Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS - JS će podržati predloženi Poslovnik ovako u načelu. Mi se slažemo i smatramo da je on načelno dao odgovore na sva ona pitanja pred kojima se našao, ali isto tako imamo i nekoliko konkretnih predloga da se taj deo poslovnika poboljša.
Mi smatramo da smo, bez obzira na proceduru koja je prethodila izradi poslovnika, došli do jednog poslovnika koji omogućava Skupštini red, stabilnost i predvidljivost, koji definiše bar iole obim zaštite koji uživa opozicija i političke manjine nasuprot većini, koji određuje dužnost i ovlašćenja skupštinskih institucija, poslaničkih grupa, odbora, koji utiče ili precizira odnose između Skupštine i drugih institucija vlasti. Ovakav predlog poslovnika je ponudio odgovore na ta osnovna pitanja.
Naravno, nema idealnog poslovnika. Nema idealne ravnoteže između potrebe da Skupština odlučuje i potrebe da se pretresa, da se raspravlja. Nema idealne ravnoteže između ovlašćenja većine i prava manjine.
Nema ni tog poslovnika, bilo ko da ga donese i bilo kad, ako u njemu ne razumemo duh, ako iz njega ne proističe duh koji je bitan za parlamentarnu demokratiju, a to je duh tolerancije, duh poštovanja, kompromisa.
Pripadam onima koji misle da je najbolji poslovnik za jednu narodnu skupštinu dogovor poslaničkih grupa za sva ona pitanja koja su značajna za funkcionisanje Narodne skupštine.
Kada je u pitanju predlog ovog poslovnika, on je usklađen sa Ustavom, usklađen je sa Zakonom o Narodnoj skupštini. Definiše organizaciju i način rada Narodne skupštine i postupke, ono što je najbitnije u Narodnoj skupštini.
Imali smo prilike da vidimo da je najveći deo ili veliki deo Poslovnika posvećen postupcima. Negde 19 postupaka je razrađeno kako se u Skupštini, koja je inače donosilac odluka, na koji način te odluke donose kod svih 19 postupaka.
Svakako da najznačajniji deo, najčešći deo je zakonodavni postupak. Možda se tome posvetila i najveća pažnja. Kada je to u pitanju, mi smatramo da su faze zakonodavnog postupka veoma važne, a ključna obuhvata skupštinske odbore, i zato je najveći stepen pažnje u novom poslovniku u stvari i posvećen odborima, počev od toga da se utvrdi broj, toliki koji će obezbediti da se efikasno radi, ali istovremeno i omogućiti da se obuhvate sve oblasti i nadležnosti Skupštine Srbije.
Videli ste da je taj broj smanjen. Poštujući, i sam sam učestvovao u tome, tu intenciju, mislim da je nađena neka mera, iako treba saslušati sve druge predloge i videti da li ima mesta za poboljšanje toga.
Lično mislim da su Odbor za ustavna pitanja i Odbor za zakonodavna pitanja trebalo da ostanu i dalje razdvojeni, odnosno da Odbor za ustavna pitanja, kao što je bio i do sada treba, da ostane posebno radno telo, iz prostog razloga što Odbor za ustavna pitanja ima veoma važnu ulogu u postupku promene Ustava, a znate, kada se pomene Skupština, prvo što joj pripada, to je Ustav. Ustav i zakon, dve najjače reči u ovoj državi, vezane su za Narodnu skupštinu.
Zato mislim da Odbor za ustavna pitanja ima važnu ulogu i da zato ovom odboru treba dati ekskluzivan status i dobro je bilo rešenje, i to je bilo simboličko rešenje, prema kome je predsednik tog odbora predsednik Narodne skupštine.
Kada je u pitanju broj članova odbora, tu je pokušano da se napravi neka ravnoteža. I dalje ima prostora da se o tome razgovara, da li baš svi odbori treba da imaju po 17? Ono što je najbitnije, to je intencija da odbori odražavaju sastav Narodne skupštine, dakle, da budu skupštine u malom. Bez toga oni ne bi mogli da obave sve one funkcije koje su im ovde date.
Treće, što je karakteristično za odbore, to su veoma precizno navedene nadležnosti svakog od odbora, imajući u vidu nadležnosti Skupštine Srbije.
Četvrto, što je novo, a to definiše način rada odbora, kako traje rasprava, koliko dugo traje rasprava, kako počinje, kako se završava i ne bih da oduzimam vreme na tim pojedinostima.
Kako se završava sednica odbora, tu želim da upozorim sve nas da je očigledno tehnička greška nastala, jer u članu 156. izostao je stav jedan, jedna rečenica, koja daje pravo članu odbora da izuzme mišljenje na sednici odbora.
Mislim da će se u toku ove rasprave, i sigurno ima i amandmana takvih, to ispraviti, iz prostog razloga što je to član 51. Zakona o Narodnoj skupštini veoma precizno predvideo i ne može poslovnik biti taj koji ga ne uvažava.
Naravno, slažem se da tu treba precizirati stari, kako se izuzima mišljenje i kad, da to može da se izuzme mišljenje na sednici, prilikom glasanja, a ne u hodniku i van sednice. Mislim da bi to trebalo da se ispravi.
Ono što takođe želim da navedem, a to je da ovakva organizacija odbora je predviđena tek od novog saziva Narodne skupštine, što znači da bi dosadašnji odbori, sa dosadašnjim nadležnostima, radili svoj posao u ovom sazivu. Možda je to i normalno i potrebno, iz prostog razloga da Skupština ne izgubi ponovo mesece da se organizuje, da organizuje odbore itd.
Drugo što želim da istaknem kada su u pitanju odbori, a to su njihove nadležnosti, što sam malo pre napomenuo.
Zadržaću se na dve, odnosno tri. Jedna je nadležnost da prati sprovođenje politike Vlade. Drugo je nadležnost da prati izvršavanje zakona i treće je nadležnost da razmatra izveštaje nadležnog ministarstva i drugih državnih i nezavisnih organa.
Skupština mora biti više od samog donošenja zakona. Ona ima jednako važnu obavezu da preispituje i prati sprovođenje postojećih zakona, izvršavanje zakona i jedino obe aktivnosti zajedno mogu da čine jedan dobar trajni proces. Želeo sam da istaknem taj deo.
Želim da istaknem još jednu stvar kada je u pitanju nadležnost odbora, a to je da je Poslovnikom sada definisana mogućnost od strane odbora organizovanja javnih slušanja. Mislim da je ovo jedan početak kroz javna slušanja, početak otvaranja Narodne skupštine, zakonodavnog procesa prema spolja, prema javnosti, prema građanima, prema zainteresovanim grupama itd, i da u stvari kroz javna slušanja se unapređuje i nadzorna uloga same Narodne skupštine, jedan veoma značajan segment, koji očekujem da će se u budućnosti sve više razvijati i sve više dolaziti do izražaja, iz prostog razloga, samo ću jedan napomenuti, da daje mogućnost da građani iskažu svoje mišljenje o zakonu koji se tiče njih, pre nego što bude usvojen.
Drugi segment na koji želim da ukažem, a to je veoma važan deo Poslovnika koji polazi od sledećeg, a to je – počinje od toga da je Skupština ta koja donosi odluku, ali je veoma važno pitanje – kako donosi tu odluku, način donošenja odluke? U okviru toga, veoma važno pitanje je – kakva su pravila kojima se reguliše proces rasprave; koliko vremena treba da se utroši za raspravu; kako se to vreme raspoređuje prema poslaničkim grupama? Može da bude jednako, proporcionalno broju članova, ovde je opredeljenje za proporcionalno broju članova, što mislim da je dobro.
U celini gledano, jedan pokušaj da se kroz ovaj poslovnik uspostavi ravnoteža između vrednosti pretresa i rasprave i potrebe da se donese odluka.
Želim da kažem da tu Skupština ima pozitivna iskustva i da u tom delu nije menjan Poslovnik kada je u pitanju tok rasprave sednice Skupštine, a naravno i kada su amandmani u pitanju.
Želim takođe samo jednom rečenicom da se osvrnem na mogućnost koja je data u članu 95, a to je da u okviru rasprave o zakonu mogu biti osnovni i skraćeni postupak. Tu je bilo nekoliko verzija.
Opredelili smo se za ovu, zato što smatramo, kao što Poslovnik predviđa na jednom mestu mogućnost na produženje rasprave, zavisno od značaja pitanja o kojima se raspravlja, tako isto daje mogućnost da se predloži i skraćenje rasprave, a opet u vrlo ograničenom broju slučajeva, koji sigurno ne mogu da budu svi, čak ni oni koji su navedeni ne mogu da budu svi koji se mogu podvesti pod skraćeni postupak.
Kada je u pitanju održavanje reda na sednici, želim da iznesem svoj stav. Poslovnik sadrži pravila i procedure kojima se obezbeđuje da rad Skupštine bude uredan, a njene rasprave i pretresi konstruktivni.
Normalno je da predsedniku bude dato ovlašćenje i odgovornost da očuva red za vreme skupštinskog zasedanja izricanjem mera, čak i odstranjivanje, ako krše Poslovnik ili narušavaju njen rad, ponovo uspostavljanje reda u Skupštini, da obezbedi da poslanici poštuju skupštinske standarde dostojanstvenosti itd. Mislim da je to nešto što priliči ovom poslovniku.
Želim lično da iznesem rezervu prema novčanom kažnjavanju poslanika. Rezerve imam iz sledećih razloga. Novčano kažnjavanje mora da ima zakonsku osnovu. Novčano da kazni može sud, novčano da kazni podrazumeva postupak i tu imam rezerve, ali potpuno sam saglasan da se mora obezbediti da poslanici poštuju skupštinske standarde dostojanstvenosti, da poštuju red i ono sve što se događa na Skupštini. Mislim da će u daljem radu ove Skupštine i samo ponašanje poslanika obesmisliti ove odredbe koje govore o novčanom kažnjavanju.
Kada su u pitanju postupci za donošenje akata i drugi postupci, napomenuo sam već da ih je poslovnik u 19 slučajeva razradio. Zadržao bih se samo na dva, a to je izveštavanje Narodne skupštine o radu Vlade i radu ministarstava. To je dato u nadležnost odborima, što je dobro.
Na kraju krajeva i Zakon o Narodnoj skupštini je dao prioritet odborima u radu Skupštine, težište rada preneo na odbore, ali mislim da u praksi treba o još nečemu voditi računa, a to je da se Vlada obaveže da periodično podnosi izveštaje Narodnoj skupštini o procesu pridruživanja EU. To i iz razloga da Skupština bude informisana kako teče taj proces, da li ima negde zastoja, kakvih zastoja itd. S druge strane, i sama Skupština je pod pritiskom harmonizacije velikog broja pravnih propisa prema EU.
Takođe jedna novina, što mislim da je dobro, a to je da će ministar četiri puta godišnje biti u obavezi da informiše nadležni odbor o radu ministarstva i sprovođenju politike u toj oblasti. To su sve, uz postupak vršenja nadzora nad radom državnih organa i nezavisnih tela, pokušaji koje Poslovnik čini da bi pojačao nadzornu ulogu Narodne skupštine.
Želim posebno da ukažem na jednu rečenicu kada su u pitanju nezavisna tela. Dve osnovne karakteristike nezavisnih tela su njihova nezavisnost i odgovornost, ali njihova nezavisnost ne znači njihovu odvojenost i ekskomuniciranost od drugih organa, već autonomnost u svom radu i delovanju. Uz pomoć upravo tih nezavisnih državnih organa koje je Skupština izabrala, koji joj odgovaraju za rad, jeste prilika, što poslovnik daje mogućnost, da Skupština ojača svoju nadzornu ulogu. Dakle, nadzorna tela treba da budu pomoć Skupštini za obavljanje svoje nadzorne uloge. Zato je i potrebna dobra komunikacija i međusobno poverenje između njih.
Sasvim na kraju, Narodna skupština je i više od zakonodavnog tela, to je predstavničko telo koje mora biti odgovorno biračima u državi. Naravno, ovaj poslovnik učinio je napor da unapredi, daje osnov za unapređivanje odgovornosti predstavnika naroda. On daje mogućnost javnosti da se upozna sa onim što svaki poslanik uradi u Skupštini, i šta je rekao, i kako je glasao, koliko marljivo ispunjava svoje obaveze itd. To je još nešto što Skupštinu izdvaja od svih drugih institucija vlasti, jer je bila, a i sada nastavlja da bude najotvoreniji državni organ.
Potpuno na kraju, kada je u pitanju služba želim da upozorim, znam da nije vreme, ekonomska situacija je teška, ali vremena će se promeniti, biće bolje, želim da upozorim da Skupština ima veoma niske tehničke kapacitete za rad poslanika. To je nešto čime će morati da se pozabavi Skupština u narednom periodu da bi mogla uspešno da funkcioniše.
Završiću s onim sa čim sam počeo – nema idealnog poslovnika, nema idealne ravnoteže između ovlašćenja većine i prava manjine, između prerogativa stranaka na vlasti i mogućnosti drugih stranaka da tu vlast pozovu na odgovornost, nema idealne ravnoteže između potrebe da se vodi rasprava i potreba da se donese odluka, između potrebe da Skupština postupa i potrebe da se poslanik sasluša itd.
(Predsednik: Vreme.)
Ovo je pokušaj da se u postojećim uslovima učini najviše što može, da bi mogla Skupština na, s jedne strane, efikasan način da radi, što je i pokazala zadnje dve godine a, s druge strane, da ispoštuje prava svih poslanika.
(Predsednik: Vreme.)