Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ne bih se saglasila sa iznesenim mišljenjem u prethodna dva dana da ovo redovno jesenje zasedanje započinjemo sa nevažnim ili manje važnim predlozima zakona.
Poštovane kolege, svedoci smo svakodnevno širom planete klimatskih promena i njihovih posledica. Vremenske nepogode, poplave, klizišta, uragani, cunami, olujni vetrovi, pijavice, obilne padavine i ekstremne suše ne mimoilaze nijednu državu na planeti, a sve kao posledica nebrige o prirodnom okruženju i o zaštiti životne sredine.
Ukoliko ste prelazili most na Bešci, ono što mene zabrinjava to je da je ekstremno nizak vodostaj Dunava, da se u koritu reke mogu videti zemljana ostrva, a mediji su i pisali o tome da se Dunav na pojedinim mestima kod Novog Sada može i pregaziti.
Procena je da, ukoliko nastavimo sa sadašnjom praksom upravljanja čvrstim otpadom, da do 2050. godine biće 70% više otpada, a da će se narodi u Africi, u severnoj Aziji, pa i u Evropi, suočiti sa svojevrsnom krizom plastike.
Uvaženi ministre, ja želim posebno da vas pohvalim. Vi ste to više puta isticali, što za vas i vaše saradnike zaštita životne sredine nije posao, nego je način života i svaka vam čast na tom stavu. Formiranjem posebnog Ministarstva zaštite životne sredine ova Vlada je dala neophodan impuls za početak promene kada je u pitanju svest svih naših građana o zaštiti životne sredine.
Ono što ste malopre pomenuli, želim da dokumentujem, ove nedelje je dečija nedelja i u opštini Vrbas je započela tako što je komunalno preduzeće organizovalo ekološke radionice zajedno sa predškolskom ustanovom, i to se zaista redovno radi. Mislim da je to najvažniji deo gde utičemo na ekološku svest budućih generacija koje će se sigurno drugačije odnositi prema okruženju.
Želim da istaknem i neke uspehe koje ste vi za ovo kratko vreme uspeli da uradite u Ministarstvu. Značajno je povećan broj građana koji se obraćaju Ministarstvu i prijavljuju ekološke probleme u svojoj sredini. Ministarstvo dnevno dobija na desetine prijava građana na posebnoj mejl adresi koju ste otvorili za prijavljivanje lokacija za koje se sumnja da je na njima uskladišten opasan otpad. Dobijena je i prva prvostepena presuda, kako ste naveli u uvodnom izlaganju. Ministarstvo je u saradnji sa državnim tužilaštvom, Ministarstvom unutrašnjih poslova, BIA pokrenulo akciju otkrivanja lokacija na kojima su nelegalno uskladištene veće količine opasnog otpada. Trenutno se pred sudovima vode postupci protiv okrivljenih, odgovornih lica. Nastavljeno je uklanjanje istorijskog otpada i pojačana kontrola subjekata koji posluju u lancu upravljanja opasnim otpadom.
Ministarstvo je u saradnji sa velikim trgovinskim lancima, tj. vi na čelu tog Ministarstva pokrenuli ste kampanju za smanjenje upotrebe plastičnih kesa kroz njihovu simboličnu naplatu. U prvom mesecu primene uočeno je smanjenje upotrebe za 50%, za 60% kako ste vi naveli, a ja sam našla podatke od 50%. Svakako ono što želim da podržim, izneli ste stav da ćete se zalagati za to da se ukinu plastične kese. To je vrlo značajno. Ako krenete na jug Srbije u nekom periodu, kada reke imaju nizak vodostaj, kao okićene jelke plastičnim kesama je drveće uz obale reka.
Finansiranje zaštite životne sredine mora biti i predvidivo i veće, kao što smo rekli više puta i sa tim su se saglasili svi poslanici. Potrebna su veća sredstva za ekologiju i deo sredstava zelenog fonda treba da se iskoristi za lokalne samouprave, da urade projektno-tehničku dokumentaciju za projekte, za izradu prečistača otpadnih voda kako bismo mogli da konkurišemo za sredstva u pretpristupnim fondovima EU.
Realizacija većine infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, odnosno oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama bila je zaustavljena ili usporena pre nego što ste vi došli na čelo Ministarstva. Jedan takav projekat je i u opštini iz koje ja dolazim. U pitanju je projekat skupljanja i tretman otpadnih voda Velikog bačkog kanala, opština Kula i Vrbas. Projekat EU vredan je 15 miliona evra, trebalo je već da se završi. Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda izgrađen je u Vrbasu, a cilj je da doprinese zaštiti i revitalizaciji Velikog bačkog kanala.
Kapacitet ovog centralnog postrojenja je 120.000 domaćinstava. Formirano je zajedničko preduzeće „Prečistač Vrbas-Kula“. Do sada je urađeno 99% kanalizacione mreže u samom gradu Vrbasu, a svega 30% u naseljenim mestima. Mi smo dobili 50 miliona dinara od strane pokrajinske Vlade. Vi ste juče rekli da je obezbeđeno još pet miliona, koliko nama nedostaje da završimo ovaj projekat i da se stavi u konačnu funkciju. Ono što je bio birokratski posao završavamo. Zaista to uvek kod nas ide, ali ovo zajedničko preduzeće ove vrste je prvo u državi i mi sada bolujemo neke dečije bolesti.
Ono što želim još da istaknem je da je osiguran nastavak od strane vašeg ministarstva infrastrukturnih projekata, pored Kule i Vrbasa i u Leskovcu, Sremskoj Mitrovici, Subotici. Obezbeđena su nova sredstva IPA fondova za projekte u Kraljevu, Brusu, Blacu, Nišu i regionalnim sistemima Duboko, Srem, Mačva i Pirot.
Podsetila bih još da je februara meseca 2016. godine na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kada je na čelu ministarstva ispred SPS bila prof. Snežana Bogosavljević Bošković, usvojen set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i drugo.
Ovi zakoni su bili usaglašeni sa zakonskom regulativom koja važi u zemljama EU i sa tim u vezi dobili su zeleno svetlo i odobrenje od strane Evropske komisije. Izuzetno važna novina Zakona o zaštiti životne sredine bilo je osnivanje zelenog fonda Republike Srbije sa ciljem da se uspostavi predvidivost kontinuiteta u sistemu finansiranja zaštite životne sredine. Naime, ukupni troškovi aproksimacije Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine procenjeni su, mogli smo to već danas da čujemo, na 11 milijardi evra u periodu do 2030. godine. Radi se o potrebnim ogromnim sredstvima, ali Srbija kao kandidat za članstvo može da računa i na bespovratna finansijska sredstva EU kroz IPA fondove za finansiranje infrastrukturnih projekata u ovoj oblasti.
Neophodan uslov za korišćenje ovih sredstava je kontinuirani izvor kofinansiranja od strane Republike Srbije i jedinica lokalnih samouprava i iznosi, kofinansiranje obično se kreće od 15 do 30% zavisno od vrednosti tipa investicije.
Godine 2015, takođe u vreme kada je bila na čelu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, od strane Evropske komisije usvojen je IPARD program koji je pripremilo ministarstvo kao program finansijske podrške našim poljoprivrednim gazdinstvima u vrednosti od 175 miliona evra bespovratnih sredstava. Za povlačenje ovih sredstava bilo je potrebno ispuniti i niz tehničkih uslova i doneti odgovarajuće zakonske propise.
Upravo na prethodno navedeno odnose se i aktuelne izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine koje su na dnevnom redu. Cilj izmena i dopuna ovog zakona je da se omogući korišćenje sredstava zelenog fonda za kofinansiranje projekata koji se finansiraju iz sredstava predpristupnih fondova, ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova.
Imajući u vidu važnost regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i očuvanje prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije i Ministarstvo zaštite okoliša i prirode Republike Hrvatske su pripremili sporazum o bilateralnoj saradnji u julu 2015. godine. Najvažniji cilj bio je da se razvije i proširi i promoviše razvoj ekonomskih, naučnih i tehničkih kontakata u cilju rešavanja regionalnih i globalnih ekoloških problema. Srbija i Hrvatska pripadaju istom regionu. Imaju iste ili slične izazove, potrebe rešavanja pitanja i problema u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode. Ovim sporazumom iskazuje se spremnost za saradnju, razmenu iskustva i za zajedničko rešavanje regionalnih pitanja iz oblasti zaštite životne sredine i očuvanje prirode i stoga podržavam što je na dnevnom redu i što ćemo ga usvojiti.
Na kraju želim da podržim izmenu finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu. Ukupno uvećan iznos sredstava je 4,1 milijarda. Dve milijarde dinara je za lečenje retkih bolesti, kako smo mogli da čujemo, a izdvajanje za lekove na recept, isplatu bolovanja i za nabavku medicinskih pomagala i ono što posebno želim da istaknem to je da po prvi put Republički fond za zdravstveno osiguranje nabavlja i inovativne lekove najnovije generacije. To je za pohvalu za Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Zahvaljujem vam. Poslanička grupa će podržati sve predložene zakone.