Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, narodni poslanici, opet ću kratko o ovom amandmanu, imajući u vidu da mi je to bio predmet rasprave u načelnoj raspravi.
Mislim da je ovog puta Vlada u pravu sa onim što je želela i način na koji je regulisano. Evo, o čemu se radi? Radi se o pravu na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa, članom 67, odnosno ovde se menja članom 7. jedan deo, a jedan deo se dopunjava.
Mislim da smo prošli put razjasnili ko nema pravo na novčanu naknadu. To je odredba koja i u sada važećem zakonu stoji. Drugo, to se ne menja. Dakle, ne ograničava se pravo na novčanu naknadu.
Šta je još karakteristično za ovaj važeći Zakon o zapošljavanju? Pored toga što nema pravo na naknadu onaj ko je dobio otpremninu veću od predviđene Zakonom o radu, onaj ko je svojevoljno napustio radno mesto, što nije sporno.
Treba još imati u vidu i član 66. važećeg Zakona o zapošljavanju, a on govori da pravo na novčanu naknadu se stiče posle 12 meseci neprekidnog rada i 18 meseci sa prekidima. Dakle, treba voditi računa i o jednom i o drugom članu. Ako već neko nema prava na novčanu naknadu, onda se mora primeniti na njega član 66, kao što se primenjuje i na sve druge da mora da ima 12 meseci i 18 meseci sa prekidima. Pošto se u praksi pojavljivalo da se to na jedan način, volšeban, zasnivao radni odnos na nekoliko dana, a samo sa ciljem da bi se ostvarilo pravo na novčanu naknadu, ne bi bilo pošteno prema onima koji imaju potpuno legalno pravo na novčanu naknadu.
Vlada je ovde želela, mislim da je u pravu, to da spreči i da kaže – stiče pravo na novčanu pomoć koju nema sada, kada napuni 12 meseci neprekidnog ili 18 meseci sa prekidima, kao i za sve druge što važi. Zato mislim da jeste ovde cilj da se ovom dopunom onemogući, spreči. Ovde se u stvari sprečava zloupotreba tog prava i iz tog razloga mislim da je Vlada potpuno u pravu što nije prihvatila predloženi amandman. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, moja uvažena koleginica Mirjana Dragaš je iznela stav Poslaničke grupe SPS o predlogu oba zakona. Ja ću samo da ponovim – poslanička grupa će podržati oba predloga zakona i u Danu za glasanje glasati za njih.
Želim samo kratko da se osvrnem i da kažemo još nekoliko reči, kada je u pitanju Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Pre toga, želim da kažem da Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti je važan zakon koji je veoma značajan za zapošljavanje, za povećanje zaposlenosti i za sprečavanje dugoročne nezaposlenosti. Ovde ću samo kratko da se zadržim na nekoliko podataka.
Za pohvalu je, kako god to neko tumačio, ako je 3% nezaposlenih manje u odnosu na prošlu godinu, ali je cifra od 766 hiljada još uvek velika. Ono što želim, jeste da dam podršku Vladi što su ta pitanja na vrhu agende aktivnosti Vlade. Svi vidimo veliku svakodnevnu borbu koju Vlada vodi i svi u njoj, da se privuče svaki dinar, svaki evro, svaki investitor, a sve s ciljem da se uloži, s ciljem da se otvore nova radna mesta, a nema važnijeg zadatka i posla u Srbiji nego zaposliti ljude.
Kada je u pitanju nezaposlenost, ja neću da ih tumačim, ali su značajne cifre ako je nezaposlenost sa 20,8 spala na 16,8. I neću dalje o tome. Ako je u pitanju povećanje zaposlenosti, kao značajno pitanje iz ove oblasti, i o tome neću da govorim, ali želim prosto da ponovim javnosti podatak da dva miliona 62 hiljade ljudi u aprilu plaća doprinose iz radnog odnosa, bez poljoprivrednika, bez samostalaca. Ne govorim o iznosima, ne govorim o parama, govorim, da budem grub, o komadima – dva miliona 62 hiljade lica. Dakle, 60 hiljada više. Kako god ko tumačio tu oblast, ja želim javno da kažem – bravo. Zar to ne zaslužuje podršku, kada je aktivnost Vlade u ovoj oblasti u pitanju?
Kada sam već govorio šta je Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti važan za ovu oblast, samo da kažem takođe da taj zakon upravo sadrži pet oblasti. Jedna je utvrđivanje poslova zapošljavanja i određivanja nosioca tih poslova, druga je preciziranje prava i obaveza nezaposlenih i poslodavaca, treća je aktivna politika zapošljavanja, četvrta je osiguranje za slučaj nezaposlenosti i peta su druga pitanja od značaja za zapošljavanje, kao što su evidencije, zapošljavanje u inostranstvu, itd, itd.
Predložene izmene i dopune zakona kače svakog po malo. Nije obimna promena, ali ima značaja i kao poruka, ima značaj da rešava neke probleme, ima značaj da precizira neke stvari. Ja ću se osvrnuti na tri pitanja.
Prvo, kada je u pitanju jedna od tih oblasti – nosilac poslova zapošljavanja, odnosi se na Nacionalnu službu za zapošljavanje i staću samo kod dve stvari za koje mislim da su dobre. Jedno je smanjenje broja članova upravnog odbora sa devet na sedam i to je valjda nesporno. Drugo, što mislim da je još bitnije i još važnije, predviđa se da su zaposleni dužni da se stalno usavršavaju, radi uspešnijeg obavljanja poslova. Zašto je to značajno? Značajno je zato što to već treba da bude jedan početak kontinuiranog procesa podizanja kapaciteta rada zaposlenih i naravno, podizanja kvaliteta usluga Nacionalne službe, i prema poslodavcima i prema nezaposlenima. A ono što je najbitnije – potreba veoma brzog prilagođavanja Nacionalne službe za zapošljavanje kretanjima na tržištu rada.
Drugo što želim da istaknem, a to je opet jedna od oblasti koju reguliše Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, to su mere aktivne politike zapošljavanja. Mislim da je ovaj deo izmena veoma značajan, iz prostog razloga što otvara nove mogućnosti, fleksibilnije gleda na kreiranje tih mera. Otvara nove mogućnosti u smislu da se prilagođavaju veoma brzo i tržištu rada a i lokalnim tržištima rada.
Ono što je takođe veoma bitno je da se u okviru programa, plana mera koje Nacionalna služba za zapošljavanje radi, sada unose i mere, odnosno iznos troškova za svaku meru. Znate, nijedna mera aktivne politike zapošljavanja ne može da se sprovede a da nema neke troškove. Drugo što je tu bitno, bitno je što je obaveza stalnog praćenja analize toga što je planirano, kako se realizuje, na osnovu toga se izvlače iskustva i predlažu nove mere.
Mislim da je to korak napred i da daje šansu za veći obuhvat nezaposlenih lica. A inače i same brojke to kažu. Prošle godine je bilo obuhvaćeno 108 hiljada osoba, u ovoj godini je planirano 130 hiljada osoba i daleko veći iznos sredstava.
Ovde ću se kratko zadržati samo još na dva pitanja. Jedna od mera aktivne politike zapošljavanja je mera dodatnog obrazovanja i obuke. Pored onih do sada predviđenih naknada u vidu troškova udžbenika, prevoza itd, predlaže se i novčana pomoć, što smatram da je novo, dobro rešenje i da ga treba podržati.
Jedna od značajnih mera aktivne politike zapošljavanja je sprovođenje javnih radova. Mislim da se to čak dovoljno i ne koristi i da tu ima šanse i prostora za mnogo veći obuhvat. I treba afirmisati tu meru aktivne politike zapošljavanja.
Ono što može da izazove, evo, već izaziva polemiku, to je da poslodavac više nije u obavezi izmenama zakona da sklopi ugovor o radu na određeno vreme, već „da može bilo koju vrstu ugovora u skladu sa propisima iz radne oblasti“. Mislim da je ta rečenica mogla da nađe mesto u ovom zakonu umesto toga. Znači, bilo koja vrsta ugovora, u skladu sa pravima iz oblasti radnih odnosa i priča bi bila jasna i ne bi bilo nikakvih dilema. Nadam se da ćemo to u toku dalje rasprave, u toku rasprave o amandmanima, sigurno ispraviti. Jer, ovde je cilj bio da se omogući širi obuhvat, a ne samo jedna. Naravno, svi ti ugovori su predviđeni Zakonom o radu.
Šta želim da kažem još, kada je u pitanju novčana naknada za slučaj nezaposlenosti. Moram da podsetim na jednu osnovnu stvar koju ne smemo da previdimo, bez obzira što ima mnogo problema u praksi, nezadovoljstva ili oštećenih itd. Novčana naknada za slučaj nezaposlenosti je pravo koje pod određenim uslovima, nakon prestanka radnog odnosa, ostvaruje lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti. I sve kasnije, videće se, vezuje se za obavezno osiguranje. Ali, iz obaveznog osiguranja, iz sredstava obaveznog osiguranja, proističu i mogu se crpeti ova prava. Ako toga nema, kako će moći da se isplate onda ta prava?
Inače, prošle godine je njih 63.105, čini mi se, primalo ovu novčanu naknadu. Izmene se odnose na uslove za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj određenih kategorija nezaposlenih lica.
Za preciziranje šta se smatra osnovicom i utvrđivanje načina obračuna novčane naknade, i ja ću samo kratko da se pridružim ovoj polemici vezano za uslove za ostvarivanje prava na novčanu naknadu. Molim vas, šta se tu menja? Ne menja se ništa. Dodaje se. U članu 67. se precizira da onaj kome je prestao radni odnos, njegovom voljom ili krivicom, odnosno kome je prestao radni odnos na osnovu otpremnine koja je veća od otpremnine utvrđene Zakonom o radu, ne mogu to da ostvare kao naknadu dok ne ispune uslov iz prethodnog člana, člana 66, a to je 12 meseci neprekidno ili 18 meseci sa prekidom. Šta je tu ružno? Šta se tu umanjuje? Ta formacija i do sad je bila, da ove kategorije nemaju pravo na novčanu naknadu. Sada se samo definiše da ne može da se zloupotrebi. Ako govorimo o umanjivanju, onda treba da kažemo - umanjuje se mogućnost zloupotrebe.
Želim na kraju sasvim da se osvrnem, po meni, na možda najznačajniju promeni u ovom zakonu, a odnosi se na izmene Zakona za rad u inostranstvu. Svedoci smo bili mnogih primera, mnogih zloupotreba. Mislim da je ovo dobro, ali mislim da bi bilo još bolje da Ministarstvo i Vlada razmisle da se donese poseban zakon o zapošljavanju naših radnika u inostranstvu, upravo zbog specifičnosti čitavog toga.
Da podsetim, sadašnji, važeći Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti takođe definiše u nekoliko članova ova pitanja, određuje nacionalnu službu i agenciju da posreduju, kao i ovde, u obezbeđivanju poslu, obavezuje nacionalnu službu i agenciju da obezbede zaštitu lica koja se zapošljavaju u inostranstvu. Najbitnije je, recimo, da to bude najmanje jednak tretman po osnovu rada sa državljanima države zaposlenja, dozvole, troškovi, informisanje o uslovima života i rada, pravima i obavezama o poslovima rada itd, o obavezi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, o uslovima rada i života, pravima i obavezama na radu, oblicima i načinu zaštite u skladu sa ugovorom, kao i o pravima po povratku sa rada.
Upravo dopuna ovog zakona je što se ovo do kraja nije poštovalo. Tako da, ovom izmenom i dopunom, obavezuje se agencija, mada ne vidim zašto i nacionalna služba se ne bi to isto obavezala, kao i agencije, da se precizira odgovornost prema licima koja posreduju u zapošljavanju u inostranstvu, i sa stanovišta zakonitosti, naravno, sa stanovišta uslova rada itd, pogotovo ako im nisu sve moguće informacije i obaveštenja dali pre toga. Mislim da je ovo veoma značajno i da je dobro odreagovano na sve one probleme i primere koje smo imali zadnje vreme u praksi.
Da ne dužim dalje, vratiću se na početak.
Podržaćemo predložene izmene ova dva zakona. Ove dobronamerne sugestije smo dali, u cilju da dođemo do još boljih rešenja, a da ne zadremo u suštinu koju je s' pravom postavila ova Vlada. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko i saradnici, samo nekoliko reči vezano konkretno za ovaj amandman. Veoma respektujem zalaganje „Zelenih“ za zelenu Srbiju, ali mislim da je ovde u pitanju ili nerazumevanje ili nešto drugo.
Kada je bila načelna rasprava, ja sam, govoreći o izmenama i dopunama Zakona, istakao i sada ponavljam – najvažniji zakon u oblasti zaštite životne sredine je upravo Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zaštite životne sredine. Zašto? Zato što on ima za cilj da spreči, ne da leči, tako što će utvrditi uslove koje mora da ispunjavaju operateri, pa tek onda može da dobije dozvolu da radi.
Šta je suština izmena Zakona? Ima ih dve ključne. Jedna je kada su u pitanju novi operateri, koji ne mogu da počnu da rade dok ne dobiju dozvolu i druga je, postojeći, koji su dužni da prilagode svoje aktivnosti kroz jedan program mera kako da to urade do 2020. godine. E, upravo taj prvi amandman se odnosi na te nove operatere.
Amandman koji je podnet govori ovde da zakon želi da produži ili da reguliše probni rad. Zakon se ne bavi probnim radom postrojenja, barem ne ovaj predloženi zakon. To radi jedan drugi zakon. Ovde je bio cilj Vlade da, ne upuštajući se u to koliki će biti probni rad, kad se završi probni rad da se dobije dodatnih 240 dana do dobijanja dozvole da može da radi postrojenjem, pod dva uslova. Jedan od uslova je da testovi pokazuju da su one, kada je u pitanju zaštita životne sredine, u okviru zadatih mera i drugi je da ispunjava one tehničke uslove kroz tehnički pregled.
Ja mislim da je to izuzetno korektan predlog. Zašto? Zato što postrojenje tek kad završi probni rad može da zatraži dozvolu za integrisano sprečavanje, tzv. integrisanu dozvolu. Ali, to istovremeno može da znači da bi morao da prekine rad do dobijanja te dozvole. Da ne bi dolazili u tu situaciju, a to ekonomski veoma košta, predlagač odnosno Vlada je rekla – mogu da nastave sa radom i posle probnog rada, dakle, ne definiše probni rad nego i posle probnog rada, do 240 dana, ako su ispunjeni uslovi kada su u pitanju mere i zaštite životne sredine i ako ispunjava tehničke uslove odnosno upotrebnu dozvolu.
Prosto treba da se razumemo zbog čega ne treba prihvatiti taj amandman. Znači, ponavljam, niti se zakon bavi probnim radom, niti definiše to pitanje. On samo daje mogućnost da, koliko god je drugim zakonom utvrđen probni rad, da još do 240 dana može da nastavi da radi pod ova dva uslova koja sam izneo. Mislim da je apsolutno Predlog zakona korektan i daje mogućnost za rešavanje problema. Hvala lepo.

Ako sam dobro razumeo, mogu da pričam o temi, da li je tako?
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa SPS podržati sva tri predložena zakona. O tome je detaljno govorio i obrazloženje dao ovlašćeni predstavnik SPS, ja ću samo se kratko zadržati na jednom od ta tri zakona, prosto da dodam još malo u smislu podrške predloženim zakonima.
Ono što želim na početku da kažem kada je uopšte u pitanju zaštita životne sredine, mislim da treba da imamo u vidu nekoliko stvari. Prvo, mi smo zemlja koja je u fazi očekivanja pregovora pristupanju EU, zemlja koja se opredelila da ispunjava standarde EU, pre svega zbog sebe, a ne zbog EU, ali tu samo da napomenem kada je u pitanju ova oblast zaštite životne sredine, prosto radi znanja da je, kažu stručnjaci, 30% propisa koje treba da uskladimo sa EU upravo se odnose na zaštitu životne sredine.
Dakle jedna, kako s pravom ministarka malo pre reče, mnogo ozbiljna materija je u pitanju. Ima li šta ozbiljnije, nego kada se govori o temi koja veoma utiče na bezbednost i zdravlje ljudi? Nema ozbiljnije teme od te, zato je ova tema veoma ozbiljna.
Drugo što želim da skrenem pažnju kada je u pitanju zaštita životne sredine, tu treba svi da znamo, tu su potrebna ogromna materijalna ulaganja i to je naša realnost, ono šta ima.
Treće, treba da insistiramo prosto u promeni svesti kod ljudi da je ta oblast razvojna šansa ekološke investicije, da to sve kada posmatramo, onda imamo u vidu celinu zaštite životne sredine, ali ja ne mogu da se otmem utisku a da ne kažem jednu rečenicu, govorio sam o njoj i pre deset godina - odnos čoveka prema životnoj sredini pomalo mi liči na odnos čoveka prema zdravlju, ceni ga tek onda kada ga izgubi, što znači u svemu svi moramo da menjamo naš odnos prema zaštiti životne sredine.
Ono što je najbitnije u propisima EU kada je ova oblast u pitanju i investiciono najzahtevnije i najkompleksnije za primenu, to je direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i to je ono o čemu razgovaramo, jer je ta direktiva preneta u Zakon o integrisanom sprečavanju i zaštiti kontroli životne sredine još 2004. godine i najbitnija mera u okviru sprovođenja Zakona o zaštiti životne sredine koji utvrđuje mere i uslove je upravo rad na preventivnom, na sprečavanju i zato se i zove Zakon o sprečavanju i kontroli zaštite životne sredine.
Zašto insistiram posebno na ovom zakonu? Iz prostog razloga što u stvari najbolji način za rešavanja problema u oblasti zaštite životne sredine je upravo kroz integrisani sistem sprečavanja i kontrole životne sredine. Najbolji način i ja sam uveren da Vlada upravo iz tog razloga je ušla u rešavanje ovog problema, kao što ni jedan ne gura pod tepih, tako i ovaj otvoreno i realno prikazuje, najvažnije pitanje je zdravlje i budućnost i sadašnjih, ali pre svega budućih generacija. Sve su to motivi, sve su to razlozi zbog čega treba da se na jedan odgovorniji način odnositi prema ovim pitanjima.
Zašto mislim da je važnije pitanje sprečavanja nego, apsolutno poštujem, zagađivač treba da plaća i uvek će morati da plaća, ali mi je mnogo bitnije da sprečimo preventivno, da sprečimo i da možemo da kontrolišemo posle zagađivanja životne sredine.
Šta znači integrisani sistem? To znači u stvari da svako onaj koji na bilo koji način, svako industrijsko postrojenje, bilo ko ko može da utiče, ko može da ugrozi život, zdravlje ljudi i okoline, mora da ima dozvolu, a da bi dobio dozvolu mora da ispunjava uslove, čitav niz uslova koji su potrebni za tako nešto, jer će, nabrojaću neke recimo mere zaštite vazduha, vode, zemljišta i da ne nabrajam dalje, a u pitanju su moćni industrijski giganti, veoma važni za ovu zemlju.
Uzmimo ako od postojećih treba da do 2000. godine kako je predloženo, dobiju dozvolu, samo u proizvodnji energije 32, 32 objekta, metala 21, minerala 28, hemijske 12, upravljanje otpadom 8 i ostali 95.
Uzmimo, ovo ministarka nije na vaš račun, bez obzira na to što ste, kako rekoše, zagadili čist vazduh, čiste potoke i sve ostalo, ovo je za period, osim ako niste bili tajni ministar pre ovih 10 meseci pa nismo znali, do 2014. od 196 zahteva za dozvolu predato je 166 a 10 datih dozvola, od toga samo tri na republičkom nivou. Šta bi onda značilo da niste predložili ovu promenu zakona danas?
Promena zakona se odnosi, prvo, na nove. Zakon je rekao – oni koji su novi, ne mogu da počnu sa radom dok ne dobiju dozvolu. A postojeći imaju rok do 2015. da donesu program prilagođavanja itd. Šta, da zatvorite Tent, Železaru, Bor, Pančevo, sve ostalo? Neću da pitam zašto to nije urađeno pre 10 godina.
Dakle, vaši zahtevi su na potpuno realnim osnovama da se promeni zakon u te dve ključne stvari. Jedna je da oni koji su novi mogu da nastave i posle probnog rada, pod uslovom da testiranja merenja zagađenosti životne sredine odgovaraju standardu i da to pokazuje i tehnički pregled. Nema nikakvog razloga da neko ko je završio probni rad pa predaje dozvolu prestaje sa radom, iako ispunjava kriterijume zaštite životne sredine, do onih narednih 240 dana do kada treba da dobije dozvolu. Ja smatram da je to apsolutno ispravno što ste predložili i mi tu dajemo punu podršku.
Na kraju krajeva, šta znači da preduzeće ispunjava sve uslove? Jel sad treba da prekine rad posle probne dozvole, posle probnog rada, do dobijanja dozvole? Njima treba posle još više para da ponovo počnu da rade. Dakle, punu podršku dajem za to.
Takođe, kada su u pitanju oni drugi, postojeći operateri, mi smo zatekli takvo stanje da je 10 dozvola dobijeno za svih 11 godina. Šta sad da radimo? Dajte da damo još jedan period, i to smatram ispravnim, jer primena ovog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zaštite životne sredine traži velika materijalna ulaganja, a mnogo su bitne oblasti, grane koje podležu tome.
Malo pre sam pomenuo i završiću sa tim, samo oblast energetike. Pred vratima Beograda imamo jedan moćan rudarsko-energetski gigant koji snabdeva Srbiju sa polovinom, mislim da se radi o 50%, struje, i Kolubara i Tent. Ali, istovremeno su oni i najveći zagađivači, i vazduha i vode i zemljišta. Tu mora da se nađe rešenje. I ta dozvola, kada je budu dobili, do 2020. godine, će u sebi sadržati uslove koje moraju da ispunjavaju da bi mogli da rade. Da ne pominjem Pančevo, Bor, Smederevo itd.
Da ne govorim o industrijskom otpadu. Malo ljudi zna da su najveći procenat industrijskog otpada pepelišta, sa kojima još uvek nisu našli način kako da izađu na kraj.
Ono na čemu insistiram je sledeće. Mislim da je dobro što ste u ovoj oblasti ponovo skoncentrisali stvari na jednom mestu, uveli jednu koordinaciju inspekcijskih službi i što ste izašli sa ovim realnim merama. Ono na čemu prosto očekujem i verujem u ovu Vladu, da insistira da se ovaj zakon do 2020. godine doslovno primeni. Tada ćemo obezbediti našim budućim generacijama zdrav život, zdrav vazduh, zdravu vodu i zdravo zemljište. A to je cilj ove Vlade, da napravi bolju Srbiju, a to znači i zdraviju Srbiju. Mi ćemo dati punu podršku predloženim zakonima. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati sva tri predložena zakona. O tome je u svojim izlaganjima govorila uvažena koleginica Dijana Vukomanović, zadržavši se nešto više na Fondu za razvoja. Uvaženi kolega Neđo Jovanović je govorio o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Ja ću se nešto više zadržati na trećem zakonu, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu radi izgradnje termoenergetskih objekata u Kostolcu.
Kada su u pitanju zajmovi, mislim da su dve stvari važne. Prva stvar je pod kojim uslovima se sredstva pozajmljuju? Ja želim da javno odam priznanje da su uslovi pod kojima je ovaj zajam uzet povoljni. Dakle, uzima se sa rokom otplate od 20 godina, sedam godina grejs period i fiksnom kamatom od 2,5%.
Ono što je takođe za priznanje i podršku je da je taj zajam nešto povoljniji nego prethodni zajam koji je služio za prvu fazu gradnje, odnosno revitalizacije dva termoenergetska bloka u Kostolcu. Malopre smo čuli podatke, koji je na 15 godina, sa pet godina grejs perioda i 3% kamate. Dakle, to je prvo pitanje - pod kojim uslovima se zajam uzima? Želim tu javno da odam priznanje da dam punu podršku tome.
Drugo važno, ne manje važno, pitanje je – za šta se zajam uzima? Smatram to veoma važnim pitanjem iz prostog razloga što postoje dve stvari – da li se zajam uzima za ekonomski razvoj, za energetiku, privredu, poljoprivredu ili za potrošnju?
Ovog puta zajam ima za cilj da da impuls ekonomskom razvoju Srbije i iz tih razloga zaslužuje našu podršku, za razliku od zajma koji bi bio za potrošnju, gde ne bi imao našu podršku.
Zašto je još važan ovaj zajam o kome danas razgovaramo i kao potvrda politike Vlade koja zaslužuje apsolutnu podršku? Ovo je potvrda da Vlada pored nužne štednje u cilju finansijske konsolidacije javnih finansija u Srbiji, upravo da bi stvorila prostor za veći privredni razvoj, istovremeno i veoma snažno se okreće i pokreće pitanja reindustrijalizacije Srbije, odnosno pitanje ekonomskog razvoja, jer bez toga, bez nove vrednosti nema boljitka u Srbiji. Upravo zajam potvrđuje takvu jednu politiku Vlade.
Za šta se koristi ovaj zajam, odnosno za šta je namenjen? On je namenjen za drugu fazu paket projekta koji je dogovoren sa, da tako kažem, Kinezima, koji je vredan oko milijardu dolara. Podsetiću, prva faza, gde smo uzeli zajam od 293 miliona dolara, odnosio se na revitalizaciju blokova B1 i B2, odsumporavanje tih blokova, ali istovremeno i za izgradnju železničke infrastrukture, luke, pristaništa i puteva, veoma značajno pitanje.
Imali smo priliku da saznamo ovih dana da su oba bloka revitalizovana. Šta to znači i šta je to u odnosu na potrebe građana Srbije? To znači da dva bloka su omogućila termoelektrani 20 godina novog života sa punim kapacitetom. Naglašavam – sa punim kapacitetom, iz prostog razloga što nikada nisu radili sa punim kapacitetom. To znači sa svih 350 megavata. Podaci kažu da su maksimalno radili sa 245 megavata.
Dakle, pored toga što je produžen vek trajanja, dobijeni su novi kilovati. To su ti novi kilovati, a kad se to pretvori u pare, to je oko 20-ak miliona evra novih para koje će se dobiti na račun novih kilovati. Evo samo podatak da prošle godine, kada je obnovljen blok B2, doneo je više sredstava 12 miliona dolara. Dakle, radi se o jednom sjajnom poslu, koji je pored nove vrednosti koja je doneta, zapošljavao i preko 400 radnika iz domaćih firmi i polovina sredstava sa kojima se raspolagalo je otišlo na domaće firme. Radi se o jednom uspešnom poslu i radi se i o jednoj uspešnoj firmi Privredno društvo „TE-KO Kostolac“, koje je 2013. godinu završilo sa 3,6 milijardi profita i istovremeno omogućila snabdevanje električnom energijom Srbije, uz punu zaštitu životne sredine i uz povećanu energetsku efikasnost, odnosno, prevedeno rečeno – uz manje uglja više struje.
Ovaj drugi paket o kome danas govorimo odnosi se na izgradnju dva nova bloka B3 od 350 MW i proširenja kopa sa devet miliona na 12 miliona tona uglja godišnje.
Mislim da je to takođe, treba javnosti reći, veoma značajna investicija i ja ću se poslužiti jednom rečenicom koju je u uvodnom izlaganju i obrazloženju rekao gospodin ministar Antić - ovo je ključni korak ka izgradnji jednog novog energetskog objekta posle nekoliko decenija. Veoma značajan posao, dakle, izgraditi jedan nov kapacitet za proizvodnju električne energije.
Šta se dobija time? Dobija se sigurnost snabdevanja potrošača električnom energijom, smanjuje se uvoz električne energije, a time se poboljšava i platni bilans, povećavaju se i budžetski prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost i sve to uz efikasno korišćenje privrednih rezervnih uglja i uz primenu najsavremenijih evropskih standarda u pogledu zaštite životne sredine.
Želim ovo posebno da naglasim. Svi radovi, koji će se raditi, će upravo uvažavati najrazvijenije standarde evropske kada je ova oblast u pitanju.
Šta je još bitno, šta je još važno? Ovaj posao znači i oživljavanje privredne aktivnosti koju ne smemo da prenebregnemo i rast zaposlenih, ne samo kroz direktno zapošljavanje radnika na novom bloku, podaci su da kada bude završen novi blok zapošljavati oko 260 radnika i 250 površinski kop posle proširenja kapaciteta, to je oko 500 radnika, već će se zaposliti i kroz angažovanje domaće građevinske operative i elektro-mašinogradnje.
Dakle, i sada u fazi radova, kao što je to bio slučaj i kada je vršena revitalizacija blokova B1 i B2, kada je preko 400 naših radnika radilo na tim poslovima.
Sve u svemu, ukratko da kažem i razlog zbog kog sam se javio je upravo taj što je ovo značajan posao i dobra vest za Srbiju da se ulaže u jedan nov energetski objekat, da to doprinosi energetskoj stabilnosti, ali istovremeno i oživljavanju privredne aktivnosti i rasta zaposlenosti. Dakle, kredit koji se ulaže u razvoj, u budućnost koja će doneti novu vrednost i zaposliti nove ljude. Iz tih razloga, ja verujem da će imati jedinstvenu podršku prilikom glasanja o ovom predlogu zakona. Hvala vam lepo.

Poštovani predsedavajući, predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću skratiti, imajući u vidu da je veoma jasno iskazan stav SPS o predloženom i rebalansu i budžetu i pratećim zakonima. Ja to samo mogu da potvrdim. Zadržaću se samo ukratko na tri pitanja. Jedno vezano za prihode i dva vezano za rashode.
Šta je osnovna karakteristika ovog budžeta? Jeste da su prihodi povećani, a rashodi smanjeni u odnosu na 2014. godinu. Kada su prihodi u pitanju, želim samo da kažem nekoliko reči. Prihodi su veći, iako se ne povećavaju porezi. Nije planirano povećanje poreza, iako će biti smanjeni prihodi zbog smanjenja mase zarada za plate, jer je manji porez, manji su socijalni doprinosi. Dakle, i u takvim uslovima predviđeno je povećanje prihoda, a osnovna ili glavna tačka na čemu će Vlada da radi u narednoj godini jeste dok se ovo ne povećava, povećava se ili pojačava borba protiv sive ekonomije, borba za veću naplatu poreskih prihoda i za veću finansijsku disciplinu.
Mislim da je ovo važno pitanje iz dva razloga. Prvo, ako imamo u vidu da je siva ekonomija skoro trećina nacionalnog dohotka, koliko je važno pojačati tu borbu i smanjiti je? S druge strane, veoma je važna i poruka da se poreski prihodi naplaćuju u većem obimu i da se pojača finansijska disciplina.
U Srbiji skoro da je postalo normalno da se ne plaća porez, doprinosi, struja, prevoz, itd. Želim da dam snažnu podršku Vladi na ovom putu za suzbijanje toga.
U Srbiji svi moraju da plaćaju porez, svi moraju da plaćaju doprinose, svi moraju da plaćaju dažbine, jer plaćanjem toga mi omogućujemo da imaju i zdravstvo, da imaju i obrazovanje, da se grade škole, bolnice, vrtići, itd. Na kraju krajeva i jedna poruka građanima Srbije da, imajući u vidu da je Vlada bila prinuđena da smanji plate i penzije jer je nužda naterala na to, veoma je važno da pošalje i poruku građanima Srbije, ne može neko da ne plaća porez, a da pri tom ima avione, jahte, itd. Tu mora Vlada da pokaže do kraja odlučnost i dajem snažnu podršku Vladi u tom pravcu.
Kada je u pitanju rashodna strana, čuli smo da je smanjenje rashoda predviđeno i pored rasta duga, ako sam dobro zapamtio, koji je ušao u rashodnu stranu. Opet je smanjen rashod. Ako se ne varam, to je odudaranje od jedne prakse da se svake godine rashodi povećavaju. Ovo je prvi put da se smanjuje.
Želim da istaknem samo dve stvari. Jedna stvar, značajno smanjenje svakako jeste smanjenje mase zarada, mase sredstava za zarade i penzije. Vlada je bila prinuđena da to uradi, ne zato što to želi. Niko ne voli da smanjuje to. Prema tome, ni ta Vlada, ali je Vlada, birajući između popularnosti i odgovornosti, izabrala odgovornost da obezbedi stabilnost za plate u dužem periodu.
Ono na šta želim da skrenem pažnju, pored te mere smanjenja mase zarada, pored najavljene mere smanjenja broja zaposlenih, želim da insistiram na toj meri koju je Vlada bila predvidela za ovu godinu, nije stigla da uradi do kraja godine, ali je čeka taj posao, a to su platni razredi, zakon o platnim razredima. Mislim da to mora da se uradi i treba javnosti reći koliko to jeste obiman posao, važan posao, težak posao. Taj posao mora da se izvede do kraja. Zašto? To obezbeđuje pravičnost. Nije narodu krivo, kako poslovica kaže, što nema, nego što nije pravo. Jednostavno, pravičnost tih zarada, dakle, kod svih onih koji troše državne, javne pare mora da se uvede.
Na kraju krajeva, prosveta i zdravstvo, koji nisu adekvatni u sistemu zarada, prilika je da i oni na adekvatan način budu zastupljeni kroz platne razrede u sistemu zarada, a da ne govorim o Zakonu o platama u državnim organima od koga su pobegli svi. Malopre je to premijer pominjao. Ja neću. Deset puta sam govorio do sada, ali sada neću. Nije logično da premijer ima tri, četiri puta manju platu od bilo kog nezavisnog organa.
Nemojte pogrešno da me shvatite. Nezavisno telo znači da je nezavisno u svom radu, u donošenju odluka, ali nije nezavisno od stanja u Srbiji, a pogotovo ekonomskog stanja u Srbiji.
Šta hoću da kažem? Devet stotina koeficijenata, nekoliko ili čak nekoliko desetina osnovica. U različitim oblastima različito se primenjuje. To mora da se izvede do kraja i da se uvede jedan red, kako bih rekao.
Na kraju, želim samo da kažem, šta po mom mišljenju znači ovaj budžet. Ovaj budžet, prvo, oslikava sadašnje stanje i najavljuje budućnost, odnosno pravi pravac, put ka budućnosti. Zašto sadašnjost? U ovako teškoj ekonomskoj situaciji, ovoliko može i on je realan, on nije spisak lepih želja, već realan. Vlada je uočila realne probleme i ponudila realne odgovore na ta pitanja sa kojima se suočila.
S druge strane, ovo je nastavak započete konsolidacije javnih finansija prilikom usvajanja rebalansa u oktobru mesecu, a istovremeno i početak trogodišnje finansijske konsolidacije. Očigledno, jasan pravac, jasna politika Vlade u delu koji se odnosi na konsolidaciju javnih finansija.
Ali, šta želim da kažem? Želim da skrenem pažnju kada su u pitanju rashodi, ja želim da odam priznanje Vladi na socijalnoj odgovornosti prilikom izrade ovog budžeta, kao što je prilikom smanjenja plata pokazala socijalnu odgovornost zaštitivši najugroženije kategorije stanovništva i ovom delu socijalnih davanja, ako se ne varam 144 milijarde otprilike, dve valjda više u odnosu na 2014. i sedam na prethodnu godinu. Dakle, pokazuje svoj odnos prema najugroženijim kategorijama stanovništva. I naravno kao pripadnik Socijalističke partije Srbije, ja dajem snažnu podršku i ističem to pitanje, ali ono što mislim da je najvažnije i mere fiskalne politike i reforme javnog sektora i reforme privrednog ambijenta i završetak restrukturiranja i unapređenje rada javnih preduzeća nisu cilj, to je sredstvo da se dođe do glavnog cilja, da stvore osnov za poboljšan privredni ambijent, da stvori osnov za povećanje investicija i domaćih i stranih, ravnopravno, ja snažno podržavam, danas sam čuo od ministra privrede da se priprema zakon o ulaganju u Srbiju i to je prilika da se na taj način reši, a šta to sve znači, to znači u stvari novo zapošljavanje, to znači stvaranje osnove za stabilan i neodrživi rast u narednim godinama.
Vidite, to dovodi do većeg bruto društvenog proizvoda. Kada je bruto društveni proizvod veći, onda je naravno i učešće našeg duga manje. Naš dug ima visok procenat, između ostalog, zato što imamo mali društveni proizvod. Povećanjem njega taj procenat se smanjuje. Kada je on veći, veći su porezi, veći su doprinosi, jer ljudi su zaposleni, uplaćuju poreze i doprinose. Kada su veći porezi i doprinosi ima veća izdvajanja, mogućnost za obrazovanje, za zdravstvo, za sve druge javne potrebe ove države.
Naravno, glavna stvar je da se ojača privreda, uništena pljačkaškom privatizacijom i pogrešnim konceptom privrednog sistema u prethodnom periodu, a to znači radi se o privredi jedina koja pravi pare. Mi mnogo u Srbiji imamo onih koji troše, a veoma malo onih koji prave. Dakle, to je glavni cilj. Sve ostalo, te mere, je samo sredstvo da se dođe do tog cilja. Ja želim da dam punu podršku Vladi na tom jasnom cilju, a glavni cilj je rekao sam veći standard, ali na realnim osnovama.
Sasvim na kraju, završiću sa jednom rečenicom. Potrebno je da se bdi nad ovim budžetom maltene mesečno i da se brzo reaguje, ako ima negde odstupanja.
Drugo, otišao je premijer, ali prenesite mu poruku od svih bitaka koje su već otvorene, otvorio je još jednu najvažniju, to je bitka za veru u Srbiju, bitku da građani veruju u ovo da će dati rezultate, onda je uspeh siguran. Podržaćemo Predlog budžeta i sve ostale zakone. Hvala vam lepo.

Da ponovim i ja, pošto smo danas slušali već pedeset puta, poštovani predsedavajući, uvažena viceguvernerko Diana Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije nije učestvovala u raspravi o amandmanima i neće dalje, jer amandmani nemaju za cilj da se upuste u suštinu zakona, da posmatraju kvalitet zakona, da menjaju i nude bolja rešenja itd, već imaju sasvim drugi cilj. Iz tih razloga mi se nećemo upuštati u tu raspravu.
Ali, želim da se osvrnem upravo na amandman na član 25. ovog zakona. Nema nikakve dileme, branim pravo svakog poslanika da podnese amandman, da ga obrazlaže, da nas ubeđuje da treba da ga prihvatimo na način na koji smatra da je najbolji, bio on znanjem, neznanjem, teatralan, kakav god da hoćete. Braneći to pravo, branim i sopstveno pravo da kažem da amandman nije dobar, da je besmislen itd. Amandman na član 25, kao i svi koji govore o tome da se briše, šta znači amandman na član 25, odnosno šta znači član 25? Želim posebno da govorim o tom članu iz prostog razloga što smo se deset godina borili upravo za ovakvo rešenje kakvo je predviđeno članom 25. zakona.
O čemu se radi? Kada je zakon donet, tada je doneta i odredba da se poslovi životnog i neživotnog osiguranja razdvoje, a da se ostavi dodatni rok za kompozitna društvo, ona koja su se bavila i jednim i drugim, za to vreme da se izjasne, odnosno razdvoje. Taj rok je produžavan 2009, 2011, 2012, 2013. godine i taj rok ističe ovih dana. Kada bi brisali taj član morao bi da se primeni taj rok koji ističe krajem decembra 2014. godine.
Svaki put sam lično bio u prilici, bio sam jednom u prilici da i sa vama, uvažena viceguvernerko, upravo raspravljam o produženju tog roka, tražeći da ostavimo mogućnost kompozitnim društvima, ona koja već postoje, koja već rade, koja već imaju dozvolu, da mogu da se bave i jednim i drugim, naravno, pod posebnim uslovima. Zadnji put kada sam sa vama oko toga raspravljao, vi ste rekli da Narodna banka priprema zakon koji će ta pitanja razrešiti i evo konačno rešenja, mi mislimo pravog rešenja. Naime, najveći problem do sada i boljka kod osigurača je bilo to dugo očekivano rešenje. Deset godina traje to odlaganje, od 2004. godine, a moglo je još tada da se reši.
Naime, Evropska unija je kroz svoju direktivu odredila da se društva za osiguranja koja se osnivaju mogu baviti ili životnim ili neživotnim osiguranjem, a kompozitna društva za osiguranje, tj. društva koja danom stupanja na snagu novog zakona imaju dozvolu da u okviru svog poslovanja obavljaju delatnost životnog i neživotnog osiguranja, moći će da nastave sa obavljanjem obe grupe poslova, uz uslov da obezbede odvojeno upravljanje imovinom, kapitalom i obavezama. Upravo je Zakon ponudio sada to kao trajno rešenje. Dakle, da kompozitna društva, društva za osiguranje koja mogu da se bave i životnim i neživotnim osiguranjem, mogu da nastave to da rade, ali, naravno, da vode poslovne knjige posebno, odvojeno, prihode, rashode, rezultate da posebno formiraju i upravljaju, investicionim portfolijumima da razgraniče imovinu, kapital, obaveze itd.
Zašto sam sve ovo izneo? Zato što smo se godinama zalagali da upravo bude ovakvo rešenje kakvo je ponuđeno zakonom. Zato što je životno osiguranje u Srbiji mlado, u povoju. Mi bismo bili u prilici, kada to ne bi uradili, da samo omogućimo tržište stranim razvijenim osiguravajućim kućama, ništa drugo, a dužni smo kao država da podstaknemo, da pomognemo ovu industriju, jer od nje bi imali velike koristi.
Da zaključim, amandman je potpuno neprihvatljiv iz prostog razloga zato što član 25. Zakona govori, daje konačnu mogućnost da kompozitna društva mogu da nastave da rade, ona koja su imala dozvolu pre nego što je zakon stupio na snagu, naravno, uz razgraničenje imovine, obaveza i kapitala. Mi smatramo, a i lično sam se borio za to, da je to dobro rešenje i zato treba da ostane član 25. Zakona onakav kakav je predložen u Zakonu, a ne da se prihvati amandman, bez obzira šta je cilj podnošenja ovog amandmana. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, gospodine Babiću, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su moje kolege već kazale, poslanička grupa SPS će podržati predložene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Podržaćemo iz razloga koje smo već čuli. Dodaću, smatramo to jednim odgovornim činom, odgovornim prema stanju u Srbiji, odgovornim prema građanima Srbije u celini.
Predložene promene odnose se na izvore i način finansiranja političkih aktivnosti, odnose se na finansiranje redovnog rada političkih subjekata, na finansiranje troškova izborne kampanje. U oba slučaja odnosi se samo na sredstava iz javnih izvora. I na kraju, odnose se na kontrolu trošenja sredstava.
Možda to u odnosu na zakon u celini nisu velike promene, da su one male, ali su značajne i šalju veliku poruku.
Malopre je i kolega pomenuo, ja ću da nastavim gde je stao, da je ovo vreme kada građani mogu da dobiju prave informacije o finansiranju političkih subjekata, odnosno političkih stranaka kao deo toga. Za građane jeste važno ovo pitanje da znaju koliko para i kako se troše sredstva koja država izdvaja za finansiranje političkih subjekata, da to bude javno, na uvid u javnosti stalno i da se tačno zna ko vrši kontrolu trošenja tih sredstava.
To je bitno građanima koji izdvajaju pare za punjenje budžeta. To je bitno na kraju krajeva, i u odnosu na to da su građani ti koji najbolje sude kako se ponašaju oni koji troše državne pare, dakle i političke stranke. A građani su, složićemo se svi vrhovni sudija kada su u pitanju političke stranke.
Zašto je ovo važno još? Važno je i za političke stranke, imajući u vidu kakva je slika u javnosti o političkim strankama koja nije uvek na najbolji način u najboljem svetlu prikazana.
Baza za političke stranke da se veoma jasno i precizno zna kako se i iz kojih sredstava finansiraju po jasnim pravilima, pod jednakim uslovima, jednom rečju rečeno u nekom redu, uvođenje reda u tom delu.
Ono što je takođe veoma važno za političke stranke, a to je javnost koja stalno mora biti obezbeđena, uvid u sredstva koja se troše o naravno efikasna kontrola. To je u interesu i političkih stranaka.
Ovo pitanje je u interesu i Srbije i života u Srbiji, jer su političke stranke deo subjekta političkog sistema, ustavna kategorija, ovlašćene da oblikuju javno mnjenje i pridobijaju narod za svoju politiku i da je to sistem koji vlada u Srbiji i ne daj Bože da bude neki drugačiji. Dakle, veoma je važno i za Srbiju u celini.
Ono što želim da naglasim, bilo je reči, ali prosto potreba da se javnosti saopšti, kada su u pitanju izvori i način finansiranja političkih subjekata, zakon prepoznaje finansiranje iz sredstava iz javnih izvora i sredstvima iz privatnih izvora.
Želim tu da naglasim opet zarad javnosti, da kada je u pitanju finansiranje iz privatnih izvora, nema ograničenja za političke subjekte. Koliko će to biti, ima ograničenje za one koji daju koliko mogu da daju i ima još jedna vrsta ograničenja, koji su to primeri, kako je to regulisano zakonom, šta je nedozvoljeno finansiranje, to je precizno navedeno u zakonu. Pored toga, posebno ističem četiri stvari, a to je nedozvoljeno vršenje pritiska, to je nedavanje odnosno davanje privilegija, to je prikrivanje identiteta davaoca priloga i iznosa priloga. Predlagač u taj deo nije ulazio. Ostaje to, kako bih rekao na snazi.
Dakle, ako iz privatnih izvora nema ograničenja, kada je u pitanju finansiranje iz javnih izvora, tu ima i mora da bude ograničenja. Jedno od ograničenja ili najvažnije ograničenje je u odnosu na ekonomske mogućnosti zemlje. To mora da bude iz realnih izvora. To mora da stvarno. Ako nije tako, onda bi to bilo finansiranje na veresiju. Od toga nemaju vajde ni stranke, ni Srbija, ni građani.
Šta želim još da naglasim? Suština promena ovog zakona jeste upravo u promeni člana 16. i promeni člana 20. Zakona. Dakle, u oba slučaja i sve vreme Zakon tretira samo sredstva iz javnih izvora, ne ulazi u druga pitanja. Dakle, član 16. govori o finansiranju redovnih aktivnosti političkih subjekata i tu su dve promene važne. Jedna je promena procenta. Do sada je bilo 0,15% ili 0,150%, mada ta nula u matematici na kraju ne znači ništa. Sada je predlogom predviđeno da bude 0,105%, tačno 30% manje u procentima.
Ono drugo što je značajno to je da osnovica za finansiranje nije više kao što je bilo, rashodi, već prihodi i to ne prihodi u celini, nego poreski prihodi. Dakle, ono što je nadležnost države da što više u toku godine ubere, toliko će više biti ovamo.
Ta druga promena neće uticati na izdvajanje sredstava iz prostog razloga što se odnosi samo na izmenu u odnosu na zakon. Inače, izmenom Zakona o budžetskom sistemu 2012. godine već je predviđeno da se budžetsko finansiranje stranaka vrši i iz poreskih prihoda. Dakle, u realnom smislu neće se odraziti. Bitno je da se izmeni ili uskladi samo ona zakonska odredba kada je u pitanju finansiranje stranaka, da to bude iz poreskih prihoda, a ne iz rashoda.
Šta želim da kažem? Prethodna Vlada, a i ova sada, izmenom budžetskog sistema, krovnog sistema kada je budžet u pitanju, je ispravila tu stvar i već uvela da je finansiranje iz poreskih prihoda. To se lako može vidite u ciframa. Budžet za 2013. godinu predvideo je bio 837 milijardi poreskih prihoda, od toga 0,15, kada se primeni, milijardu 250 miliona za finansiranje stranaka. Rebalansom je smanjen za 143 miliona zato što su bili manji poreski prihodi, 761 milijarda. Naravno, smanjilo se i sredstva za finansiranje političkih stranaka na milijardu 142 miliona. Potpuno je slična priča iz 2014. godine. Budžetski prihodi su planirani 802 milijarde. Prema tome je, primenom koeficijenta 0,15, milijardu 203 miliona predviđeno i, konačno, zadnjim rebalansom smanjeni su poreski prihodi na 759 milijardi, odnosno na milijardu 139 miliona, kada su u pitanju prihodi političkih stranaka.
Mislim da je ovo važno iz još jednog razloga, što se u javnosti često saopštavaju netačni podaci da su stranke nešto, dok traže od drugih štednju, odrale državu za nekih 500 – 600 miliona. Nije tačno. Zakon predviđa finansiranje redovnog rada političkih subjekata i tu su sredstva u ovoj godini smanjena za 64 miliona, po rebalansu, jer su manji poreski prihodi. Naravno, predviđa finansiranje troškova izborne kampanje. Izbori su bili u martu mesecu i potrošena su ta sredstva u iznosu 0,1%, kako je zakon predvideo. To je činjenica, to je tačno i to ljudi treba da znaju.
Kada se pogleda ovo, treba da kažemo ljudima kakav je efekat ovog zakona, a smatram ga ključnom promenom - smanjenje troškova iz budžeta za finansiranje političkih stranaka. Znači, ako bi primenili na budžet za 2014. godinu, znači ovaj sad postojeći, jer još ne znamo 2015, ta ušteda bi iznosila 361 milion. Moram da kažem dosta i to je prilog, to je doprinos, to je jedan odgovoran odnos, to je jedan ozbiljan odnos prema ekonomskom stanju u državi Srbiji, prema stanju javnih finansija, prema politici ove vlasti da svi ravnopravno podele teret ove krize, da budu troškovi takvi da mogu da budu ekonomski održivi, ali i socijalno izdrživi, što je Vlada već pokazala kroz ovaj rebalans, zaštitom socijalno najugroženijih slojeva stanovništva.
To je, recimo, konkretna cifra kada je u pitanju ovo, ali još veća pouka od cifre jeste da političke stranke imaju šansu, priliku da pokažu sopstvenu odgovornost, ozbiljnost prema stanju u zemlji u ekonomskom, finansijskom i da, kada pozivaju i druge, sami daju svoj doprinos u štednji, u smanjenju tih rashoda, da svoje finansije vežu za poreske prihode, pa kada bude bilo bolje u državi, kada bude bilo više poreza i oni će imati više.
To je ta, po meni, velika poruka, koja se, u odnosu na male promene, da tako kažem, u odnosu na ceo zakon, šalje danas i kojoj se mi pridružujemo i dajemo punu podršku da građanima Srbije, jednostavno rečeno, političke stranke, odnosno politički subjekt, dakle, svi oni koji su učestvovali na izborima, takođe moraju i daju svoj doprinos štednji, ekonomskoj, finansijskoj stabilizaciji zemlje, s ciljem da u Srbiji se sprovedu reforme, da se poveća prihod, da se poveća proizvodnja, privreda, da se zapošljava, a onda će biti više, onda će biti veći bruto društveni proizvod i onda će biti lako deliti onoga što ima više nego sada, onoga što nema. Jednostavno, da bude i ekonomski održivo iz realnih izvora, ali i socijalno izdrživo za sve kategorije stanovništva, a i za političke stranke da dele sudbinu svih onih koji treba da ponesu teret krize u Srbiji.
Ponavljam, podržaćemo predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, jer ga smatramo odgovornim i ozbiljnim činom u ovom trenutku u odnosu na ovo stanje u kojem se nalazi Srbija. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, ako nemate ništa protiv, govorio bih o tačkama dnevnog reda. Danas na sednici Narodne skupštine je na dnevnom redu rebalans budžeta za 2014. godinu sa tri prateća zakona koja treba da posluže realizaciji tog rebalansa.  
Danas je na dnevnom redu i realnost, ozbiljnost, odgovornost, sadašnjost i budućnost Srbije. Upravo iz tih razloga i u tom kontekstu treba posmatrati mere koje su danas predložene.
Kada je u pitanju rebalans budžeta, želim kratko da kažem da je on prikazao faktičko, realno stanje u kojem se Srbija nalazi u ovom trenutku, stanje gde se ne krije ništa, stanje gde se prepoznaju ključni problemi, gde je Vlada prepoznala ključne probleme, gde nudi odgovore jasne, hrabre i realne, rebalans koji je uvod u novi budžet i u trogodišnji program finansijske konsolidacije u Srbiji. Ističem, realan. Realan budžet znači da oslikava realan život u Srbiji. Možemo mi u budžetu da napišemo šta god hoćemo - lepo, sjajno, spisak lepih želja, ali život će ići van toga. Zato ističem njegovu realnost.
Drugo što želim da istaknem, rebalans govori i o ekonomskoj politici koju će Vlada da vodi do kraja godine i dalje.
Na strani 10. piše – ekonomska politika koju će Vlada voditi do kraja 2014. godine biće usmerena na nastavak započete finansijske konsolidacije, pre svega konsolidacije budžetskih rashoda, najvećim delom kroz nominalno smanjenje plata i penzija, nastavak restrukturiranja i privatizacije državnih preduzeća i sprovođenja strukturnih reformi.
Cilj je da se strukturnim reformama uspostavi poslovno okruženje koje će omogućiti porast stranih i domaćih institucija, ubrzanje, restrukturiranje privrede, stvaranje uslova za novo zapošljavanje i to je cilj. Dakle, cilj je da se pokrene privreda, da se ojača privreda, stvore uslovi za novo zapošljavanje, pre svega mladih ljudi.
Zašto sam ovo istakao? Zato što danas dominira u raspravi tema smanjenja plata i penzija. Ja želim da kažem da to nije cilj. To je samo jedna u nizu mera da se dođe do glavnog cilja. Kada su ove mere predložene, a uvažena koleginica dr Dijana Vukomanović je iskazala jasan stav Socijalističke partije Srbije da će i kao deo Vlade i kao odgovorna stranka preuzeti odgovornost i dati podršku ovim merama, to neću ponavljati, ali želim da istaknem sledeće. Kada smo to dali, imali smo u vidu sledeće, i to je realnost. Realnost je da se najviše priča o platama i penzijama. To je normalno. To i jeste problem i ekonomski i socijalni i politički problem kada se umanjuju plate i penzije. Tu ne krijemo ništa.
To jesu teške mere. To jeste nešto što se ne dopada nikome. Pa ni Vladi se ne dopada kada mora da predloži takve mere, ali su nužne da bi upravo stvorile mogućnost da budu i plate i penzije redovne, da se obezbedi stabilnost u dužem periodu. To treba imati u vidu kada se govori o ovoj temi.
Šta je sigurno? Sigurno je sledeće, da su plate u Srbiji na veoma niskom nivou. Ne mislim da su to velike plate. Veliki je trošak za ljude na koje će to da se odnosi. Nekima je to mnogo, ali moramo da kažemo i da priznamo, i to je ta realnost u Srbiji, da je stanje u kome se nalazi privreda Srbije u još težem stanju i nema tih para, ima volje, ima želje. Ima lepih želja, ali nema para. Iz tih uglova treba posmatrati takođe sve ove mere. Jednostavno, privreda nam je uništena pljačkaškom privatizacijom, pogrešnim privrednim sistemom.
Danas u Srbiji nema ko da proizvodi. Nema ko da pravi pare. I to je, s jedne strane, realnost, a s druge strane, realnost je da trošimo više nego što imamo. Postavlja se pitanje samo dokle? Vidite, upravo je podrška ovoj Vladi što je rekla – ne, nećemo više da jedemo sadašnjost i budućnost, pogotovo mladih u Srbiji. Hoćemo da preduzmemo mere odmah i sad. Zato ima našu podršku u tome.
Na kraju krajeva, veoma važno pitanje - konsoldacija javnih finansija, navedeno je u programu ove Vlade kao jedan od tri stuba reformi u ovoj godini, uz konsolidaciju i reformu javnog sektora i reformu privrednog ambijenta, da bi došli do glavnog cilja, a glavni je cilj da stvorimo uslove da u Srbiji ojača privreda, da ojača proizvodnja, da ojača ono što pravi pare. Onda će biti veći BDP, onda ima više šta da se deli, onda će automatski i procenat učešća dugovanja, duga biti manji, jer ovaj procenat sad koji je visok je, između ostalog, zato što je BDP nizak.
Želim samo da kažem da se Vlada ovde opredelila da to čini kroz smanjenje rashoda i povećanje prihoda, smanjenje rashoda, onoliko koliko je nužno, da bi moglo da se potroši ono što ima, a ne ono što nema i mi smo tu dali podršku, ali to mora da se odnosi na sve oblasti, na sve delatnosti, na sve koji prave rashode u državi. Naš je pristup da najviše treba da podnese onaj ko ima najviše, manje onaj ko ima manje, a najmanje, odnosno ništa onaj koji nema, odnosno država da mu pomogne.
Isto tako, kada su prihodi u pitanju, ne može Srbija da ide napred dok se oni ne povećaju. Samo oni mogu da obezbede boljitak i, naravno, najveći će prihodi biti onda kada budemo ojačali privredu i proizvodnju, koja će da puni taj budžet. Dotle, i tu imamo isti stav, u toj poreskoj politici da najviše daju oni koji imaju najviše, manje oni koji imaju manje, a oni koji nemaju, da im država da.
Ono na čemu insistiramo i podržavamo Vladu i tražimo, to je žestoka borba, do kraja, kada je u pitanju naplata poreskih prihoda, finansijska disciplina i kada je u pitanju siva ekonomija. U Srbiji je postalo skoro in da se ne plaća porez, da se ne plaća prevoz, struja, doprinosi itd. Tu mora Vlada da veoma odlučno reaguje na to. U Srbiji svi moraju da plaćaju i porez i doprinos i sve one dažbine koje postoje. Tu ne treba Vlada da ima ni prema kome bilo kakvog pardona.
Isto tako, kada je u pitanju siva ekonomija, koja je ogroman deo našeg bruto nacionalnog dohotka, pokazali ste na primeru nafte kako može da se siva ekonomija suzbije. Upozoravaju me da prekoračujem vreme, pa ću da skratim. Ono što želim da kažem kada su u pitanju plate zaposlenih, želim samo kroz nekoliko rečenica.
Osnov za ovakve mere Vlade – nema para. Ono na šta želim da upozorim, to se već u narodu Srbije ponavlja od Vuka Karadžića, nije narodu krivo što nema, nego što nije pravedno. Ono na čemu insistiramo, to je pravednost. Veoma dajemo podršku Vladi Srbije da kroz sistem platnih razreda reši pravičnije zarade u Srbiji. Tu je prilika i za radnike u prosveti, za radnike u zdravstvu, koji su pogođeni ovim merama, koji nisu ravnopravno, pravedno u sistemu zarada Srbije, da nemaju adekvatno mesto, tu je prilika da se njima, da tako kažem, kroz to učini. Tu je prilika i da se uvede red u Srbiji.
U Srbiji postoji 900 koeficijenata, nekoliko desetina osnovica itd. Mnogo ima nepravdi, mnogo ima nelogičnosti. Zakon o platama u državnim organima je veoma jasno regulisao hijerarhiju svih plata, svi su zaista, kako je koja interesna grupa bila dovoljno snažna, pobegli od tog zakona i on je očerupan. Sada imamo situaciju da za jedne važi jedna osnovica, za druge važi druga osnovica. Imamo situaciju da je na toj listi na prvom mestu predsednik Republike, premijer itd, a sada su na 1001. mestu. Mislim da ne više para, nego red i pravednija raspodela u okviru toga.
Dakle, daćemo podršku ovim merama jer je situacija u Srbiji, ekonomska i socijalna, veoma ozbiljna, jer ne trpi više da se odlaže i traži odmah i hitno hrabre mere, odlučne mere i traži poverenje da će na osnovu svih drugih mera koje će biti preduzete staviti Srbiju i dovesti Srbiju u situaciju da je na zdravim nogama i da može na duži period da funkcioniše, ekonomski stabilizuje i onda obezbedi veći životni standard, ali na realnim osnovama. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade i ministarko za državnu upravu i lokalnu samoupravu, poštovani narodni poslanici, na početku ću reći da će poslanička grupa SPS podržati ceo paket ovih predloženih zakona, dati podršku promenama Zakona o državnim službenicima, Zakona o platama državnih službenika, Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Zakona o državnoj upravi. Dakle, podržaćemo predložene izmene i naravno, u Danu za glasanje, glasati za te zakone.
Ono što želim da na početku istaknem, a to je da pored ovih konkretnih rešenja, koja su predložena ovim zakonima, koja ćemo mi podržati, želim da naglasim da ćemo još snažniju podršku dati onome što sledi. Potpuno sam saglasan sa jednom vašom rečenicom, da ovo nisu suštinske promene, ali da jeste važan korak ka suštinskim promenama u ovoj oblasti i ja želim upravo da na ovaj način iskažem punu podršku viziji toga, punu podršku onome što želite da uradite i način kako ste ovde izložili da to uradite.
Znam da je to težak, mukotrpan posao. Znam da je to trajan proces, ali isto tako znam da je ova Vlada posvećena reformama i posvećena reformi u ovoj oblasti. Dakle, u pitanju je početni korak ka suštinskim promenama, ka dubljim reformama, nadam se ne samo državne uprave nego javne uprave u celini.
Samo bih se kratko osvrnuo na Predlog zakona o državnim službenicima i nameštenicima. Pre toga bih rekao, i opet da ponovim, još snažnija podrška onome što sledi. Zašto? Reforma državne uprave bitan je uslov za uspeh reformi u Srbiji u bilo kojoj oblasti, jer su oni koji su u državnoj upravi ti koji su zaduženi da reformu sprovode kroz redovne delatnosti. Dakle, nema uspešne reforme u bilo kojoj oblasti, Vlada jeste opredeljena za tako nešto i ima punu podršku za to, ali, isto tako, Vlada je opredeljena i ima podršku da reforma državne odnosno javne uprave u celini mora da bude sprovedena, jer je ona uslov da se sve ove druge mogu sprovesti.
Naravno, kada to kažem, imam u vidu i našu opredeljenost da pristupimo EU, a jedan od bitnih kriterijuma je i jačanje administrativnih kapaciteta, odnosno stvaranje državne uprave takve koja je efikasna, delotvorna, da može da obavi sve poslove u interesu građana, u interesu privrede. Dakle, kao neka vrsta, da tako kažem, u službi naroda.
Ali, nije nama samo važno da mi ojačamo taj deo zbog EU, nego zbog Srbije, zbog nas, jer ovde to treba da radimo, ovde treba da sprovodimo zakone, ovde treba da stvaramo uslove za bolji život građana.
Kada je u pitanju Zakon o državnim službenicima, samo ću kratko da se osvrnem i da dam podršku i onom delu Zakona koji stvara pretpostavke za efikasniju zaštitu prava iz radnog odnosa, pravnu sigurnost u ostvarivanju prava za sve državne službenike. Daćemo podršku i onom delu Zakona gde se vrši usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju, kada su u pitanju zvanja državnih službenika i državnih službenika na položaju. Takođe, i onom delu Zakona koji na jedan savremeniji, transparentniji, efikasniji način oglašava javni konkurs, efikasniji način sprovodi izborni postupak, na jedan način omogućuje da državni organ u punom kapacitetu radi postavljanje vršioca dužnosti državnog službenika na položaju i, naravno, onom delu koji govori o odgovornosti državnih službenika na položaju, s tim što tu želim da istaknem dve stvari.
Prvo, ta odgovornost je pooštrena. I treba. Šta smatram tu bitnim? Smatram bitnim da je uvedena jedna nova kategorija. Odgovornosti državnog službenika na položaju koji se ne ocenjuje, a stvoreni su takvi uslovi u tom državnom organu, poremećeni odnosi, itd, i on mora da odgovara za tako nešto. To je jedna novina.
Kada je u pitanju pooštravanje na osnovu ocenjivanja, dovoljna je jedna ocena – nezadovoljava, da bude razrešen. Moram da kažem da se slažem s tim. Meni nije problem da li je jednom nezadovoljava. Čim nezadovoljava, ne treba da radi. Ovde je nešto drugo u pitanju, na šta mislim da treba da se obrati pažnja – kako da se izbegne zloupotreba u ocenjivanju. Vlada ima neka merila u vezi s tim. Mislim da i njih treba još jednom sagledati i pogledati. Zašto? Da bismo došli do nekih standarda kvaliteta, do nekih kriterijuma koji će isključiti svaku mogućnost subjektivne ocene. U tom slučaju, dolazi se do pravog značaja ove ocene – nezadovoljava, a koja je uslov da se državni službenik na položaju razreši.
Ono što takođe želim da istaknem, čak smatram najvažnijim delom promena Zakona o državnim službenicima, a ujedno i najvećim korakom u pravcu suštinskih reformi u ovoj oblasti – uspostavljanje novog sistema stručnog usavršavanja. Mislim da je to najznačajnija promena i najveći korak ka reformi javne uprave u celini. Dakle, uvodi se obaveza usavršavanja državnih službenika, omogućava se dodatno usavršavanje i stalno učenje, da službenici stiču nova znanja, da efikasnije obavljaju svoj posao. Zadržava se onaj dosadašnji način opštih i posebnih programa, ali ima dodatnih, na jedan, naravno, uređeniji način, kao što je poseban oblik stručnog usavršavanja putem stažiranja, mogućnost posebnog stručnog ispita, jednoobrazan način osposobljavanja pripravnika, odnosno standardizovanje jednog procesa, na osnovu iskustava, itd.
Zašto želim posebno da naglasim ovu oblast? Zato što, imajući u vidu one glavne principe reforme javne uprave, decentralizacija, depolitizacija, racionalizacija, profesionalizacija, jedan od značajnih je profesionalizacija.
Ovo što se ovde predviđa je primena principa profesionalizacije u praksi, a znači u stvari dobro obučenu, odgovornu i efikasnu upravu. Toga nema bez usavršavanja državnih službenika za svo vreme njihovog rada i mora da se odnosi na sve i mora da bude trajan proces. Tu mi dajemo snažnu podršku ovom delu Zakona o državnim službenicima. Smatramo ga značajnim i najvećim korakom u pravcu reformi javne uprave.
Ono što želim da istaknem, to je jedno pitanje - na koga se ove promene odnose, kada su u pitanju državni službenici i nameštenici? Usko gledano, na jedan mali broj ljudi državnih službenika po Zakonu o državnim službenicima, onih koji rade u državnoj upravi, nešto preko tridesetak hiljada, ali zato zaposlenih u pokrajini, gradovima, opštinama ima možda duplo više.
U javnim službama, javnim ustanovama najviše, ne računajući javna preduzeća, ako to odbijemo, koja takođe mora da podležu reformi, to je otprilike oko pola miliona ljudi. Za njih smatramo, jer su različiti ravnopravni statusi i u državnoj upravi i u autonomiji i u jedinicama lokalne samouprave i u javnim agencijama itd, javnim ustanovama.
Smatramo da ovo stanje nije prihvatljivo sa aspekta potrebe da se sistemski uredi delovanje javne uprave. Upravo želimo da podržimo vašu najavu da se u potpunosti uredi sistem javne uprave u celini, ne samo državne uprave. Kada to kažem, želim posebno da naglasim da ne pravimo greške kao što su pravljene, već da to bude zasnovano na jednoj veoma preciznoj analizi, jednoj funkcionalnoj analizi celokupne javne uprave i tek na osnovu toga da se ponude rešenja. To je prilika da se dođe do svih mogućih rešenja koja će omogućiti bolju i efikasniju upravu.
Imali smo primere racionalizacije javne uprave tako što kažemo – 10% linearno svima. Šta se dogodi? Neki organi koji ne treba da posluju ostanu, neki koji su sa velikim brojem ljudi i dalje ostanu sa velikim, nekim organima koji su dobili nove nadležnosti nema dovoljno itd. Umesto smanjivanja, kasnije se dolazi do povećanja broja zaposlenih.
Zato smatramo da to mora da bude jedna precizna, detaljna analiza, funkcionalna analiza kompletne javne uprave, na čemu će da budu zasnovani svi ovi naredni koraci, naredne mere o kojima govorimo. To je i prilika da veoma jasnom slikom u Srbiji pokažemo ko su državni službenici, da su to vredni ljudi koji rade svoj posao. To nije trošak. Lekar nije trošak. Nije prosvetni radnik trošak. To je čovek koji vredno radi svoj posao i za koji treba da primi zaradu i čije su zarade izuzetno niske.
Ono što je problem javne uprave, to su dupli poslovi, duge procedure, komplikovane procedure i nedostatak jedne suštinske, dublje analize šta nama treba i gde nama treba, kada je u pitanju državni službenik, šta mu je posao, šta mu je cilj, kako da ga motivišemo, kako da organizujemo stručnu osposobljenost, da se to uradi na najbolji način.
Zato želim i ovo po koji put insistiram na podršci vama da istrajete u tome da tome prethodi jedna veoma detaljna, funkcionalna analiza kompletne javne uprave. Ne bih tu izuzeo, naprotiv, obuhvatio bih i one koji ne potpadaju pod ovaj zakon, a to su, recimo, funkcioneri. I za njih treba da se uvede to. Prvo, da se u ovoj državi odredi ko je funkcioner. I za njih treba da postoje pravila kao i za sve druge, i njih treba obuhvatiti.
Ono što želim da kažem, kada su u pitanju dopune Zakona o državnoj upravi, želim da istaknem jednu stvar uz ono što ste vi već obrazložili, a to je jedna mogućnost da se za direktore, odnosno zamenike postave stručna lica u posebnim organizacijama, koja su nastavnici na visokoškolskim ustanovama. Smatram veoma značajnom tu mogućnost. Zašto? Posebne organizacije su stručne, stručne firme, da tako kažem, koje rade sve. Omogućiti da najstručniji u toj oblasti budu na njihovom čelu, a da pri tome imaju mogućnost da se bave i nastavom, mislim da je dobar potez u dobrom pravcu i, na kraju krajeva, u povezivanju nauke i posla, o kome se već radi.
Na kraju, samo da kažem kratko, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i platama državnih službenika i nameštenika, opet sa jednom porukom i jednom podrškom o kojoj govorim sve vreme. Izmene zakona i jednog i drugog su u stvari prilagođavanje, usaglašavanje sa Zakonom o radu. Kao i svuda, ima i u Srbiji, da svi zaposleni imaju i u javnoj upravi u celini, dakle, i državni službenici i nameštenici, ali istovremeno i državni organi i javne službe. Mi to, naravno, podržavamo.
Šta želim tu da istaknem? Mislim da ono što je pred vama, a vi ste to i najavljivali, to je reforma sistema zarada u celom javnom sektoru. Pored velikih rashoda u javnoj upravi, nije to samo posledica neadekvatnog broja i strukture, već i posledica neadekvatnog sistema i nagrađivanja. Ima mnogo nepravilnosti, mnogo nepravičnosti, mnogo nelogičnosti, mnogo neusaglašenosti. Zato, da se ne zadržavam previše na detaljima, smatram da je veoma važno da se to na jedan odgovarajući, sistemski način uredi, da važi za celu upravu, da i osnovna zarada i koeficijent, koji su deo zarade, budu transparentni, da budu poredivi, jasni, da dovedu dotle da oni koji rade na istim ili sličnim poslovima imaju ista i primanja. Pri tome, ne mislim na uravnilovku, nego mislim na način kako da se to uporedi.
Imamo samo jednu situaciju da u Srbiji neki kažu imaju 600, neki kažu, čak ministar Krstić je govorio 900 koeficijenata. Imamo osnovica, imam pred sobom ovde jedno desetak, jednu u sudu, jednu u državnoj upravi, jednu u javnim službama, pa čak i u državnim upravama različitih osnovica itd.
Imamo jedan zakon koji je donet 2001. godine, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, ali od koga je posle ovog vremena ostalo samo parče zakona. On je na jedan dobar sistem uredio, počev od toga ko su funkcioneri i kakvo im je mesto na toj lestvici, uredio način kako da se uspostavi sistem zarada. Vremenom se bežalo od toga, odvajalo se, jednom sudije i tužioci, drugi put drugi, treći put treći sad imamo jednu apsurdnu situaciju, bar je za mene apsurdna, da je u tom zakonu na prvom mestu predsednik Republike. Sad je on po plati na 201. Proizvoljno kažem, nije logično, nije ni među hiljadu.
Ne smatramo logičnim da šef Kabineta predsednika Narodne skupštine ima veću platu od predsednika Narodne skupštine. Meni je to nelogično. Ne bih da nabrajam čitav niz tih detalja, tih nelogičnih stvari, nepravičnih stvari. Taj zakon treba da dođe pod udar, da tako kažem, reforme, da se uvede red u tu oblast. Molim vas, ne traže se veće plate, sve mora da bude u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje, ali mora da bude pravičnije. Ta plata određuje, kako bih rekao, mesto tom zvaničniku u ovoj zemlji, jer mi obično kažemo – znate, plata se isplaćuje u zavisnosti od složenosti posla. Sada kako mi reče moj kolega da predsednička plata nije ni među hiljadu. Ispada da hiljadu njih rade značajniji posao.
Ne dovodim u pitanje, niti mislim da to treba da bude uravnjeno, niti mislim da to bude strogo. Ima zanimanja koja se moraju platiti. Ima stručnjaka koji se moraju platiti, ali nije baš sve tako.
Da ne dužim, daćemo punu podršku vašoj najavi da se u potpunosti uredi na jedinstven način sistem zarada u celokupnoj javnoj upravi.
Na kraju, ponoviću ono što sam rekao na početku, daćemo punu podršku predloženim zakonima i u Danu za glasanje glasaćemo za te predloge. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, ministre, narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati predložene izmene i dopune Zakona o radu i Zakona o PIO, posmatrajući to kao deo paketa reformskih zakona koje smo već neke doneli, kod poreskih olakšica prilikom zapošljavanja, kroz poreski postupak i poresku administraciju i naravno, oni koji slede u narednom periodu, a koji imaju za cilj da omoguće takav ambijent u Srbiji, za poslovanje, za privrednu aktivnost, da počne da se zapošljava narod u Srbiji, a danas je problem broj jedan, zadatak broj jedan i rezultat najveći, zaposliti čoveka u Srbiji. U Srbiji, ljudima treba posao.
Upravo iz tih razloga, što i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, daje svoj doprinos tom paketu reformskih zakona, koji nemaju samo za cilj reforme, jer nije reforma cilj, ona je sredstvo, da bi se došlo do takvog jednog ambijenta da bi se zaustavio ekonomski sunovrat i da bi se oporavila privreda, odnosno zaposlili ljudi.
Tek tada možemo da pričamo o svim drugim pitanjima.
Pre nego što sam počeo da govorim o ovome, propustio sam samo kratko da kažem onima koji se interesuju za zdravlja socijalista, samo da odgovorim – hvala na pitanju, dobro smo, jedino što odgovorno pristupamo svemu i onome što smo radili i onome šta radimo i to su građani najbolje, kao najbolji i vrhovni sudija cenili i ovde imamo samo odgovoran pristup i ništa više, ne nikakvu praznu priču.
Pričati u vreme kada je u Srbiji teška ekonomska situacija, koja je jedan od naših i najtežih i najvećih problema, pre svega teško stanje u kojem se nalazi privreda i građani, pričati o 90-im godinama, pokazuje da onaj kome je prošlost jedina budućnost nema budućnosti, mi u tome ne želimo da učestvujemo.
Zašto sam ovo pomenuo kao tešku ekonomsku situaciju? Zato što je direktno vezana za sve ovo dalje što se događa i ono što želi ova Vlada, zato što je ekonomski oporavak nacionalni prioritet vremena u kojem živimo, zato što svi ostali zavise od toga, pa i socijalna prava i sva druga prava, da li smo sposobni da obezbedimo ekonomski opstanak naše zemlje. Upravo iz tih razloga sam to pomenuo.
Ovaj zakon, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, čija su rešenja u skladu sa evropskim radnim standardima, sa evropskim radnim i socijalnim zakonodavstvom, ali koji ima za cilj da stvore uslove i situaciju u kojima će biti podstaknuto investiranje u srpsku privredu i razvoj srpske privrede, bez toga nema posla. Kada nema posla nema priče o bilo kakvim pravima.
Sve zavisi od ovoga i zato mi podržavamo Vladu u tom naporu, u tom prioritetu i daćemo sopstveni doprinos da se posvetimo tim pitanjima, nađemo najbolja rešenja u vezi s tim, jer, pitanje je svih pitanja budućnosti Srbije u stvari da se podstakne razvoj privrede, a to je neodvojivo od podsticanja investiranja u srpsku privredu, dakle, nema novih radnih mesta, nema izlaska iz krize ukoliko u narednom periodu ne budemo stvorili situaciju u kojoj će doći do ozbiljnog rada i investiranja. Mi tu vidimo doprinos ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu.
Završiću samo s tim kad govorimo o socijalnim pravima. Mi smo SPS i ni jednog trenutka ne zapostavljamo ta prava, ali smo realni i odgovorni. Ako ekonomske mogućnosti dozvoljavaju borićemo se za socijalna prava u najvećem obimu, ali ako toga nema onda je to prazna priča a mi u praznim pričama ne želimo da učestvujemo.
Dakle, samo rastom investiranja u srpsku privredu možemo kao posledicu imati rast društvenog proizvoda i porast opšteg društvenog bogatstva. Samo u takvim okolnostima možemo ostvariti i onaj cilj, koji je cilj i ove Vlade i SPS a to je da se postigne standard građana, a pre svega da se podigne standard onih koji žive od svog rada i da stvorimo situaciju u kojoj ćemo, kada radimo dobiti zaradu od koje možemo da živimo i mi i naša porodica.
Ako to sve nemamo u vidu, a posmatramo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, ne želeći da se upustimo da želimo ovo da stvorimo mogućnost, onda nećemo imati vajde a pogotovo neće ni Srbija imati vajde. Srbija ima problem danas i danas takav problem mora da se rešava odmah.
Dakle, iz tih razloga mi ćemo dati podršku. Ono što želimo da stavimo do znanja zašta se zalažemo na tom putu kako da se stabilizuje ekonomska situacija i privreda u Srbiji, to su dve stvari koje želim da ovde istaknem.
Prva je da i zakonima i Zakonom o radu, što se sada takođe čini, jeste da se stvore takvi uslovi u kojima će svet rada i svet kapitala svoje međusobne odnose usklađivati kroz dogovore i sporazume, a ne kroz konflikt. To je direktan zadatak i ove vlasti, podsticanje, funkcionisanje u Srbiji sistema kolektivnih ugovora. Bez toga teško da možemo da izađemo na pravi način iz situacije.
Zato smatramo da treba Srbija treba da se na taj način razvija, da se u socijalno-ekonomskom sferi svet rada i svet kapitala o svim ključnim pitanjima dogovaraju.
Odmah da kažem, nije se lako dogovoriti, još uvek nažalost u Srbiji mi poslodavca posmatramo kao neprijatelja, a poslodavac radnika kao trošak, a ne kao investiciju koja mu doprinosi profitu. Profit ne donosi samo uloženi kapital nego i živi radnik. Jeste teško ali nema druge i tu se mora uložiti veliki napor u podsticanju kolektivnog ugovaranja, jer ako postoji neravnoteža između sveta rada i sveta kapitala posledica je opšta, šteta je opšta po državu.
Naravno, to podrazumeva i kompetentne i autentične i sindikate i udruženja poslodavaca. Ja želim ovde da pokrenem jedno pitanje pred ministarstvom odnosno Vladom, da odmah iza ovoga pozabavi se ili predlogom propisa ili šta je potrebno da se jednom u Srbiji utvrdi autentično ko ima reprezentativnost i na koji način? Ovako se stalnim postavljanjem tih pitanja dovodi to u pitanje, a bez autentičnost, kompetentnog, reprezentativnog ni sindikata ni poslodavca nema uslova za ostvarivanje tog dogovora.
Samo još par rečenica kada je u pitanju kolektivni ugovor i zašto insistiram? Zato što pored pravnog to ima i ekonomski i socijalni značaj. Ekonomski značaj zato što uređuje zarade između ostalog, pored svih drugih uslova. Znači, stvar je dogovora, stvar je pregovora, nije jednostrani akt koji se nekom sviđa ili ne sviđa itd. Sa druge strane, socijalni značaj je veoma važan pogotovu za prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, što veoma doprinosi ujednačavanju uslova u grani, uslova rada, uslova plata, itd.
Moram da skrenem pažnju da je kolektivno pregovaranje prilika da se zadovolje osnovni ciljevi državne politike zato što obezbeđuje stabilnost društvenog razvoja, socijalne sigurnosti i ravnoteže za uravnoteženje zajedničkih interesa.
Drugo na čemu insistiramo, na šta ukazujemo, to je socijalni dijalog. Veoma uvažavam što je Vlada imala puno strpljenja da se kompromisom, dijalogom dođe do najboljeg rešenja. Pozivamo Vladu da nastavi jer Srbiji je potreban, ne bilo kakav, nego i trajan i ravnopravan i institucionalni i kako god hoćete socijalni dijalog. Bez njega u stanju kakvo je sada ruinirane ekonomije, razorenog i osiromašenog društva, socijalni dijalog je najbolji način da zemlja izađe iz zone visoko socijalnog i političkog rizika i zato nema alternativu.
Dosta je bilo priče o konkretnim rešenjima vezane za izmene Zakona o radu. Zadržaću se samo na dva pitanja. Kada bude bilo pojedinačno imaćemo prilike da pričamo o detaljima.
Dakle, treba reći da pored usklađivanja ovog zakona sa međunarodnim standardima i konvencijama i mora i EU, a mi moramo malo da i sebe menjamo. Ako želimo tamo moramo da prihvatamo onda ta pravila i tržišne privrede i Evrope, inače ostaćemo potpuno van svega toga.
Po meni, potpunija je zaštita zaposlenih nego što je bila. Ono što je veoma važno, a ne zadire u prava radnika, to je smanjivanje nepotrebne procedure administratiranja.
Ono što takođe mislim da je važno, odnosi se na vršenje nadzora ovlašćenja inspekcije rada i kaznene odredbe. Zašto? Mi imamo jednu situaciju u Srbiji da sadašnji Zakon o radu ima dosta primera koji se ne sprovode do kraja i to kod radnika, kod zaposlenih izaziva nezadovoljstvo i nepoverenje u sve to.
Mislim da je tu država obavezna da stane na stranu, naravno bez dileme i savesti u poslodavca koji ispunjava sve svoje obaveze, ali i svakog savesnog radnika, do kraja da ga zaštiti i tu nemamo nikakvu dilemu.
Dva pitanja za koja mislim pojednostavljeno da su veoma važna kada je u pitanju rad uopšte, to je posao i zarada, uz uvažavanje svih drugih prava. Ništa ne dovodim u pitanje.
Kada je posao u pitanju, ovaj Zakon o radu ne zapošljava, ali stvara ambijent i stvara uslove da može olakšano da se zaposli. To je nama bitno i to je naš doprinos onom delu svih reformi, odnosno čitavog paketa, da stvorimo takvo okruženje, takve uslove da nam investitori dođu, da budemo konkurentniji od drugih. Neće oni da dođu zato što smo lepi, nego zato što imaju uslove da uspešno posluju. Tu je, po meni, značajno pitanje, značajan pomak kada su u pitanju izmene Zakona o radu. Dakle, ne zapošljava, ali stvara osnov, uslove za olakšano zapošljavanje, a time i za suzbijanje zapošljavanja na crno, itd.
Ono što je takođe bitno to je pitanje zarada. Ja moram da kažem da, kada je u pitanju zarada, tu bi se samo kratko zadržao na dve stvari. Jedna je, kada je u pitanju minimalna cena rada, mislim da je dobro što su veoma precizni kriterijumi navedeni, šta sve mora da se ima u vidu da bi se one odredile. To nije na štetu nikoga.
Ono što sam siguran i što mislim, Vlada ne treba da propisuje zarade u Srbiji, ali Vlada mora da odredi donji prag egzistencijalnih potreba i da kaže – ispod toga niko ne sme. Naravno, poštujući ovu proceduru, socijalno-ekonomski savet, pa ako socijalno-ekonomski savet u roku od 15 dana ne donese tu odluku, onda Vlada. Mislim da je tu u stvari, kada su u pitanju zarade, najveća odgovornost Vlade da veoma utiče koji je to donji prag egzistencijalnih i socijalnih potreba radnika i njegove porodice. Mislim da je to dobro rešenje.
Šta želim još da kažem kada je u pitanju zarada? Mi imamo veoma mnogo primera. Čitali smo da se u Srbiji ne isplaćuju zarade na vreme. Negde su čak pominjali neke silne mesece. Negde su pominjali firme koje za to vreme dok ne isplaćuju zarade, imaju i te kakve jahte, avione, kamione, planinarenje, ne znam šta sve ostalo itd. Bio sam sklon tome, i dalje razmišljam o tome, da neisplaćivanje zarada smatra se krivičnim delom, neplaćanje poreza, krivičnim delom. Zašto to kažem? Vlasnik zarade je zaposleni. To je zarađeno. Znači, nije neko pravo koje će tek da ostvari i kada je zarađeno, niko ne može da raspolaže sa njom osim zaposlenih.
Izvolite, neka kolektivnim ugovorima utvrde dinamiku i način i sve ono ostalo, ali vas podsećam na Zakon o radu, postojećem, koji se ne menja, mislim da je član 110, veoma precizno kaže – najmanje jednom mesečno i najkasnije do kraja sledećeg meseca. Ono što nažalost nije ni bilo, niti je sada, sankcija za to. Zato mislim da treba još jednom da razmotrite tu mogućnost. Mi imamo sankciju u kaznenim odredbama ako ne ispostavi obračun, ako ne isplati u novcu, ali nemamo sankciju ako ne isplati uopšte.
Inače, jako podržavam i mislim da je veoma važna i ključna izmena u ovom delu to da obračun zarada ima da je u stvari izvršena ispravna i sa kojom može da naplati, što je svakako jedno od rešenja u ovom delu.
Samo ću kratko da se osvrnem, pošto nemam već vremena, moje kolege će nastaviti tamo gde ja stadoh, kada je u pitanju otpuštanje. Kao što ovaj zakon ne zapošljava, nego stvara uslove za zapošljavanje, tako i ne otpušta. Ali, kada je otpuštanje u pitanju, ja mislim da bi pošteno bilo da kažemo da je jedan napredak urađen. Zašto? Zato što prvo nije onako rigidno odmah otpuštanje, već je uvedeno višestepeno, mogućnost koju može da iskoristi poslodavac.
Meni najbitnije jeste da mora da se poštuje procedura, argumenti, dokazi. Šta hoću da kažem? Ne treba da sprečavamo poslodavca da otpusti zaposlenog ako ne radi kako treba, ali ne smemo ni da sprečimo zaposlenog da se odbrani ako to tako nije. Cela priča je završena oko toga. Ovde je zato bitno – argumenti, dokazi. Ako ne, ima posledica, počev od pravnih posledica nezakonitog otkaza, a nezakonit otkaz je jedno od najvećih kršenja prava radnika. Plati za sve ono što nisi uradio.
Završiću sa jednom rečenicom kada su kaznene odredbe u pitanju. Da li su velike ili nisu? Ja i dalje mislim da treba da postoji ona odredba vezana za ne isplaćivanje redovno zarada. Kada se priča o kaznenim odredbama, da li su visoke ili nisu, ja moram da vas podsetim, to sam i neki dan pričao kada je bio poreski postupak, kaznu ne plaća niko ko sprovodi zakon. Dakle, onaj ko poštuje zakon, nema nikakvu kaznu. Ko plaća kaznu? Onaj ko ne poštuje. Ako ne poštuje, plati i još više. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlog izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji doživljava 11 promenu, doduše najobimniju.
Ono drugo što želim da zapazim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, dobro je što se o njemu posebno razgovara i zato i hoću da govorim, da ukažem na veliki značaj ovog zakona. Zašto to napominjem? Nekako su do sada uvek promene tog zakona bile sastavni deo jednog seta finansijskih zakona i pošto su to ljudi doživljavali kao procesno-tehnička pitanja nije se mnogo obraćala pažnja na ovaj zakon. Ovaj zakon ima veliki značaj. Navešću samo nekoliko stvari.
Pre toga da kažem, moja uvažena koleginica Suzana Spasojević je iznela stav poslaničke grupe SPS kada je u pitanju ovaj zakon, veoma detaljno prošla kroz njega i neću se zadržavati na tim detaljima, samo želim da potvrdim još jednom da će SPS dati snažnu podršku ovom zakonu.
Šta želim da istaknem kao važnu poruku građanima? Ovo je jedan od zakona koji za razliku od mnogih u zadnje vreme se ne bavi smanjivanjem potrošnje, štednje, nekako tom temom štednje, smanjivanja potrošnje svi se bave od analitičara, političara i ne znam ko sve još. Naravno, ona jeste nužna, pogotovu tamo gde su troškovi takvi da se mogu izbeći. Ovo je zakon čija primena treba da poveća prihod i dobro je da se Vlada, tu dajem podršku, pozabavila i pitanjima kako povećati prihod uz smanjenje troškova, o kojima sam govorio.
Drugo što želim da istaknem, juče ste sami počeli vaše izlaganje rečenicom – ovo je prvi korak ka reformi poreskih sistema. Naglašavam, juče ste pomenuli, a ja to želim da podržim, prvi agresivni korak na suzbijanju sive ekonomije. Naravno, ovaj zakon se ne bavi visinom poreza, nije taj koji stvara uslove za investicije, za poslovanje, itd. On možda u jednom delu utiče tako što obezbeđuje pravnu sigurnost, jednostavnije procedure, itd. Šta ovaj zakon ima za cilj? Ovaj zakon ima za cilj da na jedan konkretan i jasan način utvrdi jasne procedure, da one koje će omogućiti da porezi koji su već predviđeni se plate i naravno da se bori da suzbija one koji to ne rade. Zašto je ovo važno? Mislim da je važno što je u Srbiji veoma visok stepen sive ekonomije. Pominju cifru od 30%. Da li znate šta bi značilo ako u nekom primerenom vremenu taj procenat se smanji na 20%. To bi bio ogroman uspeh, ali i ogroman prihod državi.
Kada su u pitanju predložene izmene i dopune ovog zakona, kratko ću se zadržati samo na tri segmenta. Prvi se odnosi na ujednačavanje, objedinjavanje i pooštravanje prekršajne politike. On se provlači kroz ceo tekst zakona i ovo pitanje, naravno ljude interesuje mnogo detalja vezanih za taj zakon, ali ne sme da prođe nezapaženo. Zašto? Zato što je vrlo važno pitanje. Do sada smo malo lutali kada je u pitanju taj deo. Jedno vreme poreska uprava je naplaćivala prekršaje, pa onda prekršajni sud, pa su različiti propisi primenjivani, itd. Upravo najveća stvar u ovome je što je to sve objedinjeno na jednom mestu i što predstavlja promenu koja povećava pravnu sigurnost kod ljudi.
Naravno, kada se govori o tome želim da istaknem i pooštravanje prekršajne politike, odnosno pooštravanje kaznenih odredbi. Tu želim da iznesem jasan stav SPS, imajući u vidu i da je prekršajna politika, odnosno rasponi kazni da su prilagođeni težini prekršaja i vrsti obveznika, vodilo se računa o svemu, da kaznena politika mora da se pooštri i mi dajemo punu podršku tome. Zašto? Zato što kaznena politika mora da adekvatna sankcija bude za onoga ko krši zakon. Imajući u vidu da zakon želi da ga odvrati od kršenja zakona i molim vas, na tu rečenicu posebno upozoravam, kroz ceo zakon se provlači intencija odvraćanja od kršenja propisa. Kada se govori o kaznenoj politici mora da se ima u vidu i da društvena šteta koliko je velika kada se ne plaća porez, kada to poreski obveznici izbegavaju, koliko je štetno za državu, za ostvarivanje njenih funkcija, zdravstvo, prosveta, policija, sudstvo itd, dakle sve one delatnosti koje će trebati i onima koji ne plaćaju porez. Da ne govorim o obavezi Vlade da obezbedi jednake uslove poslovanja, jer nisu jednaki uslovi poslovanja kada neko plaća porez i kada ne plaća. To je onda nelojalna konkurencija.
Da ne govorim o obavezi da zakon mora da bude jednak za sve, da nema povlašćenih. Iz tih razloga kaznena politika mora da bude veoma rigorozna i mora da bude pooštrena. Želim da ukažem na još jedan detalj, da nemamo problem kada je visina kazne u pitanju. Zašto? Želim da podsetim sve da oni koji uredno plaćaju porez ne plaćaju nikakvu kaznu, za njih nema nikakve kazne i za njih nije bitno kolika je bitna kazna. Kazne su za one koji ne sprovode propise. Oni treba da budu kažnjeni još više da bi mogli da obezbedimo jednakost kod svih u Srbiji.
Želim da ukažem na veoma važno pitanje koje je prošlo malo nezapaženo, a to je pitanje provlačenja kroz ovaj zakon obaveza za sve subjekte koji na bilo koji način učestvuju u poreskom postupku, koji bilo kakvu radnju treba da urade, državni organi, organizacije, banke, itd, itd. Ja želim da pozdravim takvu jednu ideju.
Jednostavno rečeno, mora se imati u vidu, pogotovo kada su u pitanju pravila elektronske razmene podataka, da, nažalost, poreska uprava ne zna unakrsno mnoge podatke koje bi trebala da zna jedna moderna poreska uprava. To će mnogo značiti kod odvraćanja za kršenje propisa.
Da ne bi prošao nezapaženo, želim da ukažem na jedan primer, mislim da je to član 9, koji je važan, a to je da neko ko je osnivač preduzeća neće moći da dobije PIB, niti privredni registar da ga briše, dok ne reši sva pitanja poreskih obaveza. To je mnogo važno pitanje.
U Srbiji smo bili svedoci da ima dosta onih koji ugase jednu firmu, ostave dugove, osnuju drugu, nastave dalje da posluju, opet ostave dugove, pa otvore treću, pa 15-tu itd, i ceo sistem je sistem zasnovan na muljarenju i mislim da ova odredba treba to da spreči i ja pozdravljam tu odredbu.
Ono što želim takođe da istaknem a to je dalje informatičko osavremenjavanje usluga i poreskim obveznicima i rada poreske uprave. Mislim da je o tome bilo dosta reči, ali ja želim da napomenem da će to mnogo značiti da se smanjivanjem tih administrativnih poslova poveća kapacitet poreske uprave za kontrolu naplate prihoda. Pominjali ste cifru od čak 400 ljudi koji se mogu osloboditi, koji će se baviti kontrolom, itd. To je nešto što treba podržati.
Mislim da nije moguće a da se, govoreći o ovom zakonu, ne kaže i nekoliko reči o poreskoj upravi. Ona, ovakva kakva je, a mnogo je bitna institucija jer treba da ubira prihode za državu, ona zavređuje jedan status mnogo značajan, rešen, materijalni i kadrovski i organizacioni, da bi mogla da sprovede sve ovo, da bi mogla da odgovori svim tim zadacima.
Ovde je bilo govora i o modernizaciji poreske uprave, što apsolutno zaslužuje podršku. Ali, ko je imao kontakta sa poreskom upravom, zna dobro koliko je tu birokratije, teškoća, itd. Ne bih bežao i od toga, ne misleći ništa ružno, da se dosta pažnje posveti i edukaciji tih ljudi u odnosima prema poreskim obveznicima. Ono što može da se kaže u jednoj rečenici – moraju biti ljubazni prema svakom, pružiti pomoć u tome, a rigorozni, oštri, u sankcionisanju onih koji krše zakon. Mislim da je to jedna poruka za poresku upravu.
I sasvim na kraju – ko će imati vajde od ovog zakona ako se dosledno primenjuje? Oni koji poštuju zakon imaće vajde jer će se smanjiti troškovi, jer će se povećati efikasnost rada, pravna sigurnost. A oni koji krše poreske propise, povećaće se verovatnoća njegovog otkrivanja. A verovatnoća otkrivanja kršenja propisa je veoma bitna za onemogućavanje kršenja propisa i za kaznene sankcije.
Ono što sam takođe već rekao, kod nas postoji jedan visok stepen tolerancije prema sivoj ekonomiji, i kada je u pitanju svest građana i kada je u pitanju kontrola. Skoro da je milujemo. Mislim da moramo dovesti situaciju da onaj ko razmišlja da će krenuti u sivu zonu, računajući da će tamo zaraditi a da ima vrlo male šanse da bude otkriven, naravno da će ga podsticati da ode tamo, visok stepen mogućnosti da bude neotkriven. Ali, a što treba da bude i poruka ovog zakona, i da će biti dosledno primenjena kaznena politika, svakako će u tom smislu odustati od odlaska u sivu zonu.
Iz svih tih razloga, mi ćemo u Danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune ovog zakona. Hvala lepo.

Javio sam se samo iz jednog razloga.
Vlada je podnela ovaj amandman na član 2. ovog zakona, a javnost ne zna šta je sadržaj amandmana. Svako kada podnese neki amandman on ga obrazloži, predlaže nova rešenja sa ciljem da se javnost upozna šta to predlaže. Mislim da je ovde značajno pitanje za nezaposlene, da se samo kratko objasni šta je ovaj amandman, šta sadrži ovaj amandman, jer javnost ne zna kada se kaže – Vlada je podnela amandman, odbor je prihvatio i tačka. Šta je to prihvatio?
Hoću da iskoristim priliku da kratko samo ukažem da je ovo značajno pitanje kada su u pitanju nezaposlena lica. Oni su inače u prilici da imaju glavnu ulogu kada je ovaj zakon u pitanju. Jedna od mera koju je Vlada predložila je podsticaj privatnim preduzećima da za novozaposlene obezbeđuje povraćaj sredstava uplaćenih za porez za zarade i za doprinose za obavezno socijalno osiguranje od 65 do 75%, zavisno od broja.
Zašto je to bitno? Bitno je što je jedan od ciljeva ovog zakona da se Vlada uhvati u koštac sa sivom ekonomijom i sa zapošljavanjem na crno. Dakle, samo jedna mala mera, sa jedne strane podsticaj, a sa druge strane očekujemo i rigorozne mere Vlade kada je u pitanju siva ekonomija i crno zapošljavanje.
Šta je najveći problem kod zapošljavanje na crno? Što radnik nema ugovor o radu, nije prijavljen za obavezno socijalno osiguranje. Ne vuče prava penzijskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Dakle, Vlada je u ovom slučaju rekla da za takva nezaposlena lica koja se zaposle u tim firmama Vlada vraća doprinose u iznosu od 65-75%. Mogao je da se stekne utisak, imajući u vidu da se manje naplati doprinosa, da će se i zaposlenom smanjiti bruto zarada, da će ona biti manja.
Ako je manja bruto zarada u tom slučaju veoma bitno je kada se ostvaruju prava iz socijalnog osiguranja, a pre svega, prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja. Kod zdravstvenog osiguranja i osiguranja u slučaju nezaposlenosti to nije slučaj, ali bitan kriterijum kod ostvarivanja prava iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja je bruto zarada. Suština ovog amandmana i jeste u tome da Vlada daje, dodatno pojašnjava, daje dodatnu garanciju nezaposlenima da ovaj povraćaj sredstava neće njima smanjiti bruto zaradu koja će uticati na ostvarivanje prava.
Dakle, njima će se računati, svakom zaposlenom, novozaposlenom licu, zarada i doprinosi u punom iznosu. Mislim da je to vrlo važna, vrlo značajna jedna poruka Vlade nezaposlenima da će imati i pravo na ugovor o radu i sva prava koja proističu iz toga, prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje i to što će se umanjiti u prihodima kada su doprinosi u pitanju neće snositi posledice to lice koje je zaposleno, već će imati prava kao sva druga zaposlena lica.
Upravo zbog te poruke, zbog tog pojašnjenja koja je Vlada dala smatrao sam da je, uz naravno podršku, veoma važno i javnosti saopštiti i dati garanciju nezaposlenim licima koja će biti zaposlena da neće apsolutno imati nikakvih problema, odnosno umanjenja zbog toga. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, ako dozvolite, o amandmanu da kažem nekoliko reči.
Mislim da kada su amandmani u pitanju da je to prilika da ukrstimo argumente o predlozima konkretnih rešenja na konkretan način. Neću pričati ono što smo pričali u subotu u načelu. Neću pričati ni o prošlosti ko je šta i kako i kolik doprineo ovome. Činjenica je da su sa problemom preduzeća u restrukturiranju se suočavala sve vlade od 2000. godine do ove danas. Činjenica je da su svi to pomalo posmatrali kao vruć krompir koji je teško rešiti i nisu ga rešili. Neću o tome da pričam, ni o tome kakva privatizacija, ni ko je tu dobro radio, ni ko je loše. Onaj koji je vrhovni sudija u Srbiji, a to su građani, svaki put da svoju sud na svakim od izbora i mi to poštujemo.
Ono što želim da kažem, ne osvrćući se na pitanja ko je, šta i koliko, jer je Srbija umorna od tih istraga, Srbija je danas pred konkretnim problemom i traži rešenje od ove Vlade i ova Vlada je ta koja je obavezna da ponudi to rešenje.
Naime, zbog građana Srbije, šta je taj famozni član 20ž? Član 20ž je ušao u pravni sistem decembra 2007. godine. On izričito zabranjuje prinudnu naplatu od preduzeća koja su u restrukturiranju. On je 2012. godine samo oročen kao restrukturiranje do juna 2014. godine. Tada je uvedena zabrana prinudne naplate od preduzeća u restrukturiranju. Naravno da je i to problem. Koliko god je problem preduzeća u restrukturiranju, imajući u vidu da je veliki broj preduzeća, juče smo čuli 164, da su mnoga od njih značajna za pojedine regione u Srbiji, da su mnoga od njih bila nosioci razvoja u tim regionima, da upošljavaju preko 50.000 radnika, da ima preduzeća među njima koja nisu samo, često ih tako okvalifikuju, trošadžije, mogući nosioci razvoja i treba ih i na taj način posmatrati. To je jedan problem. To je problem od opšteg interesa za ovu državu koju je Vlada posmatrala na taj način.
Drugi je problem nesporan –da poverioci ne mogu da naplate svoja potraživanja od takvih preduzeća i oni se dovode u veliki problem, neki od njih čak moraju i da nestanu zbog toga.
Dakle, Vlada se našla u konkretnoj situaciji, u konkretnom problemu kako da nađe neki balans između ta dva problema, kako da ih razreši na način da da šansu ovim preduzećima u restrukturiranju narednih pet meseci sa sačuva ono što može da se sačuva, a da istovremeno utvrdi neku dinamiku kako poverioci mogu da ostvare svoja potraživanja, kako da podnesu prijavu, kako da se to evidentira, pošto još uvek ne postoji tačan podatak, utvrdi iznos, sačini neki program itd.
Ono što je karakteristično za ovaj zakon je što je Vlada u Predlogu zakona, kada je u pitanju taj član, ostavila onu odredbu koja je bila i do sada, a to je da državni poverioci ne mogu tražiti prinudnu naplatu niti bilo koju meru u postupku izvršenja radi namirenja potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. godine, da se namire kad bude bilo prodato. Suština ovog amandmana koji ja predlažem jeste da predlagači traže da to ne važi, odnosno da svi ti mogu tražiti prinudnu naplatu i bilo koju meru postupka izvršenja nastalih potraživanja do 31. decembra 2007. godine. Dakle, potpuno suprotno Predlogu ovog zakona koji je Vlada dala.
Kada svi mi iznosimo svoje mišljenje o amandmanu, mi ćemo konkretno podržati predlog i stav Vlade, nećemo podržati predlog amandmana, ali želim da skrenem pažnju da kada razgovaramo o amandmanima i kada se neko slaže a neko se ne slaže, to nije osnov za repliku. Svako od nas ima pravo da se složi ili da se ne složi. Svako ima pravo da iznese svoj stav. Inače bi napravili veliki haos u ovoj Skupštini kada bi svako posle nečije diskusije imao suprotno mišljenje i odmah otvorio čitavu seriju replika.
Zašto mislim da ovaj amandman ne treba? Mislim da je gospodin ministar mogao ili je bar imao priliku sada da objasni da li to ima neke veze? Ja mislim da ima. Setimo se decembra 2007. godine. Tadašnja izmena Zakona o privatizaciji…

Ja upravo pričam zašto amandman ne može da se usvoji. Pominje se decembar 2007. godine. A ja kažem, uvažena predsedavajuća, da je u tom decembru 2007. godine prilikom donošenja izmena Zakona o privatizaciji, Zakon naložio državnim poveriocima da otpuste dug i pitam – ima li to veze, da li je to razlog? Jer, tada su državni poverioci bili dužni da otpišu dug prema preduzećima koja su u restrukturiranju i da se zbog toga upotrebljava taj datum, taj termin. Jer, konkretna formulacija tako glasi i direktno je vezana za amandman, da su dužni da otpuste dug prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraživanje sredstava namire od prodaje subjekta privatizacije. Da li to ima neke veze s ovim? Ja mislim da ima i da se upravo iz tog razloga upotrebljava taj termin.
Ali, da ne bih iritirao predsedavajuću, da ne bih dalje dužio, mi amandman nećemo prihvatiti. Podržaćemo predlog Vlade a mislim da je ovo prilika ministru da objasni ovo o čemu sam govorio. Hvala lepo.