Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom osniva se Memorijalni centar „Staro sajmište“ kao ustanova kulture sa sedištem u Beogradu i uređuje se njegova organizacija i rad.

Kako smo mogli danas da čujemo, memorijalni centar se osniva u interesu obezbeđivanja organizacionih, kadrovskih i materijalnih uslova za obavljanje poslova u oblasti muzeološke, a sa njom povezane i obrazovno-vaspitne i naučno-istraživačke delatnosti.

Takođe, jedan od ciljeva njegovog osnivanja jeste očuvanje sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, jevrejskog logora „Zemun“ i Prihvatnog logora „Zemun“, odnosno da se sačuva od zaborava činjenica postojanja ovog logora smrti za Jevreje, Srbe i Rome.

Memorijalni centar „Staro sajmište“ će raditi na rekonstrukciji, adaptaciji i uređivanju postojećih autentičnih objekata u prostoru memorijalnog centra, odnosno kulturnog dobra Staro sajmište i njegove zaštićene okoline.

U ime poslaničke grupe SPS želim da ponovim da podržavamo usvajanje ovog zakona, jer na taj način odajemo počast žrtvama nacizma i njihovih pomagača. Pripadam levičarskoj partiji, a pripadnici levičarskih organizacija su dali najveći doprinos pobedi nad nacizmom. Smatram da se ovim nastavlja i borba za sprečavanje buđenja nacizma i revizija istorije.

Naš zadatak jeste da očuvamo kulturu sećanja na žrtve nacizma, užasne posledice do kojih je on doveo kako se ne bi ponovili. Izgradnjom centra, mlade generacije imaće priliku da kroz obrazovni sistem organizovano posete i upoznaju sa užasima nacizma i tako prepoznaju slične ideologije. Buduća pokolenja treba da shvate kolika može biti cena gubitka slobode i nezavisnosti države.

Ne treba čuditi što je okupator odmah ispoljio genocidne namene nad našim stanovništvom i što je među prvima u Evropi upravo kod nas počelo osnivanje koncentracionih logora i sprovođenje genocida.

Jedan od najstrašnijih logora bio je na području današnjeg Beograda, teritorija koja je tada potpadala pod vlast NDH. Oktobra 1941. godine nemačka vojna uprava odlučila je da umesto da gradi novi logor za tu namenu, preuredi Beogradsko sajmište, tj. njegove prazne i napuštene paviljone.

Zgrade Beogradskog sajmišta na levoj obali reke Save nisu stradale prilikom nacističkog bombardovanja 6. aprila 1941. godine. Udarni talasi obližnjih detonacija, uključujući i onu kada je jugoslovenska vojska prilikom povlačenja digla u vazduh most Kralja Aleksandra, polomili su većinu prozora i napravili rupe na krovovima paviljona. Značajnije štete na objektima, međutim, nije bilo.

Nezavisna država Hrvatska je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora radi likvidacije jevrejskog i romskog stanovništva u Beogradu i Srbiji. Jevrejski logor „Zemun“ je bio pod upravom Gestapoa za Srbiju i predstavnici srpske vlasti nisu imali nikakav uticaj na njega, niti su mogli da budu čak ni stražari.

Od jula do decembra 1941. godine počinju masovna streljanja jevrejskih i romskih muškaraca koji su uglavnom bili internirani u vojni logor u Topovskim šupama na Autokomandi. Topovske šupe su prvi logor koji su nacisti uspostavili u Srbiji, a ime je dobio po mestu na kome je bila stacionirana artiljerijska oruđa Kraljevine Jugoslavije. Postojao je od kraja avgusta do oktobra 1941. godine. Iako su zvanični podaci uništeni, procene govore da je kroz njega prošlo oko 5.000 ljudi. U njega su dovođeni i Jevreji i Romi iz Beograda i Banata, odakle su vođeni na streljane u Kumodraž, Bežaniju, Jajince i na Sajmište.

Ovde bih, kada su Jajinci u pitanju, podsetila i da je Milutin Ivković Milutinac, 1943. godine lekar i unuk Vojvode Putnika streljan zbog pripadnosti i zbog njegovih levičarskih ideja i veze sa komunističkim pokretom, a pre toga samo 6. maja učestvuje na obeležavanju 40 godina od osnivanja prvog fudbalskog kluba „BSK“.

Preostali članovi u Topovskim šupama na Autokomandi pobijeni su i svi muškarci Jevreji. Preostali članovi njihovih porodica, žene, deca i stariji internirani su u logor na Sajmište. Ukupno je bilo internirano oko 6.400 Jevreja i oko 600 Roma. Užasni ulovi u logoru na Sajmištu doveli su do toga da zatočenici umiru od hladnoće, bolesti i gladi.

Prve žrtve specijalnog kamiona gasne komore, tzv. „Dušegupke“, kao sredstvo masovnog ubijanja bili su pacijenti i osoblje beogradske jevrejske bolnice. Oni su pogubljeni 18. i 19. marta 1942. godine, njih oko 800. Nakon što su usmrćeni ugljen-monoksidom tokom puta kroz Beograd njihova tela su zakopana u masovnu grobnicu u Jajincima.

Ova vrsta gasnog kamiona bio je korišćen u nacističkom programu eutanazije tokom 1940. godine u kojem je stradalo desetine hiljada invalida i mentalno obolelih.

Krajem 1941. godine i početkom 1942. godine isto vozilo je testirano je kao metod za „konačno rešenje jevrejskog pitanja“ i dopremljeno iz Nemačke u Beograd. Ostali jevrejski zatočenici jevrejskog logora „Zemun“ doživeli su istu sudbinu. Između 19. marta i 10. maja 1942. godine na isti način je ubijeno 6.300 Jevreja.

Okupatori su pokušali da uklone tragove Holokausta spaljivanjem posmrtnih ostataka tokom 1943. godine i 1944. godine. Leševi su ekshumirani i spaljeni, da bi uništili sve tragove zločina. Međutim, ostalo je dovoljno dokaza koji mi ovim putem na sistematičan način možemo da sačuvamo i prezentujemo našoj i međunarodnoj javnosti i sačuvamo od zaborava.

Nakon što su jevrejski zatočenici ubijeni, logor je praktično nastavio sa radom, ali uz izmenjenu namenu. Maja 1942. godine na Sajmištu je dobio funkciju prihvatnog logora. To je bio logor za političke zatvorenike, ratne zarobljenike, najvećim brojem partizana i prinudne radnike, koji su većinom dalje transportovani u radne logore u Nemačku i okupirane zemlje.

Kroz ovaj logor prošlo je najmanje 32 hiljade zatočenika, najvećim delom Srba, od kojih je utvrđeno da je život izgubilo 10.636 osoba. Prilikom savezničkog bombardovanja Beograda 1944. godine, logor je teško oštećen, a veliki broj logoraša je poginuo, dok je mali broj uspeo da pobegne.

Dana 17. maja 1944. godine uprava logora je predata ustaškoj policiji, iako je sam logor i dalje bio u službi nemačkih interesa, pod komandom nemačkog oficira.

Meseca jula 1944. godine logor je raspušten. Poslednji zatvorenici su prebačeni u druge logore ili pušteni. Sve je manje živih svedoka koji su preživeli Holokaust, zbog čega je posebno važno da postoje memorijalni centri u kojima će se čuvati sećanje. Svih žrtava se moramo sećati sa poštovanjem i pijetetom.

Nažalost, i Jevreji u Srbiji su gotovo sasvim nestali u Holokaustu. Na mnogim mestima u Evropi preostale su malobrojne grupe preživelih Jevreja, koji nisu uspevali da ožive nekada život jevrejskih zajednica. Od malog broja preživelih, mnogi su se posle rata iselili u Izrael. Proces padanja u zaborav žrtava i nekadašnjeg života Jevreja je nastavljen i u godinama posle rata.

Čuveni pisac Eli Vizer je jednom rekao: „Zaboraviti ubijene bilo bi kao da ih ubijamo po drugi put. To bi u stvari značilo da su nacisti uspeli u svojim namerama da potpuno unište Jevreje, izbrišu sve tragove njihovog postojanja“.

Zbog svega toga, istraživanje, učenje i sećanje na Holokaust je veoma važno, ne samo zato što je civilizacijska, moralna i ljudska obaveza, nego i zato što učeći o našem zajedničkom životu sa Jevrejima učimo i o sebi i o sopstvenoj istoriji i bolje je razumemo.

Proces usvajanja savremenih vrednosti, tolerancije, nediskriminacije, poštovanje ljudskih i građanskih prava, kao i opštih civilizacijskih vrednosti započeo je posle Drugog svetskog rata nakon što se svet suočio sa obimom i strahotom zločina koje su nacisti i njihovi pomagači počinili, među kojima jedinstveno mesto ima upravo Holokaust, posebno u srpskom narodu koji ima snažnu antifašističku tradiciju i koji je i sam podneo strahovite žrtve kao meta terora i genocida, kao i u borbi protiv nacizma.

Istraživanje, učenje i sećanje na Holokaust treba da je prirodan i sastavni deo sećanja na sopstvenu istoriju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, kao što je naša ovlašćena predstavnica Snežana Paunović rekla, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na finansijski plan Agencije za energetiku.

Agencija za energetiku osnovana je Zakonom o energetici 2004. godine. Agencija je regulatorno nezavisno telo od organa izvršne vlasti, ali i od svih drugih državnih organa, organizacija, pravnih i fizičkih lica koja se bave energetskim delatnostima.

Zakonom o energetici 2014. godine proširene su kako nadležnosti, tako je i ojačana nezavisnost Agencije. Agencijom upravlja Savet Agencije koga bira Narodna skupština Republike Srbije. Predsednik i članovi Saveta za rad Agencije i za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, koja najmanje jedanput godišnje podnosi izveštaj o radu koji treba da sadrži i izveštaj o stanju u energetskom sektoru.

Delokrug rada Agencije su regulatorni poslovi u oblasti električne energije, prirodni gas i nafte i naftnih derivata. Najvažniji poslovi su licenciranje i sertifikacija, regulacija cena, nadzor nad tržištem energije, rešavanje žalbi, zaštita kupaca i međunarodne aktivnosti.

Sredstva za rad Agencije se obezbeđuju iz prihoda koje ona ostvaruje po osnovu obavljanja poslova regulacije, izdavanja licenci i drugih prihoda u skladu sa Zakonom, a na Finansijski plan Agencije saglasnost daje Narodna skupština na predlog Odbor za finansije.

Agencija za energetiku planirala je prihode za 2020. godinu za 1% veće u odnosu na prihode koji su bili planirani u 2019. godini. Prihode planira od izdavanja licenci. Ova naknada se utvrđuje jednokratno, odnosi se na ceo period važenja licence od 10 godina i naplaćuje se prilikom podnošenja zahteva, a učešće u ukupnoj strukturi prihoda Agencije iznosi 8,9%.

Prihode od regulatornih naknada obračunava se privrednim subjektima koji se bave prenosom, odnosno transportnim delatnostima u iznosu od 1% od vrednosti odobrenih operativnih troškova amortizacije i prenosa na regulisana sredstva učešća ovog prihoda, u ukupnoj strukturi prihoda iznosi 79%, odnosno 88% posmatrano u odnosu na poslovni prihod. Ima još prihod od donacija, refundacija, ima i neke finansijske ostale prihode.

Rashodi u 2020. godini planirani su na osnovu obima i strukture rashoda koji su bili u 2019. godini i treba da obezbede sredstva za pokriše najneophodnijih troškova za funkcionisanje agencije za energetiku.

U strukturi ukupnih rashoda, kako stoji u predlogu ovog finansijskog plana Agencije, najznačajniju stavku čine troškovi zarada koje iznose 56,84%, troškovi i zakupnina od 8,31%, nematerijalni troškovi u iznosu od 7,24% u ukupnim rashodima.

Na kraju, želim da pohvalim inicijativu koju je podneo direktor „Srbija gasa“, Dušan Bajatović, koji je uputio tu inicijativu kako prema Vladi, tako i prema lokalnim samoupravama kako bi se uticalo da što veći broj korisnika priključi na gas. Priključak za gasifikaciju trenutno u Beogradu iznosi 120 hiljada dinara, mogao bi da bude 650 evra, i to tako što bi „Srbija gas“ beskamatno kreditirao korisnike kroz račune za gas u periodu od tri do pet godina. Planirano je da se kompletno gasifikuje Beograd do 2022. godine. Trenutno priključaka ima 30 hiljada, a potencijali i ono što bi moglo da se ostvari u samom Beogradu je 311 hiljada priključaka. Kada je u pitanju Novi Sad, ima 65 priključaka i tu su potencijali mnogo veći kada su u pitanju domaćinstva.

Kada se dodaju ove takse koje su dužni da plate oni koji su zainteresovani da se priključe na gasnu mrežu, to izađe na kraju i do 200 hiljada dinara, tako da je svakako ovaj predlog koji je uputio direktor „Srbija gasa“, Dušan Bajatović, za pohvalu i ne samo kada je u pitanju grejanje, nego indirektno na ovaj način smanjilo bi se i zagađenje u samom Beogradu, ali uopšte i u našoj Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ono što sam u svom načelnom izlaganju kada smo razgovarali, rekla da postoji opasnost da možda posle sledećih izbora upravo zbog odredbe koja je bila četiri u 10, imamo manje zastupljenog pola. Ovim predlogom amandmana koje je podnela narodna poslanica Marija Obradović otkloniće se i koga je predlagač prihvatio tako da ćemo imati sad, zakon glasi – dve u pet ili dva u pet.

Podsetila bih, to sam napomenula i prošli put kad sam govorila, mi smo već taj slučaj imali 2013. godine pri važećoj odredbi da jedan u tri bude manje zastupljeni pol, da smo, da bismo ispoštovali tu odredbu morali da se dogovaramo međusobno u okviru koalicije kako bi jedna žena ustupila svoje mestu muškarcu.

Tako, ne gledajte na ovu zakonsku odredbu isključivo kao nešto što se tiče žena, budućnost je pred nama. Ukoliko ono što statistički podaci govore 51%, 52% ima žena, ima nešto više od muškaraca, može se desiti da ova zakonska odredba bude zaštitna upravo za sada većinski zastupljeni pol.

Ja sam predsednik Komisije za praćenje i ostvarivanje rodne ravnopravnosti od 2004. godine i mogu da vam kažem da su se žene u okviru te komisije mnogo lakše dogovarale i postizale konsenzus kada su bila pitanja, bez obzira to kojom su političkoj pripadali, kojoj grupaciji, lakše su nalazile zajednički jezik. Mislim da je ovo zakonska izmena koja će doprineti kvalitetu rada i samog ovog parlamenta, a i lokalnih parlamenata, mada i dalje ostaje to da razmišljamo o tome.

Ja sam pogledala te statističke podatke posle poslednjih lokalnih izbora da tamo gde su prošla dva odbornika, isključivo su bili muškarci, da tamo gde je tri bila je jedna žena i da sada kod manjih partija, koje mogu da računaju na dva do tri odbornička mandata i dalje postoji ta bojazan ukoliko oni koji budu donosili odluke, a upravo je na svima nama tu da se nađe više žena i na mestima koje donosi odluke onda će ovo biti, neće biti zakonska odredba, ali i oni koji su protivnici i oni koji su za, ne mogu da ospore da je nakon donošenja zakona koji je obavezao da jedan od tri bude manje zastupljeni, nismo dobili veći procenat žena u parlamentima i u lokalnim i ovom parlamentu. Godine 2012. je to bilo 32,4%, a 2008. godine 21,6%. Podsećam zakon se odnosi 2011. godinu, tako bez obzira, kako god gledali na ovu odredbu, ne možete da osporite da su kvote te koje su doprinele da imamo žena više u parlamentu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Na samom početku, osvrnula bih se na primedbe koje su se mogle čuti i kada je bila organizovana javna rasprava, da se izborni uslovi ne menjaju u godini izbora. Rekla bih da to nije prvi put, kao što je i naveo naš predsednik poslaničke grupe.

Mi smo to imali i 2000. godine da su se menjali izborni uslovi neposredno pred izbore, ali se ovde radi o tome da se izborni uslovi koji se menjaju, ne menjaju se u smislu da se otežavaju uslovi onima koji će izaći na izbore, nego naprotiv, olakšavaju se uslovi svima onima koji nameravaju da izađu na izbore.

Kada je u pitanju lokal, mada ja dolazim iz sredine gde je na prošlim izborima, sve izborne liste su prešle cenzus od 5%, a ovo smanjenje izbornog cenzusa na 3%, doprineće sigurno tome da ne moraju da se prave neke koalicije, da će pojedine stranke i partije moći da izađu na izbore samostalno.

Kada su u pitanju predlozi zakona koji se tiču učešća manje zastupljenog pola od 40% koje je predložila narodna poslanica Gordana Čomić, što svakako, kako i predsednica Skupštine rekla, jedan istorijski predlog u smislu da smo prihvatili predlog da bude na dnevnom redu od strane opozicije, po podacima zastupljenosti žena u parlamentu, naša zemlja se nalazi na 27. mestu, od ukupno 190 rangiranih zemalja.

Kada je u pitanju indeks rodne ravnopravnosti, mi smo učinili značajni napredak, samim tim što na čelu Vlade imamo ženu, imamo četiri ministarke, imamo gotovo 40% i u ovom sazivu parlamenta, ali ono što statistički podaci ukazuju, to je upravo to da žena nema dovoljno na mestima na kojima, izvršne vlasti, na mestima na kojima se odlučuje.

Postoje 23 opštine gde ne postoji ni jedna žena član opštinskog veća, a u 55 opština, i ovaj izborni cenzus koji je bio da između svaka tri kandidata mora biti jedan manje zastupljen pol, imamo sada zastupljenost, manje zastupljenog pola ispod zakonskog minimuma, verovatno iz razloga što zakonska odredba ne predviđa da kada mandat, bilo podnese ostavku, iz ličnih razloga ili zato što ode na neku funkciju, taj manje zastupljeni pol, da kažemo, ženu ili muškarca, ne zamenjuju opet istog pola osoba, pa dolazimo do toga da mi izađemo iz okvira tog zakonskog minimuma.

Mogu da kažem da od kada sam ja u partiji, a od osnivanja sam u SPS, nikada nisam imala taj problem što sam žena. Godine 2009. partija me je kandidovala da budem prva žena predsednica Skupštine opštine Vrbas. Naš predsednik Ivica Dačić uvek je imao poverenja u svoje partijske drugarice, postavljao ih je na značajna mesta, od ministarskih do potpredsedničkih. Ovde su sa mnom i narodne poslanice koje su bile zamenika predsednika opštine, poput Danijele, Danica dr Bukvić je bila direktor Instituta na nefropatiju sa 38 godina i upravo iz tog razloga, kako je i naveo naš šef poslaničke grupe mi ćemo podržati ovaj predlog da se nađe 40% manje zastupljenog pola u ovoj situaciji i to se odnosi na žene.

Ali, ispričaću vam jedan zanimljiv podatak. Godine 2013. kada su bili lokalni izbori u Vrbasu dogodilo se to, da u okviru naše koalicije koju su činili Jedinstvena Srbija, Partija ujedinjenih penzionera, SVM, da su tri koaliciona partnera delegirale žene. Mi smo došli u situaciju da smo u prva tri mesta imali žene i morali smo dodatno da se dogovaramo koja će se od žena povući, ne bi li ispoštovali odredbu manje zastupljenog pola.

Ono što želim da istaknem još, da treba svi da se potrudimo, ukoliko izglasamo ovo u subotu 40%, a iskreno se nadam da ćemo ono što je faktičko stanje u ovom parlamentu, gotovo 40% narodnih poslanica mi izglasati. Na nama koji odlučujemo u lokalu, prilikom predaje lista sa redosledom da vodimo računa da ova izmena zakona ne dovede do toga da u budućnosti u lokalnim parlamentima imamo manje žena nego što smo imali do sada, sa ovom odredbom, da svaka treća mora biti žena. Z

ahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsednice.

Danas ću postaviti pitanje Ministarstvu energetike i Ministarstvu poljoprivrede - da li nameravaju i da li imaju u planu neke zajedničke projekte na osnovu kojih bi se subvencionisao otkup žetvenih ostataka, a i sto tako pomogla izgradnja po manjim sredinama objekata za preradu tih žetvenih ostataka?

Naime, kada je reč o obnovljivim izvorima energije Srbija ima veliki potencijal, a gotovo 60% od toga čini biomasa. Budući da za grejanje i hlađenje u svetu se potroši više od 50% energije sve više se razmišlja o obnovljivim izvorima energije. Srbija u regionu prednjači kada su u pitanju zelena ulaganja, ali jako malo sredstava izdvaja i jako malo se koristi učešće obnovljive energije u grejanju. Naime, većina toplana koriste kao gorivo gas, mazut i ugalj, a svega nekoliko postrojenja u kojima se koristi biomasa.

U regionu Austrija prednjači u korišćenju biomase kao energenta u toplanama, a i sve zemlje naši susedi ovaj izvor energije koriste kada je u pitanju daljinsko grejanje. Promovisanje korišćenja ove vrste energije započelo je 2013. godine, a polovinom ove godine Ministarstvo energetike potpisalo je i prve ugovore sa dve opštine, u pitanju su Priboj i Mali Zvornik, koje će koristiti biomasu kao energent i za rekonstrukciju postojećeg sistema daljinskog grejanja.

Korišćenje biomase kao goriva smanjuje troškove, a isto tako i pokazuje svoje pozitivne efekte kada je u pitanju ekologija, a i smanjuje našu uvoznu zavisnost kada je u pitanju korišćenje energije. Dobra volja postoji od strane ministarstava, a isto tako i od strane Energetske banke za obnovu i razvoj, KFE, Kancelarije za javna ulaganja, ali nema dovoljno kapaciteta kada su u pitanju manje sredine.

Drugo pitanje koje želim da postavim uputila bih Kancelariji za javna ulaganja. Naime, da li lokalna samouprava u opštini Vrbas može da računa na podršku kada je u pitanju projekat izgradnje vodovodne mreže od Vrbasa prema naseljenim mestima? Naime, naseljena mesta u opštini Vrbas snabdevaju se vodom koja u sebi sadrži nedozvoljene količine arsena. Te količine su 0,08 a dozvoljena količina je 0,01. Sa pravom građani zahtevaju da se ovaj problem reši. To nije problem koji postoji od juče, nego godinama unazad. Još 2007. godine napravljene su ekočesme kako bi se premostio ovaj problem, ali je sad lokalna samouprava napravila zajedno sa Vladom Srbije i sa KFE bankom, projekat koji bi trebao da krene sa realizacijom početkom sledeće godine. Planirano je da se vodovod za sva naseljena mesta završi do kraja 2022. godine, pošto sam Vrbas ima vodu izuzetno dobrog kvaliteta i tom vodom treba da se snabdevaju sva naseljena mesta, ali da bi se projekat završio nedostaju još i sredstva za koje imamo obećanja od Kancelarije za javna ulaganja da će biti nadoknađena. Zbog toga i postavljam pitanje - da li možemo na to da računamo? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući Milićeviću.

Danas u svom obraćanju ću se usresrediti na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u koristi banke „Inteza“ i „Rajfajzen banke“ po zaduživanju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin, Treća faza. Radi se o investicionom ulaganju, o dokapitalizaciji.

Naime, „Srbijagas“ već petu godinu za redom ostvaruje pozitivan trend poslovanja. Osim pozitivnog ekonomskog rezultata i neto dobiti, u 2020. godini planira se i veći fizički obim prometa prirodnog gasa, bolja naplata potraživanja, racionalizacija troškova, značajna ulaganja u razvojne investicione projekte.

Naime, u novembru mesecu direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović potpisao je ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji na gasifikaciji naseljenih mesta, kao i izgradnji gasovodne mreže za industrijske zone u Kraljevu, Zrenjaninu i Kragujevcu.

Što se tiče te gasifikacije, završava se gasifikacija u naseljenim mestima, koja će omogućiti da i sadašnji i budući investitori u njihovim industrijskim zonama i domaćinstva u svim naseljenim mestima na njihovom području imaju na raspolaganju kvalitetan energent, što nije zanemarljivo da on ima ekonomske i ekološke prednosti i ima značajne tržišne reference.

Što se tiče Zrenjanina, međusobne finansijske obaveze su rešene i tu će doći do gasifikacije i u industrijskoj zoni. Što se tiče u Kragujevca, nastavlja se investicija koja je započeta. Započeo je grad gasifikaciju koja je neophodna za snabdevanje gasa „Fijata“. Isti je slučaj i kada je u pitanju Kraljevo, gde će pored stanovništva, industrijske zone, biće gasom snabdeveni i stanovi koji su namenjeni i koji se grade za vojsku.

Ovako nešto urađeno je i u Vojvodini. U Sremskoj Mitrovici potpisan je sličan ugovor, a kada se završi gasifikacija opštine Irig to će zapravo biti 100% gasifikovana Vojvodina. Mogu da kažem da je „Srbijagas“ gasifikovao i jedan deo opštine Vrbas svojevremeno. U pitanju su bila tri naseljena mesta Bačko Dobro Polje, Zmajevo i Ravno Selo i mi se nadamo, pošto je to i deo programa poslovanja, da u bliskoj budućnosti konverzijom duga koji javno preduzeće opštine Vrbas ima prema „Srbijagasu“, rešićemo i taj problem kada su u pitanju potraživanja „Srbijagasa“ od „Vrbas-gasa“, a najveći deo tih dugova je od strane budžetskih korisnika.

Ono što još želim da istaknem, to da je pri kraju izgradnja magistralnog gasovoda od bugarske do mađarske granice. Pored toga, započete će biti u narednoj godini i nove interkonekcije kada je u pitanju gasovod Niš – Dimitrovgrad i Sofija i priprema se dokumentacija i planovi za gasovod Beograd – Banja Luka, a realizovana će i biti interkonekcija i sa Rumunijom. Proširuje se skladište Banatski Dvor i izgradiće se još jedno skladište u Itebeju.

Pored toga, „Srbijagas“ u saradnji sa Vladom Republike Srbije preduzeo je mere na obezbeđenju dodatnih količina gasa, tako da je pored toga što je u Banatskom Dvoru do kraja godine umesto 450 miliona kubika, biće snabdeveno sa još 100 miliona, što je ukupno 550 miliona kubika, neće biti povećanja cene gasa i sa sigurnošću naši građani će biti snabdevani adekvatnim količinama gasa, tako da nemaju razloga za bilo kakvu brigu kada je u pitanju ovaj energent koji je ekološki i najmanje, uopšte nema štete, a i trenutno je najjeftiniji energent na tržištu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Zaštitnika građana, uvažene kolege narodni poslanici, danas razmatramo predlog za imenovanje zamenika Zaštitnika građana. Ovo je veoma bitno pitanje, s obzirom na značaj ove institucije i činjenicu da kroz instituciju Zaštitnika građana ostvarujemo poseban vid kontrole rada javnih institucija, da Zaštitnik građana ispituje i prati da li državni organi i organizacije, koje vrše javna ovlašćenja zakonito pravilno rešavaju o nekom pravu i interesu građana.

Obaveze Zaštitnika građana nisu da kontroliše samo formalno poštovanje zakona, već i etičnost, nepristranost i korektnost u radu i poštovanje dostojanstva pojedinca u kontaktu sa javnom administracijom.

Zadatak Ombudsmana je korektivne prirode i njegova obaveza je da ukazuje na nedostatak rada javnih institucija, da preventivno deluje i pomaže radu tih institucija, a sve u najboljem interesu građana.

Pošto zamenici Zaštitnika građana pomažu Zaštitniku građana u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti u okviru ovlašćenja koja su mu data, naročito u pogledu zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina, lica lišenih slobode, ravnopravnosti polova, prava deteta i osoba sa invaliditetom. Smatram da će se imenovanjem zamenika Zaštitnika građana sigurno stvoriti preduslovi za još kvalitetniji rad kancelarije Zaštitnika građana, od koje svakako građani i institucije imaju velika očekivanja.

Smatram da će imenovanjem zamenika Zaštitnika građana, pored klasične funkcije Zaštitnika građana, a to su kontrola javna uprave i zaštita i unapređenje ljudskih prava i sloboda, nastaviti sa razvijanjem i druge uloge ovog značajnog instituta, u kome Zaštitnik građana se pojavljuje kao posredni učesnik u antikorupcijskom procesu i kao subjekat koji ima značajnog učešća u procesu izgradnje političkog sistema kroz vladavinu prava.

Povodom jučerašnjeg Dana ljudskih prava, Zaštitnik građana je izdao saopštenje u kome je naveo da građani Srbije u velikom broju ove godine dočekuju ovaj datum suočeni sa narušenim i sa teško ostvarim pravima, kako u oblasti ekonomskih, socijalnih, tako i imovinskih prava. Netolerancija i nasilje kreira nedovoljno bezbednu sredinu i traži dodatne napore države i društva kako bi prava pojedinaca bila ispoštovana potpuno.

Građani su upozorili na svakodnevne povrede njihovih prava i sloboda, zahtevajući da u njihovom svakodnevnom životu poštuju se zajamčena prava i da ne smemo da zaboravimo na temeljnu vrednost svakog prava, to je poštovanje dostojanstva svake ličnosti, na nediskriminaciju, toleranciju, solidarnost, o čemu najčešće govore upravo najranjivije društvene grupe.

Zaštitnik je istakao i, po njemu, poražavajuću činjenicu, a i po nama, da je svako šesto dete u Srbiji korisnik socijalne zaštite, usluga socijalne zaštite u oblasti porodičnih odnosa i rodne ravnopravnosti. Naveo je da je pažnja institucije usmerena na problem nasilja.

U okviru ovih 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, koji je započeo 25. novembra, a završio se juče, 10. decembra, Međunarodnim danom ljudskih prava, više od 1.700 organizacija i u više od 100 zemalja, obeležavaju se ovih 16 dana. I naša država i institucije su uključene, a i sama opština iz koje dolazim, opština Vrbas, kroz komisiju za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti. I ove godine je bio organizovan okrugli sto, na kome je konstatovano da hitne mere koje su zakonski uvedene, dale su svoj doprinos kada je u pitanju sprečavanje nasilja. Naveli su u pojedinim slučajevima i neke zloupotrebe same primene hitnih mera od strane žena, što je zanimljivo u njihovim konstatacijama, ali svakako su i naveli to što i Zaštitnik građana navodi, a to je da treba nasilje da bude vidljivije, da treba svi zajedno da radimo na tome da postanemo društvo sa nultom tolerancijom prema nasilju.

Meni je bilo vrlo zanimljivo što smo u okviru Odbora za ljudska i manjinska prava imali priliku da se upoznamo sa jednim istraživanjem Misije OEBS-a, koja je radila. To je jedno kvalitativno i kvantitativno istraživanje. U njemu je navedeno da naša država, kada je u pitanju prosek, ne odskače od nekog evropskog proseka kada je u pitanju nasilje.

Ali, evo, kolega Milija je govorio pre mene. On se vrlo često obraća svojoj sredini i kao predstavnik seoskih sredina. Želim da istaknem da je u tom istraživanju navedeno da je procentualno manje zastupljeno svi oblici nasilja u seoskim sredinama u odnosu na urbane sredine. To je za mene bio interesantan podatak koji je naveden. Jedino je navedeno da kada je u pitanju fizičko nasilje, ono je u nešto većem procentu kada su u pitanju osobe koje su mlađe od 15 godina.

Zaštitnik građana je naveo da kada su u pitanju pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji, da se Srbija svrstava, kada je njihov položaj u pitanju, u red zemalja koje su u pogledu ostvarenih manjinskih prava i sloboda ostvarile, čak i nadmašile neke evropske standarde, što je vrlo značajno da istaknemo.

Kada je u pitanju područje medijskih prava i sloboda i javnog informisanja, tu oblast karakteriše govor mržnje, česti napadi na medije, zaposlene u medijima, što ugrožava njihov položaj i onemogućava da se dostojanstveno bave svojom profesijom.

Smatram da zamenici Zaštitnika građana će zajedno sa njim raditi ono što jeste njihova obaveza, a to je da kao nezavistan i samostalni državni organ, zaduženi da štite i unapređuju poštovanje sloboda i prava, da će to njihov zadatak biti u narednom periodu.

Mi ćemo kao poslanička grupa podržati ove predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Amandman je odbijen iz razloga necelishodnosti, jer amandman ne menja smisao odredbe, ali iskoristiću priliku da se javim po amandmanu i da kažem da je smisao ovih zakona da se redefinišu rokovi.

Ono što je i ministar u svom uvodnom izlaganju izneo i drugim državama koje su uvodile ove reforme, kada su pitanju platni razredi, bilo je potrebno za primenu i implementaciju i po desetak godina. Iz tog razloga smatramo da je opravdano ovo produženje roka, jer je potrebno da se na pravičan način proceni i odredi platni razredi, a i da se ne ugrozi finansijska stabilnost i budžet, i da na taj način zaustavimo i odliv naših kadrova u javnom sektoru. Radi se od oko 400 hiljada zaposlenih, to nije mali broj.

Ono što želim još da istaknem, to je da svakako Ministarstvo za lokalnu samoupravu, uvođenjem e-uprave, elektronskih prijava, kako rođenja, od 1. januara naredne godine, imaćemo i elektronsku prijavu umrlih. Pored toga, mi postajemo, kao lokalne samouprave, zahvaljujući zakonima koji su usvojeni od strane ministarstva, unapređuju svoj rad, postaju pravi servisi građana, baze podataka su umreženi, građani mogu na jednom šalteru da dobiju sve što im je neophodno, imaju značajnije učešće u odlučivanju kada je formiranje budžeta u pitanju. Ono što je investicioni u budžetu, što se tiče njihovih interesa, kada se donosi, sada smo svi u nekom postupku priprema budžeta za sledeću godinu gde treba da iskoristimo to pravo koje kao građani i demokratsko pravo imamo.

Naravno, ono što je koleginica, dr Danica Bukvić rekla, da ste vi ministre obišli većinu lokalnih samouprava, bili ste i u našoj lokalnoj samoupravi, u opštini Vrbas. Ali, ja želim da vam se zahvalim i vama i vašim saradnicima, državnim sekretarima i pomoćnicima, kada god je nama bila potrebna vaše mišljenje, tumačenje, kada smo imali neku nedoumicu po pitanju primene pojedinih zakonskih odredbi, uvek smo nailazili na vaše razumevanje i na brz odgovor, što je nama u lokalnoj samoupravi izuzetno važno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, želela bih da skrenem pažnju na ozbiljan društveni problem i da u vezi sa tim postavim pitanje Vladi.

Podsećam da je mesec novembar posvećen borbi protiv bolesti zavisnosti koje su sve prisutnije u svim društvima, pa i u našem. Među bolestima zavisnosti nije samo zloupotreba psihoaktivnih supstanci, već i alkoholizam, a poslednjih decenija to je i kockanje.

Rasprostranjenost bolesti zavisnosti je sve prisutnija među adolescentima, ali i decom u osnovnim školama. Nažalost, droga je sve dostupnija, podaci govore da deca između 11 i 12 godina postaju zavisnici ili budu vrbovani za prodaju droge. Nažalost, u adolescenciji mladi često koriste mnoge hemijske proizvode kao što su lepak, lakovi, sprejevi, benzin, koji sadrže isparljive psihoaktivne materije.

O tragičnim ishodima zloupotrebe droga koje se javljaju i u novim sintetičkim i po život opasnim oblicima, nažalost, slušamo svakog dana. Poražavajuća je činjenica da svaki šest srednjoškolac uzrasta od 15 do 18 godina proba drogu, da preko 90% mladih pre svoje 18. godine proba alkohol, da čak 70% ima iskustvo pijanstva, a prema podacima Instituta „Batut“ 2017. godine je u Srbiji bilo registrovano 33.000 kockara. Među mladima uzrasta od 18 do 26 godina svaki četvrti ima problem sa kockom.

Droga, alkoholizam i kockanje uništavaju mlade živote, zavisnike čine nefunkcionalnim i nažalost često završavaju smrtnim ishodom. Zavisnici od droga, alkohola i kockanja ne samo da štete sebi, svom zdravlju i životima, već ostavljaju posledice i na porodicu i na socijalnu zajednicu.

Na širenje zavisnosti od droge, alkohola i kocke danas dosta utiču i mediji šireći i popularišući nezdrav i lagodan život kroz razne rijaliti programe, pa i otvoreno reklamiranje alkohola i kockarnica.

Tu mislim da bi trebalo razmisliti i o tome da se ograniči emitovanje rijaliti programa na određene vreme, jer celodnevnim emitovanjem i naša deca imaju priliku da preuzimaju obrasce i modele ponašanja i na taj način mislim da nam je to i posledica pojave i nasilja u osnovnoj školi, jer oni gledajući, s tim da im je dostupan rijaliti program, preuzimaju te obrasce i kao posledica nama se vraćaju slučajevi nasilja među decom.

Polazeći od neprocenjive štete koju sve bolesti zavisnosti ostavljaju kao posledicu društvo je obavezno da se ovim pošastima i još organizovanije i odgovornije suprotstavlja.

Vlada Srbije je 2014. godine donela Strategiju sprečavanja zloupotreba droga za period 2014. – 2021. godina, kojom je definisano stanje i predviđene aktivne mere za borbu protiv ovih pošasti savremenog sveta.

Međutim, smatramo da je neophodan sveobuhvatni integrativni pristup u sprečavanju svih bolesti zavisnosti, dakle, i zloupotreba draga i alkohola i kockanja, ali i drugih oblika zavisnosti. Neophodan je i multidisciplinarni pristup koji bi obuhvatio sve subjekte od uticaja na sprečavanje bolesti zavisnosti, počev od porodice, škole, socijalnih, zdravstvenih službi do policijskih, pravosudnih organa koji sprečavaju i kažnjavaju nezakonitu proizvodnju, prodaju droge, nepoštovanje Zakona o prodaji alkohola maloletnicima i širenje kocke među maloletnicima.

Takođe, neophodno je uključiti i one komponente društva koje promovišu zdrave stilove života i edukaciju.

Kada sam imala priliku da posetim SAD nisam tamo nigde videla na svakom ćošku kockarnicu pored škola, vrtića. Vi kod nas imate najviše kladionica, pa posle njih dolaze apoteke i pekare.

Moje pitanje Vladi je – da li imajući u vidu težinu posledica bolesti zavisnosti, naročito među mladima, planira donošenje nekog integrativnog dokumenta, odnosno strategije za sprečavanje svih bolesti zavisnosti? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, u svom izlaganju ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet je sa ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe, kao i proizvode za obavljanje profesionalne delatnosti.

Zakonom je propisana obaveza stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda i zabrana proizvodnje, uvoza i stavljanja na tržište obmanjujućih proizvoda, kao i njihov izvoz. Bezbednost proizvoda ovde igra ključnu ulogu kod potrošača koji svakodnevno kupuju i koriste različite proizvode. Očekivanja potrošača su da proizvod će raditi na pouzdan i bezbedan način bez rizika po zdravlje i bezbednost korisnika ili negativni uticaj na životnu sredinu.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda potpunije i preciznije preuzimaju se odredbe direktive evropske zajednice o opštoj bezbednosti proizvoda. Izmene i dopune su rezultat sveobuhvatne analize primene važećeg zakona koji je usvojen 2009. godine.

Članom 2. Predloga zakona menja se pojam proizvoda u smislu ovog zakona koji se do sada odnosio na finalne proizvode, a sada obuhvata sve proizvode uključujući i one proizvode koji nisu finalni, a bez kojih određeni finalni proizvodi ne bi mogli da se koriste. Naveden je primer baterija.

Pored toga dopunjena je i definicija obmanjujućih proizvoda tako što je pojašnjeno koje rizike sa sobom nosi obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, ali svojim izgledom podsećaju na hranu i mogu biti opasni za potrošače, naročito za decu, mogu da dovedu do gušenja, trovanja ili perforacije u digestivnom traktu.

Našla sam podatak da pre usvajanja zakona 2009. godine od novembra do januara meseca, od novembra 2007. godine do januara 2008. godine iz prodaje je povučeno preko 510.000 komada igračaka, vrednih oko 23,5 miliona dinara na našem tržištu, a kako je navela i naša ovlašćena predstavnica Snežana Paunović, i u EU povučeni su proizvodi koji su nebezbedni za decu, poput dečijih kolica, autosedišta, i navedeno je da je oko 700 igračaka za decu povučeno, a deo tih igračaka dospeo je i na naše tržište.

Pojašnjava se da će javnosti posebno biti dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i preduzetim merama. Opšta bezbednost proizvoda, koja se uređuje ovim zakonom, predstavlja važan segment pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača i istovremeno zakon treba da doprinese povećanju svesti privrednih subjekata o njihovim obavezama i informisanosti kako potrošača o njihovim pravima i načinu ostvarivanja tih prava u oblasti opšte bezbednosti proizvoda.

Očekivani efekat ovog zakona jeste dalji korak ka unapređenju poslovnog ambijenta za odgovorno plasiranje bezbednih proizvoda i jasnija pravila ponašanja u oblasti zaštite potrošača.

Ključni zadatak nadležnih organa i cilj ovog zakona je uspostavljanje efikasnost nadzora na tržištu za postizanje bezbednosti proizvoda uz minimalno opterećenje privrede. Ovim zakonom precizira se nadležnost iz delokruga tržišne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove trgovine za opštu bezbednost proizvoda i nadležnost sanitarne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove zdravlja u oblasti obmanjujućih proizvoda. Nadležni organ u čijem delokrugu je sprovođenje aktivnosti i primena mera nadzora tržišta koji imaju za cilj opštu bezbednost neprehrambenih proizvoda obavezuje se na primenu načela i procedura propisanih ovim zakonom.

Ovaj zakon daje mogućnost unapređenja saradnje između nadležnih organa i privrednih subjekata u svrhu ostvarivanja cilja zakona koji se ovim izmenama i dopunama nedvosmisleno povezuje sa većim nivoom zaštite i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Pored organa tržišnog nadzora, ovaj zakon daje značajno mesto i određuje ulogu organa carinskog nadzora. Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda i podzakonskim aktima za sprovođenje tog zakona Uprava carine je preuzela obavezu saradnje sa nadležnim organima tržišnog nadzora. Na osnovu zakona omogućena je saradnja i koordinacija u razmeni informacija o opasnim proizvodima između organa tržišnog nadzora, Uprave carina, uz koordinaciju tog sistema preko ministarstva nadležnog za trgovinu.

Informacije o opasnim proizvodima moraju biti dostupne javnosti bez podnošenja zahteva za dostupnost tih informacija. Zakon će obezbediti pravnu sigurnost svim učesnicima na tržištu. Predloženim rešenjima građana i privredni subjekti će biti u potpunosti informisani ne samo o opasnim proizvodima, već i o vrsti i ozbiljnosti rizika za zdravlje i bezbednost i o preduzetim merama. Navedene informacije će biti dostupne na veb adresi unapređene verzije softvera koji podržava rad nacionalnog sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima. Cilj zakona je da se smanji mogućnost nastupanja štetnih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, kao i njihove imovine.

Na kraju da malo izađem iz teme i da vam kažem da sam imala priliku da kao član Odbora za poljoprivredu biram između odlaska na Staru planinu ili u Moskvu i ja bih izabrala Moskvu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Dejan Radenković, u svom izlaganju izneo je stav da će poslanička grupa SPS podržati sve zakone iz drugog zajedničkog pretresa i istakao je značaj koje ovi zakoni imaju za poslaničku grupu SPS, a ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Zakon o reviziji.

Pružanje usluga revizije finansijskih izveštaja u Republici Srbiji regulisano je Zakonom o reviziji, koji je stupio na snagu 24. jula 2013. godine i podzakonskim aktima za njegovo sprovođenje.

Osnovni razlozi, kao što smo mogli da čujemo danas, za izradu novog Zakona o reviziji, su usklađivanje sa zahtevima novih propisa EU, kojima se uređuje ova oblast i otklanjanje uočenih nedostataka u primeni postojećih zakonskih rešenja.

Predlog zakona posebnu pažnju posvećuje pitanju unutrašnje organizacije društva za reviziju. U Predlogu zakona definisano je da kontrola kvaliteta rada licenciranih, ovlašćenih revizora, društva za reviziju i samostalnih revizora prelazi u nadležnost Komisije za hartije od vrednosti, čime se povećava nezavisnost kontrole.

Unapređen je sistem sankcija kojim će se destimulativno delovati i sprečiti buduća ponašanja koja bi ugrožavala objektivno i kvalitetno pružanje revizorskih usluga u delu koji se odnosi na mere u postupku kontrole kvaliteta rada društva za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Primena aktuelnog Zakona o reviziji pokazala je postojanje određenih nedostataka u regulisanju i sprovođenju zakona u praksi. Pre svega, potrebno je uvesti novine u postojeći sistem javnog nadzora kako bi se isti unapredili i kako bi on imao jača ovlašćenja, pre svega po pitanju sprovođenja kontrole kvaliteta i izricanja sankcija.

Potrebno je pojednostaviti sistem izricanja mera društvima za reviziju i licenciranim ovlašćenim revizorima, u smislu da se kontrola izricanja mera, ako za to postoji potreba, odvija efikasnije i da se ubrza postupak. Uvedene su nove odredbe u zakonu, koje definišu subjekta revizije, profesionalnu etiku, profesionalni skepticizam, matičnu državu članicu, nezavisnost i objektivnost, kao i odredbe koje će početi sa primenom prijemom Republike Srbije u EU.

Bilo je komentara vezano za ovu odredbu, ali mislim da je za nas, za državu, bez obzira na to kada ćemo ući u EU, važno da mi uredimo svoju državu, pa kad god to bilo.

U novom zakonskom rešenju detaljnije je regulisana obaveza čuvanja poslovne tajne društva za reviziju i licenciranih ovlašćenih revizora tokom vršenja zakonske revizije. Radi podizanja kvaliteta revizorskog izveštavanja, unapređen je obuhvat mera, kazni koje mogu biti izrečene za nepoštovanje zakona i pravila struke, kao i njihova efikasnost.

Predlogom zakona zabranjeno je krivično osuđenim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima, da budu osnivači i vlasnici društva za reviziju.

Komisija i ministarstvo nadležno za poslove finansija imaće krajnju odgovornost za kvalitet obavljanja revizije u Republici Srbiji.

Prenosom nadležnosti po pitanju kontrole kvaliteta obavljanje revizije iz komore ovlašćenih revizora u nadležnost Komisije za hartije od vrednosti biće pojednostavljen i ubrzan postupak kontrole i izricanja sankcija društvima za reviziju i revizorima zbog nepoštovanja odredaba zakona i pravila struke.

Umesto u tri institucija, postupak će se odvijati u okviru jedne institucije – Komisije za hartije od vrednosti. Radi obavljanja ovih nadležnosti, a na osnovu sporazuma, Komisija će preuzeti lica zaposlena u komori ovlašćenih revizora na poslovima kontrole kvaliteta.

Sistem kontrole kvaliteta biće ustanovljen na nezavisniji, efikasniji, efektniji način i usklađen sa najboljom profesionalnom praksom.

U Predlogu zakona o reviziji propisana je i minimalna forma revizorskog izveštaja.

Sve predložene izmene treba da doprinesu poboljšanju kvaliteta revizorskih izveštaja, što za posledicu treba da ima poboljšanje kvaliteta finansijskih izveštaja, što će pozitivno uticati na sve privredne subjekte, ali i na državne organe i institucije, kao i na strane i domaće investitore. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana poverenice sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama je 9. Izveštaj o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije za 2018. godinu, u skladu sa mandatom i nadležnostima Poverenika koji proizilaze iz Zakona o zabrani diskriminacije.

Institucija Poverenika ustanovljena je Zakonom o zabrani diskriminacije kao inokosni državni organ, samostalan i nezavistan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste postupanje po pritužbama zbog diskriminacija. Važno je istaći i transparentnost u radu Poverenika.

Uprkos proklamovanju načela jednakosti i zabrane diskriminacije, diskriminacija je još uvek rasprostranjena društvena pojava, zastupljena u svim državama sveta, bez obzira na njihova politička uređenja i na demografske strukture.

Tokom 2018. godine, Poverenik je postupao, kako ste naveli, u 1.407 predmeta, što predstavlja povećanja broja predmeta u odnosu na prethodnu godinu. U skladu za zakonskim ovlašćenjima Poverenik je podneo 947 pritužbi, a po pritužbama Poverenik je dao i 300 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Podneo je četiri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tri krivične prijave, jednu tužbu za zaštitu diskriminacije i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

U toku 2018. godine upućeno je devet inicijativa za izmenu propisa. Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u više od jedne četvrtine ukupnih broja podnetih pritužbi.

Na drugom mestu po brojnosti pritužbi je starosno doba, dok se svaka deseta pritužba odnosila na diskriminaciju po osnovu pola.

Slede pritužbe po osnovu rođenja, zdravstvenog stanja, zatim nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, potom bračnog i porodičnog statusa i seksualne orjentacije.

Posmatrajući oblasti diskriminacije u 2018. godini, na prvom mestu se nalazi oblast pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina.

Druga oblast je oblast rada i zapošljavanja, što zahteva potpunije mere za podsticanje ravnopravnosti, ali i mnogo veću društvenu odgovornost poslodavaca.

Sledeća oblast u kojoj se podnose pritužbe zbog diskriminacije jesu postupci pred organima javne vlasti, zatim socijalna zaštita, oblast javnog informisanja i medija, obrazovanja i stručnog osposobljavanja.

Najveći broj pritužbi podnet je protiv državnih organa, kako ste naveli, odnosno organa javne vlasti i protiv pravnih, pa potom protiv pravnih lica i fizički lica.

Najveći broj pritužbi primljen je iz beogradskog regiona, zatim sledi region Šumadije, zapadne Srbije, region Vojvodine, južne i istočne Srbije, region KiM.

Po preporukama Poverenika postupljeno je u 61 slučaju, dok u 17 slučajeva nije postupljeno, a u tri slučaja rok za postupanje po preporuci još uvek nije istekao.

Po preporukama mera za ostvarivanje ravnopravnosti organa javne vlasti i drugim licima postupljeno je, kako ste naveli, u 98,3% slučajeva, dok je po preporukama za otklanjanje posledica povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije po osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva postupljeno u svim slučajevima. Vidi se da se nastavlja trend postupanja po preporukama, što vodi zaključku da diskriminatorno postupanje nije rezultat namere.

Fizička lica su Povereniku podnela više od dve trećine od ukupnog broja podnetih pritužbi. Žene su se obraćale Povereniku češće nego muškarci. Povećan je i broj građana koji su tražili informacije telefonom i elektronskom poštom. Razlozi su potrebe građana, njihova veća informisanost, brojni problemi i problemi koji su se pojavili kod primene pojedinih zakona. Naravno, i rad Poverenika ima povećanu vidljivost.

Iako Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nastavlja sa radom na zaštiti građana i građanki od svih oblika diskriminacije i unapređivanju ravnopravnosti, društvo se ipak i dalje suočava sa brojnim izazovima na planu unapređenja ravnopravnosti.

Postojećim antidiskriminacionim zakonodavstvom u Srbiji postavljen je osnov za unapređenje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije, ali taj pravni okvir potrebno je unapređivati i usklađivati sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima.

U unapređenju ravnopravnosti i suzbijanju diskriminacije izuzetno važnu ulogu imaju i sudovi. Ako nije sudski procesuirano ne znači da nije bilo diskriminacije u svakodnevnom životu. Ljudi trpe različite posledice zbog različitih razloga i nisu spremni da zatraže sudsku zaštitu.

Diskriminacija na osnovu invaliditeta se kao osnov diskriminacije već godinama nalazi u vrhu po broju pritužbi, a tako je bilo i u 2018. godini.

Osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji slično kao i u EU prestavljaju jednu od najugroženijih grupa stanovništva u svim oblastima društvenog života. Oni su najčešće diskriminisani u oblasti pristupačnosti, javnim objektima i površinama, dostupnosti usluga, informacijama i u komunikacijama.

Prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbiji živi 571.780 osoba sa invaliditetom. Njihovi problemi mogu se klasifikovati u sledeće grupe: problem izjednačavanja mogućnosti osoba sa invaliditetom, problem ekonomsko-socijalnog položaja osoba sa invaliditetom i problemi delovanja invalidskih organizacija. Smatra se da ovi problemi nisu nestali ni uspostavljanjem novog antidiskriminacionog zakona.

Na drugom mestu prema broju podnetih pritužbi u 2018. godini, nalazi se starosno doba koje se kao osnov diskriminacije često pojavljuje u kombinaciji sa još nekim ličnim svojstvom poput invaliditeta zdravstvenog stanja.

Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju lica na osnovu starosnog doba i naglašava da stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacija, a posebno pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i javnih usluga.

Položaj starijih osoba regulisan je brojnim međunarodnim dokumentima. Važno je ipak naglasiti da se ovaj vid diskriminacije ne vezuje nužno za starost kao socijalnu kategoriju iako najčešće pogađa ljude u zreloj životnoj dobi.

Upravo danas, 1. oktobra, obeležavamo međunarodni dan starijih osoba. Međunarodni dan starijih osoba uveden je odlukom UN 1990. godine, u nameri da se ukaže na problem sa kojim se stariji suočavaju, ali i na doprinos koji danas imaju u društvu.

U Srbiji, gotovo dva miliona ljudi je starije od 60 godina, tačnije 1,89; skoro 1,3 miliona ljudi je starije od 65 godina; a 106.951 je starije od 85 godina.

Kao i u svetu, i u Srbiji raste procenat starijih i procenjuje se da će 2041. godine, više od četvrtine stanovništva biti starije od 65 godina. Posebno teška situacija biće u seoskim sredinama.

Ovde je dodatni problem što stariji ljudi često ne prijavljuju kada su žrtve diskriminacije jer ih je stid, osećaju se nemoćno, ili nisu dovoljno informisani o tome kako da podnesu zahtev. Prosečna starost stanovnika u Srbiji je 42,7 godina, a po podacima UN tokom protekle decenije stanovništvo u Srbiji ubrajalo se među pet najstarijih na svetu. Stručnjaci podsećaju da sa povećanjem broja starijih lica raste i rizik od njihove socijalne izolacije.

Efikasna borba protiv diskriminacije i nasilja kao i međugeneracijska solidarnost nisu samo obaveza, nego i moralni imperativ u svakom odgovornom društvu. Prema izveštaju Poverenika, osobe između 50 i 60 godina starosti najčešće se susreću sa poteškoćama u postupku zapošljavanja i rada zbog raspoređivanja na niže radno mesto, otkazivanja ili ne zaključivanja ugovora o radu zbog godina života i odnosa prema starim radnicima i predrasuda o njihovoj neefikasnosti i neproduktivnosti.

Pored toga, nepovoljan je i položaj sugrađana starijih od 65 godina života koji se, bez obzira na brojne probleme, prema svim istraživanjima i dalje ređe obraćaju nadležnim organima, tako da nemamo pravi uvid u ovu vrstu diskriminacije. Posebno zabrinjava prognoza daljeg intenzivnog starenja usled niskog nataliteta, fertiliteta i migracije mlađeg stanovništva.

Produžen je životni vek i povećan udeo starijih u stanovništvu, pa se starije osobe suočavaju sa brojnim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim izazovima.

Praksa Poverenika pokazuje potrebu unapređenja palijativnog zbrinjavanja u cilju poboljšanja kvaliteta života pacijenata i očuvanja dostojanstva čoveka u poslednjim danima života.

Svakako, posebno želim da vam se zahvalim za ovo zato što zaista mnogo ljudi ima probleme i neophodno je poraditi kao država na ovom problemu o palijativnom zbrinjavanju pacijenata.

Pol kao osnov diskriminacije zauzima treće mesto. Iako žene i dalje u većem broju podnose pritužbe zbog diskriminacije na osnovu pola, primetno je da sve više muškaraca to čini. Primera radi, oni su podnosioci pritužbe za diskriminaciju bili na osnovu pola u obliku zdravstvene zaštite kada je bilo u pitanju da su bolesna deca i ko od roditelja može da ostane u pratnji u bolnicama.

Radni odnos je jedno od polja u kojima su izuzetno zastupljena neravnopravnost polova, što je posledica duboko ukorenjenog nejednakog vrednovanja rada i društvenih uloga muškarca i žene.

Želim ovde da napomenem da na ovaj problem nejednakog vrednovanja rada muškaraca i žena, ukazao i Ivica Dačić, kao mandatar za sastav Vlade još 2012. godine, u svom ekspozeu. Postoji praksa da su žene diskriminisane prilikom napredovanja zbog činjenice da su odsustvovale sa rada radi nege deteta.

Takođe, primena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, daleko više pogađa žene, imajući u vidu da u javnom sektoru naročito u javnim službama radi neuporedivo više žena nego muškaraca i ne postoji mogućnost da preraste njihov radni odnos iz određenog u neodređeno. Vidi se i dalje da postoji potreba unapređivanja koordinisanog i efikasnog delovanja u svim institucijama sistema u pružanju zaštite od nasilja u porodici, drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.

U cilju ekonomskog osnaživanja žena potrebno je kontinuirano preduzimati mere za podsticanje zapošljavanja i ženskog preduzetništva, kao i za zaštitu žena od diskriminacije na tržištu rada, a posebno radi ostvarivanja ravnopravnosti i pristup radnim mestima, jednakim uslovima za napredovanje i jednakoj zaradi.

Potrebno je preduzimati dalje mere radi usklađivanja ravnoteže između porodičnih, radnih obaveza, odnosno rada i roditeljstva.

Takođe treba podržati i preporuke vaše koje se odnose na preduzimanje mera i aktivnosti kako bi se obezbedilo uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svim sferama političkog i javnog života. Kada je u pitanju vršenje javnih funkcija, imajući u vidu da rodnu ravnopravnost u praksi je teško ostvariti bez srazmernog i neposrednog učešća žena u procesu donošenja odluka u svim sferama javnog života, na svim nivoima.

Iako je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici postigao određene efekte i unapredio sistem pružanja zaštite od nasilja u porodici, drugih oblika rodno-zasnovanog nasilja, problem nasilja i dalje postoji, neophodno je uz jačanje nadležnih institucija i jačanje sistema podrške žrtvama, unapređivanje i SOS linije za žene žrtve nasilja, što ste naveli u izveštaju.

Sumirajući brojne aktivnosti koje ste imali u 2018. godini, vidi se vaša namera da u budućnosti pružite efikasniju zaštitu od diskriminacije i da dalje radite na unapređivanju ravnopravnosti, a sve u cilju da izgradimo društvo na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki, da stvorimo takav kulturni obrazac za društvo u kome diskriminacija se osuđuje, a ravnopravnost poštuje i podržava, ali i podrazumeva.

Na kraju, želim da istaknem da će poslanička grupa SPS podržati vaš izveštaj, kao i sve predloge zaključaka Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dozvolite mi da ponovim stav SPS i ono što je kao ovlašćeni predstavnik izneo prof. Žarko Obradović. Donošenje ovog zakona za nas iz SPS predstavlja nastavak reforme u obrazovanju, koju čini i Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo i jedan je veliki korak napred približavanju obrazovnog sistema potrebama tržišta rada.

Vlada je napravila već jedan dobar korak, kako je danas više puta naglašeno, kada je donet Zakon o dualnom obrazovanju, kada je obuhvaćeno srednje obrazovanje. Korak napred su takođe bila i neka rešenja iz Zakona o visokom obrazovanju, pre svega savet poslodavaca, jer je tada normativno uređeno prisustvo poslodavaca u visokoškolskim ustanovama, a samim tim su otvorena vrata i za jačanje vezivanja tržišta rada, odnosno privrede i visokog obrazovanja.

Ne treba zaboraviti i činjenicu da problemi povezivanja obrazovnog sistema i privrede Republike Srbije traju već tri decenije, od sredine 80-ih godina prošlog veka kada je krenula ekonomska kriza, da ne pominjem sankcije od 1992. godine i pljačkašku privatizaciju posle 2000. godine. Privreda Republike Srbije gotovo je bila uništena i zadnjih nekoliko godina, zahvaljujući velikim aktivnostima Vlade Republike Srbije, privreda je ponovo stala na svoje noge i sada je stvoren dobar osnov za povezivanje obrazovnog procesa i tržišta rada.

Vlada i Ministarstvo pozvali su poslodavce da zajedno sa visokim obrazovanjem obrazuju kadrove koji će biti potrebni za razvoj naše ekonomije. U centru ovog zakona je jedan trougao koga čine student, poslodavac i visokoškolska ustanova i glavni cilj poslodavca, odnosno visokoškolske ustanove je da student dobije kvalitetno znanje, sposobnost, veštine i to je suština celog obrazovnog sistema. Napravljena je dobra ravnoteža u strukturi časova. Časova aktivne nastave je 450 sati godišnje vezano za predavanje, vežbe i druge oblike aktivne nastave, a 450 časova za učenje kroz rad.

Mi kao SPS pozdravljamo ovaj model dualnog obrazovanja i u srednjem i u visokom obrazovanju, iz prostog razloga što su naši i đaci i studenti dobijali dobro teorijsko znanje, više nego dobro, cenjeno znanje i van granica naše zemlje, ali ono što im je nedostajalo to je možda bio jedan deo praktične nastave. Na vežbama i na praktičnoj nastavi možda jedan učenik ili jedan student imao je priliku da stekne neku praktičnu veštinu, ostali su bili posmatrači. Kada hoćete da se zaposlite, dobijete diplomu, onda svaki poslodavac traži od vas iskustvo, pita da li ste odradili pripravnički staž, položili stručni ispit, položili državni ispit ili da li ste položili pravosudni ispit. Svi hoće da dobiju i obrazovanog i onog koji ima stečena znanja.

Iz toga razloga, mislim da će ovaj model koji se uvodi doprineti da naši studenti kada završe lakše dolaze do posla i da sprečimo odliv naših mladih kadrova van granica države. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući Milićeviću, uvaženi prvi potpredsedniče Dačiću sa saradnicima, potvrđivanje četiri sporazuma iz oblasti spoljne politike Srbije samo su potvrda kontinuiteta diplomatskih aktivnosti koje Srbija i Ministarstvo spoljnih poslova vode u poslednjih pet godina, a to je borba za očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta za očuvanje KiM, koje hoće da nam otmu, a mi na sve to treba da ćutimo.

Pre svega, želim da se zahvalim ministru spoljnih poslova na odgovornom, posvećenom, beskompromisnom diplomatskom radu na ostvarivanju naših državnih spoljnopolitičkih prioriteta. Takođe, želim da se zahvalim i svim državama koje su povukle priznanje samoproglašene tzv. države Kosovo, jer su prepoznale da se u 21. veku države ne stvaraju tako što se nasilno otimaju teritorije.

Uspeli ste, gospodine ministre, da broj država koje su povukle priznanje, dovedete do broja 15, a broj država koje priznaju Kosovo spao je ispod 100. Tu treba dodati i zemlje koje neće glasati i ne glasaju za prištinske stavove.

Dozvolite mi da u vremenu koje mi je preostalo ponovim i neke bitne stvari koje ste vi izneli obrazlažući predloge zakona, a to je da vodimo politiku otvorenosti, bezvizni režim za što više zemalja, u 71 zemlju mi putujemo bez viza, a građani iz 92 zemlje mogu da putuju kod nas. Srpski pasoš je sada na 28. mestu. Naveli ste i to da nema dileme da do šest meseci do ulaska u EU mi treba da uskladimo svoj vizni režim sa EU. Navedeno je i koliko je najviše izdato viza - u pitanju su Kina, Egipat, Indija, Liban. Ukidanje viza znači prijateljstva prema pojedinim zemljama.

Surinam je prva zemlja koja je povukla priznanje i zato hoćemo da joj se posebno zahvalimo.

Ono što ste još naveli, to je da su od 2008. do 2012. godine 87 zemalja priznale tzv. državu Kosovo, a od 2014. godine svega sedam, a 15 je povuklo priznanje.

Želim nešto da kažem, da sam imala priliku da budem član parlamentarne delegacije i da putujem u SAD, u poseti Kongresu. Nešto moramo da učimo i od njih, bez obzira da li ih volimo ili ne volimo, ali, oni imaju jednu poslovicu - da se njihova politika završava tamo gde počinje voda. E, to mi treba da naučimo od njih. Mi možemo ovde u parlamentu da sukobljavamo svoja mišljenja, opozicija treba da bude konstruktivna, da doprinosi tome da mi donosimo bolje zakone, ali van granica naše države moramo da budemo jedinstveni u stavovima.

Mogu, uvaženi prvi potpredsedniče da vas osporavaju, ali ne mogu da vam ospore da ste vi doprineli ugledu naše države, da ste doprineli ugledu na spoljnopolitičkom planu i ja sam sigurna da vama apsolutno ne mogu ništa. Ne mogu vam ni oni gromovi bez obzira, kako ste rekli, da li su došli iz Slovenije ili ih Hrvatske i sigurna sam da ćete vi istrajati do konačne pobede u svim svojim nastojanjima da ostvarite ciljeve koje ste zacrtali i broj zemalja za koji ste rekli da će pasti ispod 97.

Na kraju, ponavljam da ćemo mi kao poslanička grupa podržati sva predložena zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici Odbor za kulturu i informisanje u skladu sa članom 30. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predložio je Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Za Poverenika, podsetiću, u skladu sa Zakonom, bira se lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava. Poverenik mora da ispunjava uslove za rad u državnim organima, da je završio Pravni fakultet i da ima najmanje 10 godina radnog iskustva, što pomenuti kandidat i ima.

Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Poverenik za informacije od javnog značaja ustanovljen je kao samostalan državni organ nezavistan u vršenju svoje nadležnosti, a radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.

U vršenju svoje nadležnosti Poverenik, po Zakonu, neće tražiti niti primati naloge i uputstva od državnih organa i drugih lica i Poverenik se ne može pozvati na odgovornost za dato mišljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vršenju svoje vlasti.

Pred predloženim kandidatom je zadatak da upravo u skladu sa odredbama zakona svoju dužnost obavlja samostalno, nezavisno i odgovorno, kako bi doprineo podizanju transparentnosti i otvorenosti u radu organa vlasti.

Prema Izveštaju Poverenika kome je prestala dužnost 22. decembra 2018. godine stanje u 2018. godini, uključujući i odnos nadležnih organa i njihovih predstavnika, govore po njemu da je 2018. godina bila godina sa najviše izazova za Poverenika za 14 godina njegovog postojanja, a u isto vreme i godina sa najobimnijim radom.

Situacija, po njemu, je takva da se pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji dosta koristilo, ali se jako teško ostvarivalo bez delovanja poverenika.

Poslednjih 10 godina osnovni problem u oblasti zaštite podataka o ličnosti bio je pravni okvir. To se, pre svega, ogledalo u nepotpunoj usaglašenosti unutrašnjeg pravnog okvira sa odgovarajućim međunarodnim standardima, pa je to i jedan od zadataka za Poverenika, koji sam sigurna da ćemo ga u danu za glasanje izabrati ako ga je predložio Odbor za kulturu i informisanje.

Po oceni prethodnog Poverenika stanje u ostvarivanju prava i sloboda na pristup informacijama od javnog značaj i prava na zaštitu podataka o ličnosti u 2018. godini nije se moglo okarakterisati kao zadovoljavajuće, a na predloženom kandidatu za Poverenika je da obezbedi da se unaprede znanja u oblasti prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti, kako bi se poboljšao stepen ostvarivanja ovih prava u Republici Srbiji, kako bi sledeći izveštaj Poverenika u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti bio zadovoljavajući.

Na njemu je svakako da bude u skladu sa zakonskim odredbama nezavistan i samostalan. Ne treba da stvori utisak kao što je to učinio Poverenik kome je prestao mandat 22. decembra da se stvori utisak u javnosti da je on naklonjen više opoziciji. Na kraju njegovog mandata treba pomalo da budu nezadovoljni i vlast i opozicija, jer samo tada on će svoju dužnost obavljati u skladu sa zakonom i u interesu svih građana naše države. Zahvaljujem.