Poštovana predsednice, ministre, narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja da kažem da će poslanička grupa SPS podržati Predlog izmena i dopuna Zakona o privatizaciji iz razloga koji su navedeni i u ovom Predlogu zakona, u obrazloženju, a i posebno u dodatnim objašnjenjima gospodina ministra. Upravo iz svih tih razloga mi ćemo podržati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona. U vezi sa tim želim da ispred poslaničke grupe SPS ukažem na nekoliko pitanja o kojima treba voditi računa kada je ova materija u pitanju.
Prvo, o privatizaciji smo toliko puta govorili, o svim njenim posledicama, neuspesima, uzrocima za ovakvo katastrofalno ekonomsko stanje, da više o tome govoriti nećemo. Ova vlada i ona prethodna su se uhvatile u koštac sa onim koje su bile protiv zakona i verujemo da će taj posao nastaviti do kraja, da ispravi ono što može da se ispravi.
Neko je s pravom primetio šesta promena Zakona o privatizaciji koji je donet 2001. godine. Kada je u pitanju privatizacija kroz restrukturiranje, mi moramo da kažemo otvoreno građanima Srbije da ni tu stanje nije bolje. Dosta dugo traje, dosta su veliki problemi. Prvi talas preduzeća u restrukturiranju je naišao 2002. godine, drugi talas 2008. godine. Mnogi su još uvek u tom statusu. Kada god smo govorili o preduzećima u restrukturiranju stalno smo upozoravali da tu postoje dva problema, a ne jedan. Jedan problem, hajde da kažem glavni problem, što je to veliki broj preduzeća, evo sad smo čuli podatak 164, sa velikim brojem radnika, a nikako da dobijemo tačan podatak, a uzećemo taj da je preko 50.000 zaposlenih.
S druge strane, značajni giganti koji su nekada bili nosioci razvoja pojedinih regiona u Srbiji se nalaze na tom spisku. Već svi znaju da su to Ikarbus, RTV Bor, Fabrika kablova Jagodina, Petrohemija, Župa, IMT, IMR, Prva petoletka, Magnohrom, Fabrika vagona Kraljevo, Jumko i da ne nabrajam dalje mnogo takvih ima. Dakle, jedan veliki problem kada su ta preduzeća u pitanju i sa stanovišta tog regiona, te regije su bili nosioci razvoja. I sa stanovišta uspešnosti funkcionisanja tih preduzeća, ali i ono što nas kao poslaničku grupu SPS interesuje, a to je i sa stanovišta zaposlenih ljudi u tim preduzećima. Mi smatramo da to nije samo ekonomsko pitanje, da to nije samo pitanje imovine, već i socijopolitičko pitanje.
Dakle, to je jedan problem. Drugi problem kada su preduzeća u restrukturiranju, a na koji smo takođe ukazivali, je taj što veliki broj poverioca ne mogu da naplate svoja potraživanja od tih preduzeća. Dakle, ne samo državnih poverioca, poreska uprava, Fond za razvoj, fondovi PIO i da ne nabrajam dalje, već i komercijalni poverioci. Čak kada su u pitanju komercijalni poverioci kao posledica tog, dakle, te ne mogućnosti da naplati svoja potraživanja bilo je dosta slučajeva da moraju da zatvore svoje firme. Problem je mnogo kompleksniji i zato kažemo da nije jedan, nego dva problema.
Kada je u pitanju ova predložena promena u ovom zakonu mislim da je gospodin ministar dao vrlo kratko i detaljno obrazloženje zbog čega se vrši promena i ono što je posebno za nas značajno, na čemu želim da se kratko zadržim, a to je šta je cilj, šta su ciljevi do koga se želi doći. Dakle, sama promena se usaglašava sa odlukom Ustavnog suda. Član 20ž Zakona o privatizaciji je nastao u decembru 2007. godine. Verujem u dobre namere tada Vlade da sačuva ta preduzeća od uništavanja, ali je ta mera da se ne može naplatiti prinudno od tih preduzeća bila dugotrajna, nije bila ograničena. Izmenom Zakona o privatizaciji u decembru 2012. godine dato je jedno ograničenje druge vrste da se restrukturiranje završi do 30. juna 2014. Evo odluka Ustavnog suda koja kaže da je ta odredba neustavna.
Videli smo iz obrazloženja ministra da ona dva stava iz tog zakona koja govore o državnim poveriocima ostaju, jer nisu dovedena u pitanje, ali oni će se namiriti iz one mase od prodaje tih preduzeća. Ali, želim da kažem, da javnost zna, da su to velika sredstva, još uvek niko ne barata sa tačnom cifrom. Vidim da se pominje oko milijardu i po evra kada je u pitanju. Dakle, problem kod tih preduzeća nije samo što država subvencioniše ta preduzeća, uglavnom za plate, nikada nije bilo dovoljno sredstava da se pokrene nova proizvodnja, gde god može da se pokrene, ali uz to kada se doda da ne plaćaju poreze i doprinosi, struja, voda, gas itd. ogromni su to gubici.
Dakle, zadržava se ta formulacija da državni poverioci se i dalje uzdrže od prinudne naplate kod preduzeća za restrukturiranje.
Ono drugo što je Vlada ovde predložila, a to je utvrdio jedan postupak kako poverioci da dođu do naplate svojih sredstava.
Treba da budemo realni i da kažemo – ovo odlaže pet meseci. Jeste. Zašto? Zato što se nalaze pred Vladom dva važna principa, dva važna momenta. Jedan je da se uspešno restrukturira preduzeće, a drugi je da omogući poveriocima da naplati svoja potraživanja.
Ovde je izvršen pokušaj da se nađe neki balans, neka ravnoteža kako da se to uradi, uz dodatna sva ona objašnjenja o kojima je govorio ministar, da ja ne govorim, šta znači ako ne bi bilo te promene zakona.
Želim da pozovem moju Vladu da tih pet meseci iskoristi na više načina. Prvo kroz ovu formulaciju da se u agenciji posle mesec dana u roku od 90 dana evidentiraju potraživanja, utvrdi visina i pripremi predlog za namirenje. Hajde da to uradimo. Stalno slušamo da ne znamo kolika su potraživanja. Dakle, da ih evidentiramo, da utvrdimo ko su i poverioci i kolika su potraživanja.
Posebno skrećem pažnju, jer je velika odgovornost na Agenciji za privatizaciju, da to uradi na jedan kvalitetan i efikasan način. Primeri koje smo imali u raznim privatizacijama su doveli do toga da građani nemaju u tom delu mnogo poverenja.
Drugo što želim da skrenem pažnju Vladi da iskoristi ovaj period od pet meseci da stvarno učini sve da realizuje ona tri strateška cilja o kojima je mandatar govorio prilikom predstavljanja programa Vlade ove sada.
Dakle, ovo kažem iz sledećih razloga. Mi moramo da priznamo da su sve vlade do sada to doživljavale kao vruć krompir, koji jednostavno da mnogo ne čačkaju, da obezbedi neka sredstva za plate i ne ulazi u suštinu problema i svi doživljavaju ta preduzeća samo kao velike gubitnike, velike trošadžije, a malo ekonomista posmatra mogućnosti razvojne kod tih preduzeća, a ima ih koja to mogu, koja mogu da se osposobe da funkcionišu.
Dakle, to je moj predlog, da Vlada taj period iskoristi, da u tom periodu učini sve da omogući da se uspešno završi taj proces, da oni koji mogu da stanu na noge, pomogne im se da stanu na noge, oni koji mogu da nađu strateškog partnera, da im se pomogne da nađu strateškog partnera, ali i sva pitanja u vezi sa tim, verujući da za tako nešto treba mnogo odlučnosti i hrabrosti, a ja verujem u odlučnost i hrabrost ove Vlade da može da reši ta pitanja, evo, pozivam da iskoristi taj period da učini sve da se ta pitanja reše na najbolji mogući način uz, naravno, naš predlog, ono po čemu se prepoznajemo, poslanička grupa SPS, sve to u socijalnom dijalogu. Bez socijalnog pakta, bez socijalnog dijaloga, partnera ne mogu se reforme sprovesti.
Da budemo načisto, Srbija je pred velikim reformama i one su nužne i dileme nema, ali reforme nisu cilj, reforme su sredstvo da se dođe do cilja, da Srbija stane na noge, da ekonomski ojača, da može onaj kolač koji se napravi da bude veliki, a onda da ga na najbolji mogući način, najpravedniji način delimo. Tako nešto ne može da uspe bez socijalnog dijaloga svih partnera. Verujem u ovu Vladu koja ima jasnu politiku i čvrsto je brani i sigurno ima odlučnosti da ovo sprovede.
Dakle, pred ovom Vladom je i još jedno pitanje uz ovo što sam predložio -šta posle ovih pet meseci, da sada već razmišlja šta kada isteknu mesec, pa još tri, pa još jedan, šta se događa dalje sa tim preduzećima?
Vratiću se na početak. Podržaćemo Predlog izmena i dopuna Zakona o privatizaciji iz ovih razloga koja su data u obrazloženju zakona i objašnjenja koje je ministar dodatno dao. Hvala vam lepo.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kako reče moj kolega pre mene, desnica se zalaže za pravdu, red je da i ja kao socijalista kažem nešto u tom smislu, jer se takođe zalažemo za pravdu.
Mislim da, gospodine ministre, ovaj amandman zaslužuje u najmanju ruku da se razjasnimo do kraja oko ovog ključnog člana 1. Da podsetim, u načelnoj raspravi sam rekao, podržavši, kao i cela poslanička grupa, predloge zakona koje ste podneli ovde u Skupštini, zbog onog cilja koji ste naveli da treba da se ostvari, da ne ponavljam, istakao sam tad i ističem sad ponovo, jedan od najvećih zadataka koji stoji pred Vladom je upravo donošenje propisa o ujednačavanju nivoa plata u javnom sektoru.
Naveo sam mnogo primera, govorio o plati predsednika Republike, govorio o tome da nije logično, pored ovih primera koje smo čuli, da šef kabineta predsednika Skupštine ima veću platu od predsednika Skupštine itd, da s jedne strane imamo princip primene onog Zakona o platama u javnim službama i u državnim organima. S druge strane smo promenom koeficijenata, promenom osnovica sve to pobrkali i sada imamo, ako se ne varam, neki kažu 600 koeficijenata, a neki kažu čak 900 različitih koeficijenata i pet osnova, jednostavno jedan, da nazovem tako, karambol u platama javnog sektora.
Podsećam da ceo javni sektor koristi javne pare, pare svih nas i treba da se uvedu ista pravila za sve njih. Zato, ponavljam, zalaganje, da se donese propis o ujednačavanju nivoa plata.
Molim vas da ne bude zabune. Ne mislimo da treba ujednačiti da svi imaju isto, ali svi oni koji rade iste poslove ili srodne poslove, na različitim mestima, treba da imaju približno isto. Imamo situaciju da su isti poslove i srodni poslove na jednom mestu potpuno različito plaćeni u odnosu na neka druga mesta. Ponavljam, pare su iste, javne, naše, narodne pare. Naravno, idemo dalje, pa onaj ko radi više, neka ima više, ko radi manje, neka ima manje, ali u osnovi da se izvrši to ujednačavanje.
Zašto sam sve ovo rekao? Zato što ste u odgovoru… Ne dovodim u pitanje ceo ovaj paket. Podržao sam, nemam dileme. Ali, čini mi se da treba da saslušate sve, šta još može da se uradi da bi bilo poštenije, pravednije, da bi mere koje se donesu bile održive i mogle da se sprovedu sprovodljivo. Nije pošteno ovo. Zašto nije pošteno? Na odboru ste rekli da nije cilj odredbi da se utvrdi rok za donošenje propisa kojima će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru. Zašto nije cilj? Zašto ne biste imali rok do kada mora to da donesete?
Verujem da je mnogo optimistički do kraja juna da može da se stigne, ali odredite da bude do kraja godine. Mora jednom da se donese to, jer se godinama priča o tome. Mora jednom da se utvrdi rok.
Druga moja primedba, da tako kažem, jeste ako se već ne može doneti dotle propis, zašto treba posledice da snose penzioneri? Ako Vlada ne donese propis do juna meseca, neka Vlada sebi ne isplati platu. Nemojte da penzioneri u oktobru nemaju pravo na povišicu zato što nije donet propis. Pošteno.
Ponavljam, jeste optimistički da se do kraja juna donese propis o ujednačavanju plata, stvarno je to veliki posao. Neka to bude i neki drugi rok. Ali, ako već nema, nemojte onda, neka se primeni onako kako je zakon rekao indeksacija plata i penzija, a ne - zato što nije donet propis, neće se primeniti predložene indeksacije u oktobru 2014. godine.
Vraćam se na početak. Gospodine ministre, uz podršku svim onim hrabrim merama koje ste ovde predložili, ono što treba, treba do kraja razjasniti ovu stvar, zašto je ovo ovako i videti kako, ako već obavezujemo, pozivamo i one koji će koristiti indeksaciju, da stegnu kaiš, jer su teška vremena, teška ekonomska, socijalna situacija, nema para, isto tako, da se obaveže Vlada ili da uradi propis ili da onda indeksaciju u oktobru mesecu uradi onako kako je predvideo Zakon o budžetskom sistemu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, ako dozvolite, o temi.
Na početku da kažem da moje kolege Dejan Radenković i Zoran Kasalović su izneli stav poslaničke grupe SPS o predloženim zakonima koji su na dnevnom redu. U pitanju su 11 predloga finansijskih zakona.
S obzirom na to da smo mi potpuno saglasni i jedinstveni, samo da ponovim to što su oni rekli i da se dalje ne zadržavam na tome, a zadržaću se na nekoliko drugih detalja.
Šta je karakteristika u Srbiji u ovom trenutku, u čemu se svi saglašavamo? Teška ekonomska i socijalna situacija i svi smo složni u tome. Šta je još karakteristično? Da ona mora da bude prioritet u radu Vlade, rešavanje te teške situacije u radu Vlade, da sva druga pitanja će zavisiti od toga hoćemo li rešiti ova ekonomska i socijalna pitanja.
Šta je stanje u ovoj oblasti o kojoj govorimo danas? To je ono sa čim hoću da se složim, što je gospodin ministar juče rekao, čak ne znam da li u prvoj rečenici, suočavanje sa realnošću. Realnost je kriza javnog duga koja je skočila sa 29 na 64 čini mi se, visok deficit i nedovoljna privredna aktivnost, što znači da imamo mnogo njih i na mnogo načina koji troše i ono što nemamo, a veoma malo onih koji prave pare, koji proizvode pare.
U takvoj situaciji prva karakteristika ovog predloga je, gospodine ministre, tu imate priznanje, što ste priznali problem i niste sakrili i rekli – Srbijo, ovo je danas tako i mi moramo da preduzimamo mere ne bi li izašli iz toga. Tako je i predviđen ovaj jedan set mera.
Rekli ste da je ovo prvi korak ka rešavanju visoko budžetskog deficita. Ja se sa tim slažem i podržavam. Rekli ste da je cilj da se stabilizuju javne finansije i pokrene privreda. Zbog tog cilja, koliko god ove mere bile teške i nužne, mi ćemo vas podržati da dođemo do njega konačno.
Najavili ste i druge zakone za poboljšanje privrednog ambijenta i to sigurno ne treba sporiti. Ali, ono što želim da skrenem pažnju to je najava predloga zakona, u narednom periodu, između ostalih i Zakon o radu. Sigurno je da potrebno vršiti korekciju u tom zakonu. Ono što želim da vas upozorim, da kao Vlada, mnogo više i koordiniranije radite na pripremi tih zakona. Nije dobro da u javnosti imamo četiri verzije. Svako piše svoj zakon, svako ima neku svoju politiku.
Gospodine ministre, postoji samo jedna politika, politika Vlade, a izvolite u Vladi borite se za tu politiku. Nemojte samo, s obzirom da ima dosta zaglušujuće prisutnosti u javnosti, jedna teza da je Zakon o radu taj koji je napravio užasnu privatizaciju, koji je loš privredni sistem uspostavio u ovoj državi, koji je otpustio toliko stotina hiljada ljudi, napravio javni dug itd. Prenešeno – nemojte da radnici budu ti koji su eto krivi zbog takve jedne katastrofalne ekonomske situacije.
Ovom vam pričam iz razloga, radniku mora da se vrati dostojanstvo da radi, jel on pravi profit. Sada je nažalost, sve više i sve prisutnije takav pritisak u javnosti da je to samo jedan čist trošak. On više nije čovek, on je trošak i treba ga smanjiti. Zato, ponavljam, vreme je nema kud dalje, i za ekonomske reforme. Najavili ste i socijalne reforme. Vi ste to nazvali velike reforme. Njih treba podržati. Ali, upozoravam vas, bez socijalnog dijaloga svih partnera i poslodavaca, i sindikata, i Vlade, ni jedna reforma ne može da uspe. Pozivam vas, ne vas, nego i celu Vladu da na taj način socijalnim dijalogom dođete do tih mera. Isto tako ni ekonomska ni socijalna reforma ne mogu uspeti, ako nisu socijalno pravedne.
Ono što želim da kažem, ovih 11 finansijskih zakona ne govore o razvoju. O tome će da govori budžet koji je u stvari suština ekonomske politike i drugi akti. Oni govore o finansijskoj konsolidaciji. Govore o potrebi povećanja prihoda s jedne strane i ograničavanja rashoda s druge strane.
Vrlo kratko ću se osvrnuti na neka od njih, kada je u pitanju PDV i porez na dobit. Kada je u pitanju PDV, nužno koje moramo da podržimo, ali svesni da će da smanji potrošnju, a da će da poveća cenu. Porez na dobit koji želimo da podržimo iako ne daju efekte u 2014. godini. Zbog potrebe da se uđe u poresku reformu, da se više oporezuje kapital, a manje rad i to treba da nam bude putokaz.
Kada je u pitanju rashodna strana, najveći doprinos umanjenju rashoda daju u stvari zaposleni i penzioneri, kroz ograničenu indeksaciju plata i penzija i kroz zabranu zapošljavanja za dve godine. Ono na šta želim da vas upozorim u jednom trenutku to je da date jedan odgovor. Iduće godine se povećavaju plate u skladu sa onim indeksom 0,5, u oktobru 1%, jer to je već doneta mera i to nije u ovim predlozima zakona, ali i na jednom mestu ste rekli da ako se do 1. jula ne donese propis o ujednačavanju plata, neće moći da se povećaju.
Hoću da dam snažnu podršku donošenju propisa za ujednačavanje plata, jer ovo što se događa u Srbiji postaje besmisleno. Isti poslovi na različitim mestima mnogo različito se vrednuju i kada su u pitanju zaposleni i kada su u pitanju funkcioneri. Izvinite, predsednik Republike je izgleda najmanje odgovoran od svih mogućih funkcionera, razno-raznih zaštitnika. To nije dobro. Zar je logično da šef kabineta predsednika ima veću platu od predsednika Skupštine? Mnogo dugo insistiramo na tome, dajte da to pravedno uradimo. Ne tražimo veću masu nego da se uradi pravedno. Tako razumem i taj propis o kome govorite, o ujednačavanju plata, ali morate da objasnite šta znači to ako se ne donese neće se povećati penzije 0,5? Treba da odgovara onaj koji nije doneo, a ne oni koji koriste ta sredstva.
Drugo na šta želim da skrenem pažnju jeste da mislim da više ne treba obnavljati centralni obračun plaćanja. Neka ovo bude zadnji rok, jer jednostavno previše dugo se to odlaže. Kada je u pitanju zabrana zapošljavanja, želim da kažem da podržavam tu meru, ali kao pravac. Čuo sam cifru od vas da je oko 740.000 ljudi u pitanju. Molim vas da i tu budemo oprezni i da tu budemo pošteni. Nemojte da stvaramo klimu u javnosti da su to džabalebaroši. U tih 740.000 ljudi tu su i rudari Kolubarskog basena „Kolubara“ koji proizvode i pripadaju tom sektoru, kao i u Kostolcu, da ne nabrajam dalje. Naravno javne službe kao što su lekari, profesori itd.
To je značajna mera koja može da doprinese koliko sam sračunao za oko 6% za dve godine što nije mala cifra. Ali želim da ukažem na veliku odgovornost Vlade da s obzirom na to da će doneti i podržavam vaš pristup da donesete neka pravila gde šta treba stvarno, da to bude prvi potez ka pravoj racionalizaciji, ali koja neće smanjiti kapacitete i platne razrede. To je rešenje. Ovo je prvi potez.
Šta je odgovornost Vlade? Kada bude određivala da ne kompromituje ovu celu meru, ali istovremeno da vodi računa da nije svuda isto, u prosveti, u zdravstvu, kulturi itd. Ako jedan učitelj ode, mora drugi da dođe. Kako bih rekao, nije šišanje u jednoj ravni.
Pošto vreme ističe, preskočiću ostalo, a zadržaću se samo na zadnjem i to želim da vam kažem. Dobićete podršku za ove mere, ali dobićete i zadatak. Zadatak je sledeći. Pored svih mera važećih i novih, fiskalna konsolidacija ostaje najveći problem i šansa za veće prihode, to je rešavanje problema poreske nediscipline i sive ekonomije. Zašto to kažem? Zato što je u Srbiji postalo normalno, skoro kao kultura da se ne plaća porez, doprinosi, dažbine, računi, rad na crno, trgovina na crno, ogromna dugovanja itd, a mi opraštamo, podstičemo, umanjujemo, nepravedni prema onima koji plaćaju, jer kroz povećanje cena plaćaju zbog onih koji ne plaćaju itd.
Pred vama je veliki zadatak i odgovornost da u Srbiji jednom stane i da se kaže – mora da se plati porez, mora da se plate doprinosi, mora da se plaćaju računi, dažbine i sve ostalo. Tu je šansa za veće prihode od ovih koji su ovde navedeni. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, gospodine predsedniče Vlade, mi smatramo da je ovo važno pitanje koje reguliše član 5. zakona, a govori o licenci.
U stvari, da bi regulisali ovu oblast, da bi mogli da jasno kažemo ko može da obavlja detektivsku delatnost, uvodi se licenca, a član 5. o kome sad govorimo govori ko sve može da obavlja taj posao, odnosno ko može da dobije licencu.
Koliko sam razumeo iz ovih dosadašnjih rasprava, imali smo s jedne strane predlog amandmana koji predlaže neka ograničenja i s druge strane, veoma je argumentovan odgovor predsednika Vlade, odnosno ministra unutrašnjih poslova, predloživši i usvojivši ovde kroz amandmane na sednici Vlade i kroz sam predlog zakona mnogo šire, mnogo oštrije uslove.
Mi smatramo da treba to podržati, to prihvatiti jer jednostavno onaj predlog koji smo čuli od kolega koji su podneli amandman, malo pre sam i čuo od jednog drugog kolege da razume i da je dovoljno bezbednosna provera da stoji, da je dovoljno jasno, dovoljno ograničeno, dovoljno oštro, tako da mislim da ovde nema nikakve dileme, predlog jasno to reguliše, mi podržavamo takav predlog i predlog Vlade vezano za amandmane na član 5. Toliko, hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želim samo da dam nekoliko komentara zbog javnosti. Pominju se ljudi, amandmani na članu, a ne zna se o čemu se radi.
Da ne bi bilo dileme i zabune, amandman koji su podnele moje kolege Zoran Radovanović i Dejan Radenković odnose se na područje, utvrđivanje područja nadležnosti Višeg suda u Negotinu kao posledica predloga navedenih kolega, kada su predlagali da se osnuje Osnovni sud u Kladovu.
Dakle, kada je bio član 3. koji je govorio o osnovnim sudovima i sudskim jedinicama, to je bila ključna rasprava. Ovaj amandman i naredni amandmani su posledica tih amandmana uloženih na član 3.
Dakle, kada je bio u pitanju predlog da se formira Osnovni sud u Kladovu, onda slede ovi amandmani koji pokrivaju Kladovo od strane Višeg suda, naravno odgovarajući za javno tužilaštvo.
Isti su takvi amandmani kada je u pitanju predlog da se formira Osnovni sud u Apatinu. Sledeći ovi amandmani se odnose na njih i kada je u pitanju predlog da se formira Osnovni sud u Smederevskoj Palanci, sledeći amandmani se odnose na to da se pokrije i taj sud i na kraju i Sopot.
Dakle, želim u jednoj rečenici da kažem, mi smo izneli, odnosno moje kolege, argumentaciju zašto treba da se formiraju ti osnovni sudovi. Naravno, Vlada, ministarstvo nadležno su izneli svoju argumentaciju.
Šta je ovde ključna stvar? Ako se usvoje oni amandmani, onda ovi moraju da se usvoje, jer neko mora da pokrije područje tog osnovnog suda i sa strane višeg suda i tužilaštva. Ako se oni ne usvoje, onda je ovo potpuno bespredmetno dalje, ovi amandmani koji se odnose na izmenu područja višeg suda i na osnivanje javnih tužilaštava.
Zašto sam ovo sve rekao? Glavnu argumentaciju smo izneli u raspravi o sudovima i sudskim jedinicama, ovi sada naredni amandmani su samo posledica toga i mi nećemo iz razloga racionalnosti dalje obrazlagati nijedan od ovih narednih amandmana, jer su svi posledica onih prethodnih, da ne bi gubili vreme. I vi imate argumentaciju i mi, pa kako bude. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SPS će podržati ovaj amandman Odbora, odnosno u danu za glasanje će glasati za ovaj amandman. Smatramo ga značjanim jer uvodi četiri nove sudske jedinice – Varvarin, Kovačica, Ćuprija i Bogatić.
Poslanička grupa SPS je imala predlog amandmana koji se odnosi na ove sudske jedinice, tako da sa te strane izražavamo zadovoljstvo što je to tako.
Prva tačka koja se odnosi na promenu nadležnosti suda u Aranđelovcu i Kragujevcu, koji omogućuje da u sudskoj jedinici u Topoli, koja je inače već bila predviđena da postoji, ali približava je Rači, tako da Rača može da je koristi. Što se toga tiče, imate našu punu podršku.
Koristeći vreme ovlašćenog predstavnika, želeo bih da se osvrnem i na nekoliko amandmana za koje mislim da su mogli da nađu mesto u ovom amandamnu Odbora.
Što se toga tiče, imate našu punu podršku. Želim da se ovde, koristeći vreme ovlašćenog predstavnika, osvrnem i na nekoliko stvari za koje mislim, još nekoliko amandmana, za koje mislim da su mogli da nađu mestu u ovom amandmanu odbora. Držim se ovog obrazloženja koje kaže da, imajući u vidu opravdane razloge koji su izneti u većem broju amandmana narodnih poslanika, što znači da je skoro postojala opšta saglasnost za ovaj amandman, za ove sudske jedinice, što nije sporno i za podršku. Isto tako, mislim da treba dobro obratiti pažnju i na one amandmane gde nisu baš sve poslaničke grupe uložile, a isto tako postoji jasna i jaka argumentacija.
Gospodine ministre, na mnogo mesta u mišljenju Vlade dali ste sledeće obrazloženje – da se Predlog zakona zasniva na analizi rada osnovnih sudova, prosečnim godišnjim prilivom predmeta, kriterijuma geografske udaljenosti i razvijenosti putne mreže, broju stanovnika, tradiciji kao i realnim potrebama građana za sudskom zaštitom. Naravno, sve to imajući u vidu da treba obezbediti, odnosno, poštovanje prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, bolju organizaciju rada i smanjenje troškova pravosuđa, ujednačavanje sudske praske i ostvarivanje ravnopravnosti građana kao i podizanja kvaliteta sudskih odluka.
Veoma respektujem ovo obrazloženje i mislim da je logično da onaj ko uredi pravosudni sistem da ima ove kriterijume. Dakle, nijedan ne dovodim u pitanje, ali želim da vas, gospodine ministre, podsetim da ja kao građanin, kao laik, dakle iz ugla građana posmatram ovo, ne sme da se, kako bih rekao prenebretne najvažniji kriterijum - da li je sud dostupan građanima na najlakši mogući način.?
Ovo vaše ne dovodim u pitanje, tačno je - košta, o tome treba voditi računa, potpuno sam saglasan. Prošli put sam u načelnoj raspravi rekao - najbolja je stvar kada bi svaka opština imala opštinski sud. To bi bila prava stvar. Naravno, vi ćete mi odmah reći - jeste ali ko će to da plati itd. Dakle, to imam u vidu, ali i vi uz ove kriterijume, mislim da treba da još jednom pogledate, za mene najvažniji kriterijum dostupnost suda građanima.
Prošli put sam pomenuo još jedno pitanje za neke sredine, male sredine nije sud samo organ sudske vlasti, to je jedan poseban društveni fenomen koji okuplja obrazovane ljude, sudije, advokate i da ne nabrajam dalje. Odlaskom odatle, naravno, prazni se sredina a onda je pritisak na Beograd, Kragujevac, Niš itd.
Dakle, uvažavam ove argumente, veoma ih poštujem, a iz ovog razloga o kome sam sad govorio i ponavljam meni kao građaninu najvažnije je koliko mi je dostupan sud, kako mogu do njega najpre, najlakše da stignem, da dođem, da bi ostvario ono vrhunsko pravo - pravo na sudsku zaštitu. Iz tih razloga ima dosta amandmana koje smo predložili, u smislu i podrške vašim strateškim kriterijuma, ali istovremeno da vas upozorimo da još jednom pogledate i to je bio povod da govorim, kada je u pitanju amandman Odbora, upravo da bi se ispoštovali ti kriterijumi.
Predložili smo kao poslanička grupa, inače neću govoriti posle o svakom amandmanu, predložili smo Osnovni sud u Kladovu, Osnovni sud u Apatinu, Osnovni sud u Sopotu. Vaše obrazloženje na moje pitanje u načelnoj raspravi – kakva je razlika između suda sada, osnovnog i sudske jedinice je bio da nema osim administrativnog rukovođenja, osim pretećih službi itd. To je meni dovoljan argument da je građanima svejedno da li je sudska jedinica ili je osnovni sud.
Govorim iz ugla građana. Kladovo ima sudsku jedinicu ok. Šteta je što na Odboru nije, recimo, izašao je predlog da Apatin ima sudsku jedinicu, za to ima uslove. Radi se o pograničnoj opštini, velikoj opštini, 30.000 stanovnika itd. Za Sopot i Barajevo, kada sam predložio osnovni sud, imao sam u vidu uz vašu pohvalu, baš prema vama, kada ste onaj famozni Drugi osnovni sud koji je obuhvatao 2.000 kvadratnih kilometara sa nekoliko stotina hiljada stanovnika podelili na tri, Lazarevac, Obrenovac, kao gradovi i Mladenovac, Osnovni sud u Mladenovcu koji pokriva Mladenovac, Sopot i Barajevo, apsolutna podrška.
Zašto smo upozorili za osnovni sud? Zato što taj Osnovni sud Mladenovac, Sopot, Barajevo ima preko 100.000 stanovnika. Ponovo će da bude glomazan. Ima oko 800 i nešto kvadratnih kilometara. To su bili razlozi. Inače, uz vaše obrazloženje da osnovni je sud i sudska jedinica da ne kažem potpuno isto, ne računajući način rukovođenja zadovoljava to, iako mislim da treba vratiti na onu jednu rečenicu iz vašeg izlaganja i mog podsećanja u načelnoj raspravi, treba pratiti ovu mrežu i odmah reagovati tamo gde je to glomazno, gde je veliko, da se i dalje smanjuje itd.
Upravo iz tih razloga, uz ove koji su već prihvaćeni u amandmanu Odbora, dakle, geografske udaljenosti, razvijenosti putne mreže, itd. da ne ponavljam, zato smo smatrali i smatramo i sada da treba još jednom da pogledate i potrebu da Nova Varoš ima sudsku jedinicu, jer se radi o ogromnom prostranstvu, nerazvijenoj opštini, brdsko-planinskoj opštini. Iz ugla kako građanin da dođe do suda, Guča, Lučani, ne samo Guča nego Guča – Lučani, kao teritorija. U celini opet sa sličnom konfiguracijom. I da ne nabrajam one male sredine Boljevac, Svrljig, Ljig itd. o kome sam malopre govorio.
Dakle, želim da ponovim da smo potpuno saglasni sa ovim amandmanom Odbra, ali da mislimo da ima prostora da još jednom bez obzira što nije postojala opšta saglasnost svih poslaničkih grupa, da još jednom pogledate svaki od ovih amandmana, sve sa osnovnim ciljem, ispoštovati kriterijume. Ali, dajte da još jednom vidimo da li smo učinili sve da taj sud bude dostupan građaninu, a ponavljam, to nam je najvažnije. Hvala.

Samo kratko, pošto je naša koleginica Snežana Bogosavljević, takođe, podnela istovetan amandman. Mi to podržavamo i ja sam to već govorio danas kada sam govorio o amandmanu odbora. Radi se o istom amandmanu i podrška tome. Hvala.

Samo da se zna o čemu se radi. Potpuno je isti amandman za Varvarin i Sićevac, da se dobije sudska jedinica. Prihvaćeno je, samo da se zna o čemu se radi.                        

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o uređenju sudova, sudijama, o javnim tužilaštvima i Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, potpuno sam saglasan sa jednom rečenicom ministra, čine jednu celinu koja ima za cilj da stvori zakonski osnov za efikasnije suđenje, za efikasniji rad sudova, a ono što mislim da je još važnije, za efikasnije ostvarivanje prava građana.
Predloženim zakonima Vlada i nadležno ministarstvo nam iskazuju nameru, iskazuju nam pravac i određuju cilj koji se želi postići, da se uspostavi efikasna i ekonomična mreža da bi se obezbedilo pravo na pravično suđenje, pravo na suđenje u razumnom roku, jednostavniji i brži pristup postupku pred pravosudnim organima, efikasnom i olakšanom pristupu sudu kao pristupu pravdi svakog građanina, bolja organizacija rada i smanjenje troškova pravosuđa, ujednačavanje sudske prakse i ostvarivanje ravnopravnosti građana u tom smislu, smanjenju zaostataka u rešavanju predmeta, ravnomernijoj opterećenosti sudova i sudija, smanjenju sudskih troškova, efikasnijem i bržem donošenju odluke, odnosno podizanja kvaliteta odluka.
Mislimo da ti ciljevi, te namere, taj pravac zaslužuju apsolutnu podršku i poslanička grupa SPS će podržati i nameru i pravac i ciljeve koji se žele dostići, a opet sve da bi se obezbedila ona fundamentalna prava građana, pravo na pristup pravdi, pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na pravično suđenje. Dakle, ciljevi, namere, pravac imaju našu apsolutnu podršku.
Veliki problem sa kojim se suočava pravosudni sistem kod nas ogleda, između ostalog, u nekoliko po meni bitnih stvari o kojima ću nešto reći. Ukazano je na nefunkcionalnu mrežu, ukazano je na nejednaku opterećenost, ukazano je na neujednačenu sudsku praksu, neravnopravan pristup sudovima, na nejednakost građana i stranaka, pravnu nesigurnost, neefikasnost, velike zaostatke u starim predmetima. Sve to negativno utiče na principe pravne države i vladavinu prava. Zato ovim prethodnim namerama, pravcu i ciljevima dodajem još jedan, a to je vratiti poverenje u pravosudni sistem.
Izneću nekoliko činjenica o važnosti rešavanja ovih pitanja, pa recimo, kada je u pitanju suđenje u razumnom roku, koristim podatke koje ste vi ovde naveli Evropskog suda za ljudska prava za 2011. godinu 6.750 predmeta. Najveći broj odnosi se na to. Ustavni sud 2012. godine od 2.587 odluka, u 2.112 utvrđena je povreda prava, a najviše povreda na suđenje u razumnom roku. To govori koliki je značaj ući u rešavanje ovih problema.
Ono što je takođe karakteristika naših sudova, to je veliki broj nerešenih predmeta, skoro 60% starih predmeta, ako je u Srbiji 1.647.349, sa povećanjem u odnosu na 2011. godinu, ističem ovaj podatak zbog sledećeg, na čemu ćemo se najviše zadržati, a to je da su najveći procenat starih predmeta imali osnovni sudovi, skoro svaki drugi nerešen predmet ili imali su 44,65%. Sve ovo govori o potrebi da se preduzmu mere da se ta pitanja rešavaju.
Još jedan prisutan problem sa kojim se suočavamo je problem nejednakog opterećenja sudova, odnosno sudija. Prema podacima koje ste vi ovde naveli, prosečan priliv predmeta je od 31 do 178, pa 5,7 puta postaje razlika.
Moram da kažem da je to pitanje koje je veoma ozbiljno jer nije pošteno i prema onim sudijama koji imaju 178 predmeta, ne dovodeći u pitanje nijednog drugog sudiju. Ta pitanja zaslužuju da se nađu u postupku rešavanja.
Izneli ste jedan podatak da Drugi osnovni sud u Beogradu je taj koji je imao najveći priliv, prosečno 178 predmeta. Ja ću samo dodati da Prvi i Drugi sud u Beogradu, po dosadašnjem načinu organizovanja, imaju trećinu ukupnih predmeta u Srbiji.
Zašto sam sve ovo izneo? Da bih rekao prema sudijama poštenu jednu rečenicu. To su sudije koje su imale najveći prosečan priliv, recimo Drugi osnovni sud, pa Prvi. Oni imaju i najviše prosečno rešenih predmeta, ali, nažalost, zbog velikog broja predmeta, oni imaju lošu ažurnost. Zašto ovo napominjem? Zato što teritorija za koju su osnovani i broj stanovnika su ne velik, nego ogroman.
Beograd je imao dva suda za površinu od 3.227 kilometara kvadratnih i skoro dva miliona stanovnika. U takvim uslovima, kada nema dovoljno ni sudnica, ni prostora, kada suđenje mora da se odloži, itd, pokazuje da jedan od velikih problema je i glomaznost suda. Upozorio sam i prilikom prošlog donošenja zakona, upozoravam i sada, a samo onaj o kome ste govorili danas u jednom trenutku, a to je Drugi osnovni sud, obuhvatao je područje od 2000 kvadratnih kilometara.
Znate, kada se pomene Beograd, ljudi obično misle da je to ovaj centralni deo, koji je između tramvajskih šina u krugu dvojke, a Beograd se prostire od 80 kilometara južno do Ljiga i 40 kilometara severno. Dakle, ogromno prostranstvo, ogromna teritorija i ogroman broj stanovnika.
I tada sam rekao i sada, najveće promene tada su izvršene upravo u Beogradu sa devet na dva osnovna suda.
Ono što želim odmah da kažem kada je taj deo u pitanju, konkretno sedište i područja sudova i tužilaštava, tu je učinjen napredak i želim da podržim i pohvalim to. Prvi, Drugi i Treći sud. Dakle, tri suda za gradsko područje i tri suda za, kako mi to kažemo, prigradsko područje.
Želim prosto da vam skrenem pažnju, uz podršku tom rešenju, i Prvi, i Drugi i Treći sud moraće da se prate i dalje, jer i jedan, i drugi i treći imaju preko pola miliona stanovnika. Doduše, mnogo je bolje nego što je bilo, ali i dalje preko pola miliona stanovnika. Ja trebam da podržim jednu vašu rečenicu koju ste danas, čini mi se, usput rekli – ovo je prvi korak na sprovođenju strategije. Ja želim da kažem i da skrenem pažnju na onaj drugi deo vaše rečenice - koja kada se usvoji, već sutra mora da se prati koliko će dati efekte to rešenje da bismo odmah predlagali promene i slično tome. Dakle, ova tri preko 500.000.
Formiran je jedan sud za Lazarevac, za Obrenovac, koji su gradovi sa 60.000, 70.000 stanovnika, potpune celine i jedan Mladenovac sa sudskom jedinicom za Sopot i Barajevo. Mislim da tu nije bilo potrebno poređenje Kanjiže i Sopota, iako su pojedinačno sa približnim brojem stanovnika, jer je ovo sudska jedinica za dve opštine, i Sopot i Barajevo. Kada se to sabere, to je 50.000 stanovnika. To je ogromna teritorija, negde oko 500 i nešto kvadrata. To je 12.000 vikend kuća koje takođe imaju neku potrebu za sudskom zaštitom, te prema tome ima puno osnova i želim da podržim taj vaš pristup, iako smatram da treba u daljem radu tražiti rešenja i stvarati mogućnosti da Sopot bude sud, jer je to najstariji sud u Beogradu, formiran pre dva veka Odlukom Knjaza Miloša 1827. godine sa ogromnom teritorijom. Dve opštine bi pokrivao.
Takođe vas upućujem na to da treba nastaviti sa traženjem mogućnosti za i druge opštine, pre svega za Grocku. I sami ste to pomenuli. Ima oko 100.000 stanovnika. Mislimo da ima svih uslova da se stvara mogućnost da imaju svoj sud.
Hoću da kažem da jeste veliki napredak i mi ćemo to podržati, ali isto tako želim da vam skrenem pažnju da ima nekih uvažavajućih kriterijuma koje ste dali, i osnovnih i dopunskih, za formiranje suda, odnosno sudske jedinice. Da ih ne čitam sada ovde, detaljno su tamo razrađeni, od broja stanovnika, od smeštajnih kapaciteta, mogućnosti za razvoj, razuđenost opština itd, pored osnovnih kriterijuma broja predmeta.
Želim da vas upozorim u smislu podrške ovim ciljevima o kojima sam govorio, da treba imati u vidu još nešto među ovim kriterijumima za koje smatram da je najvažnije to da se ne naruši dostupnost pravde svim građanima, da im u potpunosti bude omogućen pristup sudu. To je, po meni, glavni kriterijum. Poštujući sve ove kriterijume za koje smatram da su pošteni, mislim da treba da imamo u vidu da u malim opštinama sud nije samo organ sudske vlasti, već to je jedan poseban fenomen koji je veoma značajan za tu opštinu, jer okuplja oko sebe obrazovane ljude sa svim onim kategorijama koje ga čine. Odlaskom odatle sredina se prazni i vrši se pritisak na centre i onda dolazimo u situaciju da ponovo dobijamo ogromne, odnosno glomazne sudove.
Podržavajući vaš predlog oko sedišta i područja sudova, pozivam vas još jednom da dobro pogledate svaki predlog. I mi smo uložili neke amandmane s ciljem da bismo vas podržali u pravcu, namerama i ciljevima. Ponudili smo konkretna rešenja koja ne dovode u pitanje to, a mogu da pomognu da zakon bude primenljiv u narednom periodu. Neću vam sada oduzimati vreme u odnosu na te detalje. Samo skrećem pažnju da treba pogledati svaki od njih, jer čini mi se da, koliko god da ima dosta pozitivnih razloga, podrške za povećanje broja osnovnih sudova, veliki broj opština je ostao bez suda. Dozvolite, neka to bude stari način razmišljanja, najbolje rešenje je, naravno, ako postoje ekonomske mogućnosti, da svaka opština ima svoj sud. To je najbolje rešenje. Tada je pristup sudu najbolji. Ali, uz tu podršku, molim vas još jednom da pogledate da li je dobro da 47 opština ostane bez sudije i sudske jedinice. Uvažavajući sve ono o čemu ste govorili, sve iz razloga da donošenjem ovih zakona obezbedimo što veću podršku da bi ono što je važno bilo primenljivo u narednom periodu. Naravno, govorićemo o tome konkretno kada budu amandmani.
Želim sa nekoliko reči da se zadržim na ova tri naredna zakona. Kada je u pitanju zakon o izmenama Zakona o uređenju sudova, želim da istaknem onaj prvi deo u kojem se govori o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, o tome ste detaljno govorili, a sve zbog onih podataka o kojima sam govorio malo pre, koliko imamo nerešenih predmeta itd. Dakle, tu mogućnost da u okviru sudskog sistema se brže i efikasnije odreaguje, da bi se skratio taj rok. I ne samo taj. Kada je u pitanju suđenje u razumnom roku, toga imamo i kod Zakona o sudijama, gde se govori o tome da čak i u delu da sudija može biti u prilici da plati naknadu štete, ako je on namerno doveo do toga, pa čak i da može da mu se oduzme predmet, pod određenim uslovima, naravno, a sve u cilju da bi se obezbedila efikasnost suđenja. Sve ovo napominjem samo na pravcu onoga o čemu sam govorio, koji su problemi i zašto tako treba da ih rešavamo.
Kada je u pitanju naknada štete i disciplinski prekršaj zbog namernog uticaja sudije na suđenje u razumnom roku, sve je to vrlo precizno i ograđeno. Znači, ako je sudija namerno to uradio, ako nisu uticale objektivne okolnosti na to nego je sudija iz nemara doveo do toga, mi to podržavamo. Ali, istovremeno, ne može država da se abolira od toga. Neko štetu mora da plati. Ako nije sudija, ko je? Ili u predlaganju rešenja koje će dovesti do toga da ne bude ta mogućnost, ili neko u lancu ko je to napravio. Dakle, ne može da se desi da niko nije kriv, šteta ogromna, pare ogromne, a istovremeno gledamo kako da uštedimo neki dinar.
Moje pitanje je vezano za sudske jedinice. Mislim da biste trebali, kasnije, kada bude bila prilika za to, malo preciznije da objasnite da će moći da se sudi i u sudu i u sudskoj jedinici. Doduše, vi kažete – u određenim predmetima. Zbog toga „određeni predmeti“, bilo bi vrlo značajno taj deo potpuno razjasniti. Jer, ako to bude da može da se sudi, sva ona suđenja koja su se do sada sudila samo u osnovnom sudu, onda je potpuno irelevantno da li je sud ili je sudska jedinica. Razlikovaće se u broju sudija, upravitelji i razne ostale stvari o kojima govorimo.
Kada je u pitanju vrednovanje rada sudija, koja je nadležna struka? Nema politike. Dakle, Visoki savet sudstva, komisija od tri člana, viši sud u smislu stepen iznad. I to je dobro. Kao što je dobra i ova transparentnost vezana za predlog sudija, kao što je dobra transparentnost vezana za to da i za predsednika suda, kao što je dobro da izađe sa programom kako da to unapredi, kao što je dobro da ta transparentnost bude i kada je u pitanju premeštaj sudije, jer se traži i mišljenje suda odakle odlazi i mišljenje suda u koji dolazi.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Petronijeviću.)
Pošto mi vreme ističe, želeo sam da ukažem na nekoliko od ovih pitanja, imajući u vidu cilj, namere, pravac kojim želite da idete, šta želite da postignete, odnosno, šta je efekat. Efekat je da građanin oseća boljitak, da on ima pravo na efikasnije suđenje. Imajući sve to u vidu, mi ćemo dati podršku tome, a ovo što smo predložili, neka konkretna rešenja, želimo samo da na konkretan način doprinesemo ostvarenju tog cilja, da bi zakon bio primenjiv i da bismo ispoštovali sve one kriterijume koji se moraju ispoštovati.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, stav Poslaničke grupe SPS o predloženom zakonu je izneo moj kolega Zoran Kasalović u načelnoj raspravi. Smatrali smo da je to dovoljno za ove predložene izmene zakona.
Međutim, želim da ukratko samo ponovim taj stav, imajući u vidu da se mnogo toga priča i van ovog predloženog zakona. Da ne bi zbunjivali građane, ja ću samo kratko reći o predlogu izmena, odnosno o amandmanima koji su dati na predloženi zakon.
Samo da podsetim da je Zakon o javnoj svojini usvojen septembra 2011. godine, vrlo veliki, važan, sistemski zakon, koji smo mi podržali. Prema tom Zakonu, javno preduzeće, društvo kapitala, bez obzira da li su osnivač republika, pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, bili su dužni da do, odnosno u roku od dve godine, podnesu zahtev za upis prava svojine na nepokretnostima, tamo gde su imali pravo korišćenja.
Šta imamo sada posle dve godine? Imamo jednu situaciju da to nije urađeno. Mi se nalazimo pred dve mogućnosti – ili da podržimo predloženu izmenu koju je Vlada predložila, da se produži rok za još godinu dana, ili da se primeni ona druga posledica, ako se u roku od dve godine javna preduzeća nisu upisala, a to je da te nepokretnosti prelaze u državnu svojinu ili svojinu pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave. Mi smatramo da je ovo drugo gore, teže, vraćamo se na početak. Zato smo podržali i podržaćemo predlog da se produži rok za godinu dana. Da li je za godinu dana, šest meseci, mi pripadamo onima, kao i velika većina građana, koja veruje ministru da je to realno procenjen rok u kom vremenu to može da se obavi. Dakle, nećemo podržati amandmane, podržaćemo predloženu izmenu zakona.
Nezavisno od toga, smatramo da je ovo starije, kako bih rekao, da se produži rok a ne da se primeni posledica u zakonu. Zalažemo se da se utvrdi koji su to razlozi zbog kojih se za ove dve godine nije izvršio upis svojine. Da li tu ima objektivnih, subjektivnih razloga, nekih smetnji, nečega što je sprečavalo? Ili je u pitanju subjektivna odgovornost? U tom slučaju, treba da se utvrdi odgovornost i da vidimo ko je odgovoran za to.
Inače, i jedna i druga vlada su imale vremena da reše taj problem. Prethodna je imala 10 meseci, ova 14 meseci. Kad kažem Vlada, pre svega mislim na one koji su bili neposredno zaduženi za tu oblast. Dakle, treba da se utvrdi. Treba da se vidi zašto to nije urađeno. Treba da se utvrdi odgovornost tamo gde je ima. Ali, ovog trenutka je mnogo važnije da usvojimo izmenu zakona kojim se produžava rok za godinu dana, nego da to upišemo ponovo kao vlasništvo, kao državnu svojinu, kao vlasništvo Srbije, pokrajine, jedinica lokalnih samouprava. Dakle, ponavljam, podržaćemo predložene izmene amandmana a nećemo podržati amandmane. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moja uvažena koleginica Suzana Spasojević je juče iznela stav poslaničke grupe SPS o Predlogu zakona o legalizaciji koji se nalazi na dnevnom redu, vrlo jasno, precizno i bez mogućnosti da se tumači na različite načine.
Uz podršku predloženog zakona o legalizaciji, naša koleginica ovlašćeni predstavnik je, poštujući vašu želju, gospodine ministre, a i našu, da ovaj zakon, naravno, u uskim okvirima koje je Ustav dao, učinimo što primenjivijim i što boljim, rekla da su podneti amandmani sa ciljem da se podrži ovaj zakon i sa ciljem da u nekim stvarima, pre svega tehničke i proceduralne prirode, doprinesu da on bude još bolji. Ja vas pozivam, gospodine ministre, imajući u vidu da ste i sami to činili prethodnih meseci, da sve pogledate dobro i da se ne obazirete na to ko je podneo amandman, nego da li je dobar i da li doprinosi. Grditi je najlakše.
Bespravna gradnja u Srbiji je veliki državni problem. Bespravna gradnja u Srbiji je postala pravilo, postala način, postala jedan vid kulture. Mnogi su pokušavali to da reše od 1997. godine, pa 2003. godine, kada su čak i uvedene krivične sankcije za bespravne graditelje. Godine 2009. je, moramo priznati, iskazana želja da se na najjednostavniji način izvrši legalizacija bespravno sagrađenih objekata, da ona bude masovna, da bude pravedna, na čemu mi kao SPS posebno insistiramo, da bude oročena i da dovede do krajnjeg cilja, a krajnji cilj je sprečiti bespravnu gradnju.
Dakle, svi ti pokušaji koji su bili nam pokazuju da posle donošenje zakona 2003. godine, pa 2009. kada je donet nov bio je milion. Tako bar reče tadašnji ministar, a evo sada posle tog zakona koji je Ustavni sud poništio i odredbe poništio 1.300.000 bespravno sagrađen. Dakle, ogroman, veliki problem državni problem.
Mislim da treba i tu da kažemo i sledeće, da nije sam pojedinac kriv koji je učestvovao u bespravnu gradnju. Želim da kažem da mu je i sistem omogućavao tako nešto ili ga da ne kažem terao na tako nešto. Ako imamo već 1.300.000 bespravno sagrađenog objekta neće biti da su baš svi ti građani, sa svojim porodicama i prijateljima koji su im pomagali u gradnji da naprave dom za sebe kriminalci. Trebalo bi videti da li ih sistem terao da krše zakon.
Zašto ovo pričam? Zato što ovo pitanje sistemski mora da se reši. Popisati bespravne objekte je jedna stvar, omogućiti legalizaciju je druga, ali najvažnije kako sprečiti bespravnu gradnju. Kako jednom stati ovome na put, a smatramo da sprečiti bespravnu gradnju je najbolji način da se spreči tako što će se omogućiti sistemski, država će omogućiti i veoma očekujem od vas gospodine ministre, kroz najavljeni Predlog zakona o planiranju izgradnji, da se upravo stvore ti uslovi, da građaninu bude jednostavnije, lakše, jeftinije, sigurnije da gradi sa dozvolom nego da legalizuje bespravan objekat.
Onda kada mu bude bilo jednostavnije da gradi sa dozvolom, sigurnije, jeftinije, neće imati potrebe da se pravi bespravno bez dozvole. Ako se to ima u vidu, želim da kažem, da mi unapred podržavamo vas, podržavamo Vladu, da dođe do tog Zakona o planiranju i izgradnji koji će pojednostaviti, da kažem najjednostavnije, što može pojednostaviti proceduru dobijanje građevinskih dozvola koji će na najlakši, najefikasniji način omogućiti građanima da dođu do nje. Tada će bespravna gradnja postati u Srbiji anomalija, a ne pravilo i to će biti najbolji način da se spreči dalja bespravna gradnja.
Želim unapred da vas podržim da i u vašem jednom izlaganju pre posla godine kada ste rekli pozivam sve da učestvuju i da kažu šta misle da dođemo do najboljeg Zakona o planiranje izgradnje, da Srbiju planski, svako parče njene teritorije pokrijemo, izgradnju da učinimo podsticajnom, pojednostavimo dobijanje dozvola i na taj način kažemo bespravna gradnja je sramota, a ne pravilo.
Podržaćemo vas i tražimo da i dalje nastavite u tom smislu, da zakon važi u mnogo dužem periodu, a ne kao što već postalo pravilo da zakon važi dok traje jedna Vlada, pa kada dođe druga onda drugi zakoni itd. To će omogućiti i konkurentnost privrednog okruženja, to će omogućiti i stranim investitorima da dođu da ulažu, građanima da jednostavnije dobiju dozvolu, ali ne samo i stranim nego i domaćim. Čini mi se da tome ne poklanja dovoljno mnogo pažnje.
Navešću jedan primer, ne znam da li je tačan, prosto javnost da zna. Čuo sam da ima interesovanja „BK grupe“ da Prokop završi koji se 30 godina gradi, 30 godina traje ta izgradnja, pod vrlo povoljnim uslovima. Tu je gospodin Karić, da li je to tačno, ako je tačno zašto to nerade, ako nije tačno kažite javno da nije tačno i da iza toga stoji nešto drugo. Dakle, suština je u tome pojednostaviti način dobijanja dozvole, na jednom mestu, jeftinije, jednostavnije, to će biti način da se spreči bespravna gradnja.
Kada je u pitanju ovaj konkretno zakon koji je pred nama, želim da istaknem tri stvari. Mi ćemo podržati zakon. Amandmani koji su podneti imaju za cilj da vam još više pomognu u vašoj želji da se legalizuju ovi objekti, ali moramo da kažemo građanima Srbije da su karakteristike ovog zakona sledeće.
Pošto ni Vlada, bar ova do sada ništa ne krije, ne iznosi nikakve lažne stvari nego istinu, da li će ovo usporiti? Hoće. Da li će usložiti postupak? Hoće. Da li će poskupeti? Hoće. Ali, otvara mogućnost da se dovede u pravni sistem zemlje. Ono što je i nalog Ustavnog suda bio, a to je da će postupak biti identičan postupku izdavanja regularnih dozvola.
Druga karakteristika je, da je i ono što je Ustavni sud tražio preneto jedinicama lokalne samouprave, da na osnovu ovih kriterijuma koji su dati utvrde merila za naknadu koju će naplaćivati prilikom legalizacije bespravnih objekata. Ovde su date dve stvari koje želim da podržim kada je u pitanju naknada. Znači, u redu, država ne može to da propiše, to je nadležnost jedinica lokalne samouprave ali ovde kaže da jedinica lokalne samouprave može da propiše umanjenje naknade za uređenje građevinskog zemljišta za vlasnika bespravno izgrađenog porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj ili stambeno poslovnoj zgradi itd.
Želim kao pripadnik SPS, odnosno kluba poslaničke grupe, da snažno podržim to. Nije isto ako je neko sebi pravio krov nad glavom da bi imao gde da živi jer nije imao druge mogućnosti da dobije od države ili ako je neko pravio objekat za tržište, za profit. Uvek ćemo se zalagati za one da imaju podsticaj i povoljnije uslove koji su sebi pravili krov nad glavom.
Drugo što želim da istaknem ovde, takođe kao pozitivno, da je dato da se može umanjiti naknada i onim sredinama gde su sami građani izvršili opremanje građevinskog zemljišta. Mi imamo mnogo mesta u Srbiji gde su ljudi samodoprinosom pravili vodovod, kanalizaciju, put i sve ostalo i pošteno je da im se to na taj način prizna. Dakle, ovo govorim iz razloga što legalizacija bez obzira što je ovog puta ograničena i dalje mora da bude pravedna.
Sasvim na kraju, ipak ćemo morati, gospodine ministre da tražimo odgovor i kao država i kao Vlada – šta sa bespravnom gradnjom? Vi ste ponudili ujedno rešenje da omogućite legalizaciju onih objekata koji su po onom zakonu gde su ljudi podneli zahtev do 2010. godine, to je negde oko 700 hiljada. Ali, mi imamo tri kategorije bespravnih objekata danas, vremenski gledano. Jedni su ti koji su napravljeni do 2009. godine pa podneli zahtev. Drugi su koji su napravili do 2009. godine, a nisu iz nekih razloga podneli zahtev. Treću su oni koji su posle 2009. godine napravili. Ovde mislim, da ima još prostora kod ovih zakona da se sagleda to pitanje.
Recimo, postoji li mogućnost da oni koji iz raznih razloga nisu podneli zahtev do 2010. godine, a objekat je pravljen pre 2009. godine, da takođe uđu u proces legalizacije, da im se omogući tako nešto? Ostaje pitanje za odgovor koji mora da se traga, svi moramo da tražimo ako želimo da Srbija bude uređena, pravna, a to je šta činiti ako je stvarno 300.000 napravljeno posle 2009. godine?
Recite mi ko će to da sruši? Ja razumem da se sruši objekat koji je počeo da se pravi. Pitam, što nije srušen kada je počeo da se pravi, a ne kada je napravljen? Ima li nekih drugih načina da se to kazni, oporezuje ne znam već na koji način i da se jednom u državi, neka ova Vlada bude ta koja će da kaže – želimo da stavimo tačku i toga više nema. Toliko sam imao. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Vlade, prvi potpredsedniče, potpredsednici ministri, kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  stav odnosno podršku SPS i poslaničke grupe SPS o predlogu ekspozea, o ekspozeu koji je podneo predsednik Vlade, koji u sebi sadrži nove ciljeve Vlade i samo se po tome razlikuje od ekspozea koji je podnet prošle godine i o predloženim kandidatima za ministre, iznela je saopštila je naša uvažena koleginica Dijana Vukomanović, predsednik poslaničke grupe. Podrška je jednoglasna.
Reći ću samo iz nekoliko uglova o temi, o predloženom ekspozeu i predlozima kandidata za ministre, o dosadašnjem radu i rezultatima rada, o ekspozeu i ciljevima rekonstrukcije, te novim ciljevima.
Kada bih mogao u jednoj rečenici da kažem karakteristiku za ovu Vladu danas onda bih to rekao na sledeći način - od Vlade sa malim očekivanjima pre godinu dana do Vlade sa velikim ili čak prevelikim očekivanjima, od opreznog malog verovanja u kom pravcu će povesti Srbiju do najveće podrške jednoj Vladi od svih do sada da Srbiju vodi pravim putem. Tu ocenu su dali i daju građani, a jedino je njihova ocena validna, oni su vrhovni sudija. Naravno da ima još građana koji sa nepoverenjem gledaju na to poučeni mnogim razočaranjima, ali sam uveren da će Vlada rezultatima taj broj smanjiti.
Kada je po preuzimanju Vlade napravljen presek stanja, izdvojiću samo neka, svi pogrešni potezi u ekonomiji koji su stigli za naplatu od pljačkaške privatizacije. Prethodnih dana izneta jedna neistina da je SPS to podržavala. To nikad nije podržavano niti je učestvovala u tome. Naprotiv, stalno je tražila preispitivanje ne privatizacije, nego zloupotreba i onih koji nisu u skladu sa zakonom, uništene privrede, ogromnog procenta nezaposlenih, do kredita koji su došli na naplatu, velikog deficita, zaduženosti, negativne stope rasta BDP, rasta evra, inflacije, i da ne nabrajam dalje.
Na međunarodnom planu na Srbiju se gledalo sa nepoverenjem ne verujući da će Srbija sprovesti ono što je sama dogovorila sa međunarodnom zajednicom i na zapadu i na istoku.
Na Kosovu i Metohiji su se događaji odvijali bez učešća i uticaja Srbije, pretilo je nasilno rešavanje položaja Srba, i da ne nabrajam dalje, i dalje.
Posle godinu dana Vlade, Srbija je danas poštovana država. Njoj se veruje. Spremna je da kao ozbiljna država sprovede ono što je sama dogovarala. Građani su prepoznali Vladu koja ne krije probleme, već se sa njima suočava i traži rešenje, ne krijući od građana ništa, govoreći istinu ma kakva je da je nije lagala. To su prepoznali i građani Srbije i međunarodna zajednica. To su priznale sve države EU, jednoglasno donošenjem odluke o otpočinjanju pregovora za ulazak Srbije u EU, čak i one koje nas baš ne vole mnogo. U teškim pregovorima uz učešće EU, došlo se do sporazuma po kome se o pravima Srba, bez Srba na KiM ne može odlučivati. .
Borba protiv kriminala i korupcije, uz punu podršku i posvećenost cele Vlade i svih nadležnih državnih organa, a pre svega građana, uzela je široke razmere i daje rezultata i sve više poprima karakter sistemske.
Srbija je počela da se menja. Da se bori za svoju poziciju, za državni i nacionalne interese, da sprovodi dogovoreno. Pokazala da može i da pobeđuje, a ne stalno da gubi. Počela je da vraća veru u Srbiju i to je najveći rezultat ove Vlade, vraćanje vere u Srbiju da može i da pobedi. I to je najveći izazov i najveći zadatak za ovu Vladu, da tu veru, veru u Srbiju proširi na sve nivoe u celoj Srbiji, da to postane najjača vera od svih vera.
Vlada se opredelila za menjanje Srbije kao stalnog procesa, podigne lestvicu, da na već date zadatke doda nove i to imajući u vidu u trenutku sve većeg poverenja građana. Vlada umesto povećanog zadovoljstva povećava sopstvenu odgovornost, šaljući poruku građanima da je vlast odgovornost, a ne povlastica, da se do rezultata može doći jedini radom a ne velikim pričama. I zato diže lestvicu, pobada nov barjakčić kome se teži, kome se ide i traži ljude koji mogu da trče što brže do tamo da bi stigli i istovremeno šalju poruku, da niko ne sme da stoji.
Dakle, dodaje na zadatke nove zadatke, s ciljem da ubrza Srbiju, da bude modernija, pravednija, efikasnija, uređenija, poštovana. Ostvarivanje tih ciljeva i zadataka je suština ove rekonstrukcije i ona je u toj funkciji. Pri tom je pošla od sebe, menjajući sebe da bi mogla da menja stanje u Srbiji.
Moram da vam kažem, imajući u vidu sve one polemike koje su bile u vezi sa tim, da Srbija nije navikla na to, ali i ovo je menjanje Srbije. Želim da kažem da su predloženi kandidati upravo predloženi u smislu ostvarivanja ovih novih ciljeva.
Ipak, najsnažnije poruke u ekspozeu su vezane za ekonomsku i socijalnu situaciju u Srbiji sa pravom. U Srbiji se teško živi i Vlada nikada nije pričala da je lako. Ekonomski oporavak i preporod su nacionalni prioriteti vremena u kome živimo. Svi ostali ključni ciljevi Vlade i evropska budućnost i Kosovo i obrazovanje i zdravstvo, koji se sa pravom ne tretiraju kao trošak već kao investicija, sve je naravno zavisući od toga da li smo sposobni da obezbedimo ekonomski opstanak naše zemlje. Nismo čuli Vladu da hvali da je sve lepo. Naprotiv, da je teško, da će biti teško. Čuli smo, doduše, neke činjenice koje govore o tome da su i u ovoj oblasti postignuti određeni rezultati. Bilo je reči o inflaciji, kursu, zdravstvu, društvenom proizvodu itd. Šta smo čuli? Čuli smo odlučnost da se uhvati u koštac sa tim problemima sa ciljem da se srpska ekonomija i državne finansije izvedu na put dugoročne stabilnosti odmah danas da bi sutra bilo bolje i veoma precizno je u ekspozeu navedeno, odmereno, usklađeno sa mogućnostima resursa, okolnostima u kojima je Srbija.
Mi podržavamo i pravac i način koji ste naveli u ekspozeu kako da se dođe do tog cilja.
Imajući sve to u vidu ističem veoma važno opredeljenje Vlade da u cilju realizacije ovih ciljeva uspostavi otvoren dijalog sa privrednim udruženjima, sindikatima, stručnom javnošću, naučnim krugovima, predstavnicima međunarodnih institucija itd. Sve to u cilju ostvarivanja tih rezultata.
Ono na čemu posebno insistiram i poručujem je da je posebno važno podržati i tražiti od Vlade socijalni dijalog, socijalni dogovor Vlade i poslodavaca i sindikata. Podržaćemo kao SPS svaki dogovor koji je postignu ta tri socijalna partnera, dogovor koji treba da omogući ekonomsku stabilnost, razvoj, zapošljavanje, državi stabilne finansije, poslodavcima veći profit, a radniku da prestane da bude trošak, već čovek koji pošteno radi, prima za to platu, plaćen mu je doprinos i sve drugo što mu pripada po zakonu.
U reforme se mora ući. To svi znamo. I ekonomske i socijalne, ali ni jedna ni druga ne mogu uspeti bez socijalnog dogovora i ako nisu socijalno pravedne.
Gospodine predsedniče Vlade, vi i Vlada na čijem ste čelu, prvi potpredsednik Vlade, lider najjače stranke, potpredsednici Vlade i ministri, lideri stranaka koji čine Vladu, kandidati za ministre, imate našu punu podršku da istrajete u realizaciji zadatih novih ciljeva. Imate jasnu politiku, čvrsto je branite i odlučno sprovodite. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, želim na početku da iskažem da poštujem potrebu da na demokratski način veoma tolerantno vodite sednicu, ali želim da vam ukažem da tu postoji i neka granica.
Reklamiram član 27. koji kaže da ste dužni da se starate o Poslovniku, 96. koji kaže da postoji protokol kako sednica teče, koliko ko može da govori, 106. i 107. da imate obavezu da date svakom poslaniku koji se javlja po Poslovniku, ali da sprečite zloupotrebu poslovnika.
Šta želim da kažem? Ja i mnogi od naših kolega veoma strpljivo čekamo da kažemo šta mislimo o ekspozeu i o predloženim kandidatima. Ovde se događa da drugi koriste to vreme. Zloupotrebom Poslovnika govore u stvari o onome što se nalazi na dnevnom redu, ovde stalno kroz priču. Jednostavno, stvoren je jedan utisak, ili tako misle ili imaju takav program, da mogu da vređaju predsednika Vlada, a da on ne sme da odgovori, da mogu da postave pitanje zloupotrebom Poslovnika, pričajući o temi.
Izvinite, oni imaju mnogo više vremena, ili da, ako mislite da tako treba, hajde svi da se javimo za replike, pa da napravimo od toga nešto što nije Skupština. Skupština ima svoju proceduru. Svako ima mogućnost da kaže šta misli, da li se slaže, da li se ne slaže. Molim vas da poštujete. Povreda Poslovnika i replika su veoma precizno definisane Poslovnikom, kada se to daje. Ostale zloupotrebe molim vas da sprečite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim kratko da iznesem naš stav povodom amandmana na član 1, jer mislim da su to u suštini ključni amandmani, sve ono ostalo kasnije na druge članove je samo logična posledica onoga što se predlaže u izmenama člana 1.
Kada se pogledaju amandmani, ono zadnje o čemu razgovaramo, to je amandman kojim se predlaže da dosadašnja ministarstva ostanu ista, a da se izdvoji samo Ministarstvo zaštite životne sredine.
Želim da kažem sledeće – uglavnom na član 1. može se grupisati podnelo je pet grupa ili pet vrsta amandmana, jedni predlažu da se briše, što znači ostaje isto, kakva je sada organizacija. Drugi da se spoje privreda i finansije, a ostalo da ostane isto, treći da se razdvoje privreda i finansije, a doda Ministarstvo životne sredine, konkretan amandman o kome govorimo, četvrti, da se spoje privreda i finansije i doda Ministarstvo životne sredine i peti, da se razdvoje privreda i finansije, a životna sredina pridruži nekom drugom.
Dakle, imamo pet pristupa kada je u pitanju organizacija, odnosno koja sve ministarstva treba da imamo. Svi su naravno dali svoje viđenje, sve je to legitimno, ja to poštujem.
Svako ima pravo da iznese na način na koji misli da je najbolji da se organizuju ministarstva.
Verujem da svi imaju korektne razloge za tako nešto.
Ponavljam, poštujem sva ta mišljenja, ali, želim da istaknem da je i Vlada dala svoja viđenja u organizaciji ministarstava i nadležnosti ministarstava, onako kako je to predloženo u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Želim da kažem da ćemo mi podržati taj predlog, taj pristup, onaj koji je predložila Vlada. Želim da napomenem da svaka vlada ili oni koji sastavljaju Vladu su predlagali organizaciju ministarstava onako kako je vide na najbolji mogući način, sa najboljim željama da se organizuju ministarstva, da funkcioniše na najbolji mogući način.
Svaka vlada, ili svi oni koji su je činili prilikom formiranja Vlade su predlagali, hajde da upotrebim taj izraz svoj predlog zakona o ministarstvima, i svaka buduća vlada će isto to činiti, sve dok ne dođemo ako uopšte budemo mogli da dođemo do jednog univerzalnog modela koji će važiti za sve vlade i to bih već unapred podržao.
Ako uzmemo primere svih vlada od 2000. godine, različita su ministarstva bila, različito su organizovane nadležnosti bili, ali evo recimo kada su ova dva pita konkretna privreda i finansije i zaštita životne sredine, ono što najviše otprilike ovde zaokuplja pažnju, recimo od 2000. godine, samo u sadašnjem sastavu, aktuelnom sastavu Vlade su bili spojedni privreda i finansije.
U svim ostalim vladama su finansije bile odvojene. Recimo 2001. godine, 2004. godine, 2007. godine, 2008. godine. Tako je 2011. godine kada je vršena takođe rekonstrukcija, tako je bilo viđenje tadašnjih vlada.
Kada je u pitanju zaštita životne sredine, želim da podržim, o tome sam mnogo puta govorio onaj pristup, da se toj oblasti mnogo više posveti pažnje, jer Srbija ima mnogo problema u toj oblasti.
Govorio sam mnogo puta ovde, govorio sam konkretno i o Obrenovcu i o Kostolcu, govorio sam o jednom moćnom rudarsko-energetskom kombinatu Kolubara, koji priprema za proizvodnju struje preko 50% Srbije, ali istovremeno i najvećeg degradatora životne sredine u toj okolini. Dakle, nemam tu nikakvu dilemu.
Podržaću svaki pristup i kada je u pitanju formiranje posebnog ministarstva u okviru nekih drugih ministarstava, čak slažem se da ne treba da bude u ovom, ali poštujem ono što je i verujem, ono što je sam gospodin Vučić ovde rekao, da su i oni zapazili to i da su najavili da će se tome posvetiti veća pažnja i tražiti bolja rešenja.
Dakle, kada je u pitanju zaštita životne sredine, samo jednom u Vladi Vojislava Koštunice 2007. godine, to je bilo posebno ministarstvo. U svim ostalim Vladama i 2001. godine i 2004. godine i 2008. godine i 2011. godine su zaštite životne sredine bile sa još nekim u ministarstvo.
Dakle, imamo različitih pristupa, imamo različitih primera, ali ono što je bitno, bitno je sledeće. Naravno, ponavljam ja ću podržati pristup Vlade i pravo svake Vlade da predloži organizaciju koja smatra da najboljim mogućim načinom omogućava da sprovede svoje ciljeve.
Ono što želim da istaknem, uspešnost Vlade, uspešnost ministarstava u svim oblastima će se meriti po ostvarenim rezultatima, a ne po tome i građani će to zapamtiti i verifikovati, neće mnogo pamtiti kome je ministarstvo pripadalo itd.
Dakle, ja verujem, uz dužno poštovanje svih predloga da je ovaj predlog najbolji što Vlada misli, koja treba da vodi ovu zemlju i zato ču se opredeliti za to.
Ponavljam, uspeh će se meriti po ostvarenim rezultatima, a ja verujem da će ova Vlada imati rezultata jer setimo se kada je formirana, isto je dovođena u pitanje kao i sada, tada u nju, ne mogu da kažem niko nije verovao, ali mnogo se malo verovalo, da bi danas došli u situaciju da se od nje previše očekuje, ogromno se očekuje. Vlada u koju se imalo malo poverenja, danas je Vlada u koju građani Srbije, ne govorim mi ovde koji sedimo u sali, imaju veliko poverenje. Dakle samo uspeh, rezultati u tim oblastima biće merilo.
Sasvim na kraju, želim samo da ne bude neke zabune, bilo je tu jedno pitanje postavljeno, zašto SPS još nije predložila kandidate, kakva je to tajanstvenosti, itd? Molim vas, nema tajanstvenosti, naš stariji odnosno veći koalicioni partner je juče izašao sa konačnom listom, SPS će izaći sutra sa konačnom listom i sve će biti u roku i nemamo taj problem o kome se brinu i tabloidi i drugi. Dozvolite da ja kao član predsedništva te stranke znam malo više, koji neposredno učestvujem u tome, znam malo više od tabloida. Nemamo problem što nema ljudi, imamo problem što ih ima mnogo kvalitetnih, a želimo da damo, da predložimo najbolje rešenje. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, želim da se izvinim Narodnoj skupštini na nepristojnom reagovanju na jednu nepristojnost, kada sam iz klupe komentarisao zašto se poslanik obraća poslaniku.
Molim vas da se pridržavate Poslovnika, jer Poslovnik izričito zabranjuje da se poslanik direktno obraća poslaniku. To je nepristojno. Ja sam odgovorio, takođe, na nepristojan način, direktno iz klupe, a ne ovako.
Završiću samo sa jednom rečenicom. Socijalistička partija Srbije je podržavala Vladu Vojislava Koštunice i to nije krila, bila u Vladi sa DS i to svi znaju i sada je u ovoj Vladi, to svi znaju. Nemamo nameru nikom da se izvinjavamo, nikome da se pravdamo zbog toga. Za nas je najbitnije ono što građani kažu, kao što su kazali i prošle godine kada su nam duplirali glasove. Vi ste primetili da mi ne učestvujemo u ovim polemikama, smatrajući da treba da rešavamo probleme Srbije danas i Srbije u budućnosti, a ne da stalno imamo za temu prošlost. Hvala.