… zaključuje sa drugim pravnim licima, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi.“

Kažite mi, šta ovo znači?

Neka korist od odgovora na prethodni amandman i moja pitanja od strane ministra je to što smo saznali da su ove izmene zakona u stvari loš prevod direktiva Evropske komisije i to nije dobro. Stvarno je tužno ako je neko iz Brisela morao da vam kaže da postoji portal javnih nabavki i da to nije bilo već sadržano u prethodnom zakonu. Ali, nikako nije dobro da zakoni u Srbiji budu loši prevodi bilo kojih zakona, pa makar oni dolazili iz EU. Naravno, nema potrebe da dokazujem svoje lične stavove i stavove svoje stranke oko EU, ali ovo je devalvacija toga što iz Brisela dolazi.

Prema tome, bilo bi dobro da ipak ovaj zakon, slažem se sa prethodnim kolegom, povučete, da nađete nekog dobrog prevodioca. Ako nemate, možemo da vam nađemo volontere koji to mogu da urade bez javnih nabavki, bez bilo kakvih davanja od strane Vlade, pa da se dobije jedan pismen, pisani tekst koji bi trebalo da bude osnovan za pisanje novog zakona. Jer, po jedinstvenim metodološkim pravilima kojih se drži ova Vlada i trebalo bi da se drži ovaj parlament, kada se menja više od 50% jednog zakona, onda to ne treba da budu izmene i dopune zakona, nego se piše novi zakon. Bilo je dovoljno vremena za to, te uočene nepravilnosti su odavno poznate i bilo je dovoljno vremena da se to uradi na jedan način primeren direktivama Evropske komisije. Ima puno direktiva koje dolaze iz Brisela, pa se ovde apsolutno ne poštuju. Ovde se više poštuju direktive koje dolaze iz Abu Dabija.

Još jedan dokaz da je ovo bolja varijanta, zakon, kao posledica lošeg prevoda direktiva iz Brisela, gora varijanta – zakon sa lošim namerama. Ovo što brišete, a glasi: „Uprava za javne nabavke je dužna da u saradnji sa državnim organom nadležnim za borbu protiv korupcije sačini plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama i dostavi Vladi na usvajanje.“ To je direktiva, ministre, Evropske unije. Znači, ovo što brišete je direktiva Evropske unije.

Ovo „interni“ je potpuno neobjašnjivo. Borba protiv korupcije, naprotiv, treba da bude javna. Javnost je najbolji saveznik u svakoj borbi protiv korupcije. Možda je neki loš prevodilac namerno ili slučajno integralno preveo kao interno, ali ne sumnjam da ministar dobro zna engleski i da ne bi trebalo njemu da promakne takva jedna greška, osim ako uopšte nije čitao ovaj zakon.

Da je javnost dobar saveznik u borbi protiv korupcije dokaz je i tender za Prokop, koji je dobila neka firma, ne sećam se više koja. Jedna nevladina organizacija iz Prokuplja koju vodi gospodin Dobrašinović, ako se dobro sećam, ukazala je na to. Njega je predsednik Odbora za kontrolu trošenja javnih finansija Arsić isterao sa sednice Odbora zato što je insistirao upravo na tome. Ustavni sud ili Upravni sud, ne sećam se više, doneo je pre neki dan odluku kojom donosi rešenje, presudu u korist Dobrašinovića i poništava tu javnu nabavku koja je vrednosti nekoliko milijardi dinara.

Ovim članom se na meni nepotreban način menja postojeći tekst člana 23.

Iz tri puta čitanjem teško može da se vidi, osim rasporeda reda reči u rečenici i možda prihvatljivijeg stila, gde očigledno nije bilo uticaja lošeg prevoda iz Brisela. Ali to isto znači, kao što je bilo i u članu 23, potpuno nepotrebne izmene koje ne uvode nijedan novi institut koji bi mogao da doprinese borbi protiv korupcije u polju javnih nabavki. Prema tome, zbog toga ga treba brisati. To je jedan od razloga zbog čega treba brisati ovaj član zakona.

Još jedan primer lošeg člana lošeg zakona.

Članom 11. se u članu 30. stav 1. posle reči „sukoba interesa“ tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči „ukoliko je postojanje sukoba interesa uticalo ili je moglo uticati“. Glasilo je naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem u slučaju postojanja sukoba interesa tačka. Sada glasi isto tako – znači u slučaju postojanja sukoba interesa zarez, ukoliko je postojanje sukoba interesa uticalo ili moglo uticati na odlučivanje u postupku javne nabavke. Šta je definicija sukoba interesa? Upravo to da neko može da utiče u nekom procesu na nedozvoljen način.

Članom 11. gde menjate član 10. vi uvodite korupciju kao zakonsku kategoriju u Zakonu o javnim nabavkama. Pogledajte dobro ovo. Imate šansu da iskoristite jedan od devedeset i nešto dobrih amandmana koji glase – briše se i da zadržite staro rešenje koje je odlično. Nema potrebe da se menja, a vi ovde vršite potpunu relativizaciju tog dobrog rešenja uvodeći nešto što je pitanje da neko odlučuje da li je sukob interesa uticao ili je mogao da utiče na odlučivanje u postupku javne nabavke. Ko će to da odluči? Ko da razlaže sukob interesa na mogućnosti? Dakle, tu postoji nevin sukob interesa. Neko ima sukob interesa i sedi pod staklenim zvonom. Sukob interesa sam po sebi isključuje mogućnost da naručilac napravi ugovor sa tim ponuđačem.

Član 13. se bavi izmenama u članu 35. st. 1. tačka 1). Kaže – posle reči: „dodelu ugovora“ dodaje se zapeta i reči: „odnosno okvirnog sporazuma“, da pokušamo da to bude jasno i onim retkim gledaocima koji prate ovu sednicu. Tiče se pregovaračkog postupka. To znači – kada ne mora da se sprovodi licitacija, nego može da se uđe u direktne pregovore. Tu se pojavljuje s neba okvirni sporazum, kao pravna mogućnost.

Voleo bih da ministar, kao što mi nije objasnio ono za član 7, ako se dobro sećam, gde smo našli precizno da se izmenama zakona kvari dobro staro rešenje i novim rešenjem stvaraju uslovi za korupciju, da mi objasni kako se neposrednim pregovaračkim postupkom može doći do okvirnog sporazuma, u kojim slučajevima se primenjuje okvirni sporazum, da mi da jedan primer za to, a da ima veze sa javnom nabavkom.

Dakle, član 14, unosi se izmena koja nastavlja devalvaciju Zakona o javnim nabavkama na način kako je to urađeno i u onim članovima gde uvaženi ministar, koji je ovde prisutan, nije našao za shodno da odgovori, što je prećutni dokaz da je to tačno. I sramno skrivanje iza navodnih direktiva, evo iz Brisela, je potpuno besmisleno.

Imamo atmosferu gde vam se u toku noći baci zakon od 92 člana, pa mu mi po staroj biblijskoj poslovici odgovorimo sa 92 amandman – briše se, a onda posle toga u pojedinačnoj raspravi, evo na 13 članova, 15 puta smo dokazali da ovim zakonom vi ozakonjujete korupciju u Srbiji.

Šta dobijamo za uzvrat? Ministra koji ćuti, predsedništvo koje se pravi gluvo ili ne baš svesno šta se dešava ovde, poslanike vlasti koje nam objašnjavaju Poslovnik na način kako bi trebalo da se uredi kućni red u nekom banjskom lečilištu, i to vi zovete reformama? To vi zovete brigom za narodne pare, za kontrolu budžeta, javnog sektora, javnih nabavki? To je smešno i sramno.

U onom zakonu koji je već prošao, u zakonu kojim ćete glasanjem da omogućite ekskluzivno bespravni otkup nekretnina, poručujem svim zakupcima da se ne javljaju, jer će taj problem biti poništen jako brzo kada se promeni vlast u ovoj državi, a u odnosu na ovaj zakon… (isključen mikrofon)

Do člana 15. su stvarani uslovi za korupciju velikih vrednosti, a članom 16. se stvaraju uslovi za povećavanje nivoa korupcije malih nabavki.

Potpuno je logično pitanje – šta se to promenilo u zadnjih par meseci da se od iznosa tri miliona podiglo na iznos od pet miliona? Inflacija realno nije tolika. Daleko je od toga. Ne bih da ulazim u tu temu, čak i ona skrivena inflacija nije ni blizu te, tako da ovde postoji samo jedno racionalno objašnjenje, a to je da su se apetiti ljubitelja zvečećeg novca, koji su do sada krali na malim vrednostima, povećali. Sada bi voleli da to zvečanje bude intenzivnije. To je jedino opravdanje za promenu ovog iznosa od tri miliona.

Male vrednosti, pet miliona, da prevedem to na srpski, to je više od 40 hiljada evra. Kako to može da bude mala vrednost?

Po kom osnovu vi mislite da je potpuno nevažno kako se troši narodni novac koji je vrednosti preko 40 hiljada evra. Time ste stvorili mogućnost, a ja vam, pošto imate dovoljno činovnika, da proverite šta će se dešavati sa nabavkom malih vrednosti kada bude zakon stupio na snagu. Biće poplava toga, po celoj Srbiji i neće pomoći Bog otac ni ministru, ni predsedniku Vlade da prebacuje odgovornost na lokalne samouprave kao što se to desilo danas na konferenciji za štampu. Vi ste krivi, onaj ko je potpisao ovaj Predlog zakona…

Evo malo i reči pohvale. Očigledno da je ovaj zakon pisala ozbiljna ruka, da je pisan pod budnim okom ministra i zato je zakon dobar, zato je dat samo jedan amandman i on je prihvaćen, a mislim da je on suštinski važan, zato što u članu 41. su obaveze Ministarstva prema Vladi da jednom godišnje podnosi izveštaj o stanju duga. Mi smo dodali novi stav da Vlada jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o svim podacima vezanim za stanje javnog duga.

Mislim da je to jako dobro, obrazloženje da je to kontrolna funkcija parlamenta, da je to dobro i zbog javnosti i time, što više javnosti, što više informacija koje iz Vlade dolaze do poslanika, pa i poslanika opozicije, time se stvaraju manji uslovi, odnosno nestaju uslovi za nagađanja, za politiziranje teme.

Naravno da javni dug nije pitanje koje je pitanje jedne ili druge stranke, naravno da je u javnom dugu bilo oscilacija i naravno da je bilo vreme tamo na početku 2000. godine, kada je opadao iz razno-raznih razloga, a koji su sada neponovljivi. Naravno da je on podizan jedno vreme, naravno da se nije ništa dramatično desilo u smanjivanju javnog duga u poslednje tri godine, ali je važno da dobijemo što više informacija o tome zašto to dešava, da to ne bude tema za politička potkusurivanja, nego da to bude tema da svi ozbiljni ljudi, a takvi bi trebalo da sede u ovom domu, daju svoj doprinos da izađemo iz ovog problema.

Ja sam već rekao, ideja sa Fondom za prodaju ovih nekretnina koja bi išla na tu stranu bila bi dobra ideja.

Amandman je na član 1. i to je suština ovog zakona i onoga sa čime se mi ne slažemo u ovom zakonu, a to je što je iz procesa racionalizacije ili određivanja načina maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru izuzet najvažniji sektor – javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija.

Složili smo se u načelnoj raspravi i potredsednica je to potvrdila – da u tim preduzećima ima veliki broj ljudi koji su zaposleni bez osnova, da su višak, složili smo se i o tome da je ta dinamika zapošljavanja dovedenih vrlo intenzivna u poslednjih 10 godina i da je to posledica partijskog zapošljavanja, kao i u dobrom delu javnog sektora. Ali, potpuno je neobjašnjivo zašto se Vlada meša u broj zaposlenih u lokalnim samoupravama, pa i u javnim preduzećima koje osniva lokalna samouprava ili pokrajinska administracija, a da se ne meša tamo gde ima velike nadležnosti? Odgovor je bio da su ta preduzeća u restrukturiranju, da se njima bave druga ministarstva, da to nije posao Vlade. Ali, još je manji posao Vlade da se bavi vrtićima u Medveđi ili da se bavi komunalnim preduzećem u Pirotu. Tu apsolutno nema nikakve nadležnosti. Prema tome, to obrazloženje ne stoji.

Naš amandman je taj da u članu 1. menjamo tekst i da iz teksta koji je u Predlogu zakona izbacimo javni sektor i da se tu kaže u stavu 2. na koga se ne odnosi ovaj zakon.

Ovim amandmanom na član 4. mi, naravno, stavljamo u navođenje na koga se sve odnosi, da Vlada za svaku kalendarsku godinu uređuje  maksimalan broj zaposlenih, pa smo tu dodali i sistem javnih preduzeća, sledstveno amandmanu na prvi član.

Dobili smo obrazloženje da se to odbija, kaže – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana 5. Amandman 5. se bavi time što su kolege iz Demokratske stranke napisale da se u stavu 1. zapeta i reči: „za svaku kalendarsku godinu“, kao i zapeta posle ovih reči, briše se. Kakve to veze ima sa našim amandmanom?

Kaže – amandman se ne prihvata, imajući u vidu da je predloženo adekvatno rešenje, s obzirom da će svake godine kalendarske utvrđivati maksimalan broj zaposlenih. Kakve to veze ima sa našom izmenom? Mi ubacujemo potpuno jedan novi sistem javnih preduzeća. I posle vi pričate o reformskim zakonima. Ne možete da pročitate, nama ih podmećete preko noći, preko vikenda, a vi ne možete da pročitate amandman. Tri smo dali. Nije – briše se, pošto se neki gade na to. Nego su suštinski. Ovo, to nema veze sa pismenošću poslovničkom, a kamoli sa reformom.

I evo dođosmo do kritičnog člana 20. koji, ja se nadam, ne namerno, ali to nije opravdanje, makar bilo i posredno stvara mogućnost potpune relativizacije ovog zakona. To što potpredsednica Vlade kaže da se radi o najboljim namerama, verovao, neverovao, to u politici, u jednoj državi nije presudno. Polazimo sa stanovišta da svi polaze sa najboljim namerama, ali šta se stvarno dešava.

U članu 20. u osnovnom tekstu je u tri stava data mogućnost da se i nakon odlaska u penziju nastavi, kako bi to rekli, ugovorno angažovanje čoveka koji je otišao, osobe koja je otišla u penziju sve sa opravdanjem da je to u cilju stručnog i kontinuiranog obavljanja neophodnih funkcija organizacionog oblika.

To znači da se ponovo javlja kategorija nezamenjivih. Svaka uprava, svaki ministar, svaki sekretar uprave zna ko mu kada odlazi u penziju. To je operacija gde se sabira do 40 ili do 67. znači, to svako zna da izračuna. Ne mora da se bude genije zbog toga, pa može da spremi godinu, dve, tri pre nego što neko treba da ode u penziju naslednika koji će po svojoj stručnosti da bude adekvatna zamena.

Ovako, gospođo potpredsednice, se ovim članom otvarate mogućnost da vam ode u penziju dve, tri hiljade ljudi, što se zove prirodnim odlivom, ja mislim da je to ružan izraz, ali nije važno to …

Prvo da obradujem ministarku. Ovo je greška u spisku govornika da smo gospodin Pavićević i ja protiv zakona. Nismo. To je naša greška, da ne optužujemo administraciju, nego se nismo razumeli dobro pri prijavi, tako da glasaćemo za oba zakona i eto prilike da potpredsednica bude srećna na današnji dan da će da pobere opšte simpatije za tekst zakona, naravno i njeni saradnici, koji su na tome vredno radili.
Mi smo se raspitivali malo kod ljudi koji se bave ovim poslom po celoj Srbiji. Tačno je da je bilo javnih rasprava. Tačno je da je bilo puno komunikacija, i to je jako dobro. Naravno, to nas nije sprečilo da damo 19 amandmana od kojih su 17 jezički, to morate da obratite pažnju. Znači, ima puno, puno grešaka koje su neprimerene srpskom jeziku, i to je sve dobra stvar. Naravno, kad vas hvalim, moram da vas kudim malo i to je ono što radi opozicija.
Pozivate se na usaglašavanje sa propisima EU. U ovih 15 razloga zbog čega se donosi zakon, čak tri puta pod tačkom 1, 11. i 15. je usaglašavanje sa propisima EU. To je moglo da se stavi kao jedna tačka, znači da pod 1. ili 11. ili 15. stavite šta se sve usaglašava sa propisima EU. To ne umanjuje vrednost predloga zakona za koji ćemo glasati, ali bi bilo dobro da i Vlada Srbije i ovaj parlament i vaše ministarstvo, stalno bude u tom naporu i dobroj želji da se usaglašava sa propisima EU. Da je to svakodnevna pojava, onda se ne bi desilo ono što, priznajem nema veze sa tačkom dnevnog reda, ali jeste ono što jeste prisutno u javnosti zadnjih nekoliko nedelja.
Prva stvar je nesretni hrast. Lično sam išao da vidim. Ja sam naravno laik za projektovanje, ali sam prošao puno puteva. Na onom mestu je mogla da se napravi prevencija tako da se zaobiđe taj nesretni hrast, kome ja ne dajem nikakva nadnaravna religijska ili ne znam koje druge značaje. Ako nešto postoji 600 godina ili se bar priča da postoji 600 godina, i to bi bilo dovoljno, trebalo je učiniti napor da se to popravi, bez obzira na to ko je to projektovao. Ako je projektovala prethodna vlast, razlog više da se popravi i da se kaže – evo mi smo uradili nešto bolje. Tamo, na jedno kilometar pre hrasta, trasa puta skreće desno ide pravo na hrast, onda pola kilometra posle hrasta se vraća levo. Čini mi se da je išlo pravo sa one strane onog potoka koji je tu. Mislim da je to moglo da se reši.
Bogomolja na putu Bela Palanka – Pirot, apsolutno je bilo moguće da se zaobiđe. Razgovarao sam i sa projektantima i sa ljudima koji izvode radove, naravno da je tu krivica, pre svega, zavoda za zaštitu spomenika i neusaglašenog stava niškog i beogradskog zavoda, ali to je moglo da se izbegne.
Konačno, vi ste rekli da je ona konzervirana. Ona nije konzervirana, ona je zatrpana. Znači, postoje snimci kako je zatrpana i nikakve mere zaštite nisu urađene. Vas su slagali. Nije vaša nadležnost da konzervirate istorijske spomenike. Ko vam je rekao da je konzervirana, to je apsolutno netačno. Ja ću vam dati dokaze, ako vam to treba, bez obzira što to nije tačka dnevnog reda.
Stav EU, MMF-a i drugih svetskih institucija je da se spoje Koridori Srbije i Putevi Srbije, i to je i vaš stav, ali to se ne dešava. Ja bih voleo da se i to desi. Mislim da srpska javnost zaslužuje, pa i poslanici u ovom domu da čuju šta je tačno oko 2,500 hiljade hektara u opštini Čajetina na Zlatiboru. Ako je tačno ono što priča predsednik opštine, to je nedopustivo, blago rečeno. Voleo bih da Srbija ima manje takvih afera, a da više imamo čiste račune o bilo čemu, pa i o tome. Hvala.

Imamo tri zakona iz Ministarstva prosvete, Zakon o udžbenicima, zakon koji se bavi otpuštanjem prosvetnih radnika ili njihovim odlaskom u penziju, i treći zakon se bavi ispitima, odnosno definicijom koliko ispitnih rokova treba da bude na fakultetima.
Dobili smo novi Zakon o udžbenicima. Prošlo je, mislim, dva meseca od onog neuspešnog pokušaja sa onim prethodnim tekstom i nesumnjivo je da se ovaj tekst razlikuje. Moje pitanje je zašto se razlikuje? Zašto je onaj odličan zakon, kako ste ga i vi branili u javnosti i kako ga je branila skupštinska većina kada ih je bilo više od 16, koliko ih je sada ovde, zašto je taj zakon povučen? Zašto smo dobili novi zakon? Ko je tu pobedio? Da li je tu pobedio kvalitet novog zakona ili je tu pobedio neki pritisak? Tu su se desile jako ružne stvari. Gospođa Lužanin je rekla da ima pretnje. Gospodin Šuvakov je dobio batine. Da li to ima nekakve veze sa novim tekstom zakona? Za koga je pisan ovaj tekst zakona, za učenike ili za izdavače? Šta je cilj ovog Predloga zakona o udžbenicima, kvalitet ili podela profita? To su sve pitanja na koja nismo dobili odgovore.
Dali ste u tom Predlogu zakona u obrazloženju i onom delu iza šemu korupcije, kako izdavači mogu da korumpiraju prosvetne radnike. Da li tvrdite da se to dešava ili samo sumnjate? Ako tvrdite, dajte da vidimo ko je u zatvoru zbog toga što je korumpiran i dajte nam argumente zašto je to sada nemoguće po novom zakonu. Agencija za borbu protiv korupcije tvrdi suprotno, da je ovaj zakon dobra osnova za širenje korupcije. Dali ste šemu kako se korumpiraju nastavnici, kako se korumpiraju ministri. Da li postoji ta šema? To bi bilo interesantno da vidimo.
Zakon koji se bavi prestankom radnog odnosa prosvetnih radnika je, koliko sam shvatio, isto zakon koji, koliko sam video, ima jedan član, je li tako, i taj član glasi: „Briše se“, koliko sam shvatio. Eto, i iz Ministarstva prosvete dolaze takvi zakonski predlozi gde piše – briše se, tako da kolege koje na jedan čudan način reaguju na naše predloge amandmana kada pišemo briše se, evo, imaju još jedan dokaz da je to civilizovano, pristojno.
U odnosu na tu temu mogu samo da vam kažem da je tužna zemlja, da je tužno društvo, da je tužna država u kojoj su prosvetni radnici višak, a u kojoj policija ima manjak zaposlenih. Siguran sam da većina zna da u policiji fali stalno hiljadu, dve hiljade policajaca. U Beogradu već decenijama fali hiljadu policajaca. Ponavljam, tužna je država u kojoj nema potrebe za prosvetnim radnicima, a ima potrebe za viškom policajaca.
Konačno, imamo i taj deo oko ispita. Mislim da je to loše rešenje. To nije demokratija, to nije tržište, to je bežanje od odgovornosti. Znači, država propisuje koliko ispitnih rokova treba da bude. U našem amandmanu smo se opredelili za pet ispitnih rokova i imaćete u obrazloženju naše argumente zašto. To da svaki fakultet može da ima ispitnih rokova koliko god hoćete, pa tako ćemo onda imati neverovatno veliko interesovanje za studiranje, posebno u trećem dobu, posebno u političkim strankama, posebno u kandidatima za visoke državne funkcije. Imaćete fakultete gde se uči i fakultete gde se polaže svaki drugi dan. Mislim da to nije dobro.