Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8779">Marjana Maraš</a>

Marjana Maraš

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javljam se po amandmanu i s obzirom na tok rasprave, uvažena ministarko, mi negde i sa leve i sa desne strane i ovde iz centra možemo da se usaglasimo da je nama potreban novi zakon. Iz samog obrazloženja koje ste dali uz predlog izmena i dopuna ovog zakona, naveli ste na neke nejasnoće, nepreciznosti i na zloupotrebe od strane izvršitelja.

Mi se svakako zalažemo za to da ne mogu biti ugrožena osnovna prava i da se mora građanima koji su dužnici omogućiti da nastave dostojanstven život. Neprimereno je da se njihova ta jedina nekretnina prodaje bez obzira za nesrazmerno mali dug.

Ovde jeste bio pokušaj u okviru ovog zakona da se zaštite ekonomski slabiji slojevi društva. Iz tog razloga su i povećani pragovi kada su u pitanju i plate i penzije, ali i čitava rasprava danas po amandmanima pokazuje to da je nama neophodan u nekoj bliskoj budućnosti neki novi zakon, a da vi razmislite u toku današnje rasprave da ipak još neke amandmane prihvatite do samog glasanja. Zahvaljujem.
Po amandmanu.

Uvažena ministarko, nije sporno to da li ćemo mi glasati za izmene i dopune zakona. Naravno da ćemo podržati, ali tok rasprave koji je išao i predsednica Skupštine je u svom izlaganju iznela stav koji sam ja nakon toga u svom izlaganju prenela, kažem predsednici Skupštine.

Razumem da se vi izuzetno dobro razumete sa našim zamenikom šefa poslaničke grupe. Dolazite iz iste branše, ali morate da razume nas poslanike da mi osluškujemo narod i kada vam govorimo nešto govorimo o utisku naroda za izmene zakona i predlozi zakona na njih imaju.

Naveli ste u zakonu da je precizirano i to ko može biti kupac u postupku izvršenja, tako što javni izvršitelji i njihovi zamenici, pomoćnici, kao i druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja u potpunosti su izuzeta, bez obzira da li postupaju u konkretnom predmetu. To je antikoruptivna mera. Iz tog razloga, ja sam lično razumela da ste vi, zbog toga što se to dešavalo, upravo to precizirali u zakonu, da se to ne bi više dešavalo i iz tog razloga i pozdravljamo što ste uradili tu izmenu, ali sam ja u svom izlaganju podržala i ono što je predsednica Skupštine, kada je obrazlagala amandman, rekla. Iz tog razloga sam rekla da bi možda trebalo razmisliti i o donošenju, ona je navela da ima mnogo izmena i da u tom slučaju, kada ima puno izmena, da treba razmisliti i o donošenju novog zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, iskoristiću svoje pravo u skladu sa Poslovnikom da danas postavim dva poslanička pitanja koja su, po meni, od mnogo veće važnosti od uvođenja crnogorskog jezika u lokalnu samoupravu Vrbas, s obzirom da se naših svega 213 sugrađana izjasnilo da govori crnogorskim jezikom, a mislim i da imam pravo to da kažem, s obzirom da pripadam crnogorskoj nacionalnoj manjini a govorim srpskim jezikom.

Prvo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Naime, Vlada Republike Srbije donela je uredbu o kriterijumima i utvrđivanju površina poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine koja treba da reši pitanje zemljišta otuđenog u postupku komasacije, odnosno arondacije.

Uredba je stupila na snagu 21. aprila 2018. godine. Uredbom se reguliše postupak restitucije u komasiranom području, a omogućeno je i da se formira Fond državnog poljoprivrednog zemljišta iz kojeg će se vraćati zemljište bivšim vlasnicima, utvrđeni su kriterijumi za vraćanje poljoprivrednog odnosno šumskog zemljišta u svojini Republike Srbije na području katastarskih opština u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, odnosno arondacije zemljišta, kao i kriterijumi za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta koje se ne vraća u postupku vraćanja oduzete imovine, bliže je definisan pojam komasacione mase iz člana 24. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Definisano je, takođe, da se bivšim vlasnicima najpre vraća zemljište na katastarskoj opštini na kojoj je oduzeto. Ukoliko ne može da se vrati na toj katastarskoj opštini, vraća se na susednoj katastarskoj opštini u okviru lokalne samouprave a ukoliko ni to ne može, vraća se na bilo kojoj katastarskoj opštini u okviru lokalne samouprave i, na kraju, može da se vrati zemljište iz bilo koje susedne opštine, tj. jedinice lokalne samouprave.

Upravo ovo predstavlja problem opštini Vrbas, s obzirom da je do sada vraćeno 1.200 hektara zemljišta restitucijom iz opštine Vrbas, a u Fondu državnog poljoprivrednog zemljišta iz koga će se vraćati zemljište nalazi se još 332 parcele iz opštine Vrbas.

Do sada je vraćeno zemljište koje su, recimo, potraživali pravni zastupnici Dunđerskih u Bečeju i Srbobranu, to je oko 300 hektara vraćeno u katastarskoj opštini Zmajevo, u okviru naše lokalne samouprave, vraćen je i jedan deo zemljišta koji je potraživan u katastarskoj opštini Despotovo, a to je susedna opština Bačka Palanka. Obrazloženje u jednom slučaju je bilo da ne postoji više zemljišta koje može da se vrati u određenim opštinama, a drugom slučaju da nije sproveden postupak komasacije.

Zbog toga postavljam pitanje ministru poljoprivrede - da li se na ovaj način upravo kažnjavaju opštine koje su sprovele postupak komasacije, tj. ukrupnjavanje, uredile svoje poljoprivredno zemljište?

Prema podacima novosadske područne jedinice u zakonskom roku podneto je još 8.600 zahteva, uglavnom iz Vojvodine, kojima se potražuje poljoprivredno zemljište koje je bilo predmet komasacije.

Prihodi od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u 2017. godini u našoj opštini su bili 100 miliona, u 2018. godini 60 miliona i ove godine su planirana ista sredstva.

Drugo pitanje želim da postavim ministru zaštite životne sredine, a tiče se naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, koja nakon usvajanja Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara krajem prošle godine više nije prihod lokalnih samouprava.

Pitanje je da li će prema Uredbi naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćati pravna lica koja su započela postupak ishodovanja integrisane dozvole ili će i ona biti oslobođena kao lica koja su ishodovala pre roka integrisane dozvole? Napominjem da su pravna lica ujedno i najveći zagađivači, poput "Vitala", "Šećerane" i "Karneksa", do 1. marta 2019. godine naknadu plaćali lokalnoj samoupravi. Prihodi od te naknade su bili pet miliona na mesečnom nivou, što ukupno iznosi 60 miliona.

Upravo iz svih ovih razloga predsednik opštine Vrbas Milan Glušac obratio se i Ministarstvu finansija sa molbom za dodelu sredstava iz tekuće budžetske rezerve Republike Srbije za potrebe finansijske konsolidacije, s obzirom da imamo zatečene u opštini dugove koji su nastali pre 2013. godine. Do sada je vraćeno 300 miliona dugova, a u jednom momentu iznos tih dugova je iznosio gotovo dva budžeta. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo Mandić, ja bih na početku svog izlaganja podsetila na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, da se uređuje pravo na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarivanja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarivanja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva.

Ovim zakonom ustanovljen je i Poverenik za informaciju od javnog značaja, kao samostalan državni organ, nezavistan u vršenju svoje nadležnosti, a radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.

Izveštaj o sprovođenju zakona iz delokruga svoje nadležnosti Poverenik podnosi Narodnoj skupštini i od početka rada 2005. godine Poverenik je Narodnoj skupštini u skladu sa zakonom podneo 14 izveštaja o primeni zakona koji su u njegovoj nadležnosti i 13 redovnih, jedan vanredan, a od tri izveštaja bila je rasprava i u plenumu.

Izveštaj za 2018. godinu je 14 po redu godišnji izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i 10 je o sprovođenju Zakona o zaštiti podataka od ličnosti.

Prema izveštaju Poverenika stanje i događaji u 2018. godini uključujući odnos nadležnih organa i njihovih predstavnika govore da je 2018. godina sa najviše izazova u radu Poverenika, za 14 godina njegovog postojanja, a u isto vreme i godina najobimnijeg rada. Situacija je takva da se pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji danas dosta koristi, ali se jako teško ostvaruje bez delovanja Poverenika.

Po oceni Poverenika stanje u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka od ličnosti od 2018. godini se ne može okarakterisati kao zadovoljavajuće. Radi zaštite prava Povereni je u 2018. godini izjavljeno mu je 3.346 žalbi, što odgovara prosečnom broju žalbi u poslednjih nekoliko godina, ali u odnosu na 2017. godinu broj žalbi je manji za 10%. Poverenik je u 2018. godini rešio oko 13% više žalbi u odnosu na 2017. godinu uključujući prenete, nezavršene žalbe iz prethodnih godina. Najveći broj žalbi u 2018. godini stoji u izveštaju, njih 1846, izjavljen je protiv ministarstva, drugih republičkih organa i organizacija u upravi, mada je broj zahteva u ovim organima bio značajno manji, to je ipak oko 200 žalbi više nego u 2017. godini.

Pojava tzv. ćutanja uprave je prisutan i u 2018. godini i neznatno je manja u odnosu na 2017. godinu. Ona je prisutna jer organi vlasti kako se navodi u izveštaju u velikom broju slučajeva potpuno su ignorisali zahtev tražioca ili su dostavljali negativan odgovor bez argumentacije. Organi vlasti su u 2018. godini najčešće odbijali zahteve sa pozivom na tajnost informacija, zatim i na zloupotrebu prava i na povredu privatnosti. Neretko se dešavalo da organi odgovore da neraspoloženost zahtevanim informacijama što je moguće proveriti jedino u postupku nadzora od strane upravne inspekcije.

Posmatrajući odnos broja slučajeva u kojima su tražioci ostvarivali pravo u odnosu na broj osnovanih žalbi zaključuje se da je pored brojnih prepreka u primeni Zakona o slobodnom pristupu i dalje visoki stepen efikasnosti delovanje poverenika iznosi oko 88,91%.

U svom izlaganju bih se osvrnula na lokalnu samoupravu i na primenu ovog i u lokalnoj samoupravi i na to na šta smo se mi u lokalnoj samoupravi susretali. Od 2004. godine kada je stupio na snagu Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ovaj mehanizam je u znatnoj meri bitno doprineo podizanju nivoa otvorenosti i transparentnosti u radu organa vlasi pa i lokalnih samouprava.

Danas ću govoriti pre svega o primeni odredaba u opštini Vrbas. U našoj sredini opštinski organi su ovom pitanju pristupili kao pitanju ostvarivanja ljudskih prava. Na početku primene zakona najveći broj zahteva o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja podnosili su upravo građani, a kasnije, pa i protekle godine je najveći broj zahteva podnose pored građana organizacije civilnog društava, udruženja građana i pravna lica.

Činjenica da se broj zahteva iz godine u godinu i kod nas povećavao, najveći broj zahteva u 2018. godini odnosi se na zahtev za dostavu informacija vezanih iz oblasti ekologije, javnih nabavki, finansiranje subjekata, finansiranje medija, sufinansiranje medijskih sadržaja na teritoriji opštine Vrbas.

Za sve ovo vreme u našoj opštini nijedan zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja nije odbijen sa pozivom na tajnost informacija ili povredu privatnosti. Iako smo, naročito na početku primene zakona imali veliki broj zahteva koji su se odnosili na dostavljanje podataka o ličnosti, kao što su nacionalna pripadnost, porodični status i drugo.

U takvim slučajevima uz prethodnu pribavljenu saglasnost, pisanu saglasnost lica na koju se podaci odnose i nakon dobijanja saglasnosti isti su dostavljeni podnosiocu zahteva. Jedan broj podnosioca nam se obraćao sa istim pitanjem tražeći da im se dostavi obimna dokumentacija. Ne želim ovde da kažemo da obilnost dokumentacije sama po sebi, nama nije bila razlog za ograničavanje ili uskraćivanje prava, ali želim da napomenem da na pripremi ovakvih odgovora angažovan je veliki broj izvršilaca i znatna materijalna sredstva.

Naša opština ne naplaćuje troškove koji su predviđeni da mogu da se naplate i naknade za dostavljanje kopija i materijala po zahtevima. Iz godine u godinu broj zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja se povećava, kako sam rekla na izjavljene žalbe Povereniku po drugim aktima Poverenika smo postupali. Nije bilo ćutanja administracije po podnetim zahtevima jer su organi vlasti na zahtev tražioca ili poverenika dostavljali kopije dokumenata koji sadrže tražene informacije.

Poseban doprinos u informisanju građana i jačanju transparentnosti u radu organa ostvaren je objavljivanjem informatora o radu organa lokalne samouprave u saradnji upravo sa službom Poverenika sačinjen je informator koji se redovno ažurira i koji građanima i drugi subjekti se daju informacije o radu organa lokalne samouprave. Ujedno u informator su navedene nadležnosti organa i putevi za ostvarivanje prava korisnika, a što je značajno uticalo i na podizanje nivoa transparentnosti, otvorenosti u radu organa i ostvarivanje preduslova za ostvarivanje koncepta uprave kao servisa građana i za dobijanje informacija od javnog značaja.

Činjenica je da je donošenjem zakona, kroz angažovanje poverenika i drugih subjekata, došlo do značajne promene u transparentnosti i javnosti rada organa javne vlasti. Visok stepen efikasnosti u rešavanju zahteva slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a što je rezultat zajedničkog angažovanja lokalne samouprave i poverenika. Služba naše lokalne samouprave ostvarila je i dobru i kontinuiranu saradnju sa službom poverenika u rešavanju podnetih zahteva.

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja se sve više koristi, a u rešavanju zahteva za slobodan pristup informacija od javnog značaja savetodavne aktivnosti poverenika su nam bile od izuzetnog značaja.

U protekloj godini u našoj opštini broj podnetih zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja se povećao, a broj žalbi povereniku je smanjen. Smatramo da je neophodno da u narednom periodu, to su mi rekli ljudi koji se bave u lokalnoj samoupravi i koji su zaduženi i lica zadužena za informacije od javnog značaja, nastaviti sa obukom subjekata za primenu zakona, kako bi olakšali i njima rad, a kako bismo bili što transparentniji za građane.

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije u danu za glasanje, zajedno sa zaključkom resornog odbora, podržaće predloženi izveštaj. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje Zakona o komunalnoj miliciji jeste potreba da se komunalna milicija obrazuje i u opštinama, jer do sada ta mogućnost nije bila predviđena osim za gradove i moglo je da se ima jedan komunalni policajac na 5.000 stanovnika.

Komunalna milicija u jedinicama lokalnih samouprava obrazuje se radi obavljanja određenih poslova u oblastima komunalne delatnosti i zaštite životne sredine ljudi i dobara i obezbeđuje se zaštita i održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata.

Među najvažnijim bezbednosnim problemima u čijem rešavanju se vidi uloga komunalne milicije jesu istaknuti problemi u lokalnoj zajednici, to su problemi u lokalnom saobraćaju, nasilje nad sportskim objektima, buka, oštećenje javne i privatne imovine.

U funkcionisanju opština uočeni su veliki problemi u održavanju komunalnog reda. Organizovanje komunalne milicije u opštinama doprineće otkrivanju prekršaja komunalnog reda tako i preventivnom delovanju u sprečavanju prekršaja, a svakako doprineće i tome da menjamo svest građana kada je u pitanju komunalni red. Propisani su poslovi komunalne milicije, šta se smatra održavanjem komunalnog reda. Taksativno su i nabrojana ovlašćenja komunalne milicije u obavljanju poslova od upozorenja, provera identiteta, dovođenje, zaustavljanje i pregledanje lica predmeta i vozila, privremeno oduzimanje predmeta, audio i video snimanje i upotreba sredstava prinude i prikupljanje obaveštenja.

Pored toga kada je na to ovlašćen zakonom, drugim propisom ili drugim aktom jedinice lokalne samouprave, komunalni milicioner može izdati i prekršajni nalog, podneti krivičnu prijavu nadležnom organu kao i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Propisana je obaveza donošenja strateškog plana komunalne milicije od strane opštinskog, odnosno gradskog veća, kao i obaveza usklađivanja strateškog i godišnjeg plana rada komunalne milicije sa propisima i odgovarajućim planskim aktima policije.

Saglasnost na strateški i godišnji plan rada daje skupština jedinice lokalne samouprave donošenjem strateškog plana komunalne milicije od strane opštinskog, odnosno gradskog veća i utvrđuju se prioriteti na osnovu procene postojećeg stanje, daju se razvojne, organizacione, kadrovske i druge smernice.

Na osnovu strateškog plana usvaja se i godišnji plan rada, njega takođe usvaja opštinsko, odnosno gradsko veće, a saglasnost daju skupštine jedinice lokalne samouprava. U jedinicama lokalne samouprave koje obrazuju komunalnu miliciju u skladu sa ovim predlogom zakona opštinsko, odnosno gradsko veće treba da donese prvi strateški plan komunalne milicije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu akta o obrazovanju i unutrašnjem uređenju komunalne milicije.

Komunalna milicija obrazuje se kao unutrašnja organizaciona jedinica u sastavu opštinske odnosno gradske uprave. Broj komunalnih milicionera u okviru organizacionih jedinica kako je rekao i moj kolega poslanik Miletić Mihajlović, ne može biti manje od tri izvršioca. Predlog ovog zakona uređeno je i rukovođenje komunalnom milicijom, strožiji kriterijumi za prijem komunalnih milicionera od toga što podrazumeva stepen obrazovanja, da imaju određenu bezbednosnu proveru, psihofizičku sposobnost i da polože ispit za komunalnog milicionera. Izgled uniforme i oznaka na uniformi komunalnih milicionara i način nošenja uniforme propisuje jedinica lokalne samouprave uz saglasnost sa Ministarstvo za lokalnu samoupravu. One se moraju jasno razlikovati od uniformi MUP. Broj i način označavanja vozila, kao i opremu propisuje jedinica lokalne samouprave po pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za lokalnu samoupravu.

Sada se predviđa kao mogućnost da poslove komunalne milicije pored uniformisanih komunalnih milicionera u izuzetnim slučajevima mogu obavljati i komunalni milicioneri bez službene uniforme sa oznakom po pisanom nalogu načelnika komunalne milicije, a radi što efikasnijeg obavljanja poslova.

S obzirom na činjenicu da milicionar primenjuje ovlašćenja i postupa samo kada na licu mesta zatekne počinioca, što je izuzetno retko u slučajevima kršenja komunalnog reda, kao što je prodaja van prodajnog objekta, zauzeće javne površine, kontrola taksi prevoza, kontrola radnog vremena i kontrola buke u ugostiteljskim objektima, neophodno je bilo predvideti i ovu mogućnost, kako počinioci ne bi imali vremena da napuste mesto i na osnovu toga su se javljale velike kritike od strane građana, i onda kada sa oznakom i uniformom dođe komunalni policajac, na licu mesta, počinioci se udalje i ne može da se izvrši, odnosno da se izreknu kaznene mere.

Zakon predviđa i upotrebu raspršivača sa nadražujućim sredstvom kao dodatnog sredstva prinude. Ovim sredstvom se može u poređenju sa upotrebom palice, da se kaže da je manje represivan način, na taj način istovremeno i protivpravni napad, ali i savladati otpor i sprečiti pokušaj bekstva. Oblik i način ostvarivanja saradnje komunalne milicije inspekcijskih službi bliže propisuju jedinice lokalnih samouprava u roku od tri meseca. Takođe, propisani su i odnosi saradnje između komunalne milicije i MUP, predviđa se mogućnost formiranja zajedničke komunalne milicije za jednu ili više jedinica lokalnih samouprava, što je značajno i sa stanovišta ekonomičnosti, jer pruža mogućnost da se udruži više manjih jedinica lokalne samouprave, uvodi se unutrašnja kontrola komunalne milicije. Ona se odnosi na kontrolu upotrebe sredstava prinude, što je jako dobro, jer je upotreba prinude vrlo osetljivo pitanje, a izazvalo je negde najviše komentara u javnosti.

Još jedna novina koju donosi ovaj predlog zakona je promena imena komunalne policije u komunalna milicija zbog usvajanja zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, kojim je utvrđeno da pravo na upotrebu naziva policija, ima isključivo MUP i Ministarstvo odbrane.

Predviđen je i rok za promenu postojećih naziva i oznaka u komunalna milicija, u budžetima opština i gradova koje žele da obrazuju komunalnu miliciju, potrebno je da se obezbede dodatna sredstva za obrazovanje i za početak rada, kao i za osposobljavanje i usavršavanje komunalnih milicionera, pri tome vodeći računa o odluci i maksimalnom broju zaposlenih u jedinicama lokalnih samouprava.

Mogu se očekivati uvećani budžetski prihodi od naplate novčanih kazni za prekršaje. Komunalna milicija treba da doprinese boljoj zaštiti i imovine i ljudi u jedinicama lokalnih samouprava.

Preventivno delovanje i predupređivanje prekršaja komunalnog reda jeste ono što se očekuje i što je glavni cilj donošenja ovog zakona, uvođenje komunalne milicije u opštinama prati i savremene tendencije koje naglašavaju novu ulogu lokalnih zajednica u održavanju komunalnog i drugog reda i u jačanju njihovog partnerstva sa policijom.

Na kraju, uvaženi ministre, želim da vas pohvalim, s obzirom na vaše svakodnevne obaveze, vi nalazite vremena i da obiđete lokalne sredine, da se upoznate sa problemima sa kojima se susreću jedinice lokalnih samouprava.

U jednoj takvoj poseti bili ste i u opštini Vrbas i ja vam se još jednom zahvaljujem na izdvojenom vremenu da nas obiđete i saslušate. Hvala.
Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se kao i moje koleginice koje su danas govorile, ovlašćeni predstavnik Danijela, Vesna i Danica, osvrnuti pre svega na Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti.

Ono što na početku želim da kažem, da pored ovih zakona koji su kvalitetni i dobri krovni zakoni, sve pohvale vama ministre zato što se za opremanje zdravstvenih ustanova i da ne zaboravimo da ste vi omogućili da se zaposli u prvo 100 najboljih studenata, pa nakon toga 60 najboljih studenata medicine, koji su dobili specijalizacije i plaćene doktorske studije i ugovore na neodređeno radno vreme. Jedan takav student koji je imao prosek preko 9 se zaposlio i u opštoj bolnici u Vrbasu i na tome smo vam zahvalni.

Pored toga želim da istaknem da u ovom zakonu ima dosta dobrih rešenja, koje pozdravljamo kao poslanička grupa. Veća prava za one koji nemaju zdravstvenu knjižicu.

Mi smo se na lokalu, pošto dolazim iz lokalne samouprave, susretali sa ovim problemom kada su u pitanju palijativna zbrinjavanja osoba koje nemaju zdravstvenu knjižicu, onih koji su u procesu privatizacije ostali bez posla, koji nisu ostvarili pravo na penziju i onda su dolazili kod nas sa zahtevom da im pomognemo. Oni su imali pravo da se jave kao hitni slučajevi, ali i da nađemo načina kako bi oni mogli da se leče. Zato sve pohvale što ste ovaj problem koji smo imali na lokalu ovim zakonskim rešenjem rešili.

Što se tiče skrining i preventivnih pregleda, ranog otkrivanja karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva, mogu da vam kažem da u opštoj bolnici u Vrbasu upravo 17. i 23. marta i u opštoj bolnici i u domu zdravlja su organizovani preventivni pregledi, ginekološki pregled i ultrazvuk dojke.

Tako da smo se uključili i u ovu akciju i pozdravljam što je doneto, iako to kažete da je kaznena odredba, ovde su neki navodili, možda ne popularna, a ja je smatram kao preventivnu meru za ove preventivne preglede i nadam se da nećemo imati potrebe uopšte da tu kaznenu meru upotrebljavamo i da sankcionišemo one koji se ne odazovu preventivnom pregledu.

Mi smo u više navrata u saradnji, lokalna samouprava u saradnji sa lekarima iz doma zdravlja i opšte bolnice, organizovali predavanja upravo gde smo ukazivali našim sugrađankama na važnost tog preventivnog ginekološkog pregleda, pošto se karcinom grlića materice razvija u nekom vremenskom periodu od 10 godina i dok on dođe u onu fazu kada ne može da se leči vi ste u prilici da jednom u šest meseci ili godinu dana gde smo mi njih ubeđivali da obave taj ginekološki pregled kako bi bio karcinom izlečiv.

Isti je slučaj i sa karcinomom dojke koji se negde razvija i po 12 godina, a da u onoj predkliničkoj fazi kada može da ga i hirurg napipa, to je negde već u zadnjoj godini i zato su neobično važni svi ovi preventivni pregledi i rad na svesti naših sugrađana da se odazovu ovim preventivnim pregledima. Po oboljevanju i po smrtnosti smo drugi u Evropi i zato pozdravljamo i ovu meru koja, u slučaju da se ne odazovu tri puta na poziv, na preventivni skrining pregled i da ne opravdaju svoj izostanak tj. da nisu bili bolesni ili da nisu bili odsutni negde na putu, i da će morati da plate 35% od cene lečenja.

Ono što je neobično važno i po nama dobro to je da roditelji dece koja su obolela od teških bolesti od karcinoma imaju pravo na bolovanje bez umanjenja tokom kompletnog lečenja do izlečenja dece ili do navršenja 18 godina i to u naknadi zarade u punom iznosu od 100% što je do sada bilo 65% i bolovanje je moglo da bude svega četiri meseca. Izabrani lekar može da otvori bolovanje za privremenu sprečenost od rada sada do 60 dana, a bilo je 30 dana i lekari specijalisti pored izabranog lekara, što zaista pozdravljamo, da daju uput za bolničko lečenje, a to je negde otežavalo pacijentima kada već se jave kod specijaliste na pregled.

Naravno, to su već i pomenuli pojedini poslanici, ali nije zgoreg da i ja ponovim. Žene koje su operisane od karcinoma dojke imaju sada pravo na korekciju i rekonstrukciju dojke o trošku države. Što se tiče objedinjavanja i mogućnosti objedinjavanja doma zdravlja i opštih bolnica u zdravstveni centar i to je svakako dobro što se uradilo, jer smo mi konkretno u opštini Vrbas bili možda tu među prvima koji su krenuli u taj postupak razdvajanja Zdravstvenog centra Veljko Vlahović u Vrbasu na dom zdravlja i na opštu bolnicu. Negde je Vojvodina prednjačila u tome, a pokazalo se to da nam je dovelo do nekih problema iako, ja pozdravljam i ono što ste vi danas rekli, da neće niko ostati bez posla dok ne ode u penziju, jer smo mi te ljude tada rasporedili u dom zdravlja i u opštu bolnicu, ali smo naišli na jedan problem zbog čega je ovo vaše zakonsko rešenje dobro, da smo imali višak lekara određene specijalnosti u domu zdravlja, a nedostatak konkretno pedijatara u opštoj bolnici.

Sada ćemo ovim predloženim rešenjem o spajanju i taj problem rešiti i to mislim da je dobro rešenje. Mi smo potrošili značajno vreme na razdvajanje, a nadam se i onako kako piše u Predlogu zakona da će nam mnogo manje vremena trebati da dođe do spajanja, i to što je prešlo osnivačka prava prelaze na Republiku Srbiju, odnosno na autonomnu pokrajinu kada su u pitanju domovi zdravlja i opšte bolnice. U AP Vojvodini i do sada su finansirane plate i moram da vam kažem da zaista mali iznos sredstava smo mi na lokalu bili u mogućnosti da izdvajamo za održavanje kako i domova zdravlja i iz tog razloga mislim da je i ovo dobro rešenje koje ste predložili.

Dopunski rad lekara u matičnoj ustanovi, ustanovi do jedne trećine vremena, naravno i to što ste pojasnili, danas je neobično važno, to je u slučaju da ne postoji lista čekanja i da lekari mogu najviše još sa tri privatne medicinske ustanove potpišu te aneks ugovore.

Iz svih ovih navedenih razloga, poslanička grupa SPS podržaće sve predložene zakone u zajedničkom pretresu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju osvrnuću se na Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva koji je iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Donošenjem Zakona o Centralnom registru stanovništva zaokružuje se pravni osnov za digitalizaciju javne uprave pred kojom građani svakodnevno ostvaruju svoja određena prava i ispunjavaju svoje zakonske obaveze.

Jedinstveni Centralni registar predstavljaće jedinstvenu, centralizovanu i pouzdanu državnu bazu podataka, koja će sadržati tačne i ažurne podatke o stanovništvu Republike Srbije u elektronskom obliku.

Prvi put se iz 13 evidencija, šest baza institucija, poput MUP, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, RGZ, lokalne poreske administracije i Komesarijata za izbeglice i migracije smešta u jedinstveni registar.

Radi se o podacima koji se odnose na stanovništvo, a nalaze se u više različitih baza podataka koje se vode na različite načine od strane različitih organa što otežava i usporava razmenu tih podataka.

Rad uprave se direktno tiče svakodnenvog života stanovništva, te je konstantno pod lupom javnosti, što iziskuje dalju modernizaciju, jednostavnije procedure, efikasniji rad, što će omogućiti upravo uspostavljanje jedinstvenog Centralnog registra.

Građani više neće morati da idu od šaltera do šaltera i prikupljaju svoja dokumenta da bi završili postupak i ostvarili svoja prava, već jedan organ po službenoj dužnosti moći da učini za njih tako što će pristupiti centralnom registru stanovništva i to bez nepotrebnih troškova i gubitka vremena.

Takođe, ni obrada podataka o stanovništvu Republike Srbije u okviru Centralnog registra stanovništva omogućiće i doprineće efikasnijem vođenju upravnih i drugih postupaka organa na svim nivoima vlasti.

Zato za nas iz lokalnih samouprava i ovaj zakon, kao i niz prethodnih iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave kojima je uvedena elektronska uprava i modernizovan njen rad, znači pojednostavljenje postupaka, efikasniju upravu i zadovoljnije građane.

Opštinska uprava Vrbas posebnu pažnju posvećuje unapređenju IT i uvođenju e-uprave. Naša opština je jedna od 60 lokalnih samouprava u Srbiji koje su učestvovale u proceni stanja elektronske uprave u periodu od oktobra do decembra 2018. godine, u okviru Projekta „Swiss PRO“ koji je podržala Vlada Švajcarske, sprovodi UNOPS u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Cilj ove aktivnosti je uspostavljanje potpunog i funkcionalnog sistema elektronske uprave na lokalnom nivou u skladu sa važećim zakonima i strateškim okvirima Republike Srbije.

U našoj opštini posebna pažnja je u prethodnom periodu posvećena stvaranju preduslova za uspostavljanje elektronske uprave i to obezbeđenjem odgovarajuće organizacije poslova i radnih zadataka za elektronsku upravu, obezbeđenjem kadrova koji su stručni, imaju iskustvo, kvalifikacije za primenu procedura, propisa i obuhvaćeni su kontinuiranom edukacijom u oblasti korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom smislu, više od četvrtine zaposlenih u opštinskoj upravi, njih oko 40, obuhvaćeno je kontinuiranom edukacijom, a ima interesovanja i kod ostalih zaposlenih.

Zaživeli su programi e-bebe, programi u radu Matice, društvenih delatnosti, e-šalter i e-katastra koji podrazumeva korišćenje baze podataka katastra i koje naša lokalna samouprava koristi za poslove ozakonjenja svojine lokalne samouprave i eksproprijacije i konverzije.

Cilj elektronske uprave je da se na jednostavan način izvrši provera dokumenata koje su građani do sada morali sami da pribavljaju, kao i razmenu podataka između dva organa u cilju što brže komunikacije. Korist od uspostavljanja registra imaće ne samo građani, već i državni organi pred kojima se građani pojavljuju kao korisnici usluga.

Zakon o Centralnom registru stanovništva treba da postane jedan od informacionih stubova javne uprave. Uspostavljanjem Centralnog registra stanovništva kao elektronske baze podataka, organi u vođenju postupka više neće morati da razmenjuju javne isprave, tj. dokumenta, već će ovlašćeno lice iz nadležnog organa, po službenoj dužnosti, sada samo pribavljati potrebne podatke elektronskim putem, čime se ubrzava postupak i istovremeno se značajno smanjuju troškovi i rasterećuje uprava.

Naime, prilikom vođenja različitih postupaka organu je radi odlučivanja potrebno da utvrdi sve činjenice i okolnosti, tako da su stranke morale da dostavljaju različitu dokumentaciju, odnosno javne isprave u kojima su sadržani podaci iz službenih evidencija. Te podatke će po novom zakonu biti dužni da pribavljaju organi po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Takođe, različiti organi međusobno neće morati da razmenjuju dokumenta, već će ovlašćeno lice iz nadležnog organa samo pribavljati potrebne podatke elektronskim putem, bez uključivanja drugih organa uprave u proces. Time se ubrzava postupak i istovremeno značajno smanjuju troškovi, olakšava komunikacija privrede i građana sa administracijom.

Državni organi i službe i to ovlašćena lica će moći da po službenoj dužnosti pribavljaju podatke za usluge koje pružaju građanima, a svaka promena u njenoj evidenciji biće automatski ažurirana u centralnom registru stanovništva.

Registar će voditi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a zakon taksativno i nabraja lica čiji će se podaci nalaziti u bazi podataka centralnog registra stanovništva. Ministarstvo će takođe vršiti i nadzor nad primenom ovog zakona, čija primena se predviđa od 1. septembra 2020. godine. Istovremeno zakon rešava i veoma bitan problem, a to je bezbednost ličnih podataka, kao i podataka o ličnosti koji se nalaze u centralnom registru stanovništva na taj način što se propisuje da nadležni ministar utvrđuje listu prijemnih organa, a prijemni organi ovlašćuju lica koja imaju pravo neposrednog preuzimanja podataka iz Centralnog registra i vode evidenciju o njima.

Na kraju, želim da pohvalim rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministra Branka Ružića koji od početka mandata, ne samo predlaganjem više važnih zakona iz oblasti državne uprave i lokalne samouprave, već i stalnim prisustvom na terenu doprinosi unapređenju rada lokalnih samouprava.

Pokazatelj boljeg stanja u tom sektoru je i to da je u prethodnoj godini izdato 30% manje papirnih izvoda u odnosu na prethodnu godinu, što znači da su građani manje stajali u redovima, pred šalterima, nisu plaćali takse na papirne izvode, jer je država to činila za njih.

Još jedan dokaz da država ima partnerski odnos sa građanima je predstojeći i probni popis stanovništva koji će se obaviti u 260 popisnih okruga u 51 opštini, a od 1. do 7. aprila u Novom Sadu, Nišu i Beogradu određenim popisnim okruzima građani će moći i sami da se popišu putem interneta.

Iz svih ovih razloga, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće zakon o kojem sam govorila i ostale zakone iz jedinstvenog i zajedničkog pretresa. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona i predloženim amandmanom precizira se i proširuje krug lica koji imaju odgovarajući odnos sa centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja, tako što se pored drugih pravnih subjekata dodaju i fizička lica sa preduzetničkim statusom.

Ovom dopunom i preciziranjem proširuje se krug lica koja moraju biti obuhvaćena poslovima koji spadaju u delatnost centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

S obzirom na veliki broj preduzetnika i poljoprivrednika, kao i činjenicu da preduzetnici i poljoprivrednici imaju zakonom utvrđena prava i obaveze, neophodno je da budu sistematizovani u predloženom zakonu na jasan, precizan i prepoznatljiv način.

To je bila suština predloženog amandmana koji nije prihvaćen.

Iskoristiću, pošto danas tokom čitave rasprave svi su malo skretali sa teme, pa da i ja iskoristim da kažem da je još jedna zemlja povukla priznanje tzv. države Kosovo, da su to Solomonska ostrva i ja to želim da pohvalim. Vlada nastavlja sa radom i zaista mislim da ovo nije velika zloupotreba predsednice. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, definicija iz člana 2. odnosi se na izraze koji se koriste u zakonu, a čija značenja nisu kasnije u odredbama zakona posebno obrađena.

Ja sam podnela amandman u članu 2. stav 1. tačka 1) Predloga zakona menja se i glasi: „Katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu, tehničko-tehnološku nesreću ili neočekivani događaj, koji veličinom intenziteta izaziva posledice kojima se ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu, a čiji nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi.“

Amandman je od strane predlagača odbijen, sa obrazloženjem da je predložena zakonska odredba precizna i predlagač smatra da nije celishodno da se menja.

Predložena rešenja u zakonu su nadogradnja postojećeg sistema. Iz postojećih rešenja otklanja se sve ono što se u praksi pokazalo nefunkcionalnim i neefikasnim, odnosno postojeća rešenja se pojednostavljuju, kako bi bila jasnija i primenjivija. Postiže se veća pravna sigurnost i bolja efikasnost.

Predlog zakona ističe ulogu jedinica lokalnih samouprava, njihovo učešće u prevenciji od katastrofa i pravovremenom reagovanju u slučaju vanredne situacije.

Procenu od rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja do sada je uradio mali broj lokalnih samouprava i preciznije se sada u zakonu definiše obaveza lokalnih samouprava kada su u pitanju vanredne situacije i katastrofe.

Predviđena je jasna i nedvosmislena obaveza postupanja građana po naredbi nadležnog štaba za evakuaciju ljudi, stoke i materijalnih dobara. To su sve posledice iskustva koje smo imali u prethodnom periodu.

Polazeći od nužnosti svakog odgovornog društva da, s obzirom na to da su iz dana u dan sve veće pretnje od elementarnih nepogoda i katastrofa, treba da povećava svoj stepen odgovornosti, uvaženi ministre, pozdravljam predložena zakonska rešenja i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predložena rešenja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, članom 3. Predloga zakona propisuje se pravni osnov za izradu podzakonskog akta, pravilnika kojim bi se tačno definisalo šta će se, u smislu ispunjenosti uslova zaštite životne sredine, proveravati kod korisnika, fizičkih lica IPARD podsticaja.

Moj amandman je bio u smislu preciziranja zakonske odredbe. Nije prihvaćen. Ne ljutim se što su prihvaćeni amandmani nekih drugih poslanika iz moje poslaničke grupe. Verovatno su i drugi amandmani koji su odbijeni sličnog sadržaja kao moj, pa su zbog toga odbijeni.

Ono što želim da istaknem, već sam govorila da finansiranje zaštite životne sredine treba biti veće i predvidivo, a i Fiskalni savet je u svojim preporukama za budžet 2019. godine istakao da bi ta sredstva mogla biti uvećana za 130 miliona u sledećoj godini. Oni su naveli da 55% stanovništva ima priključak za kanalizaciju, da se svega 10% otpadnih voda prerađuje, da se organizovano odnosi 80% komunalnog otpada, a da se vrlo malo od toga prerađuje. Iz tog razloga, znajući šta je sve ono što mi treba da ispunimo od strane nas kada je ekologija u pitanju, predložili su da budžet može da bude, s obzirom na stanje u budžetu, uvećan sledeće godine za ovih 130 miliona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Javljam se po amandmanu u želji da podržim deo obrazloženja koji je izneo poslanik Dveri, Ivan Kostić, koji je pozvao ministra da dođe u Vrbas. Ne znam da li je moj kolega poslanik bio prisutan ovde kada je bilo uvodno izlaganje ministra, kada je ministar naveo da su obezbeđena dodatna sredstva koja će biti usmerena za prečistač Vrbas-Kula.

Ja sam u izlaganju, koje sam imala prethodnih dana, rekla da tu postoje neki problemi kada je u pitanju prečistač Vrbas-Kula. Konkretno, mogu da vam navedem da smo mi formirali zajedničko preduzeće, u pitanju su Vrbas-Kula. Međutim, APR ne poznaje odrednicu zajedničko preduzeće i čitava procedura morala je da se ponovi.

Ministre, izjasnili su se ovde da vam ne veruju, ali ja vam verujem da za vas životna sredina nije posao nego način života, zato što vas poznajem iz partijskih organa i znam da je to za vas bilo način života i pre nego što se postavljeni na funkciju na kojoj ste sada.

Ponovila bih još jednom, da su osigurani i nastavak realizacije infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, u vrednosti od 67 miliona i 400 hiljada u Kuli, Vrbasu, Leskovcu, Sremskoj Mitrovici, Subotici. Sigurna sam da ćete vi nastaviti da radite onako kako ste započeli svoje obavljanje funkcije ministra. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ne bih se saglasila sa iznesenim mišljenjem u prethodna dva dana da ovo redovno jesenje zasedanje započinjemo sa nevažnim ili manje važnim predlozima zakona.

Poštovane kolege, svedoci smo svakodnevno širom planete klimatskih promena i njihovih posledica. Vremenske nepogode, poplave, klizišta, uragani, cunami, olujni vetrovi, pijavice, obilne padavine i ekstremne suše ne mimoilaze nijednu državu na planeti, a sve kao posledica nebrige o prirodnom okruženju i o zaštiti životne sredine.

Ukoliko ste prelazili most na Bešci, ono što mene zabrinjava to je da je ekstremno nizak vodostaj Dunava, da se u koritu reke mogu videti zemljana ostrva, a mediji su i pisali o tome da se Dunav na pojedinim mestima kod Novog Sada može i pregaziti.

Procena je da, ukoliko nastavimo sa sadašnjom praksom upravljanja čvrstim otpadom, da do 2050. godine biće 70% više otpada, a da će se narodi u Africi, u severnoj Aziji, pa i u Evropi, suočiti sa svojevrsnom krizom plastike.

Uvaženi ministre, ja želim posebno da vas pohvalim. Vi ste to više puta isticali, što za vas i vaše saradnike zaštita životne sredine nije posao, nego je način života i svaka vam čast na tom stavu. Formiranjem posebnog Ministarstva zaštite životne sredine ova Vlada je dala neophodan impuls za početak promene kada je u pitanju svest svih naših građana o zaštiti životne sredine.

Ono što ste malopre pomenuli, želim da dokumentujem, ove nedelje je dečija nedelja i u opštini Vrbas je započela tako što je komunalno preduzeće organizovalo ekološke radionice zajedno sa predškolskom ustanovom, i to se zaista redovno radi. Mislim da je to najvažniji deo gde utičemo na ekološku svest budućih generacija koje će se sigurno drugačije odnositi prema okruženju.

Želim da istaknem i neke uspehe koje ste vi za ovo kratko vreme uspeli da uradite u Ministarstvu. Značajno je povećan broj građana koji se obraćaju Ministarstvu i prijavljuju ekološke probleme u svojoj sredini. Ministarstvo dnevno dobija na desetine prijava građana na posebnoj mejl adresi koju ste otvorili za prijavljivanje lokacija za koje se sumnja da je na njima uskladišten opasan otpad. Dobijena je i prva prvostepena presuda, kako ste naveli u uvodnom izlaganju. Ministarstvo je u saradnji sa državnim tužilaštvom, Ministarstvom unutrašnjih poslova, BIA pokrenulo akciju otkrivanja lokacija na kojima su nelegalno uskladištene veće količine opasnog otpada. Trenutno se pred sudovima vode postupci protiv okrivljenih, odgovornih lica. Nastavljeno je uklanjanje istorijskog otpada i pojačana kontrola subjekata koji posluju u lancu upravljanja opasnim otpadom.

Ministarstvo je u saradnji sa velikim trgovinskim lancima, tj. vi na čelu tog Ministarstva pokrenuli ste kampanju za smanjenje upotrebe plastičnih kesa kroz njihovu simboličnu naplatu. U prvom mesecu primene uočeno je smanjenje upotrebe za 50%, za 60% kako ste vi naveli, a ja sam našla podatke od 50%. Svakako ono što želim da podržim, izneli ste stav da ćete se zalagati za to da se ukinu plastične kese. To je vrlo značajno. Ako krenete na jug Srbije u nekom periodu, kada reke imaju nizak vodostaj, kao okićene jelke plastičnim kesama je drveće uz obale reka.

Finansiranje zaštite životne sredine mora biti i predvidivo i veće, kao što smo rekli više puta i sa tim su se saglasili svi poslanici. Potrebna su veća sredstva za ekologiju i deo sredstava zelenog fonda treba da se iskoristi za lokalne samouprave, da urade projektno-tehničku dokumentaciju za projekte, za izradu prečistača otpadnih voda kako bismo mogli da konkurišemo za sredstva u pretpristupnim fondovima EU.

Realizacija većine infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, odnosno oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama bila je zaustavljena ili usporena pre nego što ste vi došli na čelo Ministarstva. Jedan takav projekat je i u opštini iz koje ja dolazim. U pitanju je projekat skupljanja i tretman otpadnih voda Velikog bačkog kanala, opština Kula i Vrbas. Projekat EU vredan je 15 miliona evra, trebalo je već da se završi. Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda izgrađen je u Vrbasu, a cilj je da doprinese zaštiti i revitalizaciji Velikog bačkog kanala.

Kapacitet ovog centralnog postrojenja je 120.000 domaćinstava. Formirano je zajedničko preduzeće „Prečistač Vrbas-Kula“. Do sada je urađeno 99% kanalizacione mreže u samom gradu Vrbasu, a svega 30% u naseljenim mestima. Mi smo dobili 50 miliona dinara od strane pokrajinske Vlade. Vi ste juče rekli da je obezbeđeno još pet miliona, koliko nama nedostaje da završimo ovaj projekat i da se stavi u konačnu funkciju. Ono što je bio birokratski posao završavamo. Zaista to uvek kod nas ide, ali ovo zajedničko preduzeće ove vrste je prvo u državi i mi sada bolujemo neke dečije bolesti.

Ono što želim još da istaknem je da je osiguran nastavak od strane vašeg ministarstva infrastrukturnih projekata, pored Kule i Vrbasa i u Leskovcu, Sremskoj Mitrovici, Subotici. Obezbeđena su nova sredstva IPA fondova za projekte u Kraljevu, Brusu, Blacu, Nišu i regionalnim sistemima Duboko, Srem, Mačva i Pirot.

Podsetila bih još da je februara meseca 2016. godine na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kada je na čelu ministarstva ispred SPS bila prof. Snežana Bogosavljević Bošković, usvojen set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i drugo.

Ovi zakoni su bili usaglašeni sa zakonskom regulativom koja važi u zemljama EU i sa tim u vezi dobili su zeleno svetlo i odobrenje od strane Evropske komisije. Izuzetno važna novina Zakona o zaštiti životne sredine bilo je osnivanje zelenog fonda Republike Srbije sa ciljem da se uspostavi predvidivost kontinuiteta u sistemu finansiranja zaštite životne sredine. Naime, ukupni troškovi aproksimacije Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine procenjeni su, mogli smo to već danas da čujemo, na 11 milijardi evra u periodu do 2030. godine. Radi se o potrebnim ogromnim sredstvima, ali Srbija kao kandidat za članstvo može da računa i na bespovratna finansijska sredstva EU kroz IPA fondove za finansiranje infrastrukturnih projekata u ovoj oblasti.

Neophodan uslov za korišćenje ovih sredstava je kontinuirani izvor kofinansiranja od strane Republike Srbije i jedinica lokalnih samouprava i iznosi, kofinansiranje obično se kreće od 15 do 30% zavisno od vrednosti tipa investicije.

Godine 2015, takođe u vreme kada je bila na čelu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, od strane Evropske komisije usvojen je IPARD program koji je pripremilo ministarstvo kao program finansijske podrške našim poljoprivrednim gazdinstvima u vrednosti od 175 miliona evra bespovratnih sredstava. Za povlačenje ovih sredstava bilo je potrebno ispuniti i niz tehničkih uslova i doneti odgovarajuće zakonske propise.

Upravo na prethodno navedeno odnose se i aktuelne izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine koje su na dnevnom redu. Cilj izmena i dopuna ovog zakona je da se omogući korišćenje sredstava zelenog fonda za kofinansiranje projekata koji se finansiraju iz sredstava predpristupnih fondova, ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova.

Imajući u vidu važnost regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i očuvanje prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije i Ministarstvo zaštite okoliša i prirode Republike Hrvatske su pripremili sporazum o bilateralnoj saradnji u julu 2015. godine. Najvažniji cilj bio je da se razvije i proširi i promoviše razvoj ekonomskih, naučnih i tehničkih kontakata u cilju rešavanja regionalnih i globalnih ekoloških problema. Srbija i Hrvatska pripadaju istom regionu. Imaju iste ili slične izazove, potrebe rešavanja pitanja i problema u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode. Ovim sporazumom iskazuje se spremnost za saradnju, razmenu iskustva i za zajedničko rešavanje regionalnih pitanja iz oblasti zaštite životne sredine i očuvanje prirode i stoga podržavam što je na dnevnom redu i što ćemo ga usvojiti.

Na kraju želim da podržim izmenu finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu. Ukupno uvećan iznos sredstava je 4,1 milijarda. Dve milijarde dinara je za lečenje retkih bolesti, kako smo mogli da čujemo, a izdvajanje za lekove na recept, isplatu bolovanja i za nabavku medicinskih pomagala i ono što posebno želim da istaknem to je da po prvi put Republički fond za zdravstveno osiguranje nabavlja i inovativne lekove najnovije generacije. To je za pohvalu za Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zahvaljujem vam. Poslanička grupa će podržati sve predložene zakone.
Zahvaljujem.

Poštovani ministri, poštovani narodni odbornici, ja sam podnela amandman na član 3. Predloga zakona koji glasi: „U članu 20. stav 3. menja se i glasi - Izuzetno od stava 2. ovoga člana starosna granica za osiguranike koji imaju dve trećine efektivnog rada na poslovima iz stava 1. tačka 4) ovog člana u odnosu na ukupan radni staž efektivno proveden na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, može se snižavati najviše do 50 godina života.“ Cilj podnošenja amandmana bio je samo da se zakonska odredba preciznije formuliše

Podržavaju predložene izmene i dopune Zakona o PIO želim da istaknem da ove dopune na pravedniji način se obračunava visina prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem, tzv. beneficirani radni staž, jer se uzima u obzir njihova snižena starosna granica, a ne opšta starosna granica kao do sada, tako da se penali za ove osiguranike računaju u odnosu na njihovu sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa beneficiranim radnim stažom.

I, ono što želim da istaknem i ponovim, što smo više puta ponavljali, u toku rasprave i u načelu i u pojedinostima, tj. da usled pozitivnih ekonomskih kretanja i finansijskog stanja u budžetu, ukidanjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, penzioneri će dobiti uvećanje od 8,4 do 13,3%, a ono što je po meni izuzetno važno, to jeste da će najveće povećanje penzija dobiti upravo penzioneri sa najnižim primanjima koji su imali 25.000 i niže, a njih je ujedno i najviše oko 56%.

Ono što još želim da istaknem, da pored penzionera, teret ove fiskalne konsolidacije podneli su i zaposleni u javnom sektoru i mene raduje najava da bi od 1. januara 2019. godine moglo da dođe do povećanja i plata u javnom sektoru.

Ministri, važno je to prosto iz razloga tog što se mi na lokalu suočavamo sa tim da nam jedan broj obrazovanih stručnih i ljudi sa iskustvom odlaze, konkretno iz lokalnih samouprava, zbog niskih primanja i treba razmišljati, ukoliko kako smo mogli da čujemo u budžetu postoje sredstva, ima prostora da u sledećoj godini imamo i povećanja plata u javnom sektoru. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 1, posle reči: „uklanjanje“, dodaju se reči: „nezakonito postavljenih obeležja“. Smatramo da se spomenička obeležja, odnosno memorijali ne trebaju uklanjati, osim ako su ta obeležja, odnosno memorijali postavljeni protivno zakonu i slobodarskoj tradiciji Srbije, ukoliko vređaju nacionalno dostojanstvo srpskog naroda i drugih naroda koji su se borili za slobodu. U tom smislu, amandmanom je precizirano da se uklanjanje obeležja može vršiti samo u takvim slučajevima, u skladu sa članom 20. predloženog zakona, a ne iz drugih razloga i bez razloga koje predlagači mogu navoditi kao opravdane. Imamo u vidu da odluku donosi nadležno ministarstvo.

Poštovani ministre, želim da pohvalim vaš predlog zakona, posle 40 godina donosi se ovakav zakon. Vi u zakonu predviđate obavezu lokalnih samouprava da opredeljuju sredstva u budžetu i da se staraju o redovnom održavanju ratnih memorijala i okoline oko ratnih memorijala.

Dolazim iz opštine Vrbas gde imamo značajan broj spomenika, pretežno iz narodnooslobodilačke borbe, u međuvremenu sagrađen je i spomenik stradalima u ratovima devedesetih, pored toga sagrađen je i spomenik poginulim borcima Crvene armije. Datumi koje mi obeležavamo, između ostalog, su i 9. maj, 4. jul, 7. jul, Dan ustanka naroda Srbije, obeležavamo i Dan ustanka Crne Gore 13. jul, 27. jul, pored toga, obeležava se i 20. oktobar i, verujte, kada se obeležavaju ti datumi, predstavnici svih političkih partija dolaze i polažu vence. Opština je i ranije obezbeđivala sredstva, negovala tradiciju i ove spomenike održavala, pre svega na intervenciju i zalaganje SUBNOR-a, ali su uvek bila obezbeđena sredstva, predsednik je u svojoj budžetskoj rezervi predviđao sredstva kojima je vodio računa i brinuo o spomen-obeležjima.

Ono što želim da istaknem da kod nas u opštini postoji i baza centra. Trenutno je taj krov pretrpeo štetu jer je zapaljen, ali u toj bazi centar je i štampanje dvobroja lista Slobodna Vojvodina, to je drugi, treći broj, a to je preteča današnjeg Dnevnika. Moje kolege iz poslaničkog kluba se ponekad šale da ja kao autonomašica čitam Dnevnik, a ja pre svega čitam zbog ove tradicije, a to je list koji je nekad dvobroj štampan u opštini iz koje ja dolazim, opštini Vrbas. Mi ćemo svakako i tu bazu centar, a vama ministre svakako hvala što ste ovim zakonom predvideli obavezu, jer narod koji ne neguje svoju prošlost, ne ceni žrtve svojih poginulih, on zaista nema pravo ni da se nada boljoj budućnosti. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, ja sam podnela nekoliko amandmana, jedan od njih je i amandman na član 1. kojim se dodaje stav 2. – Organi lokalne samouprave dužni su da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, raspoloživim budžetskim sredstvima, obezbeđuju uslove za privredni i društveni razvoj lokalne zajednice,

Amandman je odbijen sa obrazloženjem Vlade da ne doprinosi preciznosti unapređenju. Mogu da prihvatim da ovaj amandman sa tim razlogom je odbijen, ali bih vas zamolila, ministre, da još u toku rasprave još jednom, pošto ne znam da li ćemo imati dovoljno vremena i za ostale amandmane, o jednom amandmanu porazmislite, koji definiše najkraći rok za raspisivanje izbora u mesnim zajednicama.

Predviđeno je i to je ono što je dobro u ovom zakonu, regulisani su oblasti koje su vezane za mesne zajednice, koje do sada nisu bile, kada se mogu uvesti privremene mere u mesnim zajednicama, 15 dana je dužan predsednik Skupštine da od raspuštanja Saveta mesnih zajednica da raspiše nove izbore, ali da ti izbori ne budu održani u roku dužem od 45 dana.

Mislim iz iskustva, iz praktičnog, sa terena, da je neophodno bilo u zakonu predvideti taj minimalni rok za raspisivanje izbora, upravo vezujući sa zakonskom odredbom u ovom zakonu koji definiše kada se sednica može zakazati po hitnom postupku i da taj rok ne može biti manji od 24 časa, kako bi odbornici mogli da se pripreme i da prisustvuju samoj sednici, mora da se obrazloži hitnost sednice i da se obrazlože i posledice koje bi se desile u slučaju nezakazivanja sednice.

Ono što je svakako dobro, ministre, što je iskustvo sa terena, to je da će građani ovoga puta već prilikom usvajanja predloga budžeta za 2019. godinu, kroz javnu raspravu, dati svoje mišljenje po investicijama. Da bi se nešto našlo na javnoj raspravi, dovoljno je 100 potpisa građana.

Isto tako, ono što je dobro, što vi predlažete i što je neko iskustvo iz parlamenta republičkog, da će se na internet prezentaciji ili na drugi adekvatan način biti predlozi akata predstavljeni, tako da će moći i da se organizuju javne rasprave i od strane skupštinskih radnih tela, saveta i komisija.

Naravno da želim da pohvalim i to što je regulisano i vezano za saradnju, međuopštinsku saradnju i formiranje zajedničkih preduzeća. Mi imamo jedno takvo preduzeće u opštini Vrbas. To je zajedničko preduzeće „Prečistač“ Vrbas i Kule i ove zakonske odredbe koje su predviđene u ovom zakonu svakako doprinose i rešavanju problema koje smo mi imali na terenu.

Ono još nešto što želim da istaknem, a to je vezano za utvrđivanje dodatnih prava i dužnosti kada su u pitanju članovi opštinskog veća. Oni će sada i po ovome imati posebno, imati obavezu da prate i koordiniraju rad, izveštavaju o radu javnih preduzeća, da podnose izveštaje svaka tri meseca na Skupštinu. Usvajanjem Zakona o javnim preduzećima, desio se jedan vakuum i različito su bili definisani od lokalne samouprave do lokalne samouprave, da li izveštaji javnih preduzeća treba da idu na sednice Skupštine. Tako da su oni u ovom periodu, dok vi niste predvideli ovim novim zakonskim rešenjima, išli na sednice opštinskog veća u nekim lokalnim samoupravama i jednom godišnje i na sednice Skupštine, dok u drugima nisu imali priliku odbornici da raspravljaju o materijalu i izveštaju javnih preduzeća, već samo o programima poslovanja.

Ono što je još bitno, što je precizirano, čija je odgovornost kada je u pitanju priprema odbornika za sednice Skupštine, da dobiju tražene podatke, odgovore i dokumente tako da se sada personalizuju da su to sekretar SO, načelnik opštine, opštinske uprave, su dužni da pruže neophodna obaveštenja odbornicima, koja su njima neophodna za uspešan rad. Zahvaljujem vam se.