Ja ne dobacujem, nego mi vi niste …

(Narodni poslanik pokazuje na mikrofon.)

Naravno da sam se prepoznao, jer ja nemam čega da se stidim. Rekao sam već za vinograd malo pre – kad god treba, koliko treba, nemojte da se plašite od motike, postoje sad savremenija sredstva. Nemojte da se plašite šta ćete raditi kada ostanete bez te funkcije koju imate – naći će vam neki posao, jer treba da se zaposle svi u ovoj državi. I naravno da sam ponosan na vreme kada sam imao tu čast i obavezu da obavljam neke važne funkcije.

To su vremena koja će biti upamćena po tome što se vratila vladavina prava, po tome što je za te dve-tri godine smanjen javni dug Srbije za pet milijardi, na devet milijardi, što je tri puta manje nego što je sada; da je osuđeno nedovoljno, naravno, to je očigledno i to ćemo ponoviti. Tačno je da akcija „Sablja“ nije posekla sve što je trebalo ali, da se to popraviti. Borba protiv kriminala je večna. Ne može nikad da se prekine.

Odgovaram na pitanja.

Borba protiv kriminala je vama pretnja? Ja mislim da ne bi trebalo da se plašite.

Naravno, to se zove metafora i to ćete naučiti kad-tad.

Ja vas molim da me pustite da odgovorim na repliku. Niste vi dobili repliku nego ja.

Znači, ponosan sam na to vreme. Tada su direktne strane investicije merene konzervativnim metodama, a ne sad, na ovaj način, kako se mere u poslednje dve godine, gde je sve, i plaćeni ručak, strana investicija, nego po starim konzervativnim metodama su investicije bile četiri puta veće nego što su ove godine.

Naravno, da građani Užica znaju da je Joca Marković bio dobar gradonačelnik ali u članu 41. kaže – agencija može predložiti ministarstvu da u postupku nadzora nad radom organa vlasti u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava sprovođenje mere preuzimanja poverenih poslova ako bi neizvršenje posla od strane organa vlasti moglo da izazove štetne posledice po privredu. Ne smeta mi lavež nikako.

Dakle, moje pitanje je, ko je ovde kome nadležan, da li agencija sprovodi nadzor ili ministarstvo sprovodi nadzor, gospodine ministre? Trebalo bi da je to ministarstvo ali iz ovakve formulacije to je jako teško da se razume pa vas zato pitam.

Agencija objavljuje predlog mera iz stava 1. ovog člana na svojoj internet strani. Znači, agencija predlaže mere ministarstvu za preuzimanje poverenih poslova ili ona sama vrši to. Voleo bih da dobijem odgovor na to pitanje. Naravno, logično je da nadzor vrši, ponavljam, ministarstvo, ali sa druge strane to se ne vidi jasno iz ovog člana 41.

Prema tome, imate još pet, šest, sedam, osam i nastavite da uživate u tom dobacivanju …

(Aleksandar Martinović, s mesta: Još da ti je Legija tu, nikada ne bi bio jači.)

Taj Legija je igrao šah sa vašim šefom čiji ste član bili do skora i nemojte mene da plašite Legijom, ja to oterao u zatvor, nego plašite se vi da ne propriča čovek.

Mora čovek da se bori za svoj amandman.

Prestanak rada javnih agencija je član 47. u kome jasno vidimo da je ova novoosnovana agencija u stvari preuzela poslove ove dve koje će biti ugašene. Piše vam to u stavu 2.

Vi ste rekli da to nema veze da je to potpuno nova, da je to jedan potpuno novi prostor, novo viđenje, nova energija, tra, la, la. Nije. Naprosto, piše - Razvojna agencija preuzima pravne poslove, osim ugovora o radu, predmete, opremu, sredstva, arhivu. To znači nešto se radilo i u ovim agencijama i to jasno ovde piše.

Kaže se da je 120 dana rok otprilike za početak rada nove agencije, onda se kaže da sredstva iz budžeta za 2015. godinu koja su određena za ove dve agencije se prenose na novu agenciju, ako dobro čitam.

Moram da vas obavestim da je do kraja godine ostalo nešto malo manje od 70 dana, te teško da sredstva iz budžeta za ovu godinu mogu da se prenesu na rad ove dve agencije, osim da ubrzate i da tih 120 dana bude 60 dana. Ali, onda prihvatite amandmane koje vam daju moje kolege poslanici.

Mi smo sa 47, odnosno 58 amandmana ukupno pokušali da vas ubedimo da je ovo loš zakon. Naravno, nismo u tome uspeli, što je očigledno, ali mislim da je naš pokušaj bio human, da je bio iz najboljih namera, pre svega zbog vas i vaših saradnika.

Na kraju, rekao sam malo pre da mi lajanje ne smeta, ali nisam rekao da bilo ko laje. Ko se prepoznao, prepoznao se.

Ministre Sertiću, ko vam je podmetnuo ovaj zakon? Ja ne sumnjam u vaše dobre namere, ali malo, malo, pa donesete nešto zbog čega će neko ponovo da vas izbruka, kao predsednik Vlade prošli put.
Zakon ima lep naziv, ali mislim da bi mogao bolje da se prevede kao zakon o legalizaciji dosadašnje i afirmaciji buduće korupcije, jer samo tako mogu da se skupe sva mišljenja relevantnih institucija u ovoj državi koje su dale svoj stav o ovom predlogu zakona i transparentna Srbija i Ombudsman i Poverenik za informacije i Komisija za zaštitu konkurencija, razni savetnici za ulaganja, pa i mnogi iz lokalnih samouprava koje bez bilo kakve potrebe predstavljate kao krivce za stanje u investicijama u Srbiji. Oni ne mogu da utiču skoro nikako na to. To je posao države, posebno kad je država hipercentralizovana, kao što je ova naša.
Skrivanje iza Evropske unije, Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i nekih drugih institucija je poznato već ovde, a onda posle ispadne da nisu dobro čitali kao pitanje Beograd-Priština ili ti Srbija-Kosovo. Prema tome, nemojte to da ponavljate, ja želim da vi budete uspešan ministar, zato što je privreda najvažniji deo u životu jedne zemlje i to govorim potpuno bez ostatka.
Zašto ovo ne valja? Zato što stvarate ovim zakonom uslove za masovnu korupciju i to da bude koncentrisana na jednom mestu. Ovo je jedna vrsta „leks specialisa“ ponovo. Niste ga tako vi nazvali, ali suštinski je to tako.
Šta je posebno loše u njemu? Mi smo dali naravno 58 amandmana na ovaj zakona, ali nemamo želju da ga popravimo, pošto tu nema šanse da se popravi, nego da vas ubedimo da ga povučete sami, na skoro sve članove, ne na sve, ali na tridesetak članova smo podneli amandmane. Vrlo je neobično u modernoj ekonomiji, tržišnoj ekonomiji, bilo gde u svetu da veličina investicije stvara različit odnos države prema toj investiciji. Da li je ona mala ili velika? Da li je lokalno važna ili nacionalno važna, to ne postoji nigde, u normalnom svetu. Svaka je važna. Svaka je važna bilo da zapošljava petoro ljudi, bilo 10.000 ljudi.
Arbitrarnost u stavu 3. člana 11, da se državna pomoć daje bez javnog poziva, to je korupcija. Formiranje subjekta podrške ulaganja. Da obavestim građane Srbije ko su subjekti podrške ulaganjima, to je Savet za ekonomski razvoj. Ko je u tom Savetu za ekonomski razvoj? To je jedna greška koja ide sad, da se malo sa njom bavim, to je član 25. kaže – Savet za ekonomski razvoj. Savet čine ministar, ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja, predsednik Komore i direktor Razvojne agencije Srbije. Ko je ovaj prvi ministar, gde piše samo ministar?
U sledećem stavu piše – predsednik Saveta je ministar nadležan za poslove privrede. Pa, njega nema u sastavu. Kako predsednik nekog tela može da bude neko ko nije u tom sastavu.
U razlozima za donošenje zakona lepo ste rekli u jednom delu, kaže – utvrđeno je da se pozitivni efekti koordinacije rada agencija i programa i projekata koje one sprovode mogu ostvariti njihovim gašenjem i osnivanjem nove agencije. Genijalno. Ja ne verujem da ste vi mogli sami ovo da smislite i ove pametne dame pored vas, ne verujem da su i one. To je neko drugi pisao, molio bih da obznanite ko je napisao ovo što je ruka jedna neviđena.
Nema investicija od kada je ova kombinacija vlasti, mislim na SNS i SPS. Jako je simpatično kada se neki iz SPS brane da oni nemaju veze sa privatizacijama. Pa, vi niste bili u vlasti samo dok sam ja bio premijer, sve vreme i jedan bolji od mene, inače sve vreme, pre i posle toga ste imali …

Molim vas da me ne prekidate, ako vam nešto nije jasno mogu da vam objasnim posle. Ja govorim o temi.
Prema tome, povucite ovaj zakon, nemojte da učestvujete u stvaranju zakona za legalizaciju korupcije koja je bila kod „Beograda na vodi“, „Etihada“, JAT-a, NIS-a i mnogih drugih primera. Vi stvarate kroz Savet klan za korupciju, a ne nešto što će pomoći.

Hvala lepo.
Ovde se nastavlja praksa da kada se daju amandmani da se onda jedan deo parlamenta nažalost već i dovede u stanje čuđenja, a i predstavnici Vlade.
Ja ću još jednom da vam ponovim dovoljno smo dugo svi u ovom parlamentu, a neki i predugo, a i u Vladi, na odredbe našeg Poslovnika koji govori o tome, da svaki poslanik može da ponese amandman. Da li je on dobar ili loš u formalnom smislu o tome odlučuju odbori koji su za to nadležni? Nikakvo izigravanje, pošalice i pokušaji duhovitosti sa bilo čije strane, ne može biti prihvaćen ni od predsedavajućeg. Znači, to podsmešivanje prema poslanicima koji rade svoj posao, za razliku od drugih poslanika, naravno da neće da podigne ugled ove institucije kod onih koji nas biraju, a to sigurno znamo po raznim istraživanjima.
Što se tiče očekivanja ministarke, od mog kolege poslanika i od drugih u delu kontrole Vlade, ja mislim da tu možete biti zadovoljni.

Naravno, pa o čemu drugom pričam, samo o amandmanu.

Ali, to što vam se čini, to nema veze sa onim što ja pričam. Ja govorim o amandmanu u pet minuta, imam pravo da dam jedno šire obrazloženje smisla amandmana.
Dakle, poslanici NS gospodin Pavićević i ja smo podneli veliki broj amandmana ne da bismo sputavali vlast u vršenju reformi, naprotiv da pomognemo tamo gde je to moguće. Imamo tri vrste amandmana. Jedna vrsta je, koji mi dajemo glasi – briše se, to kada je zakon toliko loš da nema nikakve šanse da bude popravljen.
I to se dešavalo puno puta. I to nije besmisleno. Možete da pitate predsednika države Tomislava Nikolića da li je to besmisleno, pošto je on obrisao jedan zakon koji je ovde donet većinom, a mi smo na sve članove tog zakona dali amandman – briše se. To je bio zakon o pokušaju prodaje ispod žita nacionalne imovine na Dedinju…

Vaše shvatanje zavisi od vas, a ne od mene. Ja se trudim da i vi shvatite ovo što govorim.
Dakle, to je jedna vrsta amandmana. Druga vrsta amandmana je da se trudimo da popravimo te zakone za koje je moguće učiniti napor da budu popravljeni i takvi amandmani su nam usvajani.
Naravno da je i borba za srpski jezik, gramatiku, pravopis, nešto što mora da bude blisko poslanicima, pre svega predstavnicima Vlade, bez obzira na navodno smanjivanje broja ljudi u Vladi, što nije tačno, na navodno smanjenje troškova. Dovoljno je ako ne ministri, onda da bar činovnici budu pismeni i da daju i na pravno tehničku i na sve druge vrste analize tekst koji dolazi u parlament. Nipodaštavanje parlamenta je ako dođe ovde tekst koji nije napisan po pravopisu i po gramatici srpskog jezika. To je ta treća vrsta amandmana i mi ćemo to raditi i dalje.
Vaša očekivanja da Vlada bude kontrolisana, naravno da su utemeljena i u Ustavu, koji definiše rad Skupštine Srbije i u Poslovniku, koji definiše rad nas poslanika.
Mislim da ne možete imati nikakvu primedbu na intezitet, učestalost, kvantitet i kvalitet kontrole koju gospodin Pavićević i ja pokušavamo da uvedemo ovde prema Vladi. Naravno, to ne zavisi od poslanika opozicije, naše je da se trudimo, ali da će parlament imati funkciju kontrolora rada Vlade ili ne, to zavisi od poslanika većine.
Naravno, to ne važi samo za ovaj saziv, to je važilo i za saziv pre ovog saziva. To je važilo za sve sazive od kada je višestranačja u Srbiji i reći ću vam, retko kad je Skupština vršila kontrolnu funkciju na adekvatan način. Ali , ovoliko odsustvo te funkcije, te uloge Skupštine nikada nije bilo. Mislim da ćemo se oko toga složiti.
Prema tome, ne želim nikoga da povredim, da vređam, da kažem nešto čime bih mogao da izazovem negativnu energiju, ali imajte onoliko poštovanja prema poslanicima opozicije, koliko mislite da ste moćni u ovoj državi.

Jako je dobro kada se neki deo života u jednoj državi kodifikuje kroz zakon i to je, naravno, jedno od obeležja jedne civilizovane države, ali donošenje zakona je samo početak procesa. Mnogo važniji deo procesa je primena tog istog zakona.
Ovde imamo objedinjenu raspravu za tri zakona, a jedan se tiče konvencije koja je nesporna i koju je trebalo i ranije verifikovati i tu nema nikakve sumnje. Ova dva zakona su dobar pokušaj, ali samo dobar pokušaj da se urede ove dve oblasti. Jako mi je žao da imamo 2015. godine, u godini kada svi predstavnici vlasti govore o tome da nam je toliko dobro da nas prosto sramota, da zapošljavanje blista, da se diže standard, da smo mi država bez bilo kakvih obeležja recesije, da ne možemo da se odbranimo od stranih investitora i domaćih, da tek sad donosimo zakon o radnom angažovanju, o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti. Posebno u vreme kada je očigledno jasno da vrlo malo naših firmi radi bilo šta u inostranstvu. Naprotiv, ne mogu da dobiju posao ni u svojoj sopstvenoj državi Srbiji. Tako da, to je dobar pokušaj, ali malo nije u skladu sa vremenom u kome se nalazimo.
Kada se govori o zaštiti ljudi koji se šalju na rad u inostranstvo, povod za ovo nije inostranstvo, nego Rusija, posebno Rusija, posebno te nama daleke, ali prijateljske zemlje, čije prijateljstvo ne možemo da protumačimo već decenijama ili vekovima. To se ne dešava u civilizovanim zemljama.
Osnovni zakon, odnosno prvi zakon u ovom setu je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Tu smo čuli jedan interesantan podatak, da 40% stradalih, bilo ne dao bog smrtno, bilo sa povredama, je u onih koji rade na crno. Pa, nije to argument. Argument je da 60% onih koji stradaju su oni koji rade na belo, odnosno formalno. To je strašno. Naravno, strašna je i ova druga činjenica o radu na crno, ali nemojte time da pravdate to što postoji rad na crno i da je to razlog što ima puno povređenih i onih koji su doživeli smrt na svom poslu. To je posao vašeg ministarstva, da nema tih koji rade na crno, a ne da pravdate – veliki je broj povređenih time što oni rade na crno.
Pitanje je ko je odgovoran za smrt dva radnika pre sedam-osam dana, ili 15 dana, ne znam tačno, koji su poginuli radeći na pruzi? Pruga teško može da bude privatna, teško može da bude tajkunska, teško može da bude bivši režim, teško može da bude bilo šta, nego je pruga apsolutno javno dobro. Kako je moguće da na pruzi rade ljudi koji rade na crno? Koji direktor, šef, ministar, zamenik ministra, pomoćnik ministra, sam gospod Bog ili predsednik Vlade je podneo ostavku zbog toga što se to desilo? Naravno, niko.
Istovremeno bih voleo da mi ministar, ili neko ko to zna, objasni kako mislimo da povećamo bezbednost ljudi koji rade, ako bacamo pare za neki nacionalni stadion? Verovatno će to biti srpski stadion ili stadion „Srbija“. Kako to da objasnimo ljudima koji odlaze na posao svaki dan bez minimuma zaštitne opreme, bez bilo kakvih zaštitnih sredstava? To je pitanje koje je jako važno.
Konačno, zdravstveni pregledi, sistematski pregledi, redovni, šteta što to nije uneto u ove izmene zakona i da počnu da se primenjuju sa vrha, da počnu da se primenjuju od Vlade Srbije, pa da se onda ide po dubini, jer, naravno, najvažnija stvar na svetu je da budu zaštićeni ljudi koji rade…