Članom 10. se ukidaju sredstva za isplatu dodataka za ostvarene rezultate rada nameštenika u državnim organima, izuzetno u 2016. godini.

Naravno da tražimo da se ovo briše, jer ovim članom se praktično izjednačava rad i nerad, spavanje na poslu i entuzijazam o kome je govorio ministar malopre.

Naravno da entuzijazam treba da bude nagrađen, ali pre svega treba da bude kažnjen onaj broj ljudi i oni ljudi koji ne rade ništa u državnoj upravi, a najviše treba da budu kažnjeni oni što rade 25 sati dnevno loše stvari. To je najgora moguća varijanta.

Imate lenj i vredan, dobar i zao. Najgora kombinacija je kad je neko zao i vredan, on pravi loše stvari 25 sati dnevno. Znači, to mora da se promeni jako brzo i bila je dobra šansa da se kroz te stimulacije, koje mogu da budu od nekoliko procenata do nekoliko desetina procenata, na kraju svakog meseca ili na kraju svakog tromesečja se nagrade ljudi koji rade svoj posao na valjan način.

Naravno da za to treba spremiti kriterijume, naravno da za to treba spremiti metodologiju praćenja, ali ako neka vlada hoće da bude prva u istoriji, najbolja, jedina, ljubi ga majka i ne znam koji sve drugi komplimenti, onda je moglo za ovih godinu i po ili za ove tri godine ili tri i po godine da spremi sve te kriterijume i da se sada pohvali da eto uvodi jednu pravu meru merenja rada državnih službenika odnosno nameštenika i da time otvori jednu novu stranicu.

Naravno da je to postojalo i naravno da je ova Vlada to ukinula iz potpuno nepoznatih razloga.

Da, član 11. bi trebalo da definiše da se obaveze prema korisnicima budžetskih sredstava izvršavaju srazmerno ostvarenim prihodima i primanjima budžeta.

Vrlo interesantno da možda leksički da vam se objasni razlika između prihoda i primanja, ali da ne ulazim sada u tu tematiku, to se ne primenjuje i zato tražimo brisanje ovog člana, pored onog osnovnog razloga da budžet ne valja ništa pa ga treba obrisati i stvoriti uslove da se na čistom, belom, devičanski čistom papiru napiše novi pravi budžet.

Zašto se ne primenjuje? Ako pogledate, ako čitate „Službeni glasnik“, a to je moja omiljena literatura i to je najjači opozicioni list u Srbiji, jer tu ne može da se laže, ne može da se cenzuriše, ne mogu da se bacaju silikoni i neke druge stvari, da bi se pokrilo nešto važno. Ako to pratite redovno, videćete da ima nekoliko opština u Srbiji, recimo, koje svaka dva-tri meseca dobijaju dotacije.

Recimo kaže kolega – Jagodina; između ostalih je i Jagodina, ali nije jedina.

To je očigledno kupovina da li nekog političkog mira u koaliciji, da li nekog broja glasova u parlamentu, ili neke obaveze koje su meni nejasne, ali definitivno se ne primenjuje član 11. ili bilo šta slično što je definisano u članu 11. Zakona o budžetu. Zato treba brisati ceo budžet i ovaj član i napraviti dobar budžet koji će biti na ponos Srbije u 16. godini 21. veka.

Ovo treba brisati iz jedno deset razloga, zato što ne valja budžet, zato što ima još devet dobri razrada, ali samo da dam jedan mali dodatni razlog.

Evo, čitam jednu rečenicu iz člana 12. – korisnik budžetskih sredstava do koga u toku godine dođe do umanjenja odabranih aproprijacija zbog izvršenja prinudne naplate za iznos umanjenja, preduzeće odgovarajuće mere u cilju prilagođavanja preduzete obaveze, tako što će predložiti umanjenje obaveze, odnosno produženje ugovornog roka za plaćanje ili otkazati ugovor, odnosno predložiti izmenu propisa koji je osnov za nastavak ili plaćanje obaveza.

Pa ovo sve može. Znači, u ovoj rečenici ako je iko shvatio, a pre svega pisac koji je napisao ovo je moguće sve, od toga da se odlažu obaveze, da se menjaju propisi, da se traže novi ugovori. Znači, potpuno nerazumljiv tekst koji za cilj ima da se podigne nivo netransparentnosti ovog budžeta, a inače su sve tri rečenice takve, sve su po jedno 300 karaktera. Napravljeno je tako da svako može da arbitrira, odnosno onaj ko je uzeo vlast u svoje ruke i da tumači šta mu odgovara.

Voleo bih da mi bilo ko od ovde prisutnih ministara objasni smisao prve, druge i treće rečenice člana 12, odnosno pasusa, pošto je jedna rečenica jedan pasus, da mi kaže zašto je to urađeno, šta znači, koje su mogućnosti, kome je usmereno, ko su mogući gubitnici, odnosno neko po koga ovaj propis može da bude loš, a po koga može da bude dobar? Hvala.

Član 13. definiše da pre prijavljivanja novih obaveza na način propisan članom 56. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu, u sistemu izvršenja budžeta moraju da prijave budžetski korisnici preuzete a ne izvršene obaveze iz prethodne budžetske godine.

Znači, budući korisnici sami treba da prijave što su nešto preuzeli a nisu platili prošle godine. Da li ima neko da kontroliše ovaj budžet? Ko se stara o kontroli trošenja sredstava? Kako neko može da preuzme obaveze koje nisu predviđene budžetom? U kojoj to državi prvi put u istoriji kada neko gde se radi 25 sati dnevno može da se desi tako nešto?

To je na nivou onoga što je rekao ministar zdravlja malopre da je kod nas za 260 evra doprinosa je potpuno besplatno zdravstvo, gde je to potpuno besplatno zdravstvo? Koji deo zdravstva je besplatan? Plaća se, samo ono primarno minimalno je besplatno. Svaki ozbiljniji zahtev se plaća ako ne znate. Ako vi ne plaćate, ja da vam kažem, građani Srbije plaćaju participaciju za nas u stvari, odnosno za svaki pregled pedesetak dinara, koliko se sećam, na sreću nemam potrebu da idem kod lekara, ali za bilo kakvu operaciju su te participacije mnogo veće.

Pitajte ljude oko vas. Pitajte ljudi koji imaju realne zdravstvene probleme. Znači, naš predlog je, sistem predviđa primarnu zdravstvenu zaštitu besplatnu. Naravno da sve ostalo se plaća. To je potpuno normalno, ali ne možete da kažete da je danas u Srbiji zdravstvo besplatno. Nikada nije bilo, ni u Titovo vreme, a kamoli danas.

Voleo bih da obezbedite ministra finansija da bude prisutan kada govorimo…

Dakle, prvo, nemojte da trošite moje vreme.

Drugo, naravno, uz svo poštovanje ministru Tasovcu i ministarki Joksimović, ali oni ni po resoru ni po, koliko ja znam, visokom obrazovanju, ali ne iz ove oblasti, ne mogu da budu neko sa kim pričamo na ovu temu. Ja juče postavim pitanje ministru finansija da mi kaže jedan kredit koji je otplaćen za četiri godine, on pobegne. Pitam malopre ministra zdravlja Lončara gde je to besplatno zdravstvo u Srbiji, on pobegne.

Znači, sada treba da pričamo o članu 14, o izvršavanju rashoda za robe i usluge korisnika budžetskih sredstava itd, i onda će gospodin Tasovac da mi daje odgovor na eventualna pitanja. Pa, nemojte da stavljate članove Vlade u nezgodan položaj. Gospodin Tasovac ima danas da odgovara na pismo direktora Javnog servisa, ali njegov posao nije…(isključen mikrofon.)

Član 15. se bavi javnim preduzećima i drugim oblicima organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija i oni su dužni po ovom članu da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine deo najmanje 50%, a javne agencije 100% dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima po završnom računu za 2015. godinu uplate na budžet Republike Srbije.

U trećem stavu kaže – izuzetno od stava 1. i 2. ovog člana su neki izuzeci. Voleo bih da mi ministar Tasovac da što detaljnije objašnjenje koji su to izuzeci i na koji način ti izuzeci mogu da budu uključeni u izvršenje Zakona o budžetu za 2016. godinu, a posebno pitam za privredno društvo iz stava 2. ovog člana koji donosi odluku o ostvarenju dobiti neraspoređuje, a raspoloživa prihodna sredstva upotrebi za finansiranje investicija.

To bi bilo jako dobro da čujemo. Ako gospodin Tasovac kaže da to nije njegova struka, ja poštujem naravno sve što je on uradio u životu i to nema potrebe da govorim ovde pred ljudima koji su ga upoznali, koji su upoznali postojanje Tasovca pre dve godine kada je postao ministar. Neki drugi znaju šta je Tasovac radio i pre deset i pre 15 godina, tako da nema potrebe da pričamo o tome, ali vi ste sami postavljeni od strane onog ko vas je poslao ovde, a to je predsednik Vlade na poziciju da odgovarate na pitanja oko kojih ćemo se složiti, koji je nivo poznavanja, to nije sramota, to naprosto nije vaš resor. Ali, da bi pokazali besmislenost, da vodimo raspravu bez ministra finansija, bar ako već predsednik Vlade nema hrabrosti da bude tu da brani budžet, ja vas pozivam da mi date odgovor na postavljeno pitanje.

Član 16. definiše da neće biti obračuna i isplata božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim pojedinačnim i kolektivnim ugovorima za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta, osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2016. godini. Znači, nemoguće je staviti sad u zakon formulaciju – ko je to stekao u 2016. godini. Sada je 2015. godina. Znači, formulacija – koji će steći to pravo u 2016. godini, to ima nekog smisla, ali ne možete sada da kažete unapred. Ne postoji futur-perfekt, nego je ili stekao ili će steći. Ako je stekao, onda je stekao u 2015, a ako će steći, onda će steći u 2016, a ne može da stekne u 2016. godini sada. Ali, to je samo jedan deo.

Problem sa ovim članom 16. je što se tu vrši i zabrana istih tih nagrada na nivou lokalne samouprave. Po kom osnovu može zakon koji se odnosi na budžet Srbije, koji sprovodi Vlada Srbije, da se odnosi na budžete lokalnih samouprava? To može da bude preporuka, može da bude neki zajednički stav, ali da zakonom sa nivoa državne vlasti uređujete ono što je potpuno u nadležnosti lokalne samouprave, to je apsolutno nemoguće, protivustavno, bez obzira na možda dobru nameru.

Treća stvar, još gora, što se time ne definiše ništa vezano za javna preduzeća, a javna preduzeća su najveći izvor tih davanja ispod žita, sivih, okolo, levo, desno, bonusa. Sva javna preduzeća su podelila bonuse. Najveći gubitaši dele bonuse. Najveći gubitaš u Srbiji ima direktora i poslovodstvo i upravni odbor koji ima najveće plate u Srbiji. Prema tome, to nikako ne može da bude poruka da je ovaj budžet takav da je podređen štednji i da treba da uvede neki red.

Ovaj član se bavi naknadama za rad predsednika i članova komisije i drugih stalnim i privremenih radnih tela u javnom sektoru, ne može se povećavati u 2016. godini, kaže ovaj član. Zašto se to uopšte plaća? Te komisije, tamo su ljudi koji donose neko znanje, iskustvo, zašto bi to bilo plaćeno. Nema nikakvog razloga da se to plaća i ovaj član bi imao smisla, pitanje da li je to mesto u budžetu, ali u nekom drugom zakonu da se kaže rad u komisijama i drugim stalnim i privremenim telima se ne plaća u Srbiji.

Da vas podsetim, da se to inače nije plaćalo. Bio sam u nekim upravnim odborima, odborima od 2000. do 2004. godine, dinar beli, ni u jednom, ni u Fondu za razvoj, ni u SDPR. Znači, posebno u nekim komisijama čije su nadležnosti su, složićemo se manje nego što su bile nadležnosti Fonda za razvoj. Prema tome, čast treba da bude svakome u Srbiji koji može da učestvuje u radu komisije i drugih radnih tela koja rade nešto na dobrobit države Srbije i njenih građana, a ne da se sad ovde stavlja neka poluforma da se to neće povećavati.

Hajde da vidimo, recimo opet, ništa lično, ali funkcija direktora Srbijagasa, on učestvuje u još nekoliko radnih tela, komisija, upravnih odbora, nadzornih odbora i cela srpska javnost zna koliko je to para i vi ćete mi reći – dobro da se sledeće godine to ne povećava, a to je nekoliko desetina hiljada ili možda stotinu hiljada evra na godišnjem nivou. Molim vas, da malo ozbiljnije pripremate budžet.

Pridružujem se kolegi Janku Veselinoviću. Dobili smo pogrešne informacije od ministra o cenama goriva, i to je stvarno, s jedne strane, amaterski, a s druge strane nije ni profesionalno, jer nema potrebe da u 21. veku neko pomisli da može da nam proturi ne istinitu informaciju. Bez obzira na cenzure i na sve ono što se dešava, ipak se lako dolazi do nekih realnih informacija.
Potpuno je neprimereno, loše, neki bi rekli i neku goru reč nego ja, da se u ovoj eri opšteg pada cena nafte i naftnih derivata na svetu, da jedina država na svetu gde se poskupljuje cena goriva je Srbija. Koliko na svetskom tržištu padne cena sirove nafte, a to bi trebalo logično da se pretvori i u pad cena nafte u maloprodajnim, odnosno naftnih derivata u maloprodajnim objektima, u Srbiji cene rastu. Kaže se to je malo, dinar, dva, dinar, dva, tri, ali pitanje je zašto uopšte da se tako nešto dešava?
Našim amandmanom mi predviđamo smanjenje akciza na sve naftne derivate i na ostale energente koji su ovde pomenuti, jer je to potpuno u skladu sa politikom zaštite standarda građana i stvaranja uslova da privreda bude rasterećena suvišnih troškova koji dolaze iz ove oblasti.
Ne postoji nikakav razlog, nikakvo objašnjenje da prvi put u istoriji u jedinoj zemlji na svetu, kada svuda pada cena nafte, izvinjavam se što sam vas probudio, samo građani Srbije moraju da plaćaju gorivo skuplje. Da li ponovo očekujte da ljudi idu preko granice… (Isključen mikrofon.)

Tema ovog člana su akcize na alkoholna pića, koja su u predlogu zakona, te akcize, mnogostruko podižu bez jasnog obrazloženja zašto se to radi po sistemu – daj pare.

Naravno, da akcize na alkoholno piće postoje u mnogim državama, pa postoje i u Srbiji i naravno da je neophodno njihovo usklađivanje sa rastom troškova života, inflacijom i tako nečim, ali da tri, četiri puta podignete bez obrazloženja da je to u sklopu neke velike borbe protiv alkoholizma ili ne znam čega, bilo bi interesantno da nam objasnite, veseli ministri koji se došaptavaju sada, da malo slušaju šta pričaju poslanici, pošto to što ste gosti, to ne znači da ste vi važni. Vi ste birani od strane poslanika, pa vas pitam, gospodine ministre, koje je obrazloženje da podignete …

…nemojte vi da budete advokat članova Vlade, oni imaju svoje advokate koji će da ih brane kada to bude potrebno. Prema tome, sve što sam rekao je u Ustavu zapisano i naš amandman predviđa usklađivanje akciza za nekoliko procenata, kolika je zvanična inflacija u Srbiji. Ako vam fale pare za budžet, podignite rudnu rentu, a ne akcize na gorivo, neka plaća taj bratski „Gasprom“, koliko plaća u Rusiji, ovde u Srbiji i biće vam budžet tri puta puniji, nego što ćete da ga napunite sa akcizama kojima dižete cene goriva, na najviše cene u celom regionu, bez obzira na pogrešne i potpuno pogrešne podatke koje nam daju nadležni ministri.

Prema tome, ako vam je dosadno u parlamentu, postoji način da se izađe odavde.

Shvatio sam vaše pitanje kao retoričko pitanje. Naravno da želimo da govorimo i gospodin Pavićević i ja.
Amandmani na budžet koje smo podneli kolega Pavićević i ja u svoje lično ime i u ime Nove stranke i u ime dobrog dela građana Srbije su karaktera „briše se“, zato što smatramo da je Predlog budžeta koji je dat nepopravljiv, te da je najbolja stvar za dobro države, naroda, žena, muškaraca, dece u Srbiji da se povuče ovaj Predlog budžeta, da se pripremi u narednih nekoliko dana jedan ozbiljan predlog budžeta. U tom slučaju bismo mogli da oprostimo i kašnjenje, jer je 1. novembar bio rok da se pošalje tekst i ubrzavanje procedure, jer od dolaska teksta u Skupštinu, do rasprave o njemu, treba da prođe 15 dana, a prošlo je samo četiri, pet dana.
Ali, metodološki deo nije toliko bitan koliko suština budžeta, koji je, kao što sam već rekao u načelnoj raspravi, nije razvojni, nije socijalni, nego je rasipnički, u delu vrha vlasti, čak ne ni za činovnike. To je statističko-knjigovodstvena manipulacija, koja ne bi prošla ni onaj čuveni poligraf koji je ovde postao sredstvo, mašina, sokoćalo za brisanje biografija što starijih što malo novijih.
Ovaj budžet ne vodi Srbiju u dobrom pravcu. Neki bi rekli da je to odustajanje od reformi, a ja se ne slažem sa njima, jer mislim da nije ni započet proces reformi. Ovakav budžet neće ništa dobro doneti građanima Srbije i zato ga treba brisati, a postoji, naravno, način da se kroz privremeno finansiranje stvore uslovi da se donese ozbiljan budžet za državu Srbiju.
Šta bi bilo ozbiljno u tom budžetu? Pre svega to da se oni primarni podaci, one činjenice na osnovu kojih treba praviti budžet, da one budu verodostojne.
To je pitanje kolika je bilo ušteda prošle godine? Da li je ta ušteda u samom budžetu? Da li je to posledica uskraćivanja transfera lokalnim samoupravama i uterivanja javnim preduzećima obaveze da daju u budžet i ono što nisu zaradili? Trebalo je utvrditi precizno koliki je broj zaposlenih ljudi u ovoj državi? Koliki je broj ljudi koji rade u državnoj službi, na raznim nivoima, spremiti adekvatna dokumenta, strategije i taktičke poteze za to kako da se smanje troškovi budžeta, a kako da se kroz kapitalne investicije stvore uslovi za buduće investicije u ovoj zemlji.
Ja inače koristim samo dva minuta. Nisam hteo da koristim pet minuta.

Ne, ne, to je vaša greška. Ja nisam rekao da hoću.

Ja ne bih da vi lupate bilo šta.
Ako vam treba ovih pet minuta, nije nikakav problem.
Da je budžet tako dobar, kao što je najavljivan juče u načelnoj raspravi predsednika Vlade i prisutnih ministara, onda bi verovatno dobar broj ljudi u Srbiji odgovorio na moj poziv, koji sam uputio juče pre podne, da svi oni koji su zadovoljni politikom koju vodi Vlada Aleksandra Vučića se okupe danas ispred parlamenta Srbije i da pokažu svoje oduševljenje tom politikom. Uz najbolje napore nisam primetio nikakva okupljanja, ni blizu, ni neposredno ispred parlamenta, tako da je to očigledan dokaz šta se inače dešava, kakav je stav građana Srbije u odnosu na budžet koji nam je predložen.
Budžet je ponovo presekao svaku mogućnost ozbiljnog finansiranja poljoprivrede, poljoprivrednika. Oni su sprečeni da dobiju subvencije na koje su navikli, barem u tom minimalnom iznosu, uz veliku priču o tome da je ova država, ova Vlada posvećena poljoprivredi kao razvojnoj šansi Srbije. U životu se to ne dešava. Oni su uskraćeni čak i na slobodu kretanja kroz Srbiju, jer su blokirani na nekoliko magistralnih puteva po Vojvodini, ne čuje se ništa od njihovih zahteva.
Stanje u kulturi, stanje u socijali, novac koji je predviđen u budžetu za 2016. godinu je katastrofalno mali i od toga ne možete da napravite ni minimum socijalne zaštite, a kamoli u kulturi bilo šta što bi moglo da se evidentira u narednih godinu dana kao neki kulturni doprinos ili doprinos u kulturi, a kultura je, znam da će to biti strano dobrom delu kolega, vrlo važna stvar u jednoj državi.
Očigledno da se vlast Aleksandra Vučića opredelila da kultura i poljoprivreda budu zastupljene na nacionalnim televizijama, kroz Farmu, Parove, Big bradere. Kako se zvaše ona emisija između farme, kada ide farma, pa se pojavi Vučić, pa onda opet ide farma ili je sve to ista emisija? Ja ne znam kako se zove ta emisija, ali generalno ovaj budžet ugrožava ekonomsku, socijalnu i svaku drugu sigurnost građana u 2016. godini, a sa druge strane rasteruje i ono malo investitora, domaćih i stranih, koji su neoprezno ili sa dobrom namerom želeli da dođu u Srbiju i da ostvare svoje biznis planove, svoje poslovne ambicije, ali ovakav način, ovakav budžet, budžet koji nikako ne bi prošao onaj nesretni poligraf, ne može da bude garancija ni za kakav napredak.
Mi imamo sledeće godine izbornu godinu, bar na nekim nivoima, verovatno na svim nivoima. Ovaj budžet će biti najbolji deo kampanje opozicije u sledećoj godini.