Poštovani predsedniče, gospodine ministre, narodni poslanici, želim ukratko da podržim predlog amandmana, našeg druga, Neđe Jovanovića.
Imam u vidu da prednost, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, imaju pravnici, i ja to poštujem, ja nisam pravnik. Ja ovaj zakon posmatram iz ugla društva građana, dakle, i ja se ovde javljam kao građanin.
Član 46. Krivičnog zakonika, do sada je, takođe, predviđao uslovni otpust, ali je to bilo na sudu da on odluči ukoliko su ispunjeni uslovi, da može, zato stoji - da sud može da odobri uslovni otpust. Ovog puta radi se o tome da se uvodi automatski uslovni otpust, naravno isto posle dve trećine kazne i zato je formulacija data u Predlogu zakona – sud će.
Šta znači to? Sud se u stvari više ne pita. Sud se pitao kada je donosio, kada je utvrđivao krivicu, kada je određivao kazne. Moram da, prosto ovako, kao laik, ukažem na to, da kada sud utvrdi krivicu, kada određuje kaznu, on vodi računa od svrsi kažnjavanja.
Dakle, mora se imati u vidu i opšta svrha krivičnih sankcija, ali svrha kažnjavanja. Ako sud vodi računa, kakva je svrha kažnjavanja? To sve mora dalje da se provlači i kada je u pitanju uslovni otpust.
Smatramo da je bolja formulacija – može, nego da – sud će. Imajući u vidu intenciju ovog zakona, naš drug, Neđo Jovanović je vrlo precizno naveo šta ne može da bude po automatizmu. Dakle, može da bude uslovni otpust posle dve trećine izdržane kazne, ali sud da bude taj koji će to odrediti. Dakle, sud može da donese, ne – sud će automatski doneti, nego - sud može da donese uslovni otpust i za ta dela, ali ceneći, da upotrebim taj narodni izraz, njegovo dobro vladanje, garancije da to više neće činiti, ali da je ispunjena slika kažnjavanja.
Ne bih voleo, jer ne verujem u to, da Vlada želi da pošalje poruku javnosti, da sledi automatski uslovni otpust, posle dve trećine kazne. Drugim rečima, već ta kazna nije tolika, nego za jednu trećinu manja. Sud je tu samo da konstatuje ono što neko dostavi, da li se lepo vladao ili nije, i više nema sa time nikakve veze.
Mi smatramo da to nije dobro. Mi smatramo da bar precizno ova najteža dela, neka uđu u kategoriju da mogu da budu podvrgnuta uslovnom otpustu, ali da sud odredi, da sud kaže da to može, ako su ispunjeni uslovi.
Nemojmo prenebregnuti činjenicu da sud kada određuje kaznu, on gleda kakva je svrha kažnjavanja, kakva je društvena osuda toga, kako je moralno značenje toga, kakva je, kako bih rekao, poruka drugima da ne čine krivična dela. Mislim da ima dovoljno argumenata da ne dovedemo u pitanje suštinu ovih izmena Krivičnog zakonika, jer ima sjajnih rešenja, ima sjajnih mnogih rešenja. Pozivam vas i molim, gospodine ministre da uvažite ovaj predlog amandmana, da ga usvojite, toliko. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, narodni poslanici, ja ću se zadržati samo na jednom Predlogu zakona, u svojoj diskusiji. To je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke po zaduživanju javnog preduzeća Elektroprivrede Srbije za projekat unapređenja tehnologije eksploatacije u rudarskom basenu Kolubara u cilju povećanja efikasnosti i termoelektrana i smanjivanja uticaja na životnu sredinu. Želim da u ime svoje poslaničke grupe ukažem na nekoliko stvari kada je u pitanju ovaj zakon.
Prvo, naš principijelan stav, stav SPS, da kada su u pitanju zaduživanja, uvek to posmatramo na dva načina, iz dva ugla. Prvi, zašto se zadužujemo? Ako je to za investiciona ulaganja, mi to podržavamo. Ako je za potrošnju, mi smo protiv toga. Ovde je očigledno u pitanju investiciono ulaganje i zato ga podržavamo.
Drugi razlog, je taj, ili drugi naš način, pristup, u sagledavanju ovog pitanja je u tome, da li onaj koji koristi sredstva, može taj zajam vratiti? Drugim rečima, da li država kada daje garanciju za jedan zajam, sama ima garanciju da će onaj ko ta sredstva koristi moći vratiti?
S obzirom da se radi o jednom moćnom gigantu, privrednom, energetskom, uveren sam da će to moći.
Drugo što želim da kažem, da podržim ovaj pristup. Gospođa ministarka je na početku izlaganja rekla da on još datira od ekspozea premijera Ivice Dačića, prilikom iznošenja programa Vlade, potreba, velika neodložna potreba Srbiji da se postignu privredna aktivnost, da se ulaže u infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu, privredu u celini. Jer, samo ona može da pravi novu vrednost, može da zapošljava, može da pravi pare, pa će onda lakše biti praviti i budžet.
Mi to podržavamo i pozdravljamo, pogotovo svedoci smo u ovoj oblasti da je već krenuo taj investicioni ciklus. Svedoci smo revitalizacije Bajine bašte, Đerdapa, evo Kostolca, evo sad i u rudarskom basenu Kolubara.
Verujemo, da će se vrlo brzo naći na dnevnom redu i potvrđivanje sporazuma sa Vladom Italije, oko ulaganja u potencijale Srbije. To će biti jedan veliki zamajac za privredu Srbije.
Gospođa ministarka je rekla u svom obrazloženju, ja ću možda nešto ponoviti, da unapređenje tehnologije eksploatacije rudarskog basena Kolubara, u cilju povećanja efikasnosti te elektrane i smanjenje uticaja na životnu sredinu, da taj projekat ima tehnološki i ekološki i socijalan značaj. Tehnološki, jer bi došlo do povećanja, naravno, kroz homogenizaciju uglja, došlo do povećanja energetske efikasnosti, a ekološki, jer bi se smanjili uticaji na životnu sredinu. Upravo, želim nekoliko reči da kažem o ovom drugom, želim da javnosti Srbije predstavim taj kraj koji obuhvata takoreći pet opština, Lazarevac, Obrenovac, Ub, Lajkovac, delimično i Ljig, koji je prepoznatljiv u Srbiji po tome što ima jedan moćni privredni energetski gigant koji proizvodi električnu energiju više od pola potreba Srbije. Želim da predstavim taj kraj i na drugi način, kao kraj koji za posledicu toga ima devastirano područje u potpunosti.
Šta želim da kažem? Znate, područje opštine Lazarevac, delimično Ub i Lajkovac poseduje značajne energetske potencijale na bazi kojih su razvijeni ogromni površinski kopovi za eksploataciju uglja. Uz to i snažan jedan termoenergetski sistem, TE "Nikola Tesla" A i B, i "Veliki Crnjani". Dakle, radi se o jednom moćnom ekonomskom privrednom gigantu, poznatom po tome što proizvodi više od 50% potreba struje za Srbiju. Radi se o ljudima koji su požrtvovano radili svoj posao i na temperaturi od plus 50 i na minus 30, da bi Srbija imala stabilnu energetsku situaciju, da bi imala dovoljno struje, sva priznanja u vezi sa tim.
Istovremeno, moram da skrenem pažnju javnosti Srbije, da upravo ti veliki privredni energetski giganti su postali značajan činilac degradacije životne sredine. Svakodnevno se izlučuju velike količine gasova, pepela, prašine i otpadnih voda koje zagađuju vazduh, zemljište i vodu, i podzemne i površinske.
Sagorevanjem uglja u TE "Obrenovac" i "Velikim Crnjanima", stvaraju se ogromne količine pepela koje delom izlaze kroz dimnjak, dok se preostale količine odlažu na deponijama. U pitanju je preko 200 tona raznih čestica koja izlaze dnevno kroz dimnjak i preko 17 hiljada tona pepela dnevno.
Dakle, ako se tome ima u vidu da se deponije ne tretiraju na odgovarajući način, jer su ogromne, po nekoliko stotina hektara, nažalost prave ih i kao višespratne, a ne kao što se u savremenom svetu radi, kasetne, manje, ali kasetne i kada se sve to ima u vidu, pri nepovoljnom pravcu vetra, a uvek je na tom području za nekoga ne povoljan pravac vetra, celo područje zasipa velikim količinama pepela koje sadrže i teške metale.
Ovih nekoliko podataka sam izneo iz razloga da javnost shvati da to područje, tih pet opština Lazarevac, Obrenovac, Ub, Lajkovac i Ljig, je prepoznatljivo i po degradiranoj životnoj sredini. U pitanju je preko 200 hiljada ljudi koji žive na tom području. U pitanju je područje gde je ugrožen i vazduh i zemlja i voda, nema četvrto.
Šta sam želeo ovim da kažem? Radi se o čitavim naseljima koja su preplavljena time, Grabovac, Dren, Skela, Veliki Crnjani, Stepojevac, Leskovac, Vreoci i da ne nabrajam dalje. Šta je moja poruka?
Moja poruka je, podržavajući ovaj Predlog zakona, jeste da ga podržavamo iz razloga što sredstva koja se dobijaju, ulažu se u investicije, u investicioni ciklus, to napravimo neku novu vrednost u tehnološki poboljšani proces proizvodnje električne energije, jer kroz homogenizaciju uglja, smanjuje je se potrebna količina za istu količinu proizvedene struje i ekološki i socijalni momenat, o čemu je gospođa ministar govorila.
Želeo sam da uputim dve poruke. Svaki projekat u ovoj oblasti, koji dođe pred ovu skupštinu, gde pokreće takav jedan ciklus, mora da ima obavezno i zaštitu životne sredine, ekologiju. Zato pozdravljam ovo, da ima takav jedan pristup, onaj koji je sklapao taj ugovor i onaj koji je davao pare, da je obezbeđenje zaštite životne sredine, jedan od uslova da se dobije kredit.
Druga poruka, za ovo devastirano područje, ovo je dobar korak, ali nije dovoljan. Država mora da se suoči sa tim velikim problemom i da ga uzme u rešavanje.
Podržaćemo Predlog zakona iz svih ovih razloga, a želeo sam samo još jednom da predstavim da to područje nije samo proizvodnja struje, nego i uništavanje životne sredine i to paralelno mora da se rešava. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, narodni poslanici, predloge sva četiri zakona koja su danas predmet zajedničke rasprave poslanička grupa SPS će podržati. O tome je detaljno govorio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, naš drug Đorđe Milićević, i ja ću se samo, kao podrška tome, pridružiti sa predlogom da se, sa jedne strane, detaljno razjasni stav poslaničke grupe SPS i, sa druge strane, da iskoristim priliku, da dam jedno upozorenje.
Zadržaću se na dva zakona. Predlog zakona o podsticajima za građevinsku industriju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Ono što se, po nama, može primetiti, oba zakona imaju dve zajedničke crte. Prva, kada je u pitanju sadržaj. I jedan i drugi zakon govore o tome da treba produžiti dejstvo, kada je u pitanju podsticaj za građevinsku industriju, dve godine, a kada je u pitanju planiranje i izgradnja 12 meseci, odnosno godinu dana.
U prvom slučaju, produžava se važnost dejstva celog zakona. U drugom slučaju, radi se o jednom članu. O članu koji govori o pravu na gradnju onih investitora koji imaju pravo korišćenja, a nemaju izveštaj o izvršenoj konverziji.
Druga zajednička crta jeste, gospodin ministar je to sa pravom insistirao u svom izlaganju, a to je podsticaj gradnje u najširem smislu reči. I jedan i drugi zakon imaju za cilj da podstaknu gradnju.
Naravno, postoje različiti koncepti, različiti pristupi i to poštujem. Želim da jasno saopštim stav SPS da u potpunosti podržava nameru Vlade, gospodina ministra, cilj koji se želi postići, a to je podsticaj građevinske industrije.
Ponavljamo, kao poslanička grupa, još od ekspozea premijera Ivice Dačića da Srbija mora da ulaže u privredu, mora da ulaže u infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu, u proizvodnju, jer samo tako može da se stvori nova vrednost, mogu da se zaposle ljudi, što je najbitnije, i da se obezbede finansijska sredstva. Ovo doživljavamo kao da je na tom planu, na tom tragu.
Želim da budem jasan, ako je ovaj predlog zakona o podsticaju građevinske industrije, po našem mišljenju jeste, ako je on taj koji stvara uslove da se podstakne, da se uposli domaća građevinska operativa, da budem vrlo precizan, podržavamo upošljavanje domaće građevinske operative. Ako upošljava domaću građevinsku operativu, ako koristi ili upotrebljava domaći građevinski materijal, ako to podstiče neke druge privredne grane, ako je to tako, taj posao neko treba da radi. Znači, čuvamo radna mesta, odnosno zapošljavamo ljude, a to je vrhovni cilj u Srbiji zaposliti čoveka.
Na kraju, ako će to da rezultira dobijanjem finansijskih sredstava, odnosno vraćanje nazad, sasvim je dovoljan razlog da damo apsolutnu podršku tom pravcu. Upravo sam želeo to da naglasim. Molim vas, ne bih da mešam, odvajam, da tako kažem, od toga ako ima nepravilnosti, nezakonitosti u tom poslu, to neka istraže drugi organi i neka svako ko je kršio zakon odgovara, bilo kako da se zove ili bilo ko da je.
Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, radi se o izmeni jednog člana gde se daje mogućnost u narednih godinu dana da investitor
može, na osnovu samoupisa u pravo korišćenja, da počne gradnju opet u najširem smislu reči bez izveštaja o konverziji. Taj pristup mi podržavamo. Razumeli smo vašu priču na početku ove rasprave da želite na ovaj način, ocenjujući da je to dosta blokiralo gradnju, da je odblokirate, da omogućite investicije u toj oblasti. Imate našu podršku u tome. Dakle, prvi razlog je podsticaj, o čemu sam već govorio, to je dovoljan razlog da podržimo.
Drugi razlog koji sam ovde razumeo je da se u tom roku, u roku od tih godinu dana, sačini jedan celovit zakon o planiranju i izgradnji. Tu želim nekoliko stavova da saopštim, da budemo jasni. Prvo, pozdravljam vaš poziv da se svi uključe u izradu tog zakona, iz prostog razloga što ima različitih koncepata, ima različitih pristupa i kada se svi oni suoče cilj je da se dođe do najboljeg koji će biti održiv, koji će biti primenljiv, bilo koja vlada da je u pitanju.
Mi ćemo dati apsolutnu, punu podršku ovoj vladi koja je već dokazala da se sa svakim problemom suočava, ne gura ga pod tepih, da se dođe do jednog kvalitetnog zakona. Smatramo ga veoma važnim. I prošli put kada je bila rasprava o tome govorio sam da su to faktički tri zakona, sva tri važna, i planiranje, i građevinsko zemljište, i izgradnja. Daćemo apsolutnu podršku ovoj vladi da učini sve da Srbija planski pokrije svako parče svoje teritorije, da izgradnja bude podstaknuta pojednostavljena procedura, da se što više gradi. To će biti najbolji pristup da se suzbije nelegalna gradnja.
Pri tome, namerno pominjem podsticaje, jer ako budemo podstakli da je jeftine čoveku i sigurnije da pravi legalno sa dozvolama, da mu ne zakomplikujemo život, onda neće imati potrebe da ide u nelegalnu gradnju. Ali, ako budemo nastavili da stvaramo klimu da je jeftinije čoveku da napravi nelegalno, pa posle da ga legalizujemo, nema od tog posla ništa. To već traje godinama i svaka vlada se zaklinje da će to da se reši, a nije rešeno.
Najzad, treće veoma važno, čak smatram najvažnije pitanje, kada je u pitanju planiranje i gradnja, to je građevinsko zemljište. Uvažavajući sve razloge koje ste naveli, podržavajući vaš cilj, vašu želju da se eliminišu sve prepreke, da ta oblast bude uređena i da bude primenljiva, samo želim da upozorim na nešto, da ne zaboravimo kada budemo pravili taj zakon. Građevinsko zemljište je ogromno bogatstvo. Bogatstvo opština i gradova se meri po građevinskom zemljištu. Nemojte da smetnemo s uma nijednu moguću varijantu koja će biti prisutna kada se bude radio taj zakon.
Na kraju krajeva, konverzija koja je bila zamišljena kao jedna privatizacija, čak možda i najveća posle privatizacije stambenog fonda, koja iz raznoraznih razloga, sami ste rekli, nije uspela, navodi na to da treba tražiti druga rešenja. Ponavljam ono što je naš drug Milićević rekao, mora da bude i pravična i pravedna i ne sme se dozvoliti tajkunizacija.
Završiću s tim, mora da se plati tržišna naknada za građevinsko zemljište. Kao što ja moram u samoposluzi da platim cenu koja tamo stoji, a ne koju hoću, i ovde to mora.
Sasvim na kraju, da bi bio jasan do kraja, naš stav, naš pristup je da svi oni koji su kupovali preduzeća i fabrike, ne da bi pokretali proizvodnju, zapošljavali ljude, modernizovali tehnologiju, nego da bi to sve zatvorili, a čekali pogodan trenutak da prodaju građevinsko zemljište i da se obogate, moraju da plate. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, ministarko, saradnici, narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati svih osam predloga zakona, ekonomskih zakona koji su na dnevnom redu. Naš stav o tome je izneo juče ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, gospodin Dejan Radenković, a danas je u najvećem delu o tim zakonima govorio naš kolega Đorđe Milićević. Zato ću se samo kratko osvrnuti na neke od ovih zakona, i to na one koji nisu dovoljno privukli pažnje u odnosu na sve druge.
Kada je u pitanju Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju duga, želim samo kratko da se osvrnem na to na sledeći način. Predloženi zakon predviđa da se otpišu kamate koje su pristigle, a nisu plaćene, da miruje dug. Sam naziv kaže – uslovno. Uslov je da dug miruje ako se novembarska i decembarska, da upotrebim taj izraz, rata plati do 31. januara sledeće godine, tada se stiče to pravo, odnosno taj uslov ispunjava, a kamate ako plaća tekuće poreske obaveze.
Prvo što želim da kažem i što smatram da je dobro jeste da nije prvi put da se mi suočavamo sa otpisom kamata, ali je prvi put da zakonom to uradimo. Mislim da je velika vrednost u tome da se zakonom to reguliše.
Drugo što želim da kažem u vezi sa tim, jeste da se veliki broj subjekata nalazi u situaciji da nije izmirio poreske obaveze. Neću govoriti o onoj sumi od 900 milijardi, ni o 500 milijardi, o onoj drugoj sumi koja govori o živim preduzećima sa kamatama, samo ću se zadržati na onoj glavnici od 180 milijardi koje žive firme duguju i da upozorim da je to više nego što je fiskalni deficit, da je to duplo više nego što su socijalna davanja u Republici Srbiji. Da ne govorim šta bi značilo kada bi se ta sredstva usmerila u obrazovanje, u kulturu itd. Dakle, u pitanju je velika suma.
Svesni smo, naravno, da se dobar broj privrednih subjekata našao u ovim uslovima ekonomske krize pod teškoćama i da nije moglo da izmiri te poreske obaveze. Neki su došli u tu situaciju zato što im država nije izmirila svoje obaveze, pa su došli u situaciju da ne mogu da izmire. Zato, samo kratko da se vratim, podržavamo onaj zakon o rokovima za naplatu prispelih novčanih obaveza, jer uvodi red i finansijsku disciplinu. Čak mislim da je to odgovor na zahtev privrede, ako se ne varam.
Dakle, ovim potezom daje se mogućnost tim firmama da uhvate dah, da mogu da pokrenu proizvodnju, da sačuvaju radna mesta, možda i da zaposle nova, da stvore sebi uslove da mogu redovno da plaćaju poreske obaveze. Samo tekuće obaveze da plaćaju, to je već velika stvar, sa finansijske strane gledano. Mi ćemo to podržati.
Kada je ovaj zakon u pitanju, želeo sam samo jednu rečenicu da kažem, da zatražim od Vlade, od moje vlade, kojoj je zapalo mnogo toga, mnogo problema sa kojima se suočava, ona ih ne gura pod tepih, nego jedno po jedno rešava, da uslovima i merama u narednom periodu, pogotovo paralelno sa izlaskom iz ekonomske krize, stvara klimu u Srbiji i obavezu da je platiti porez normalna stvar. Platiti doprinose je normalna stvar. Isplatiti platu je normalna stvar. To je normalna obaveza koju treba ispunjavati. U tom slučaju nećemo doći u ovu situaciju da moramo više da izdvajamo za penzije iz budžeta zato što doprinosi nisu uplaćeni itd.
U tom slučaju, mi odgovaramo i na ono pitanje da li je pošteno prema onima koji redovno plaćaju obaveze? To što redovno plaćaju obaveze je normalno, to je obaveza, ali ne smemo dalje da držimo klimu koja je stvorena, da je lakše ne platiti jer će država jednog dana to otpisati ili nešto uraditi, nego redovno plaćati, da je lakše ne plaćati struju jer će država jednog dana to otpisati, da je lakše bespravno sagraditi kuću, pa je legalizovati, nego je legalno sagraditi i planski itd. Nadam se da ste razumeli moju sugestiju. Učinimo sve da zaustavimo taj trend i da stvorimo klimu da je potpuno normalno plaćati poreze, doprinose i plate itd.
Kratko kada je u pitanju zakon izmenama Zakona o privatizaciji, odmah da kažem da ćemo mi to podržati. Ovde su dva velike problema, ne jedan. Jedan je problem preduzeća u restrukturiranju koji je dosta veliki problem, veliki broj radnika je u pitanju, veliki broj preduzeća, ali i dugo traje. Još nešto, stalno se povećava, jer zbog većeg broja poništenih ugovora o privatizaciji to se uvećava. To je jedan problem koji ova vlada mora žešće da uhvati sa tim u koštac, da pomogne da se što pre reši, a ne da sačeka onaj rok od 2014. godine kada će to samo po sebi da se reši.
Drugi problem nisu samo ta preduzeća u restrukturiranju nije samo to, nego veliki broj poverilaca tih subjekata u restrukturiranju koji ne mogu da naplate svoje obaveze, pa čak ni po pravosnažnim sudskim presudama. Dakle, još jedan broj firmi se dovodi u pitanje da ne mogu da funkcionišu.
Moja poruka je, molim ovu vladu da učini sve da se angažuje da u ovom periodu pomogne svim tim firmama koje god mogu iole da stanu na noge da stanu i da izađu iz tog postupka restrukturiranja, a time doprinose i sebi i svojim firmama, ali i onim poveriocima kojima su ostali dužni.
Sasvim kratko, kada su u pitanju izmene Zakona o osiguranju, to je jedna rečenica da se produžava rok koji je bio do kraja 2012. godine, produžava se do kraja 2013. godine kada se prema Zakonu o osiguranju trebaju razdvojiti životna od neživotnih osiguranja. Odmah da vam kažem kada je 2005. godine donet Zakon o osiguranju, tada smo tražili. Godine 2009. kada je bio prvi rok, 2011. godine kada je bio drugi rok, 2012. godine, kada je treći rok i evo sad četvrti 2013. godine uporno, tražili dajte da primenimo praksu iz EU. Regulativa EU traži da se odvoje životna od neživotnih osiguranja, ali ostavlja mogućnost državi da zadrži i jedno i drugo, naravno pod posebnim uslovima. Navodili smo i navodimo i do sad, navodim ponovo da vode poslovne knjige posebno odvojeno, prihode, rashode, rezultate, da posebno formiraju i upravljaju investicionim portfolima, da razgraniče imovinu itd.
Molim vas, odvojiti životno od neživotnog osiguranja u Srbiji čije je tržište mlado, u povoju, znači samo dati tržište stranim veoma razvijenim osiguravajućim kućama. Obaveza države je da pomogne ovu industriju, osiguranje u Srbiji jer može da ima velike vajde od toga. Tada smo imali odgovor i čujem i pozdravljam da je u planu donošenje tog zakona kojim će se to regulisati, da je takva alternativa moguća. Iskoristio sam samo priliku da vam sugerišem što pre doneti kompletan zakon o osiguranju i uvažite ovo što su mnoge zemlje u EU uvažile, a neke zemlje koje su čak razdvojile, vratile nazad.
Dakle, to je naša ideja. Podržaćemo mi sve ovo naravno, ali da iskoristimo i da stvarno donesemo jedan celoviti zakon o osiguranju na način o kome sam govorio. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, želim da upozorim da vi kršite Poslovnik kao predsedavajući i ne sprovodite član 27. Poslovnika koji vas obavezuje da se starate o primeni Poslovnika. U zadnje vreme ovde je uveden jedan nov metod koji nigde nije legalizovan, nigde nije uvedeno pravilo kako se to sprovodi, a to je polemika. Nemam ništa protiv polemike, to je dobra stvar, ali dajte da je uredimo, da znamo kad, kako, ko polemiše itd, šta se događa. Vi kršite Poslovnik onog momenta kada se neko javi po Poslovniku ili vam kaže broj člana ili vam ne kaže, a onda uđe u polemiku i počne priču sasvim drugu.
Ja vas molim, dok ne uvedemo pravila, jer ako se ne slažemo sa nekim i ja se ne slažem sve što kaže neko drugi, onda to znači da bi stalno trebalo da se javlja i samo kažem, molim vas, broj 106. ili 107. i onda ispričam drugu priču.
Molim vas, to je jedno stanje koje nije dobro za Skupštinu i molim vas da direktno primenjujete Poslovnik, a kada budemo regulisali pravila polemike, onda ćemo se tako i ponašati, inače ovako možemo da napravimo pijacu iz Skupštine, izvinjavam se pijacama.
Molim vas da poštujete Poslovnik.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj predlog na član 3. Zakona o budžetu, u delu koji govori o odobravanju projektnih i programskih zajmova, imamo dva amandmana, jedan amandman Vlade i jedan amandman Odbora za finansije.
Amandman Vlade, o kome je malopre gospođa predsedavajuća, pročitala da je postao sastavni deo zakona, mi podržavamo. Istovremeno upozoravamo da onda ne može da bude sastavni deo i amandman Odbora za finansije, jer su potpuno različiti. Objasniću zašto, a vi računajte vreme od poslaničke grupe.
Naime, Vlada je amandmanom na ovaj član, u delu o projektnim zajmovima, predvidela, dodala jednu stavku, koja glasi da se doda realizacija druge faze paketa projekta privrednog društva "TE-KO Kostolac", izgradnja novog energetskog bloka na lokaciji Drvno i proširenje kapaciteta rudnika u visini od 600 miliona dolara.
Vlada je dala sjajno obrazloženje, koje ja želim da vam citiram i da podržim. Vlada je to predložila iz razloga što je neophodno predvideti zaduživanje Republike Srbije kod kineske "Port-import banke", za realizaciju druge faze paket projekata, koja obuhvata izgradnju novog energetskog bloka, na lokaciji Drvno i proširenje kapaciteta rudnika.
Samo da se podsetimo, kompletan paket projekat, koji je napravljen sa Vladom Republike Kine, podrazumeva dve faze. Prva faza je odobrena u iznosu negde oko 293 miliona i njena realizacije je u toku. Radi se o rekonstrukciji, revitalizaciji dva bloka i radi se o sumporavanju. Sjajan jedan posao, koji će omogućiti da ta dva bloka kada se revitalizuju, omogućuju život elektrani još 20 godina, povećavaju broj megavata time što će moći maksimalan kapacitet da se koristi, a to je cirka oko 20 miliona evra za to privredno društvo, koje je inače uspešno i koje pozitivno posluje. Ovo sam namerno napomenuo, uspešno i pozitivno posluje, iz prostog razloga što SPS, kada posmatra ovo pitanje zaduživanja, uvek ima u vidu dve stvari.
Prva stvar je, zašto se zadužuju? U šta će sredstva da se ulože? Da li će se uložiti u energetiku, infrastrukturu i privredu, koja će se naravno višestruko vratiti, što mi podržavamo ili u potrošnju, što mi ne podržavamo?
Drugo značajno pitanje je kada se država zadužuje, daje garanciju za kredit, da li ima ona garancije da će to privredno društvo da otplaćuje kredit? Zato sam napomenuo, radi se o uspešnoj firmi, koja pozitivno posluje i ima garancije da će ga otplaćivati.
Mnogo važno pitanje, iz prostog razloga što, jedan odnos koji imamo sa državom Kinom, kada je u pitanju ovaj paket projekat, kada je već prva faza u realizaciji, kada treba da počne druga faza, podrazumeva novi jedan blok od 350 megavata i čini mi se, 12 miliona tona više uglja, ulaganja u površinski kop.
Ulaganje u taj privredni subjekat nije samo to, već ulaganje i u železničku infrastrukturu, u luku, u puteve, itd. Ovo sam sve napomenuo iz razloga što je veliki dobitak ulaganja u ovaj posao, a najveći je taj što zapošljava veliki broj naših ljudi. Znate, da bi se neki blok napravio, neka elektro-oprema je potrebna, neko drugi treba da napravi nju, a to su radnici Srbije. Ponavljam već, a i pre neki dan sam rekao, nema važnijeg zadatka u Srbiji, nego zaposliti neke ljude.
Iz tih razloga, a imajući u vidu da je amandman Odbora za finansije, ponovo isključio ovu poziciju, ja sam protiv amandmana Odbora za finansije, a za amandman moje Vlade. Ja podržavam moju Vladu i pozivam da ostane, da bude ozbiljna u ovom poslu i da jednostavno taj posao izvede do kraja, u šta potpuno verujem da će tako biti. Hvala lepo.

Nemam ništa protiv svih tih dodataka, naprotiv, i kolega je malo pre govorio i ja se potpuno slažem sa tim. Mene samo interesuje, nisam siguran da je ovo urađeno, da se slaže i jedan i drugi, da su komplementarni, ali želim da verujem da je tako i podržavam to. Mene samo interesuje, hoće li ostati ova realizacija druge faze projekta, ništa više.

Poštovani predsedniče, ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, stav poslaničke grupe SPS o Predlogu zakona o budžetu izneo je naš drug i prijatelj Đorđe Milićević. Samo ću da ponovim da će poslanička grupa SPS podržati predloženi budžet.
Drugo što želim da kažem, imajući u vidu da je ovo načelna rasprava, zadržaću se na nekoliko pitanja samo u načelu. Kada bude bila rasprava u pojedinostima, imamo dosta konkretnih predloga koje ćemo tada prezentovati i tražiti podršku za njih.
Pre nego što se osvrnem pre svega na dva pitanja, kada je u pitanju budžet, želim da kažem da odajem priznanje Vladi premijera Ivice Dačića na tome što je budžet stigao u ovu skupštinu pre skoro mesec dana. To znači da je bilo toliko vremena da se svi upoznaju, da se svi uključe u njegovo razmatranje i da, kada bude rasprava, svi iskažu svoj stav, priznanje Vladi za to.
Polazeći od toga da je budžet osnovni dokument ekonomske politike Vlade, to znači da on govori kakva će biti ekonomska politika Vlade. Želim upravo da iz tog ugla posmatram budžet i kažem nekoliko reči. Mislim da ekonomska politika Vlade ima jedan kontinuitet od ekspozea premijera Ivice Dačića preko mera koje su donete kada je usvajan rebalans budžeta i evo sada drugog paketa mera kroz usvajanje ovog budžeta. To se može videti i iz ciljeva koji su postavljeni, a to su četiri cilja: makro-ekonomska stabilnost, ekonomski oporavak i privredni rast, smanjenje fiskalnog deficita i usporavanje javnog duga i strukturne reforme. Zašto je i s pravom stavljeno na prvo mesto – ekonomski oporavak? Naravno, kada govorimo o makro-ekonomskoj ravnoteži, stabilnosti, imamo u vidu da je ona ključna za ekonomski oporavak, odnosno privredni rast.
Zašto je to stavljeno u prioritet i zašto ima našu podršku? Zato što je u Srbiji teška ekonomska i socijalna situacija i barem u tome ćemo se svi složiti. Najteži i najveći problem u Srbiji je to i zato što ekonomski oporavak i opstanak je nacionalni prioritet broj jedan i da svi ostali takođe važni zavise od toga. Upravo zalaganje ove vlade i posvećivanje pažnje ekonomskom oporavku i rastu privrede na način kako je to činila, kako to čini, kroz povećanje investicija, mislim da javnost ovih dana veoma prati i prepoznaje posvećenost Vlade tom cilju da se u što većem broju susreta i u zemlji i u inostranstvu upravo obezbede što veće investicije koje će omogućiti Srbiji oporavak privrede.
Juče smo imali priliku da je premijer pre podne u Frankfurtu, popodne u Turskoj. Ministri svaki dan, svako iz svog resora, upravo rade na tome i to želim javno da kažem i da podržim.
Naravno, kada je u pitanju finansijski deo, pre svega kroz onaj program fiskalne konsolidacije i program antikriznih mera, značajan doprinos Vlada je dala i daje oporavku privrede i izlasku recesije. Naravno, tu su i stimulativne mere za privredu. Posebno što želim da istaknem, tu su i subvencije za poljoprivredu, koja takođe može da bude veliki motor razvoja Srbije. Mislim da tu treba dodati i dalje aktivnosti na reindustrijalizaciji Srbije, na posvećenoj većoj pažnji metalskom kompleksu, dakle, svemu onome što je proizvodnja, što može da pravi novu vrednost, jer samo proizvodnja može jačanjem privrede, jačanjem proizvodnih preduzeća, može da pravi pare, može da puni budžet, može da obezbedi stabilnu finansijsku stabilizaciju,može da zapošljava, a zaposliti danas jednog čoveka u Srbiji je vrhunski prioritet i zadatak ove vlade i krajnji cilj kome svi težimo – povećava životni standard.
Dakle, zato mi dajemo punu podršku ovom pravcu Vlade, kada je u pitanju ekonomski oporavak i privredni rast. Isto tako, upozoravam Vladu da mora onda ili istovremeno da preuzima mere da se isplaćuju plate, da to mora postati normalno u Srbiji da se radniku isplati plata, da se plaćaju porezi, jer podatak da 183 milijarde nenaplaćenih poreza ne veći nego što je fiskalni deficit, a dva puta više nego što su davanja socijalnoj zaštiti i doprinose koje kada bi bili naplaćeni ne bi bilo toliko povike na penzijski fond i na tolika izdvajanja za penzije.
Kada je u pitanju fiskalna politika i onaj cilj koji je zacrtan, a to je smanjenje fiskalnog deficita i zaustavljanje rasta javnog duga, mislim da to svi moraju da podrže.
Ono što je Vlada predvidela, deficit od 3,6% je jedan jak, snažan zaokret i, moram da kažem, hrabar potez ove vlade. Ova vlada je pokazala hrabrost i na ovom planu, isto tako kao što pokazuje hrabrost i u borbi protiv korupcije, kriminala, borbi za Kosovo, EU itd.
Dakle, hrabar potez koji, verujem, da će ova vlada izvesti do kraja. To se vidi iz planiranih prihoda i iz planiranih rashoda. Kada su prihodi u pitanju, u osnovi je povećanje zbog poreskih povećanja.
O porezima je bilo reči kada je bio rebalans, danas je na dnevnom redu porez na dobit. Želim da dam punu podršku povećanju poreza na dobit preduzeća, jer smatramo da tu nije samo u pitanju povećanje prihoda, već sprovođenje politike da daju više oni koji imaju više, manje oni koji imaju manje, a oni koji nemaju ništa, da im država da.
Takođe, povećanje poreza na dobit otvara prostor i za smanjenje poreza na zarade, a to je takođe jedan cilj kojem težimo, jer smanjenje poreza na zarade stvara uslov za novo zapošljavanje. Ponavljam, to nam je glavni zadatak svima u narednom periodu. Na kraju krajeva smatramo ispravnim da se poveća porez na kapital, a smanjuje porez na rad.
Kada su u pitanju rashodi, videli smo uštede. Ono što želim da podržim, uštede su tamo gde je moglo da se uštedi. Drago mi je što mogu da se složim, drago mi je što hoću da se složim da je, kada su u pitanju rashodi, napravljen balans, kompromis između razvojnog i socijalnog dela. Kada je u pitanju razvojni, smatramo uvećano izdvajanje za poljoprivredu, smatramo izdvajanja za kapitalna izdvajanja, pre svega za infrastrukturu, za energetiku koja, uz poljoprivredu, mogu da budu motor razvoja Srbije. S druge strane, socijalna davanja su takođe povećana, što mene kao pripadnika SPS-a raduje i mislim da je Vlada na taj način pokazala da, oni koji su ugroženi, oni koji su siromašni, treba najmanje, odnosno ne treba da snose teret ove krize.
Podržavamo Vladu što je uspela da izdrži pritisak da nezamrzava i ne smanjuje plate i penzije. Povećavaju se 2%, ali onoliko koliko je realno u budžetu moguće. Mi smo za realnu socijalnu politiku, koliko je moguće održiv. Takođe, podržavamo ono što je Vlada izdvojila za pomoć najugroženijim penzionerima i smatramo da i to treba nastaviti. Uopšte nas ne interesuje koji je model, da li ovakav ili na neki drugi način, ali Vlada tu treba da pokaže, kao što je i do sada pokazala, odgovornost prema najugroženijim kategorijama stanovništava. Smatramo da Vlada treba da teži ka tome, da nađe načina da trudnice, porodilje primaju 100%, jer to nije bolest, to je nešto što se čini na najlepši mogući način Srbiji danas u povećanju nataliteta u nešto što je lepo, što nije bolest.
Na kraju, želim samo da dodam da kada su u pitanju strukturne reforme o kojima se govori, mislimo da je to nesporno u Srbiji. Program na srednji rok treba da stvori povoljnije uslove za investitore, za privredni rast, ali želim da istaknem da su, pored toga što su reforme nužne, i ekonomske i socijalne, da ni jedna ni druga ne mogu uspeti bez, ako su socijalno pravedne. Zato smatramo i insistiramo da Vlada nastavi onako kako je počela, a to je pravljenje društvenog konsenzusa u Srbiji, afirmisanje socijalnog dijaloga, da uključi socijalne partnere, i Vladu, i poslodavce, i sindikate, da sa njima raspravi sva ta pitanja. Jednom rečju, da dođe do izražaja pravog socijalnog dijaloga i funkcija socijalno-ekonomskog saveta. Bez socijalnog dogovora, teško da šta može da uspe u tim reformama u narednom periodu. Naravno, vodeći računa i o interesu poslodavaca, ali vodeći računa i o interesu radnika. Obično se to prelomi preko njih. Radnik mora da postane čovek, a ne trošak koji za svoj rad prima nagradu od koje može da živi i doprinosi povećanju profita poslodavcu. Ne sme da bude, kao što jeste, samo trošak iz ugla profita.
Zaključiću sa tim, Vlada je pokazala hrabrost, odlučnost i rešenost i to se vidi iz ovoga. Pozivam da pokaže i odgovornost u sprovođenju budžeta. Pozivam da bdi nad njim svaki dan. Potpuno sam saglasan i podržavam ovo što je ministar rekao, da se kvartalno prati realizacija budžeta i da se realizuje odmah. Puna podrška naroda će biti Vladi onog momenta, u šta verujem, kada bude uspela da sprovede baš ovako kako je zacrtala – ekonomsku, finansijsku i socijalnu politiku u sledećoj godini.
Ovaj budžet sigurno da neće napraviti, sam po sebi, odmah bolji život, ali je on prvi, a nadam se, i pravi korak u finansijskom smislu, a zatim u ekonomskoj konsolidaciji, privrednom rastu, a to onda znači i boljem životu građana. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati Predlog zakona o upravljanju migracijama i posle načelne rasprave i rasprave u pojedinostima spremni da u jednom dijalogu u Skupštini čujemo i neka bolja rešenja, sa ciljem da dođemo do najboljeg, da bi jedan takav zakon doneli. Naravno, u Danu za glasanje mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona.
Imajući u vidu da je ovo načelna rasprava, ja ću se u načelu osvrnuti na nekoliko pitanja, pre svega na pitanje – zbog čega ovaj zakon, zašto je značajan ovaj zakon i šta ovaj zakon nudi kao odgovor? O svim drugim detaljima kada bude rasprava u pojedinostima.
Prvo, ne smatram da će ovaj zakon da reši sve probleme migracija, ali smatramo i snažno podržavamo da se donese, jer on stvara osnov, stvara normativni osnov za ono što je najvažnije kada su u pitanju migracije, a to je upravljanje migracijama, upravljanje migracionim tokovima i sve ono što je preduslov za tako nešto.
Smatramo, naša poslanička grupa, da je ovaj zakon veoma značajan i značaj ovog predloga zakona proizilazi iz značaja pitanja migracija. Smatramo da su migracije veoma važno socio-ekonomsko pitanje, veoma kompleksno. Smatramo da je ono posebno važno za Srbiju. Zašto? Kada pogledamo sve vrste migracija koje imamo, sve se odnose na Srbiju.
Malo pre smo čuli, ja bih da ponovim, i spoljašnje i unutrašnje i prinudne i dobrovoljne i legalne i nelegalne i imigraciju i emigraciju, izbeglištvo, raseljena lica, odliv visokokvalitetnih ljudi i depopulacija stanovništva u pojedinim delovima Srbije i da ne nabrajam dalje.
Možda nije na odmet, u potvrdi ovoga koliko je značajno pitanje za Srbiju, da čujemo nekoliko podataka nadležnih organa. U Srbiji živi 66.000 lica sa statusom izbeglica i 210.000 interno raseljenih lica. Po tome smo prvi u Evropi, a trinaesti u svetu. Deset posto ukupnog broja stanovništva sadašnjeg nije živelo u Republici Srbiji pre 20 godina. Više od 250.000 izbeglica steklo je državljanstvo Srbije, što predstavlja najveći proces integracija u Evropi. U zadnjim godinama broj tražilaca azila u Srbiji se povećao od 2008. godine sa 77.000 na 3.134 u 2011. godini. Kada to kažem, mislim i na sve one probleme koje to pitanje nosi sa sobom, pogotovo za lokalne zajednice.
Ukupan broj stanovnika u Srbiji tokom proteklih deset godina se smanjio za 240.000. Čuli smo malopre podatak po Sporazumu o readmisiji da je povratak samo u prošloj godini ostvarilo 5.150 ljudi. Ako tome dodamo da je najbrojnija grupa migranata u stvari sastavljena od lica srpskog porekla koji čine dijasporu, gde su podaci rastegljivi, ali u pitanju je nekoliko miliona, među tri i četiri miliona, ako tome dodamo da je Republika Srbija zakoračila u duboku demografsku starost i da pripada zemljama koje su u vrhu sa najstarijim stanovništvom, ako tome dodamo smanjivanje relativnog udela mladog stanovništva u ukupnoj populaciji i porast broja starih, što ujedno znači i smanjivanje broja aktivno radnog sposobnog stanovništva, koje treba da obezbedi izdržavanje sve većeg broja radno nesposobnog starog stanovništva, ovo su snažni podaci koji potvrđuju značaj migracija, pogotovo u Srbiji.
Drugo pitanje, ili sa druge strane, ili istovremeno, Republika Srbija, suočavajući se sa ovim pitanjima, Vlada Republike Srbije je pokazala spremnost, kapacitet, volju da u moru tih problema, kojih danas ima u Srbiji, i ovaj problem počne da razrešava. Tu podržavamo Vladu. Istovremeno, Republika Srbija želi da se pridruži EU, to za nju predstavlja strateško opredeljenje, a to znači i podrazumeva prihvatanje usvojenih evropskih vrednosti i standarda u čitavom nizu oblasti, pa i u ovoj. Kada je ova oblast u pitanju, to znači da strateški, pravno i institucionalno Srbija uredi oblast migracija.
Sa treće strane, imamo situaciju, uz ove probleme, uz ovu potrebu da se pridružimo EU, da u Srbiji ne postoji jedinstveno i koordinirano delovanje svih organa koji se bave pitanjima migracija. Mnogi u Srbiji, mnoga ministarstva, mnoge kancelarije, mnogi se bave ovim pitanjima, ali ono što nedostaje – nedostaje jedinstvo sistema i koordinacija.
Zadržaću se na ta tri razloga zbog čega je bitno doneti zakon o upravljanju migracijama. Upravo nam predloženi zakon nudi odgovor na to pitanje. Naravno, ne u smislu da će on rešiti problem, ali daje odgovor da nam je glavno pitanje, kada su migracije u pitanju, da imamo podatak, da imamo jedinstven sistem podataka, da odredimo jedan organ koji će time na jednom mestu da se bavi, da bismo došli do glavnog cilja, a glavni cilj je upravljanje migracijama, upravljanje migracionim tokovima. Naravno, svi mi na više mesta imamo različite podatke, zavisno od tipa i vrste migracija. Ovaj zakon nudi odgovor što traži da se to na jednom mestu skupi.
Zašto je to važno? Zašto sam pošao otpozadi? Jedinstven sistem prikupljanja, organizovanja, analize, razmene podataka je prvi preduslov, prvi uslov da se može uspešno upravljati migracijama. Nema dobre odluke, nema dobre politike ako nema podataka, ako nema jasnih, preciznih i validnih podataka. Zakon upravo posvećuje pažnju tome i stavlja to na prvo mesto, odnosno u prvi plan. Zakon određuje i koji je to organ koji će okupljati sve to, prikupljati, koji će na jednom mestu sve te podatke staviti na gomilu. Određuje da to bude komesarijat, do sada za izbeglice, a sada za izbeglice i migracije. Tu daje odgovor na pitanje.
Uvažena ministarka je o tom delu veoma sjajno i jasno, kao i uvek, dala dovoljno informacija, da ne moram dodatno da pričam šta sve to komesarijat treba da radi. Ali, jedna stvar je sigurna, to je organ u kome će se slivati svi podaci, a kada imamo sve podatke na jednom mestu, onda može na jednom mestu i da se nude Vladi jasne migracione politike, mere, aktivnosti itd.
Da bi upravljali migracijama, zakon vrlo jasno, u smislu zaštite ljudskih prava migranata, daje načela na kojima se zasniva upravljanje migracijama, šta sve mora da se poštuje da bi se na jedan uspešan način upravljalo migracijama. Tu je istaknuto na prvom mestu načelo poštovanja jedinstva porodice, načelo ravnomernog, planskog i ekonomskog razvoja upravljanja migracijama, načelo jačanja veza sa dijasporom i Srbima u regionu i, u najširem smislu reči, načelo poštovanja potvrđenih međunarodnih ugovora i uopšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava u oblasti migracija. To je predmet zakona i on daje odgovor na ta pitanja. Naravno, iz toga proističe da se stvaraju uslovi da se migracijama, migracionim tokovima upravlja.
Socijalistička partija Srbije je uverena da Srbija želi da upravlja migracijama, a to pokazuje i kroz ovaj predlog zakona, na jedan sveobuhvatan način, savremeni, evropski, naravno uz poštovanje specifičnosti zemlje Srbije.
Šta mi smatramo upravljanjem migracijama? Na prvom mestu - jasnu migracionu politiku, a na drugom mestu - plansko organizovanje upravljanja tokovima. To je suština cele priče, za koju je potrebno obezbediti podatke i koordinaciju svih onih koji se bave ovim pitanjima. To je cilj ovog zakona. Zakon daje odgovore na ova pitanja i mi smo iz tih razloga uvereni da će Vlada ovaj problem, kao i sve druge što stavlja na dnevni red, početi uspešno da rešava.
Svaka od ovih vrsta migracija je posebno težak problem za Srbiju. Srbija trpi veoma velike socijalno - ekonomske, kako bih rekao, posledice svega toga jer je to pre svega socijalno - ekonomsko pitanje. Velika opterećenja trpi Srbija, a pogotovo u ovim uslovima globalne krize dovodi se u pitanje i realnost svakih od tih mogućih pitanja koje treba rešavati, ali to ne znači da Vlada treba da sedi, da plače zbog toga, već ovako kao što je počela, da nudi odgovore na probleme sa kojima se suočava. Kao što ovih dana nudi, a posebno MUP, želim da to podržim, nudi odgovore sve ono što Srbija treba da uradi kada je u pitanju vizna liberalizacija, gde je beli šengen, da se on sačuva kao jedno veliko dostignuće koje je Srbija uradila, a posebno MUP.
Naravno, imajući u vidu da ono što treba da uradi, što može, a malo pre je bilo reči i želim da se pridružim tome, stavljanje Srbije na listu sigurnih zemalja, jer Srbija jeste sigurna zemlja u kojoj ničije političke slobode nisu ugrožene, pojačana kontrola granica, bilateralna saradnja sa drugim državama. Pre svega, zahtev da se u neposrednom kontaktu sa tim državama utiče na to da se u kraćem roku rešavaju pitanja i naravno što pre dobije rešenje, te tako smanji mogućnost i one socijalne pomoći koja je glavni razlog.
Pri tome, imamo u vidu da rešavanje lažnih azilanata koliko god imamo pritisak da je povećan, podaci pokazuju da osim u Švajcarskoj, u svim drugim zemljama je smanjen broj lažnih azilanata. Mi poštujemo, uvažavamo taj problem i smatramo da ga treba rešavati. Imajući u vidu, da rešavanje problema lažnih azilanata jeste ekonomsko pitanje pre svega ekonomskih mogućnosti Srbije, a ne kako bih rekao izbacivanja iz autobusa na granici itd. nekim drugim merama, drastičnim, represivnim itd.
Naravno, svesni smo da tu ima i politike, svesni smo da tu ima i zemalja koji žele na taj način da vrše politički pritisak, pa se čak javljaju i zemlje koje nemaju probleme sa izbeglicama, odnosno azilantima, kao što smo svesni da to i u ovoj zemlji Srbiji služi za politička podmetanja itd.
Ono što je jasno, podržavamo napore ministarstva i Vlade da sve ono što može da učini na najbolji, demokratski način, primereno Srbiji reši i ova pitanja. Da ne dužim, glavno pitanje je upravljanjem migracionim tokovima, a sve ostalo je u funkciji toga, da se stvore preduslovi da se može upravljati njima. Predlog zakona ne rešava migracije, ali rešava kako obezbediti normativno da se upravlja migracijama na najbolje mogući način. Mi ćemo podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje će biti kratko. Možda na prvi pogled izgleda malo važno, ali nosi veliku poruku. U Srbiji je aktuelno u ovo vreme preispitivanje privatizacija, preispitivanje sumnjivih, neuspešnih itd. Sa druge strane, jasna politika Vlade jeste da je kao vrhovni cilj postavila ulaganje u proizvodnju, u privredu, jer samo ona stvara novu vrednost, ona može da zaposli, da dovodi do zapošljavanja ljudi itd.
Moje pitanje se odnosi na stanje kada je privatizovano i posle privatizacije Fabrike malih transformatora "Minel – trafo Mladenovac". Radi se o firmi koja je bila veoma uspešna, izvozila je u Rusiju, Alžir, Brazil, Bugarsku, Crnu Goru itd. Šta se to dogodilo? O čemu se radi? Ta firma je, mnogi kažu koji tamo rade, namerno uništavana, da bi se otvorio prostor za strane firme da taj posao rade. Dakle, o čemu se radi, da ta firma, koja je bila veoma uspešna, dođe u situaciju da se sad otvara predstečajni postupak? U pitanju je 230 radnika. Možemo da kažemo malo ili mnogo, ali poruka mora da nam bude da se moraju sačuvati i proizvodnja i zaposleni, a onda zaposliti nekog novog. Kakva je to privatizacija? O čemu se radi, ako jednu veoma uspešnu firmu vrlo brzo dovede dotle da dođe u predstečajni postupak? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, narodni poslanici, počeću rečenicom sa kojom je završio današnje izlaganje ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić. Citiram – da li je ovaj rebalans dobar? Mogu da kažem da nije. Želim da izrazim svoje slaganje sa gospodinom ministrom, rebalans nije dobar.
Drugo što želim da kažem, kada se dalje razgrne iz izlaganja gospodina ministra, može se videti da je jedino moguć, da je nužan, da ne kažem zlo. Kada se pogleda kakav je materijal ova vlada imala na raspolaganju, jasno je da od takvog materijala nije mogao da se napravi bolji. Naravno, pri tome imamo u vidu rebalans, a bilo je takvih pitanja i danas, i to nije nešto što menja ili što može da promeni ekonomsku politiku. Rebalans ima za cilj da obezbedi najnužnije funkcionisanje države do kraja godine, u ovim uslovima danas.
Danas smo vrlo jasno čuli stanje u kojem se Srbija nalazi. Iz tih razloga, uz sve napore, uz sve ono što je ostavljeno kao dug a uključeno je u rebalans, i sve ono što još predviđeno do kraja godine, misleći pre svega na privredu, poljoprivredu i socijalna davanja, ovaj rebalans, ovakav kakav je, zaslužuje podršku. Poslanička grupa SPS će podržati ovaj rebalans.
Danas smo čuli i mogućnost koja je postojala da se veštački napravi manji deficit, da se neka plaćanja prenesu u narednu godinu, i onda imao lepši rebalans. Želim da dam snažnu podršku Vladi što nije tako uradila, što je izašla otvoreno, jasno, pošteno pred javnost sa svakim od tih podataka. Neću oduzimati vreme da ih ponavljam jer smo ih toliko puta danas čuli.
Ono što takođe mislim da je veoma važno, te prave mere, uz one koje su već preduzete kroz ove predloge zakona koje smo imali juče, danas i prekjuče, anti krizne mere, mere fiskalizacije, pravi efekti će se videti prilikom donošenja budžeta za 2013. godinu. Tada će se videti na pravom mestu, u pravo vreme kompletna odgovornost ove vlade.
Ono što posebno želim da napomenem, uz podršku najavljenim merama ne samo za 2013. godinu nego i dalje do 2016. godine, želim da podržim pravac. Pripadam onima koji misle da Vlada ima jasan pravac, ne da ga nema, želim da podržim pravac da se ekonomija Srbije stavi u prvi plan, ne dovodeći u pitanje ni fiskalnu politiku, ni javni dug, ni deficit, ni ništa od toga. Ali jedno je u čemu se svi slažemo u Srbiji, Srbija je u teškoj socijalnoj situaciji. Prioritet ove vlade, a dobro je što je tako najavljeno, upravo je zaustavljanje tog ekonomskog stanja u kojem se nalazi ekonomija Srbije i njeno poboljšanje u narednom periodu.
Bez toga nema budžeta u narednim godinama, jer ćemo stalno presipati iz šupljeg u prazno, a ekonomija će biti mera uspešnosti ove vlade ako uspe da zaustavi ekonomsko propadanje, ako pokrene ekonomski oporavak, jer samo tako može da poboljša i životni standard građana u narednom periodu i da puni budžet.
Ono što želim da naglasim, kada je u pitanju ekonomska situacija, to je da podržim i da još jednom podsetim na nameru Vlade da uključi sve ljude od znanja u Srbiji, i privrede i finansija i sindikate, dakle sve one koje dotiče ova situacija, ova kriza, u traženje najboljih rešenja za izlazak zemlje iz krize. Zato pozdravljam formiranje nacionalnog saveta za ekonomski oporavak, preporod, razvoj, kao što pozdravljam i formiranje nacionalnog saveta za razvoj poljoprivrede, jer pokazuje nameru Vlade da na ozbiljan i odgovoran način uključi sve one koji znaju, koji žele da pomognu, kako na najbolji način izaći iz ove situacije.
Ono što takođe želim da naglasim, ekonomska i socijalna situacija je veoma teška. Nužne su reforme u državi, tu nema spora, nužne su i socijalne, ali ni jedna ni druga ne mogu uspeti ako nisu socijalno pravedne. Ako oko njih ne postoji društveni konsenzus u Srbiji. Zato, opet snažno podržavam pravac Vlade da aktivira socijalni dijalog, da uključi socijalne partnere, i Vladu, i poslodavce, i sindikate, da pred njih stavi svaku meru, svaki zakon koji se tiče ove oblasti, da sa njima raspravi sva ta pitanja i da stvarno dođe do punog izražaja socijalni dijalog i funkcija socijalno-ekonomskog saveta. Sam podatak da se na čelo socijalno-ekonomskog saveta stavio premijer govori o ozbiljnosti pristupa ovom pitanju. Želim da to istaknem i da ponovim – bez socijalnog dogovora ništa ne može da uspe u Srbiji u smislu rešavanja ovih nagomilanih problema.
Želim vrlo kratko da se osvrnem na neka pitanja iz rebalansa, bez pominjanja cifre. Prvo, kada je prihodna strana u pitanju, želim da iznesemo naš jasan stav. Kada je u pitanju povećanje PDV-a, smatramo je nužnom ali iznuđenom merom. Niko ne može da voli povećanje poreza. Šta smatramo da je u ovoj situaciji dobro? Što nije povećana ona niža stopa. Zašto je to bitno? Bitno je, jer da je ona povećana, tek bi onda bili ugroženi najširi slojevi stanovništva u Srbiji, a najširi slojevi su najsiromašniji, a oni kupuju samo ona osnovna egzistencijalna dobra. Naravno, još jednom, šest godina ponavljamo to pitanje, pozdravljamo konačnu odluku da se PDV makar i ovakvim modalitetom oslobodi, odnosno vrati deo PDV-a za bebe.
Drugo što želimo da naglasimo kada je u pitanju porez na dohodak građana smatramo ispravnom tu meru. Zašto smatramo? Radi se o kamatama, dividendama i kapitalnom dobitku? Ko ima kamate? Onaj ko ima pare. Ko ima dividende? Taj koji ima. E, oni u skladu sa našom politikom treba da daju više. I inače kada je u pitanju poreska politika, naš stav je najviše uzeti od onih koji imaju najviše, manje od onih koji imaju manje, a oni koji nemaju ništa država da im da. Dakle, i ovde verujem da se najviše očekuje od dividendi, ispravna politika.
Ono što nedostaje ovim zakonima, a što vidim da postoji najava od nove godine, to je porez na dobit preduzeća. To smatramo takođe veoma važnim, jednim potezom, jednom merom ne samo radi povećanja prihoda, nego upravo radi sprovođenja politike da oni koji imaju više plate više, a time oslobodimo one manje, slabije, da mogu da uđu u žešću konkurenciju.
Još nešto da naglasim, što smatramo da je bitno kao politika naša, za koju se zalažemo, a to je povećanje poreza na dobit otvara prostor da se smanjuje porez na zarade, a to je takođe naš stav kao mogućnost da se oslobodi privreda jednog dela poreza na zarade, a time da se stvori uslov za novo zapošljavanje.
Na kraju krajeva, smatramo ispravnim ako se povećava porez na kapital a smanjuje porez na rad. Te, s toga, mislimo da će to biti značajno pitanje.
Na kraju, apsolutno podržavamo one zakone koji se odnose na administraciju zakona, pogotovo u onom delu jačanja kapaciteta Poreske uprave u suzbijanju sive ekonomije. Siva ekonomija je nešto sa čim ova vlada mora da se uhvati u koštac, jer je veliki problem Srbije. Naravno, nije to dovoljno, sledi još čitav niz potrebnih mera.
Kada je u pitanju rashodna strana, samo želim da podsetim još jedno, dobro je što su data ova sredstva privredi. Na kraju krajeva, da nisu predviđena sredstva za Fijat, kako bi mogli da očekujemo da neko ispuni svoje obaveze da organizuje tu proizvodnju, a država svoju ne ispuni? Kako možemo da očekujemo da se gradi Koridor, ako se ne obezbede sredstva za eksproprijaciju itd, itd? Na kraju krajeva u privredu treba da se ulaže. To je ona dilema koja je postala kao lažna – da li štednja ili potrošnja? I to je naš stav – i jedno i drugo., ali ne ona štednja na račun najšireg sloja stanovništva, nego štednja nepotrebnih, štednja države, štednja državne administracije, procedura agencija itd, a s druge strane, ulaganja u investicionu potrošnju. Bez novog investicionog ciklusa nema izlaska iz krize. Bez novog investicionog ciklusa nema ekonomskog rasta, nema novog zapošljavanja. Zaključiću sa tim da ova vlada, i ne samo ova, uspešnost njene ekonomske politike je u tome ne samo da li je zaustavila otpuštanje radnika, već da li je zapošljavala radnike. To verujemo da će kroz budžet za 2013. godinu i kroz jasnu politiku biti predočeno u narednom periodu.
Ono što želim takođe da istaknem, sve ove mere su najavljene u ekspozeu premijera kada je izvršen program Vlade. Sve ovo o čemu smo pričali, i socijalna davanja, pogotovo za Srbiju koja ima veoma veliki broj siromašnih ljudi, a nije sramota biti siromašan, sramota je da država to gleda i ne pomaže, i kada su u pitanju plate i kada su u pitanju penzije, i dobro je što je Vlada uspela da izdrži taj pritisak da ne smanjuje plate, da ne zamrzava, već da napadne one najveće, što se vidi iz ovog predloga zakona, tu dajemo apsolutnu podršku. Dakle, sve ovo o čemu pričam je dato u ekspozeu premijera prilikom iznošenja programa nove vlade. Hoću iz toga da izvučem zaključak da je Vlada odgovorna u ovom pristupu, da je do kraja ispunila ono što je najavila u programu, dokaz da ima jasnu politiku. Evo, vidim ovih dana da je čvrsto brani i verujemo da će je odlično sprovoditi. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, mislio sam da o ovom amandmanu nema rasprave, imajući u vidu da je predlagač, nadležni odbor i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo usvojio amandman, te da u tom smislu postaje sastavni deo Predloga zakona, ali ako sam pogrešio, mada i dalje tako mislim da treba, samo bih kratko rekao.

Naravno da smo i mi podržali ovaj amandman iz pre svega psiholoških razloga, da se ne bi stvarala panika u javnosti o nekoj već unapred planiranoj zloupotrebi.

Ono što me zbunjuje kada je ovaj član u pitanju jeste mišljenje NBS. Narodna banka Srbije u svom mišljenju, gde se konkretno osvrnula na šest članova predloženog zakona, od kojih su tri prihvaćene primedbe, kada je u pitanju član 18. ovog zakona, mišljenje NBS me zbunjuje upravo iz ovih razloga zbog čega sam rekao da smo podraži ovaj amandman, iz psiholoških razloga.

Evo šta kaže NBS. Članom 18. menja se član 62. Zakona o NBS, preciziranjem šta se ne smatra neposrednom kupovinom hartija od vrednosti koje izdaju subjekti iz stava 1. tog člana. Ne vide se praktični efekti ovog preciziranja. Dakle, ne dovodi u pitanje.

Ono na čemu insistiram je sledeća rečenica. Kako kaže NBS, budući da su se i do sada na sekundarnom tržištu mogle sticati hartije od vrednosti navedenih subjekata. Dakle, NBS u svom mišljenju kaže – ovo je beznačajna promena, jer su se i do sada mogle kupovati hartije na sekundarnom tržištu. Narodna banka to kaže, a ne mi.

Vratiću se na početak, podržaćemo, podržali smo ovaj amandman iz razloga da pošaljemo poruku javnosti da nema razloga da brine da će neko tamo da se poigrava sa deviznim rezervama, da će da štampa novac itd. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS - JS smatra da se ovih  13 predloga Zakona o davanju garancije zaduživanja, veoma osetljiva i ozbiljna pitanja. Imajući u vidu veliku svetsku ekonomsku krizu, imajući u vidu da su mnogo razvijenije zemlje problem zaduženosti u mnogo razvijenijim zemljama nego što je Srbija, imajući u vidu i strah građana Srbije da slično ne doživi i Srbija i naravno, imajući u vidu, a ova tema je podložna za širenje straha i smatram da je obaveza Vlade da detaljno o ozbiljnosti i osetljivosti pitanja, detaljno obrazloži i objasni o čemu je reč da bi građani Srbije znali tačno sve.
Imajući u vidu kako mi mislimo da je davanje garancije zajmodavcu obaveza države koja preuzima da izmiri obaveze u ime zajmoprimca, ako on ne izmiri dug.
Mi smatramo, naša poslanička grupa, kada se razmatraju predlozi zakona u vezi sa ovim, da je važno imati u vidu dve stvari.
Prvo, zašta se zadužujemo, zašta se uzimaju sredstva, da li su ona namenjena za energetiku, poljoprivredu, da li su usmerena za ekonomski razvoj Srbije, što mi podržavamo ili su namenjena potrošnji, što ne podržavamo.
I drugo pitanje za koje mislimo da je važno, da li država kada daje garanciju, da li ona ima garancije da će zajmoprimac vratiti taj dug. U tom slučaju, građani Srbije, ne bi imali obavezu da plaćaju taj dug.
Dakle, hoće li generacije koje dolaze naslediti dugove, ili će ono za šta se mi zalažemo, naslediti i novu vrednost koja je ostala u Srbiji.
Kada se sve to ima u vidu, naš ovlašćeni predstavnik grupe na početku rasprave izneo je stav poslaničke grupe, a mi ćemo podržati predlog ovog zakona.
Ovde je bilo reči u obrazloženju ministra, kada je u pitanju naselje "Stepa Stepanović", drugih poslanika, o drugim nekim projektima i ja bi da provedem još dva zajma kroz ovu priču, da li su to zajmovi koji znače ekonomski razvoj, ulaganje u budućnost, da li donose novu vrednost, da li zapošljavaju ljude ili je potrošnja i da li se radi o firmama koje mogu da garantuju, da će se taj zajam vratiti.
Samo kratko, naš ovlašćeni predstavnik na početku rasprave danas je dao detaljnije obrazloženje, za to što smatramo da treba odobriti, odnosno dati garanciju za kredit "Galenici", posmatrajući to iz dva ugla.
Jedan, iz ekonomskog ugla, jer se radi o firmi koja će sama da otplaćuje od svojih prihoda taj zajam i obaveze, jer se radi o firmi koja je ušla u jednu situaciju, u vrzino kolo, gde oni kojima oni isporučuje lekove ne isplaćuju, a koji kupuju od veledrogerija, takođe ne plaćaju, pa taj dug iznosi 100 i kusur miliona evra, a sada je smanjen na 85. Naravno, iza toga teško mogu da se izmire sve obaveze.
Kada bi to bilo tako realizovano, onda ne bi bilo potrebe za ovim kreditom.
Drugi razlog o kome je govorio naš predstavnik smatramo da je strateški interes Srbije, da sačuva jednu takvu "Galeniku", koja je veliki, prestižni proizvođač lekova, a veliki i strateški interes Srbije jeste da ima takvu jednu farmaceutsku industriju.
Ono što sam želeo da ukratko kažem, radi se o dve firme koje su na spisku za zajam, a o kojima nije bilo govora danas i ja ću se potruditi da u najkraćem kažem o čemu se radi.
Jedno je, to je zajam koji uzima JAT Tehnika Beograd, u iznosu od pet miliona evra za koji se traži garancija države.
JAT Tehnika je veoma uspešna firma, ona je zahvaljujući sposobnosti upravo organa upravljanja danas firma koja beleži odlične poslovne rezultate.
JAT Tehnika je ušla u jedan ambiciozan projekat proširenja svoje delatnosti, prethodno je ovladala sve poslove vezano za boing 737 i sada je pred velikim poslom da preuzme održavanje er bas 320. A to je ogroman posao.
Da bi tako nešto mogla da uradi, potrebno je da se postojeći veliki hangar proširi, da bi mogao da primi te avione i da bi mogli da se pored osposobljavanja, stvore uslovi da se takvi avioni opslužuju, odnosno održavaju itd.
Time što će pored posla vezanog za boing 737 i er bas 320, to će biti vodeća firma u ovom regionu za tu oblast, a da je uspešna, pokazuje da JAT Tehnika kada se izdvajala iz JAT-a, 100% je radila za JAT, a 80% je učešće plata bilo u prihodu.
Danas JAT Tehnika radi 50% za JAT, a 50% za evropske kompanije, a učešće plata koje su redovne je 40%.
Ovim projektom kada se završi, znači da će JAT Tehnika biti regionalni lider u ovom poslu i 80% raditi za evropske kompanije. Dakle, garancija je državi da ulaže u uspešnu firmu, da ulaže u proširenje posla i garancija državi je da će ta firma vratiti taj novac.
Dakle, garancija je državi da ulaže u uspešnu firmu, da ulaže u proširenje posla i garancija je državi da će ta firma vratiti taj novac.
Drugo, na čemu želim kratko da se zadržim, to je firma "Privredno društvo termoelektrane i kopovi Kostolac". Radi se o jednoj firmi koja se bavi proizvodnjom uglja i proizvodnjom energije. Svi smo svedoci prethodnih dana kada je Srbiju zadesilo onakvo nevreme, onakvi uslovi da upravo sposobnost te firme, vitalnost, naravno, veliko požrtvovanje radnika pored "Kolubare" i "Tenta", uspeli su da sačuvaju energetski sistem Srbije i da omoguće da Srbija prođe kroz ove najteže uslove.
Zašto se ovde novac koristi? Ovde se novac pozajmljuje za projekat revitalizacije dva postojeća bloka B1 i B2 od po 350 megavata i za projekat odsumporavanja za dva postojeća bloka, takođe B1 i B2 po 350 megavata. Ovaj drugi deo je nešto slično ili isto u stvari, što radi i "Tesla" u Obrenovcu.
Inače, sve skupa je to deo jednog celovitog projekta razvoja Kostolca koji obuhvata i treći deo, a to je povećanje kapaciteta površinskog kopa drvno na 12 miliona tona godišnje sa izgradnjom novog bloka B3. Samo nekoliko napomena. Ovo je dakle prva faza, radi se o revitalizaciji dva bloka postojeća i odsumporavanju. Šta je tu značajno istaći?
Revitalizacijom ova dva bloka, s jedne strane, produžava se život elektrane 20 godina, ali i dobijaju novi megavati. Kako? Tako što postojeći nisu nikada mogli u maksimalnom kapacitetu da budu iskorišćeni. Njihovom revitalizacijom povećava se, odnosno stvara se mogućnost da se kompletno ceo kapacitet iskoristi. To su ti novi megavati. Kada se to pretvori u pare to je čist neto prihod od oko 20 miliona evra za privredno društvo "Kostolac" koje je inače uspešna firma, koja pozitivno posluje.
Dakle, ulaže se u energetiku značajnu oblast, stvara se nova vrednost, obezbeđuje stabilnost energetskog sistema, ali i zapošljava. Kako? Tako što pored revitalizacije, to znači i ulaganje u infrastrukturu u železnicu, u luku, puteve koji će koristiti. Sve to da bi se uradilo, a tako je ugovorom predviđeno, angažovaće se srpska radna snaga, srpska oprema u najmanje 47%. Kod drugih kredita nisu mogli ti uslovi da se postave. Koliko će srpska privreda u tome učestvovati, koliko će srpska radna snaga? Kada se pogleda možda je malo, ali je to 150 miliona evra koje se ulaže u to.
Da bi neko napravio elektroopremu u Srbiji mora neko da se zaposli, mora neko da radi. Dakle, ima se u vidu da je to nova vrednost, a nije potrošnja. Inače Evropa ne daje pare za takve kredite, za takvu vrstu kredita ona daje samo za svoje članice, tako da još jedna potvrda da kredit koji se uzima za termoelektrane, kopove "Kostolac" je kredit koji se ulaže u razvoj, budućnost koji će doneti novu vrednost i zaposliti nove ljude. Zato mislim da treba ovaj primer istaći i podržati Predlog ovog zakona. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, ne znam koji će amandman i da li će Vlada da prihvati, ali sugerišem da obavezno prihvati onaj amandman koji briše stav 6. Stavom 6. ovog predloga zakona predviđeno je da se penzijski osnov sudija koji idu u penziju određuje 85% od zadnje plate. Apsolutno neprihvatljivo. Neprihvatljivo iz više razloga. Prvo, iskače iz jednog sistema PIO, jer Zakon o PIO određuje kako se penzija stiče. Drugo, nema nikakvih razloga da se pravi izuzetak iz opštih pravila, opštih uslova, da bilo ko bude izuzet, pa ni sudija Ustavnog suda, odnosno predsednik.
Kada se malo poslužimo matematikom, iako sistem PIO osiguranja ne poznaje više penzijski osnov od toliko i toliko posto, nego je potpuno drugačiji sistem, ali kada bi se, iako ne može da se primeni, poslužili matematikom, videli bi u nekom od narednih članova, protiv koga smo inače, kao i protiv tog člana 6, da su veoma izuzeti predsednik suda i sudije kada je u pitanju plata. Tako da, predsednik ima 12 koeficijent, a sudija 10,5. Ne govorim o platama, ali govorim u kontekstu ovoga.
Ako posmatramo Zakon o budžetu za sledeću godinu, osnovica je 30.000, ako se ne varam. Ako to pomnožimo sa 10,5, to je 300.000. Čak i da je ona osnovica za nižu klasu, državne službenike koji ne rade u sudu, 17.500, to je negde oko 170.000 ili 180.000. Ako bi se primenilo tih 85%, to bi izašlo iznad svih maksimuma koji su dozvoljeni za penzije. Zato, molim da se dobro obrati pažnja na to i da se prihvati amandman koji vraća u sistem PIO način ostvarivanja penzija.
Previše je naglašeno da kupujemo nepristrasnost, nezavisnost raznih organa. Doveli smo do apsurda Zakon o platama u državnim organima. Kada pogledamo kako on tamo lepo to složi, ispade da je najneodgovornija funkcija u državi predsednik Republike, jer su svi ostali, poslanike i ne računam, oni su odavno već odstreljeni, ispada da bilo gde, u bilo kom organu, koji samo ima naziv nezavistan, samostalan, ima višestruko veću platu od toga.
Izvinite, uvažena gospođo predsednice, vaš šef kabineta ima veću platu od vas. Naravno, vi ne primate platu ovde. Dakle, doneli smo taj zakon do apsurda. Jednostavno, stalno nekom nešto damo zato da bi bio nepristrasan…
(Predsednik: Gospodine Krasiću, nemojte sa lustracijama ometati rad.)
… da bi radio, nezavistan bio, samostalan itd. Još pridodamo i 10%, ako slučajno jedan sudija bude manje, pa tada onda više nije onaj plafon budžeta, nego se probija itd. Šta bi radili sa ostalim delatnostima? Da ne pričam, mogu biti pogrešno shvaćen, da u ovim uslovima ekonomske krize, kada svi treba da dosta učine i urade da bi na najlakši način prošli kroz nju, da svi podelimo taj teret, nema nikakvih opravdanja i nikakvog osnova ni za poseban penzijski osnov, ni za tolike izuzetke u platama. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-JS će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Učinićemo to iz sledećih razloga.

Pre toga, Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji prepoznaje državne praznike i to Sretenje kao Dan državnosti, Novu godinu, praznik rada i Dan pobede. Zatim prepoznaje verske praznike, prepoznaje druge praznike, kako je ovde nazvano kao što su obeležavanje dana Svetog Save i Vidovdana i konačno daje mogućnost svim građanima različitih veroispovesti da obeležavaju svoje slave ili svoje dane u skladu sa verom kojoj pripadaju.

Ove izmene koje su predložene o čemu je govorio gospodin ministar su apsolutno na mestu. Poći ću od prve izmene, a prva izmena se odnosi na to da se Dan državnosti Republike Srbije Sretenje umesto jedan, praznuje dva dana. Mislim da ima puno razloga da to bude.

Prvo u samom Zakonu o državnim i drugim praznicima i u okviru državnih praznika izdvojen je ovaj kao najvažniji državni praznik, to je Dan državnosti Srbije. Mislim da je to važno jer je Srbija stara država, Srbija nije nastala u nekom novom vremenu, ona ima dugu istoriju, dugu tradiciju i treba da neguje to. Mislim da s pravom je ova izmena predložena.

Druga izmena koja se odnosi takođe na ovaj deo zakona koji govori o državnim praznicima, uvodi se još jedan nov to je 11. novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Srbija je pripadala zemljama pobednicama u Prvom svetskom ratu. Srbija je podnela veoma velike žrtve u Prvom svetskom ratu i Srbija, odnosno njeni vojnici, njena vojska je uspela da u borbi protiv veoma jakih neprijatelja oslobodi sopstvenu zemlju i mi treba da jasno i glasno podsećamo sve one i u buduće, da je Srbija bila ta koja se od početka borila za svoju slobodu i da je Srbija bila ta koja je pripadala pobednicama u Prvom svetskom ratu. Neprirodno je bilo što nije bio dan kojim se obeležava i pobeda u Prvom svetskom ratu.

Ovde u obrazloženju više se naginje ka tome i upozorava na velika stradanja i žrtve, što je nesporno. Ali se ne sme prenebregnuti ni ta činjenica da je Srbija pripadala pobednicama i da i to mora da se na neki način obeleži. Mislim da je imalo razloga da se tu razmisli i o još nekim danima, dani koji bi baš podsećali na pobedu, kao što je proboj Solunskog fronta, kao što je oslobođenje Srbije od Austrougarske, Bugarske i drugih vojski.

Treća izmena koja se odnosi, koja je data u ovom zakonu možda na prvi pogled, bar meni izgleda, u delu gde se govori da se u Srbiji praznuje Dan sećanja na Srpske žrtve u Drugom svetskom ratu kao spomen na 21. oktobar 1941. godine, krvavu jesen 1941. godine kada su Nemačke okupacione snage izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije.

Priznajem da možda bude moja greška, moje nesnalaženje, ali to da se praznuje dan sećanja, nekako mi, ali neću da dovodim u pitanje suštinu, to treba obeležiti upravo na ovaj način kako je Predlogom zakona i predviđeno, dakle, 21. oktobra Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu kao spomen na 21. oktobar 1941. godine, kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni ratni zločin, pre svega u Kragujevcu.

Želim ovde da napomenem tri stvari. Prvo, mislim da je s pravom izabran 21. oktobar i Kragujevac upravo, da ne objašnjavam dalje, iz razloga o kojima je govorio gospodin ministar, zbog monstruoznosti zločina koji se dogodio i koji je nekako najviše ostavio sećanja kod ljudi.

Drugo što želim da kažem, to je jedan dan koji je izabran, ali koji obuhvata, verujem da je predlagač tako i mislio, sve žrtve i sva stradanja nevinog naroda u Srbiji, i Srba i Jevreja, Roma, dakle svih građana Srbije.

Srbija jeste u to vreme bila u prilici da su na čitavoj njenoj teritoriji vršeni brojni ratni zločini. Brojne žrtve su bile u koncentracionim logorima. Uzmite Jajinci, Banjica itd. brojni zločini po Vojvodini, u Srbiji, na KiM, razna gubilišta, masovne grobnice itd. Sve to treba da bude obuhvaćeno tim datumom. Taj datum je samo uzet zbog toga što jedan mora da bude, a mislim da je s pravom uzet kragujevački datum.

Treće, Srbija jeste doživela, pored svih zločina, dala velike žrtve, ali je Srbija i u Drugom svetskom ratu bila na strani pobednica protiv fašizma i s pravom je organizovala otpor, učestvovala u borbama i oslobodila svoju zemlju i to uz dužno poštovanje i zdužno sećanje prema svim žrtvama mora takođe stalno da bude isticano.

Dakle, imajući u vidu sve o čemu sam govorio, želim da kažem na kraju da ćemo mi u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima. Hvala lepo.