Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas između ostalih i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Na samom početku prvenstveno bih izrazila zadovoljstvo što će rebalansom biti isplaćene sve zaostale subvencije iz ranijih godina, koje se odnose na isplatu regresa za gorivo i đubrivo, podsticaja za biljnu proizvodnju, premiju osiguranja i podsticaja za priplod grla.
Izmene i dopune Predloga zakona o podsticajima proizilazi iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenta.
Izmena Zakona stavlja u fokus poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta što predstavlja najbrojniju kategoriju gazdinstava, a istovremeno kategoriju koja čini okosnicu poljoprivredne politike Republike Srbije.
Na ovaj način nastavlja se sa podrškom malim poljoprivrednim gazdinstvima, dok se velikim poljoprivrednim proizvođačima usmeravaju ka korišćenju sredstava iz predpristupnih fondova EU. Poljoprivredna površina do 100 hektara koja je do sada bila raspoloživa za podsticaje po osnovu direktnih plaćanja, zakonom se izuzima iz navedenih podsticaja za nivo preko 20 hektara. Takođe, iz prava na ostvarivanje podsticaja po istom osnovu izuzimaju se površine poljoprivrednog zemljišta uzetog u zakup, odnosno na korišćenje.
Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u registar, ima površinu gazdinstava od tri do pet hektara, ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava koji se nalazi u grupi do 20 hektara iznosi nešto preko 300 gazdinstava, a ona čine okosnicu agrarne politike Republike Srbije. Usmeravanjem finansijske podrške će se uticati da ona postane ekonomski jača i konkurentnija, kako bi se pravovremeno pripremila na promene koje dolaze priključenjem EU.
Promenom ciljne grupe do 20 hektara se postiže pravednija raspodela budžetskih sredstava. Ova sistemska mera je usmerena rešavanju disbalansa u subvencionisanju biljne i stočarske proizvodnje i na ovaj način se delimično ova dva sektora dovode u ravnotežu.
Predložene izmene Zakona o podsticajima su posledica izdvajanja ogromnih sredstava iz agrarnog budžeta za subvencionisanje površina do 100 hektara, pri čemu su izostali rezultati ovih mera. Očekivanja su bila da će podsticajima ratarske proizvodnje efekat biti razvoj i unapređenje stočarstva.
Dosadašnjim sistemom subvencionisanja nažalost cilj nije postignut. Sve ostale mere agrarne politike ostaju iste, uključujući i premije za mleko, a uvode se i nove mere kao podsticaj razvoju stočarstva, koje se odnose na uvođenje u sistem podsticaja za kvalitetne priplodne tovne krave. Iznos podsticaja je minimum 20.000 dinara po grlu. Kod podsticajnih sredstava koja se odnose na tovna grla, definisan je iznos podsticaja za tov jaradi u minimalnom iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu, ako je grlo namenjeno za proizvodnju menja predatog klanici, ili namenjeno izvozu.
Kod podsticaja tova junadi izmena se odnosi na uslov podsticaja da se sredstva ostvaruju nakon predaje grla klanici, ili nakon izvoza. U delu podsticaja koji se odnosi na krave dojilje, pored čistih rasa dodaju se i melezi tovnih rasa.
Suština je da se u kontekstu mera štednji i racionalnog trošenja stimuliše razvoj stočarstva, a da su zaštićeni mali proizvođači sa posedom do 20 hektara, bez državnog zemljišta uzetog u zakup.
Poseban naglasak u ovom zakonu je stavljen i na proizvođače proizvoda sa oznakom geografskog porekla i sa sertifikovanom organskom proizvodnjom, s obzirom da se ovim zakonom predviđa i uvođenje podrške za ove kategorije proizvođača u okviru podsticaja za mere ruralnog razvoja.
Imajući u vidu sve ove razloge, kao i mere koje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine preduzima u želji da na sve načine podstakne razvoj poljoprivrede u Srbiji, Socijalistička partija Srbije će u Danu za glasanje podržati usvajanje Predloga zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pred nama su danas veoma značajni zakoni iz oblasti poljorivrede.
Dakle, Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Zbog posebnog značaja i činjenice da se ovakav zakon prvi put donosi u Srbiji, a jedini je takav u regionu. Najpre želim da govorim o Predlogu zakona o obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Važnost ovog zakona je u tome što se njime zaokružuje sistem poljoprivrede pre i posle žetve.
Osnovni razlog donošenja ovog zakona, kako je to rekla i uvažena ministar, prof. dr Snežana Bogosavljević-Bošković, jeste povećanje obima primarne poljoprivredne proizvodnje, kao strateški važnog razvojnog segmenta.
Dakle, poljoprivredna proizvodnja je od izuzetnog značaja za ekonomiju Srbije. Najvažnija komparativna prednost i velika razvojna šansa, a povećanje konkurentnosti tog sektora je jedan od prioritetnih ciljeva u procesu evropskih integracija.
Današnje stanje poljoprivrede u Republici Srbiji i njeni potencijali, ograničenja pokazuju da se u poljoprivredu ne ulaže dovoljno, a razvoja nema bez velikih ulaganja.
U Srbiji dominira porodično gazdinstvo i privatna svojina, dok prosečna veličina komercijalne farme, preduzeća, iznosi od 500 do 700 ha.
Srbija ima veoma povoljne prirodne uslove, zemljište i klimu, a za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, kako biljnu, tako i stočarsku, iskusne proizvođače, vrhunske stručnjake i naučne radnike u svetu priznate selekcije raznih biljnih proizvoda.
Učešće poljoprivrede u ukupnom BDP Republike Srbije u prethodnoj dekadi iznosilo je 11,3%, dok agrobiznis u celini učestvuje sa preko 20%.
Zatim, važno je reći da poljoprivreda sa prehrambenom industrijom predstavlja jedinu srpsku granu, srpske privrede koja ostvaruje pozitivni bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni i to u kontinuitetu od 2005. godine uz stalni trend rasta suficita.
Kako bi se taj trend održao, pa i povećao, moraju se obezbediti stabilni i kontinuirani izvori finansiranja poljoprivredne proizvodnje. Znamo da se poljoprivredna proizvodnja do sada uglavnom oslanjala na budžetsko finansiranje, međutim, znamo i da aktuelna finansijska situacija u našoj zemlji je uticala na značajno smanjivanje obima budžetskog finansiranja poljoprivrede.
Dakle, trebalo je pronaći i druga alternativna rešenja za finansiranje poljoprivredne proizvodnje. Za većinu poljoprivrednika u Srbiji, stalni problem jeste nedostatak sredstava za finansiranje primarne proizvodnje.
Upravo iz tih razloga, kako smo čuli, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je u okviru projekta Evropske banke za obnovu i razvoj i organizacije za hranu i poljoprivredu UN pristupilo izradi Zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
U postupku izrade ovog zakona, organizovana je javna rasprava u kojoj su učestvovali brojni predstavnici i organizacije poslovnih udruženja privrednih subjekata, stručnjaci i domaći konsultanti iz oblasti poljoprivrede.
Osnova zakona je jedan novi oblik finansiranja poljoprivredne proizvodnje. To je model kratkoročnog kreditiranja poljoprivredne proizvodnje, pri čemu će se krediti vraćati iz sredstava stečenih prodajom poljoprivrednih proizvoda ili zaloge na budućim poljoprivrednim proizvodima.
Imajući u vidu činjenicu da je ovaj zakon prvi koji uređuje oblast kratkoročnog finansiranja i obezbeđivanja finansiranja, najpre će se primenjivati na poljoprivrednom proizvodu u oblasti primarne biljne proizvodnje, a ukoliko efekti primene budu pozitivni, može se primeniti i u drugim poljoprivrednim sektorima, npr. u stočarstvu.
Dakle, naši poljoprivrednici će imati mogućnosti da svojom proizvodnjom garantuju kod zajmodavca i tako dođu do povoljnih sredstava, bilo da je u pitanju novac ili repromaterijal, a bez hipoteke na nekretnine.
Takođe, omogućava se i finansiranje poljoprivredne proizvodnje na osnovu procene budućeg roda. Na osnovu te procene utvrđivaće se i visina kredita koje poljoprivredni proizvođači mogu unapred da dobiju, pre setve i žetve.
Kreditori mogu biti komercijalne banke, zainteresovani prerađivači, trgovačke kuće i drugi zainteresovani subjekti. Finansiranje se obavlja na osnovu ugovora o finansiranju kojim se regulišu obaveze na osnovu obaveze i prava dužnika poverioca.
Ugovor o finansiranju upisuje se u registar ugovora koji vodi Agencija za privredne registre.
Zakon predviđa da korisnik ima obavezu da sredstva koja je primio vrati poveriocu na ugovoreni način. Kako je primarna poljoprivredna proizvodnja useva u velikoj meri izložena objektivnim rizicima, npr. vremenske nepogode, poplave i suše, neophodno je ugovorom obezbediti odgovarajuću ravnotežu između zaštite interesa zajmodavca i zaštite interesa proizvođača primarnih poljoprivrednih proizvoda, da u slučaju nastupanja okolnosti, usled kojih dolazi do uništavanja roda ili smanjenja planiranog prinosa.
S obzirom da viša sila ne odlaže ispunjenje nastale obaveze, a da zakon ne propisuje obavezu da poljoprivredna proizvodnja bude osigurana, očekuje se da će sistem nametnuti obavezu osiguranja proizvodnje, odnosno da će uvesti praksu osiguravanja useva. Do sada je premija osiguranja različitih useva bila od 2.500 do 4.500 dinara, ali to nije bila praksa kod nas, iako je država refundirala 40% od te premije.
Sa druge strane, predloženo je zakonsko rešenje, pruža snažan podsticaj osiguravačima da pomaže tržišno konkurentan i prihvatljiv model osiguranja poljoprivredne proizvodnje.
To može biti još jedan stimulans za naše poljoprivredne proizvođače da dođu do novčanih sredstava u momentu pre žetve.
Stručnjaci smatraju da bi zakon o predžetvenom finansiranju trebalo da dovede do spuštanja kamatne stope na poljoprivredne kredite. To je sistem koji obezbeđuje dodatni izvor kreditnog finansiranja naših poljoprivrednih proizvođača.
Propisivanjem zakonskog založnog prava, značajno se povećava sigurnost poverioca u vezi ugovora o finansiranju, potencijalna mogućnost da poverilac stekne zakonsko založno pravo u slučaju da na dan dospeća potraživanja ne postoje budući poljoprivredni proizvodi. Smanjuje se rizik ovog pravnog posla za poverioca.
To će realno doprineti uvećanju tržišnih efekata u finansiranju poljoprivredne proizvodnje, u skladu sa ovim zakonom. Nema sumnje da će donošenje zakona biti dobro i korisno za poljoprivrednike. Poljoprivrednici će biti rasterećeniji i neće morati da daju robu po najnižoj ceni kada je ona u otkupu.
Primenom zakona očekuju se sledeći efekti: povećanje kreditnog potencijala poljoprivrednih proizvođača, a time i očekivano povećanje obima proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, uz smanjivanje troškova finansiranja proizvodnje.
Bankarski sektor će dobiti mogućnost plasiranja kredita uz smanjeni rizik i uz korišćenje fleksibilnog sredstva obezbeđenja. Potrošači će imati veću prehrambenu sigurnost, stabilizaciju ponude, povoljnije cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Izvoznici će dobiti kvalitet, kvantitet i kontinuitet i time obezbediti siguran plasman na inostrana tržišta.
Poznato je da su u Srbiji najvažniji poljoprivredni proizvodi kukuruz, pšenica, suncokret, šećerna repa, soja, krompir, jabuke, šljive, grožđe, svinjsko, goveđe, živinsko meso i mleko. Upravo primena ovog zakona treba da omogući da se na pravi način iskoriste postojeći potencijali, koji nisu mali, niti zanemarljivi.
Naime, prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, broj poljoprivrednih gazdinstava je 631.552. Površina poljoprivrednog zemljišta iznosi 3.861.477 hektara. Broj članova gazdinstava i stalno zaposlenih na gazdinstvima iznosi 1.442.628. Upravo rezultat naše poljoprivrede iskazan je u podacima Privredne komore Srbije, prema kojima ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom u periodu između januara i decembra 2013. godine iznosila je četiri milijarde 360 miliona dolara, od čega izvoz odnosi dve milijarde 799 miliona dolara, a na uvoz milijardu i 561 milion dolara.
Istakla bih činjenicu da poljoprivredna i prehrambena industrija u ostvarivanju društvenog proizvoda zemlje učestvuju sa oko 17% - poljoprivredna proizvodnja sa 10,6% i prehrambena industrija sa 6,4%.
Ovde želim da se osvrnem i na to da je ovaj zakon sigurno značajan i za sredinu iz koje dolazim. U opštini Vrbas je ukupno registrovano 1.663 poljoprivredna gazdinstva, a od ukupnog broja od 10.000 zaposlenih, ovo nisu podaci koji su negde objavljeni, ali su najpribližniji tačnim, u prehrambenoj industriji koju su nekada činili giganti poput „Karneksa“, „Vitala“ i „Šećerane“, ukupno radi 1.350, od toga u „Karneksu“ oko 1.000, u „Vitalu“ 150 a u „Šećerani“ svega 200.
Veoma je važno da se nikako ne zaboravi na male poljoprivredne posede i mala gazdinstva u Srbiji, jer uz podsticajne mere koje nudi ovaj zakon, oni mogu postati značajni proizvođači organske hrane. Dakle, povećanje produktivnosti poljoprivrede Srbije može se obezbediti uvećanjem profitabilnosti malog poljoprivrednog gazdinstva i njegovom zaštitom.
Poslanička grupa SPS će takođe podržati i usvajanje drugog Predloga zakona koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Potreba za zaštitom i održivim upravljanjem prirodnim resursima obavezuje nas na donošenje novih propisa kojima se uređuje zaštita i korišćenje ribe kao prirodnog resursa, koji su u vlasništvu države.
U primeni postojećeg Zakona i podzakonskih akata, uočeni su nedostaci pojedinih zakonskih rešenja, a nastala je i potreba za uvođenjem novih, kako bi se bolje uredio sistem zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda. Ovo podrazumeva uređivanje upravljanja ribolovnim resursima, koje obuhvata: očuvanje i zaštitu, ulov, korišćenje i promet ribe.
Dakle, neophodno je definisati obaveze i ovlašćenja svih subjekata koji učestvuju u poslovima zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda na jasniji, precizniji način i ujedno povećati odgovornost svih učesnika.
Za svaku državu, tako i za Srbiju, riblji fond predstavlja izuzetno vredan prirodni resurs, a ribarstvo važnu ekološku, ekonomsku, društveno korisnu i obrazovno-naučnu delatnost. Istovremeno, osnovni cilj mora biti dobro planiranje, efikasno upravljanje i unapređenje ribljeg fonda, kao i očuvanje biološke raznovrsnosti u ribolovnim vodama, održivo korišćenje ribljeg fonda i poštovanje etike ribolova.
Predložena rešenja su rezultat usklađivanja sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite biodiverziteta, među kojima su Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune, Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, kao i ratifikovanih sporazuma u oblasti ribarstva.
Kao primena navedenih konvencija, a radi održivog korišćenja ribljeg fonda u ribolovnim vodama Srbije, ustanovljavaju se ribarska područja. Istovremeno, vodi se računa i o izuzecima. Tako su članom 4. Predloga zakona definisani slučajevi u kojima se ribolovne vode rešenjem mogu izuzeti iz ribarskog područja. Cilj ovog rešenja je da se predvide situacije kada ribolovna voda ili njen deo imaju neku drugu primarnu namenu, snabdevanje vodom za piće ili kanalska mreža za odvodnjavanje.
Novina je i da su detaljnije precizirani i drugi uslovi za ustupanje ribarskog područja na korišćenje, potrebna dokumentacija, situacije u kojima ministarstvo može jednostrano raskinuti ugovor sa korisnikom, što nije bilo propisano važećim zakonom.
Osim toga, pooštravaju se i uslovi za dobijanje licence za ribočuvara. Licencu ribočuvara ne može dobiti lice koje je osuđeno za krivična dela. Istovremeno, ovlašćenja ribočuvara su dopunjena i u cilju otklanjanja nedostataka prilikom primene postojećih kaznenih odredaba u zakonu.
Posebna novina je uvođenje obaveze korisnika da u periodu korišćenja ribarskog područja periodično svake treće godine uradi monitoring kvalitativnog sastava uzrastne strukture ribljeg fonda, biomase, produkcije i ribolovnog pritiska na riblji fond. Time se stvaraju uslovi za kontinuirano praćenje efekata programa upravljanja na zaštiti i održivo korišćenje ribljeg fonda.
Posebna novina je da se za dobijanje saglasnosti na programu upravljanja ribarskim područjem korisnik mora prethodno pribaviti akt o ispunjenosti uslova zaštite prirode.
Predloženim zakonom zabranjuje se vršenje određenih radnji na ribarskom području i navode slučajevi koji su naročito zabranjeni, na primer loviti i uništavati riblju mlađ i primerke ribe u vreme mresta, lovostaja, loviti ribu neposredno rukom ili eksplozivom.
Članom 25. predviđeno je da je korisnik dužan da odredi pojedine ribolovne vode ili njihove delove za posebna staništa riba značajna za mrest riba, zimovanje, rast, ishranu i kretanje, migraciju riba. U posebnim staništima, zabranjuje se svaki vid ribolova i drugih aktivnosti.
Zakon definiše i izvore finansiranja, zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda, kao i način na koji se sredstva namenjena finansiranju, zaštiti i održivog korišćenja ribljeg fonda mogu koristiti.
Ono što je važno, zakonom se definišu prava i dužnosti i ovlašćenja inspektora. U zakonu su unete promene koje će ukloniti probleme koje su inspektori imali u toku vršenja inspekcijskog nadzora.
Ono što je posebna novina je ovlašćenje inspektora da na terenu može izdavati prekršajni nalog, što je usklađivanje sa Zakonom o prekršajima. Tako prekršajni postupak treba da postane efikasniji i ekonomičniji, a počinioci sankcionisani na licu mesta, a sudovi rasterećeniji.
Radi očuvanja i zaštite ribljeg fonda, ustanovljava se lovostaj za sve i pojedine vrste na ribarskom području, kao i zabrana riba koje nemaju propisanu veličinu.
Predlogom zakona su utvrđene i razgraničene nadležnosti organa republike, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave u oblasti ribarstva i zaštiti ribljega fonda.
Predloženim rešenjem u ovom zakonu, obezbeđuje se odgovornost svih gore navedenih subjekata za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda, kao obnovljivog prirodnog resursa sa jedne strane i nadležnih organa republike, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave sa druge strane.
Cilj donošenja ovog zakona je da održivo koristimo ribolovne resurse, da se uvede red kod korisnika na ribarskim područjima i da još bolje, kvalitetnije čuvamo naše ribolovne vode, imajući u vidu činjenicu da je riblji fond dobro od opšteg interesa u svojini Republike Srbije i zahteva posebnu brigu i zaštitu.
Sa druge strane, u Srbiji postoji veliki broj lokacija koje su izuzetno zanimljive za ribolovce i pravi marketinškim pristupom od njih bi se mogle napraviti atraktivne turističke destinacije.
Imajući u vidu sve ove razloge i želju da ovi zakoni u punoj meri ostvare svoju svrhu, SPS u danu za glasanje će podržati predloge zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljega fonda i Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, kao i predložene sporazume o kojima će više govoriti kolege iz mog poslaničkog kluba.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Socijalistička partija Srbije podržava usvajanje ovog zakona zato što smatramo da će njegova primena doprineti unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite.
Predlog zakona, kao što je rečeno, uređuje zdravstvenu dokumentaciju i evidenciju u oblasti zdravstva, vrstu i sadržinu zdravstvene dokumentacije i evidencija, način i postupak vođenja, lica ovlašćena za vođenje zdravstvene dokumentacije, rokove za dostavljanje i obradu podataka, način raspolaganja podacima iz medicinske dokumentacije pacijenata, obezbeđivanje kvaliteta zaštite i čuvanje podataka, kao i druga pitanja.
Takođe, Predlog zakona propisuje da zdravstvene dokumentacija i evidencija predstavljaju osnov za funkcionisanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.
Kao osnovni razlog za donošenje ovog jedinstvenog zakona predlagač, između ostalog, navodi intenzivan razvoj zdravstveni i informaciono-komunikacionih tehnologija, kao i potrebu da se na jedinstveni način uredi oblast zdravstvene dokumentacije i evidencija, kako bi se na adekvatan i racionalniji način pratilo zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe stanovništva.
Zdravstvena dokumentacija i evidencija služe za praćenje zdravstvenog stanja pacijenata, praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja stanovništva, praćenje izvršenja obaveza svih subjekata u oblasti zdravstvene zaštite, praćenje resursa u oblasti zdravstvene zaštite, praćenje i stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, finansiranje zdravstvene zaštite, planiranje i programiranje zdravstvene zaštite, praćenje i ocenjivanje sprovođenja planova i programa zdravstvene zaštite, informisanje javnosti, izvršavanje međunarodnih obaveza u oblasti zdravstva i za razvoj sistema zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.
Takođe, utvrđena je i odgovornost za tačnost unetih podataka od strane odgovornog lica u zdravstvenoj ustanovi i drugom pravnom licu, odnosno osnivaču privatne prakse. Podaci iz medicinske dokumentacije pacijenata predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti. Ovim zakonom mora se osigurati najviši mogući stepen zaštite podataka o ličnosti. Prikupljanje i obrada podataka o ličnosti pacijenata obezbeđuje ostvarivanje prava na privatnost i pravo na poverljivost podataka o ličnosti pacijenta u skladu sa zakonom koji uređuje prava pacijenata i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.
Propisana je i obaveza zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica da na osnovu zdravstvene dokumentacije i evidencija koje vode sačinjavaju i dostavljaju individualne i zbirne izveštaje nadležnom zavodu, odnosno Institutu za javno zdravlje, kao i organizaciji zdravstvenog osiguranja.
Zavod, odnosno Institut za javno zdravlje ima obavezu da vodi registre lica obolelih od bolesti i stanja od većeg javnog zdravstvenog značaja, npr. maligni tumor, šećerne bolesti, retke bolesti i drugo. Zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica na koja se zakon odnosi dužna su da čuvaju medicinsku dokumentaciju i evidenciju pacijenata od neovlašćenog pristupa, uvida, kopiranja, zloupotreba, uništenja, gubitka ili neovlašćenih promena podataka. To predstavlja obavezu preduzimanja svih organizacionih, tehničkih i kadrovskih mera za zaštitu podataka pacijenata od zloupotreba, tj. da preduzmu sve adekvatne mere zaštite, budući da pravo na zaštitu podataka, lično pravo, strogo je vezano za ličnost imaoca prava.
Novina koja predstavlja centralno unapređenje svakako je vođe zdravstvene dokumentacije u elektronskoj formi. U članu 37. stav 4. Predloga zakona je nedvosmisleno utvrđena ravnopravna mogućnost vođenja dokumentacije kako u pisanoj ili elektronskoj formi.
Oslanjanje ovog Predloga zakona na integrisani zdravstveni informacioni sistem, čl. 44, 45. i 46. Zakona, konačno daje pravni osnov za informatizaciju i sagledavanje realnog stanja i potreba sistema zdravstvene dokumentacije i evidencije i uspostavljanje sigurnih i efikasnih elektronskih servisa u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Očekujemo da će elektronsko zdravstvo značajno ubrzati rad zdravstvenih radnika, omogućiti im da više vremena posvete samom pacijentu i pruže mu kvalitetniju uslugu. Nadam se da će u tom smislu biti propisani i sadržaji obrazaca za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencije. Za sprovođenje ovog zakona biće neophodna kontinuirana saradnja Ministarstva zdravlja sa svim institucijama i sa svim nivoima zdravstvenog sistema.
Posebno ističemo da je donošenje ovog zakona u službi sistemske, dugoročno planiran i odgovorne politike zdravstvene zaštite, kakvoj Srbija teži, imajući u vidu da zdravstvena zaštita kao organizovana i sveobuhvatna delatnost društva ima osnovni cilj da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana, čemu u suštini ovaj zakon i treba da doprinese.
U želji da ovaj zakon u punoj meri ostvari svoju svrhu, SPS pozdravlja i podržava osavremenjivanje i informatizaciju sistema zdravstvene dokumentacije, evidenciju u oblasti zdravstva koju ovaj zakon donosi i u Danu za glasanje podržaće usvajanje Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Protokola uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije, sa jedne strane i evropskih zajednica i njihovih država članica, s druge strane, kojim se uzima u obzir pristupanje Republike Hrvatske EU.
Republika Hrvatska je 1. jula 2013. godine postala članica EU. Od tog datuma Republika Hrvatska se povukla iz CEFTA sporazuma i preuzela trgovinske i ugovorne odnose koje EU ima sa trećim zemljama. Ulaskom Hrvatske u EU došlo je do određenih izmena u spoljnotrgovinskom režimu. Ove izmene se odnose na režim izvoza naših proizvoda u Republiku Hrvatsku, kojim od 1. jula 2013. godine postaje istovetan režimu izvoza prema bilo kojoj zemlji u EU. Takođe, režim uvoza se menja, pa se robe koje imaju hrvatsko poreklo tretiraju u carinskom smislu kao robe iz EU.
Protokol je potpisan u Briselu 25. juna 2014. godine. Prema odredbama člana 14. Protokola, datum privremene primene je prvi dan drugog meseca nakon dana potpisivanja. U skladu sa tim, Protokol se primenjuje od 1. avgusta 2014. godine. Protokolom je definisano da Srbija i EU obezbeđuju jedna drugoj dodatne koncesije za poljoprivredne proizvode, na osnovu količina koje su tradicionalno realizovane u trgovinu poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Republike Hrvatske u periodu od 2009. do 2011. godine. Dodatne koncesije su dogovorene putem preferencijalnih kvota. Uvozne kvote su dostupne svim članicama EU, ne samo Hrvatskoj, a izvozne kvote Republike Srbije se odnose na EU u celini.
Protokol se odnosi i na tehničko usaglašavanje usled nove države članice i promene preferencijalnih stopa za neke poljoprivredne proizvode. Izmene koje se tiču izvoza proizvoda poreklom iz Srbije su povećanje kvote za izvoz šarana, odobravanje bescarinske kvote za izvoz pripremljene i konzervisane ribe i povećanje kvote za izvoz šećera. Napomenula bih da su pregovori i potpisivanje protokola uobičajena praksa nakon svakog proširivanja EU.
Usvajanje ovog zakona proizašlo je iz potrebe usaglašavanja našeg zakonodavstva sa procedurama EU i nastavka evropskih integracija, te stoga poslanička grupa SPS podržava usvajanje ovog zakona.
Takođe, poslanička grupa SPS će podržati i usvajanje drugog zakona koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o veterinarskoj saradnji. Sporazum je zaključen pre svega u cilju olakšavanja trgovine životinjama i proizvodima životinjskog porekla, povećanja robne razmene u sektoru poljoprivrede, kao i uspostavljanja čvršćih poslovnih veza predstavnika poljoprivredno-prehrambenih industrija.
Najpre želim da kažem da je donošenje ovog sporazuma i te kako značajan korak napred u regulisanju ove oblasti, pre svega iz razloga što se promet sa susednom Albanijom unapređuje i omogućava potpunija kontrola prometa. Neregulisana trgovina nanosi finansijsku štetu državi, a ono što je najvažnije, predstavlja opasnost i po zdravlje ljudi.
Sporazumom se uređuje više pitanja od značaja za saradnju u oblasti veterinarstva, čime se stvaraju uslovi za saradnju nadležnih veterinarskih organa. Saradnja u oblasti veterine ovim sporazumom dobija potpuni pravni okvir, a time se stiču uslovi i za ostale segmente saradnje u oblasti poljoprivrede. Sporazum, takođe, treba da stvori osnov za uspostavljanje poslovnih veza predstavnika poljoprivredno-prehrambene industrije dve zemlje i poveća obim razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Poslednjih godina evidentan je pomak u bilateralnim odnosima između Srbije i Albanije, mada su intenzivirani odnosi na svim nivoima. Privredna saradnja je još uvek na relativno niskom nivou. Trgovinski odnosi se zasnivaju gotovo isključivo na razmeni roba i regulisani su CEFTA sporazumom. U 2013. godini Srbija je u Albaniju izvezla poljoprivredno-prehrambene proizvode u vrednosti od 32,7 miliona dolara, pšenica, kukuruz, masti, ulja i mešavine začina i ostvarila je suficit u ovoj razmeni od 28,4 miliona dolara. Republika Srbija ostvaruje suficit u trgovini sa Republikom Albanijom i naš interes je da ne samo tako ostane, nego da se već taj suficit i poveća.
Mala geografska distanca je činjenica koja nam ide u prilog i upravo ovaj sporazum treba da doprinese većem i lakšem plasmanu naših proizvoda na albansko tržište.
U skladu sa tim, očekujemo da će se ovim sporazumom ostvariti pomak u trgovini dveju zemalja i da će značajno smanjiti postojeće procedure. Očigledno je da će brzina približavanja EU, ali i Svetskoj trgovinskoj organizaciji u značajnoj meri zavisiti i od trgovinske saradnje Srbije sa susednim zemljama, tako da ne treba prenebregnuti ni činjenicu da sporazum ima i politički značaj, odnosno treba da doprinese pacifikaciji regiona. Za Srbiju region Zapadnog Balkana je više nego četiri puta značajniji kao izvozno tržište nego kao uvozno. Zemlje CEFTA su vrlo važno tržište za našu zemlju.
Mada se sa Albanijom ostvaruje skromna razmena, gravitacioni model koji meri razliku između potencijalne i stvarne trgovine pokazuje da Srbija ima prostora za povećanje te razmene, naročito od kada je Hrvatska postala zemlja EU, a Srbija postala lider u okviru zemalja članica CEFTA.
Primena sporazuma treba da podstakne dalju liberalizaciju trgovine poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima i obezbedi kvalitetniju robnu ponudu. Dobrom strategijom izvoza došlo bi do normalizacije ekonomskih odnosa i stvaranja novih potencijala za spoljnu trgovinu.
Ekonomska saradnja zapadnog Balkana je svakako strateški interes Srbije, te je potpuno očekivano zalaganje u tom pravcu i za saradnju sa Republikom Albanijom. Da bismo obezbedili kvalitetan i nesmetani rad veterinarskih i carinskih organa i obezbedili kontrolu prometa, neophodna nam je kontinuirana saradnja naših nadležnih organa i nadležnih organa iz Republike Albanije.
U prethodnom periodu intenzivirana je saradnja nadležnih veterinarskih službi u obe zemlje, usaglašene su međunarodne veterinarske potvrde, sertifikati za izvoz iz Republike Srbije u Republiku Albaniju za životinje za klanje, goveda za klanje, svežeg mesa goveda, riba i proizvoda ribarstva, prerađene hrane za kućne ljubimce. Za uvoz pošiljki iz Republike Albanije do sada su usaglašene međunarodne veterinarske potvrde, i to konja za trke privremene i konja za tov i priplod, riba i tretiranih koža, a sertifikat za uvoz proizvoda ribarstva je u fazi usaglašavanja dve države.
Sporazum treba da doprinese razvoju naučnih i tehnoloških veza, obzirom da predviđa da se u cilju unapređenja saradnje naučnih i stručnih institucija u oblasti zdravstvene zaštite životinja i veterinarskog javnog zdravstva organizuju godišnji stručni sastanci i razmenjuju propisi i stručne publikacije koje se odnose na oblast veterinarstva i pruža uzajamna pomoć u proizvodnji, nabavci potrebnih sredstava za suzbijanje bolesti i za lečenje životinja.
Važno je istaći da će primena ovog sporazuma doprineti i obezbeđivanju i očuvanju zdravlja kako životinja, tako i građana. Kvalitetna pravovremena i efikasna kontrola neophodan je uslov za to, pogotovo ako se uzmu u obzir neželjeni efekti i nesagledive štetne posledice uvoza higijenski neispravnih proizvoda, a posebno zaraženih i obolelih životinja.
Imajući u vidu sve ove razloge, a posebno to da će primenom Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveza ministara Republike Albanije o veterinarskoj saradnji omogućiti kontrola prometa i veći pristup i izvoz na albansko tržište, kao i to da usvajanje Protokola uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije sa jedne strane i evropskih zajednica i njihovih država članica sa druge strane, kojim se uzima u obzir pristupanje Republike Hrvatske EU, obaveza Republike Srbije na putu ka EU, SPS će u danu za glasanje podržati usvajanje oba ova predloga zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS podržava usvajanje zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju iz razloga što smatramo da će uvođenje elektronske zdravstvene kartice doprineti ostvarivanju kvalitetne, pravovremene i efikasne zdravstvene zaštite.

Uvođenjem zdravstvene kartice učiniće se veliki korak ka unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite, pre svega izbeći će se nepotrebna komplikovana procedura overe i zamene zdravstvenih knjižica, kao što ste i vi napomenuli, gospodine ministre. Promena ličnih podataka o osiguraniku vršiće se učitavanjem, bez menjanja same kartice, omogućiće se primena elektronskog recepta za lekove, ali njeno uvođenje treba da omogući uspostavljanje sigurnih, efikasnih elektronskih servisa u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i, naravno, da onemogući zloupotrebe.

Srbija se obavezala u dogovoru sa Evropskom komisijom da će uvesti zdravstvene kartice, što je pretočeno i u Zakon o zdravstvenom osiguranju. Dakle, Fond je prema zakonu imao obavezu da uvede zdravstvene kartice, a kako to nije učinjeno u predviđenom roku, neophodno je da mi usvojimo ovaj predlog zakona i da produžimo rok. U izveštaju o napretku Srbije za 2012. godinu, u Poglavlju Sloboda kretanja radnika, sadržanih u godišnjem izveštaju o napretku Republike Srbije, u procesu evropskih integracija za 2012. godinu, eksplicitno stoji – nije zabeležen nikakav pomak po pitanju elektronske zdravstvene knjižice. Zbog toga smatram da je dobro što je rok produžen i oročen tačno sa 31. decembrom 2016. godine, ali to ne znači da posao ne treba i ne može da bude završen i u kraćem roku.

Smatram da ovaj vremenski period daje dovoljno prostora da odgovorno i sistemski obavimo posao vezan za elektronske zdravstvene kartice, ali i uredimo čitav zdravstveni informacioni sistem na način da efikasno funkcioniše i da od toga imaju korist i građani, a i zdravstveni radnici, kako nam se ne bi dogodilo da imamo elektronske kartice, a da nemamo čitače ili da nemamo umrežene zdravstvene i apotekarske ustanove.

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, troškove izdavanja zdravstvene kartice snosi osiguranik za sebe i svoje članove porodice, izuzetno, obveznik uplate doprinosa, odnosno drugo pravno ili fizičko lice, odnosno Republički fond može preuzeti obavezu naknade troškova izdavanja zdravstvene kartice. Smatram da bi pored osiguranika iz člana 22, što smo mogli da čujemo i danas, Zakon o zdravstvenom osiguranju, a i na Odboru za zdravlje, koji je održan kada je u načelu razmatran ovaj zakon, trebalo još neke kategorije im obezbediti, besplatne elektronske kartice i to da se takođe distribucija elektronskih kartica obavi putem pošte za građane koji ne mogu da dođu i da ih preuzmu u filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Obzirom da je i sam zakon predvideo tu mogućnost smatram da bi Republički fond trebao da preuzme obavezu naknade troškova za izdavanje zdravstvenih kartice za osigurana lica obuhvaćena članom 50. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a to su ratni vojni invalidi, mirnodopski vojni invalidi i civilni invalidi rata, slepa lica i trajno nepokretna lica, kao i lica koja ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć, negu, drugog lica, kao i dobrovoljni davaoci krvi.

Kako ekonomičnost i efikasnog obaveznog zdravstvenog osiguranja ne bi bili samo proklamovano načelo sve uštede koje se ostvare kroz unapređenje zdravstvenog sistema treba preusmeriti na korist pacijenata i obezbediti im veći obim i kvalitet prava iz zdravstvenog osiguranja.

Na Odboru za zdravlje i porodicu 4. septembra razmatralo se i mogli smo da čujemo od direktora Fonda za zdravstveno osiguranje da je u Mostarsko-Neretvanskom okrugu uvedene su elektronske kartice i elektronski recept. Ostvarene uštede o utrošku lekova 40% neke pretpostavke smo mogli da čujemo da bi kod nas kada bi se to uradilo i 30% kad bi smo imali uštedu to bi bilo nekih 100 miliona što je već navedeno evra danas u raspravi. Tada bismo mi mogli da još povećamo neka prava za korisnike zdravstvenog osiguranja, recimo, visina naknade, zarade obolelima od najtežih bolesti, karcinoma, pre svega mogla bi da bude 100% umesto dosadašnjih 65% naknada troškova prevoza, obolelim od malignih bolesti moglo bi da se isplaćuje i pacijentima kada putuju iz svog mesta u drugo mesto u okviru svoje matične filijale na kontrolni pregled, a ne samo kada idu na zračenje, hemoterapiju i to kada svakodnevno moraju da se leče ili da idu na rehabilitaciju.

Osiguranicima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje mogli bismo omogućiti veća prava da na refundiranju usluga, ako te usluge ne mogu da im se pruže u državnim ustanovama, pre svega tu mislim na preglede magnetnom rezonancom i CT, da se skrati znatno vreme čekanja i liste čekanja, pa ako ne dođu na red mogu da refundiraju od Fonda troškove koji su platili kod privatnika.Penzioneri stariji od 75 godina ovim uštedama mogli bi biti automatski oslobođeni plaćanja participacija i usluga u državnim ustanovama.

Nadležni u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje smatraju da je izdavanje kartica temelj za sve buduće projekte elektronskog zdravstva, od zakazivanja pregleda od kuće, pa do elektronskog upućivanja pacijenata iz jedne zdravstvene ustanove u drugu. Očekuje se da će takvi servisi značajno ubrzati rad zdravstvenih radnika, omogućiti im da više vremena posvete samom pacijentu i time da mogu zdravstveni radnici da pruže kvalitetnije uslugu.

Imajući u vidu sve ove razloge, a posebno to da zdravstvena zaštita kao organizovana i sveobuhvatna delatnost društva ima osnovni cilj da na efikasan način ostvari najširi mogući nivo očuvanja zdravlja građana, Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati usvajanje zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju. Zahvaljujem.

Svoju diskusiju danas skratiti i molim vas da mi omogućite da se osvrnem na stanje u opštini iz koje dolazim, opštini Vrbas i to na stanje koje je u opštoj bolnici Vrbas, koja je sekundarnog tipa, koja pokriva 200.000 stanovnika u južno bačkom okrugu i koje gravitira sedam opština.
U ovoj bolnici ukupno ima 68 specijalista, 19 je preko 55 godina starosti ili 27,94. Starijih od 60 godina ima sedam, što iznosi 10,29, na odeljenju pedijatrije postoji samo jedan lekar koji je preko 60 godina, na odeljenju ortopedije i tramotologije postoji pet specijalista od kojih su tri preko 55 godina, na odeljenje enkologije, akušerstva ista situacija od pet specijalista tri su preko 55 godina, a na odeljenju internističke enkologije postoji samo jedan specijalista i on ima preko 60 godina.
Želim i da istaknem da pored toga što u Republici Srbiji na ortopedske operacije, odnosno artoplastiku kuka i kolena u proseku se čeka 291,4 dana, u opštoj bolnici u Vrbasu lista čekanja je svedena svega na 30 dana. najteže stanje u bolnici je bilo na odeljenju pedijatrije, gde šest meseci nije bilo organizovano dežurstvo pa su pacijenti, roditelji sa decom morali da odlaze u Novi Sad. Nakon toga organizovano je tako što sada imamo jednog lekara specijalistu, jedan je na specijalizaciji a ostali su angažovani po ugovoru o dopunskom radu, čak i predsednik naše opštine dr Bratislav Kažić, koji je pedijatar dežura u opštoj bolnici u Vrbasu pored svog svakodnevnog posla koji obavlja u opštini.
Problem opšte bolnice u Vrbasu, uvaženi ministre, postoji od 2008. godine, od kada sedam opština gravitira ka našoj opštoj bolnici sekundarnog karaktera, ali porast pacijenata nije pratio i odgovarajući porast posteljnog i kadrovskog fonda. Da vam samo napomenem, recimo imamo tri neurologa i jedan je na specijalizaciji, okolne opštine, domovi zdravlja nemaju neurologa i da ovi neurolozi pokrivaju kompletno stanovništvo, 200.000 i iz tih razloga pojedina dežurstva moraju da pokrivaju i specijalisti drugih specijalnosti.
Uvaženi ministre, želim da napomenem da u Vojvodini postoji neravnomernost, kada je u pitanju i posteljni kadrovski fond, tako da postoje opštine kojima gravitira isti broj stanovnika, kao i u našoj opštoj bolnici u Vrbasu, koje za razliku od nas imaju i dva do tri puta veći posteljni fond i kadrovski potencijal.
Sigurna sam da ćete vi naći rešenje za ovu regionalnu neravnomernost i svakako da i ovaj predlog zakona koji je predložen, u tom smislu će nama pomoći.
Ono što još želim da istaknem, da je uvažena moja koleginica iz poslaničkog kluba prof. dr Slavica Đukić Dejanović u prethodnom svom mandatu, kada je bila na vašem mestu, ona je prepoznala ovaj problem koji ste i vi prepoznali, tako da je ukupno odobreno 1.700 specijalizacija u 2013. godini.
Na kraju želim da ponovim ono što smo već rekli, da ćemo mi sa zadovoljstvom podržati izmenu Zakona o zdravstvenoj zaštiti u danu za glasanje i glasati za ovaj predlog.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani i građanke Srbije, u okviru ovog objedinjenog pretresa osvrnula bih se na Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.
Poslanička grupa SPS podržava usvajanje ovog zakona zato što smatramo da se predloženim rešenjem doprinosi uspešnom i efikasnom radu Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena, a time i primeni sam Konvencije. Podsećam da Republike Srbije ima svoje nacionalne izvore rodne ravnopravnosti, a to su Ustav, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Nacionalna strategija i drugi podzakonski akti. Istovremeno Srbija je potpisnica i obavezujućih međunarodnih dokumenata koji garantuju ravnopravnost žena i muškaraca i zabranjuju diskriminaciju na osnovu pola.
Iz zakonskog okvira postavljeni su prioritetni strateški ciljevi politike unapređenja položaja žena i rodne ravnopravnosti, a Srbija ima i veoma dobre institucionalne mehanizme kojima se sprovodi i nadgleda proces unapređenja rodne ravnopravnosti. To su Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Pored ovih državnih, postoje razvijeniji pokrajinski mehanizmi, poput Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Pokrajinskog ombudsmana, Pokrajinski savet za ravnopravnost polova, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, kao i lokalni mehanizmi čije je osnivanje, usvajanjem Zakona o ravnopravnosti polova, postalo obaveza lokalnih samouprava.
Želim da istaknem da je naročito značajno da statistički obrađivati podatke o ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Redovno i sveobuhvatno praćenje i prikazivanje rodno osetljivih podataka omogućava sagledavanje stanja u društvu u pogledu rodne diskriminacije, odnosno utvrđivanje da li postoji neravnopravnost između žena i muškaraca. Ono, takođe, omogućava kreiranje, planiranje i sprovođenje politike koja je usmerena na otklanjanje jednakosti i unapređenje položaja diskriminisanih grupa ili pojedinaca.
Radi ilustracije želim da navedem podatke o zastupljenosti žena na vlasti u lokalnim samoupravama. Od 169 opština svega osam su predsednice opština žene i samo je jedna gradonačelnica. Među odbornicama 32,3% su žene, a u izvršnoj vlasti svega je 16,4% žena. Među žrtvama nasilja dve trećine su žene.
Kao dobar primer predstavljanja statističkih podataka navodim publikaciju Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Republici Srbiji“, u kojoj se navodi da život sa decom do 16 godina starosti povećava razliku između stopa zaposlenosti muškaraca i žena. Samozaposlenih među muškarcima ima dvostruko više nego među ženama, a žene čine manje od jedne trećine samozaposlenih. Trinaest posto svih žena ima status pomažućeg, odnosno neplaćenog člana domaćinstva u porodičnoj radnji ili poljoprivrednom imanju. Na žene je registrovano 28 svih poljoprivrednih gazdinstava, međutim one čine samo 23 svih individualnih poljoprivrednika i 71% pomažućih članova u poljoprivredi.
Žena ima nešto više od polovine svih korisnika starosnih penzija, a muškaraca gotovo dve trećine među korisnicima invalidskih penzija. U obe kategorije žene u proseku primaju nižu penziju od muškaraca i to 18% nižu starosnu i 14% nižu invalidsku.
U ovoj publikaciji navodi se i da po prvom istraživanju o korišćenju vremena koje je uređeno u Srbiji, muškarci u proseku imaju više slobodnog vremena od žena, nešto više od jednoga sata dnevno, iako u proseku više vremena provode na plaćenom poslu, dok žene na drugoj strani provode dva sata više na neplaćenim poslovima.
Ovi podaci, nažalost, ukazuju na činjenicu da i dalje postoji široka diskriminacija žena, čime se krše načela ravnopravnosti i poštovanja ljudskog dostojanstva. Zbog toga je bitno da se ovom pitanju posveti posebna pažnja i da država, a i svako od nas kao pojedinac učini sve što može da omogući ravnopravno učešće žena u svim sferama života.
Kao što je rečeno, Republika Srbija je članica Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i kako bi ispunila svoje međunarodne obaveze, neophodno je da parlament usvoji zakon o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije.
Ističem da potvrđivanje amandmana ne stvara finansijske obaveze za Republiku Srbiju, tako da nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike.
Prihvatanjem Konvencije obavezali smo se da primenimo i principe sadržane u Konvenciji, kao i da usvojimo mere potrebne za otklanjanje diskriminacije u svim njenim vidovima i manifestacijama, tako da smo obavezni da prihvatimo i amandmane koji poboljšavaju Konvenciju, koji u budućnosti treba da doprinesu efikasnijoj primeni iste.
Imajući u vidu sve ove razloge, Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržaće zakon o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju diskriminacije žena, a kako naš parlament ima jednu trećinu žena, verujem da će svaka od nas aktivno doprinositi unapređenju rodne ravnopravnosti i poboljšanju položaja žena u Srbiji i ujedno pomoći u planiranju i sprovođenju politika jednakih mogućnosti. Zahvaljujem vam.