Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, 1999. godine NATO alijansa, bez odobrenja Saveta bezbednosti, nelegalno i nelegitimno bombardovala je SRJ. Sada je svima jasno da tada nismo bombardovani zbog pokojnog predsednika Slobodana Miloševića, nego da smo bombardovani da se oteo deo
teritorije, naša južna pokrajina Kosovo i Metohija, mi smo se u ratu za nju borili, a moramo da nastavimo dalje i da se i sada u miru borimo i na drugi način.
Ono što na početku želim da istaknem, na mene je poseban utisak ostavilo izlaganje generala Božidara Delića koji nam je pojasnio zbog čega smo svi mi, prilikom pripreme za izlaganja, nailazili na različite činjenice, kada su u pitanju podaci o tome koliko je bilo lokacija, koliko je bilo NATO udara, kolike su posledice. Ono što je i naš ovlašćeni predstavnik Đorđe Milićević izneo, to je negde naša istorijska anatema koju nosimo, da mi nemamo podatke o našim žrtvama ni iz prethodnih ratova, pa tako ni iz ovog poslednjeg.
Bombardovanje Srbije NATO je iskoristio da se oslobodi silnog radioaktivnog i kancerogenog otpada iz svojih elektrana. Tokom bombardovanja Srbije 1999. godine na našu zemlju bačeno je 15 tona radioaktivnog otpada, kako smo mogli da čujemo više puta u toku dana.
Stručnjaci tvrde da su nam trajno kontaminirani voda, vazduh, zemlja i da su uticali na pravu epidemiju kancera. Naš čuveni neourohirurg prof. Danica Grujičić tvrdi da postoje dokazi da je NATO nuklearni otpad iz elektrana razbacao svuda po Srbiji. Ove radioaktivne materije direktno su uticale na porast karcinoma u Srbiji, a naročito na jugu naše zemlje. Posebno je teška situacija među kosovskim Albancima koje je NATO navodno štitio.
Po mišljenju stručne javnosti, radioaktivni otpad iz bombi NATO pakta direktno je uticao na znatan porast leukemija i limfoma u Srbiji. Od 1999. godine do danas broj obolelih skočio je na 110%, a smrtnost čak za 160%.
Maligne bolesti u Srbiji su zbog NATO bombardovanja tri puta češće nego u svetu. Osim što su učestaliji, tumori su i agresivniji, pa se naša zemlja nalazi u vrhu Evropi po smrtnosti od malignih bolesti. U porastu je broj obolelih i od autoimunih bolesti i sve veći broj parova se leči od steriliteta.
Gađajući hemijska postrojenja, hemijske rezervoare, naftna i benzinska skladišta NATO je stvarao uslove hemijskog rata, bez eksplicitne upotrebe bojnih otrova. Cela naša zemlja je tokom 78 dana bombardovanja bila poligon za ispitivanje efikasnosti najsavremenije elektronske tehnike i novog naoružanja. Gađane su „Petrohemija“ i „Azotara“ u Pančevu, rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, „Prva iskra“ u Bariču, rezervoari nafte na više lokacija. Sve te fabrike se nalaze na obalama reke Save i Dunava, pa tako osim zagađenja atmosfere i zemljišta došlo je do kontaminacije vodotokova. Iz oštećenih rezervoara iscurela je velika količina naftnih derivata, koji nisu potpuno izgoreli, tako da su se izlili u reke ili difundovali u zemlju.
Srbija je po smrtnosti od tumora, kako možemo da vidimo iz podataka, prva u Evropi, upozoravaju stručnjaci i ukazuju na činjenicu da je to dobrim delom posledica NATO bombi sa osiromašenim uranijumom. NATO je tokom 1999. godine na području tadašnje SRJ, a prevashodno na teritoriji Kosmeta i na rubne delove Pčinjskog okruga bacio 15 tona osiromašenog uranijumma čiji je period polu raspada 4,5 milijarde godina.
Grci su dva i po meseca posle bombardovanja Srbije ispitivanjima utvrdili da je zračenje na teritoriji njihove zemlje povećano za 20-30%.
Građani Srbije godišnje u organizam, kroz hranu, vodu i vazduh, unesu oko 18.600 bekerela radioaktivnosti, a dozvoljena granica je 80. Srbija je posle NATO bombardovanja ozračena 230 puta većom dozom osiromašenog uranijuma. Lansirano je, kako sam ja mogla da pronađem, 415 hiljada različitih projektila, ukupne mase 22 hiljade tona.
Uništeno je i oštećeno oko 25 hiljada kuća i zgrada, uništeno je oko 470 kilometara puteva i oko 600 kilometara železničkih pruga.
Šezdeset posto ciljeva koji su gađani bili su civilni. Nad Srbijom i Crnom Gorom izgorelo 16.500 tona kerozina. Za sagorevanje ove količine kerozina potrebna je količina kiseonika koju sva živa bića na ovim prostorima potroše za 50 godina. U Pančevu i Novom Sadu u Dunav je otišlo tri tone žive. Radijacija je bila povišena i u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Makedoniji. Reoni sa hemijskom kontaminacijom pored Pančeva, Bora, Kragujevca, Novog Sada, Bariča, Lučana, pominje se i opština iz koje ja dolazim Vrbas. Posledice toksičnog i radijacijskog dejstva uranijuma na zdravlje stanovnika Srbije još nisu ozbiljno istražena.
Preskočiću podatke na koje sam naišla upravo zbog izlaganja generala Božidara Delića, koji je naveo da je bilo mnogo više lokacija nego što se to navodi u mapi NATO. Iako je dokazano da se Srbija suočava sa tihom epidemijom malignih bolesti, niko za to zvanično u ovom trenutku ne može da okrivi NATO, jer jednostavno nema studija koje bi povezala porast obolelih od raka u našoj zemlji, sa bombardovanjem osiromašenim uranijumom.
Upravo je zadatak komisije da sagleda činjenice i okolnosti vezane za posledice NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom.
Mi svi kao poslanici imamo dug i obavezu da, zbog onih koji su nastradali, i zbog naših potomaka da istražimo posledice NATO bombardovanja 1999. godine, po zdravlje građana, kao i uticaj na životnu sredinu. Stoga poslanička grupa SPS bezrezervno će podržati formiranje komisije i uzeti aktivno učešće u njoj. Zahvaljujem.