ne smetam dok telefonirate? Prvo, zašto se prodaje državna, narodna imovina? Ko je ta nesreća u ovom trenutku snašla Srbiju, osim Vlade koja je već tu tri godine, koja tera da vi nas terate na to da prodajemo nešto što je stvarano decenijama? Da li imamo neku veliku muku koja se tiče neke velike zaraze, neke elementarne nepogode, ili bilo šta što bi moglo da izazove potrebu da se proda ono što je sticano decenijama? Zašto se prodaje? Kuda idu ta sredstva? Šta se prodaje? Po kojoj ceni se prodaje? Za koje namene se prodaje, ko to može da kupi? Da li imate jedan odgovor na ova pitanja?
Svi se hvalite. Evo malopre, pre pola sata i predsednik Vlade daje izjavu da nam je toliko dobro da nas je još više sada sramota koliko nam dobro ide, nego što nas je bilo sramota pre 15, 20 dana. Zašto onda prodajemo ono što je moglo da ostane u državnoj svojini i da donosi prihode kroz zakup, kroz poreze, kroz bilo šta? Zato što situacija nije ni izbliza nije takva kakva se priča i mogu iza predsednika Vlade da stoje koji god predstavnici Vlade i da mudro ćute sat i po i da ponekad sitno trepću, ali to neće da promeni realnu sliku o našoj ekonomiji.
Zašto se prodaju stanovi, stambeni objekti, poslovni objekti, garaže, podzemni i nadzemni objekti nekih namena? Zato da bi se skrpile pare da se povećaju „plate u javnom sektoru i penzije“. To su one otete penzije od pre, koliko je prošlo, godinu dana, nema još godinu dana, i deo plata koji je smanjen linearno potpuno besmisleno bez bilo kakvo kriterijuma. To je jedna stvar.
Možda se prodaju i zbog toga što ne vidim da se ni čeprka bilo šta oko tog „Beograda na vodi“….
(Poslanici SNS dobacuju da to nije tema.)