Hvala.
Poštovane kolege narodni poslanici, 10. juna ove godine postavio sam poslaničko pitanje ministru energetike, menadžmentu EPS, kao i Ministarstvu privrede. To pitanje se vezivalo za status preduzeća „24. septembar“ u restrukturiranju, društva sa ograničenim odgovornostima iz Užica. U međuvremenu, obzirom da nije stigao odgovor na postavljeno pitanje, problemi tog istog preduzeća, kako statusno, funkcionalno, organizaciono, a naročito finansijski su se multiplicirali.
Radi se o tome da nakon desetogodišnjeg postupka restrukturiranja, neuspešne prodaje ovog preduzeća, zaposleni, kojih ima negde više od 125, još uvek nisu primili zarade. Preduzeće nema poslova, niti je moguće obezbediti poslove od kojih bi se ostvario prihod za isplatu zarada zaposlenih.
Ono što je posebno opterećujuće za ovo preduzeće jeste činjenica da nakon donošenja odluke Vlade Republike Srbije, koja je više nego vredna poštovanja, da se preduzeća kao što je „24. septembar“ mogu angažovati na područjima koja su bila ugrožena poplavama, može angažovati i bez obzira na postojanje odredaba Zakona o javnim nabavkama. Još uvek to preduzeće nije dobilo nijedan jedini posao.
Zahtevi zaposlenih kod tog preduzeća, koji se i danas nisu promenili, su isti. Prvo i osnovno da se postupak integracije „24. septembra“ u sistem EPS-a što brže ostvari ili bar, s obzirom da još uvek nije ni započeo, zaposleni u ovom preduzeću obezbede na drugi način, a taj način podrazumeva radno angažovanje u sistemu EPS. Zašto? Zbog toga što već u poslovnoj jedinici, koja je inače ispostava preduzeća EPS DOO iz Kraljeva rade pojedinci i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Njih je preko 80. Apsurd je da toliki broj ljudi radi po privremenim i povremenim poslovima, a da 125 trenutno neangažovanih radnika preduzeća „24. septembar“ nemaju mogućnost da ostvare svoj radno-pravni status i radno angažovanje.
Drugi zahtev je ono što je već istaknuto, a to je da se obezbede poslovi ovom preduzeću, kako bi se stekli prihodi, kako bi se omogućilo da se registrovana delatnost obavlja na servisiranju elektroenergetskih postrojenja. Obzirom da odgovor nije stigao, isto pitanje se mora ponovo postaviti i na isto pitanje zaposleni traže hitno rešenje.
Drugo pitanje postavljam ministru prosvete, gospodinu Verbiću, i to pitanje se vezuje za osnivanje univerziteta, ranije smo govorili integrisanog univerziteta u Užicu, imajući u vidu da taj postupak univerziteta u Užicu traje već nekoliko godina. Naročito podsećam da je i prethodna lokalna vlast u Užicu snažno podržala taj koncept, a sada ga još snažnije podržava aktuelna lokalna vlast u gradu Užicu.
Ono što je naročito važno istaći, procedura osnivanja integrisanog univerziteta je već davno poodmakla. Konačno, i Nacionalni savet za visoko obrazovanje je prihvatio da se studija opravdanosti ili izvodljivosti osnivanja integrisanog univerziteta prihvati i da se odluka koju Vlada treba da donese stavi na dnevni red Vlade Republike Srbije.
Zaista očekujem u ime svih građana, ne samo grada Užica, građana zlatiborskog okruga, građana cele zapadne Srbije, kojima je ova visokoobrazovna ustanova i te kako potrebna radi revitalizacije, ako ničeg drugog, onda kvalitetnog života na teritoriji ovog dela Srbije. Onda je to nešto što podrazumeva imperativ, nešto što zaista zavređuje posebnu pažnju, jer vraćanje visokoobrazovne ustanove državnog ranga u Užice podrazumeva vraćanje onoga što je Užice nekada imalo, pa izgubilo, a to su tri fakulteta u sklopu Beogradskog univerziteta. Sada je prilika da se univerzitet konačno osnuje i da se visoko školstvo afirmiše na toj teritoriji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Uvaženi ministre, poslanička grupa SPS će podržati ovaj amandman koleginice Olgice Batić imajući u vidu da se ovim amandmanom daje preciznija definicija norme koja je sistematizovana u predlogu zakona naročito u odnosu na nadležnost veća koje raspravlja po žalbi, a to je vanraspravno veće Višeg suda.
Međutim, ovde mi se čini da ukoliko bi se zadržali samo na ovom amandmanu koji će biti sigurno podržan i bilo bi dobro da ga prihvatite, ipak će ovaj član i ova norma će ostati nepotpuna i nedorečena zbog toga što se nadležnost vanraspravnog veća ovde ne može okončati ukoliko se preciznije ne definiše.
Postavlja se pitanje da li u slučaju kada direktor Agencije, dakle, BIA predloži i traži odobrenje za naknadne mere koje je, kako smo u načelnoj raspravi diskutovali, naredio, a ja se nisam složio sa tom formulacijom da to bude naređenje, da li u tom slučaju postoji pravo žalbe. Šta ukoliko sudija Višeg suda ne odobri naknadne mere? Da li u toj situaciji u zakonu treba da stoji da na takvu odluku sudiji Višeg suda nije dozvoljena žalba i to je jedno procesno rešenje.
Drugo procesno rešenje. Ako je dozvoljena žalba onda žalba mora biti u nadležnosti vanraspravnog veća. Postavlja se sada pitanje rokova za izjavljivanje te žalbe. Mi smo u načelnoj raspravi diskutovali da ti rokovi treba da budu jako kratki. Lično je poslanička grupa SPS preko mene insistirala da taj rok bude vezan za primenu instituta odmah i bez odlaganja, a ne rok od 48 časova. Stoga mi se čini …

Vreme poslaničke grupe.

Samo da završim, vrlo kratko. Ovde ostaju dve mogućnosti. Jedna je mogućnost da s obzirom da je resorni odbor propustio da ovo pitanje preciznije reši, a čini mi se da je trebalo, imajući u vidu i komentar uvaženog narodnog poslanika Momira Stojanovića, da ovde moramo imati u vidu i ono obavezno načelo efikasnosti, pa se postavlja pitanje da li ćemo ako propustimo da ovo rešimo vezati ruke direktora agencije, jer neće moći da se koristi pravom žalbe i ograničiti ga samo na ovaj tekst zakona koji je predložen ili ćemo u dogledno vreme pristupiti jednom celovitom, konzistentnom tekstu potpuno novog Predloga zakona o bezbednosno informativnoj agenciji gde ćemo i ovo pitanje rešiti.
Stoga vas molim da samo imate u vidu jedan ovakav pristup, jedan ovakav stav isključivo u cilju iznalaženja najboljeg sistemskog rešenja, koje će u najboljoj meri zadovoljiti oba načela. Načelo efikasnosti u primeni ovog zakona, naročito kada su u pitanju ovlašćenja direktora agencije, a s druge strane načelo ustavnosti koje se neizostavno ovde mora primeniti imajući u vidu da upravo danas i raspravljamo zbog toga što zakon postojeći tekst usaglašavamo sa Ustavom. Hvala.

Hvala predsednice.
Svojom diskusijom bih doprineo da se prekrati jedna kolokvijalna rasprava i da se više ne vodimo nekim pretpostavkama sa situacijama koje su životno moguće. U svakom slučaju bi se mogle pojaviti u nekim okolnostima na koje su ukazivali i predlagač i oni koji nisu zagovornici da se podrži ovaj amandman. Međutim, ja bih ovde skrenuo pažnju na nešto drugo.
Da li bi ovim amandmanom došlo do toga da ponovo zadiremo u povredu Ustava? Da li bi ovim amandmanom došlo do situacije da dajemo sudu neko ovlašćenje koje nije regulisano zakonom, pre svega Zakonom o uređenju sudova, Zakonikom o krivičnom postupku? Jer, ovde se konkretno postavlja pitanje da sud obaveštava određeno lice, što znači da se sudu daje određeno ovlašćenje koje nije sistematizovano u onim procesnim zakonima gde su prava suda veoma jasno definisana. Tu čak možemo govoriti i o Zakonu o sudijama.
Prema tome, dok se prethodno ne ispita i analizira da li bi ovakav predlog amandmana bio eventualno u koliziji sa pozitivnim procesno-pravnim zakonima, mislim da nema svrhe voditi dalju raspravu. To je jedno.
S druge strane, ukoliko se to analizira i ispita, u svakom slučaju, ako ta mogućnost bude dostupna i dozvoljena, novi zakon koji je najavljen o BIA može rešiti ovo pitanje. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa SPS podržati predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA iz više razloga o kojima ću kasnije govoriti, a dva su osnovna.
Prvi razlog je, što je upravo sa ovom raspravom započet postupak usaglašavanja Zakona o BIA, sa Ustavom i poštovanje odluke Ustavnog suda, a drugi daleko važniji razlog jeste, što poslanička grupa SPS insistira, da se upravo ovi pozitivno-pravni propisi koji se vezuju za ovaj zakon i dalje prate što se tiče usaglašavanja sa Ustavom i zakonom, i insistiramo na praćenju, ne samo postojećih zakonskih rešenja, već i budućih, koje je nagovestio gospodin Momir Stojanović.
Ono što mi se čini veoma važnim da se istakne, a na čemu poslanička grupa SPS posebno insistira, jeste jedan deo inspirativnog govora koji je imao gospodin Momir Stojanović, a drugi ono što su ovde kolege iznele kao određene sugestije čak i primedbe.
Šta je to dobro? Dobro je što se upravo ovim izmenama i dopunama zakona uvodi sudska kontrola postupanja od strane bezbednosnih službi i dobro je što u toj sudskoj kontroli, su veoma jasno i precizno definisani mehanizmi kojima se ta kontrola uspostavlja.
Međutim, ono što smo se svi danas, očigledno saglasili jesu određena procesno-pravna rešenja, za koja mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da moraju da budu usaglašena sa ostalim procesno-pravnim zakonima, a pre svega sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Zato uvaženi ministre, smatram da je neophodno potrebno razmotriti i izmene i dopune ZKP, kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o BIA.
Zašto? Zbog toga što, barem mi praktičari znamo da ovaj procesni zakon ne može biti tumačen kao leks specijalis u odnosu na odredbe Zakonika o krivičnom postupku.
S druge strane, ako se te intervencije ne učine, ostaće prostor za slobodno tumačenje i automatski uzrokovanje neujednačene sudske prakse sa kojom su sudovi i onako preterano opterećeni, a to je inače veliki problem našeg pravosuđa.
Kada govorimo o konkretnim rešenjima, nesumnjivo je da ono što sam pohvalio stoji, ali ono što bi trebalo da bude predmet naše analize i raspravljanja, jesu pojedine odredbe ovih zakonskih rešenja.
U članu 15b je navedeno da, u slučaju da se tokom primene posebnih mera dođe do saznanja da se te mere moraju proširiti, da je direktor agencije ovlašćen da izda naredbu da se iste prošire.
Uvaženi ministre, da li se na taj način zadire u nezavisnost pravosuđa i pravosudnih institucija, pre svega sudova, jer već u odredbi člana 15a stoji nešto što je nedvosmisleno jasno, a da samo sud može izdati naredbu po osnovu uredno podnetog zahteva od strane direktora agencije.
Ako je jedini sud nadležan, a jeste jedini nadležan da izda naredbu, onda se postavlja pitanje kako tu naredbu može doneti istovremeno i direktor agencije.
U ovoj situaciji procesno-pravno po meni, nešto što kolidira sa odredbama pozitivno pravnih propisa, naročito procesnih zakona, a opet ako je to tako onda dolazimo na onaj teren gde su kolega Momir Stojanović, a naročito moja uvažena koleginica Olgica Batić već intervenisali, ako mu se daje ovlašćenje, a ne naredba da može proširiti odgovarajuće ili određene mere koje su ovde propisane, sa kojima se poslanička grupa SPS apsolutno slaže, onda nema roka koji mu se može dati da obavesti sud da je to ovlašćenje iskoristio.
Onda se to čini po našem pravilu ponašanja u sudskoj praksi odmah i bez odlaganja, a ne u roku ni 12, ni 24, a najmanje 48 časova.
Zašto odmah i bez odlaganja?
Zbog toga što se sužava mogućnost prevelike dispozicije, širokog diskrecionog ovlašćenja, ne želim da budem ni u kom slučaju grub, pa na kraju krajeva zašto i ne zloupotreba.
U svakom slučaju, ovde rok ne sme ni u kom slučaju da bude rastegljiv, a svaki rok koji podrazumeva ne primenjivanje instituta odmah i bez odlaganja kao procesno pravnog rešenja je automatski rastegljiv rok.
S druge strane, saglasio bih se sa tim da rok po kome odlučuje, odnosno u kome odlučuje sud od 48 časova, može u određenim situacijama, ali kažem opet samo u određenim situacijama, biti prihvatljiv, jer je ipak sa sud jedan takav rok potreban kako bi se na osnovu svestrane i brižljive analize dokaza, koji se prilažu uz zahtev, a ti dokazi opet opravdavaju osnovne sumnje, da se te mere moraju primeniti, onda taj rok možemo na neki način i da prihvatimo, i u tom pravcu ne mislim da se treba amandmanima intervenisati, odnosno da te intervencije trebaju biti prihvaćene.
Uz dužno uvažavanje prema koleginici Batić, skrenuo bih pažnju samo na jednu tehničku star na koju je ona ukazala, a radi se o ovlašćenju drugih lica, osim direktora agencije.
Šta ako direktor agencije fizički nije prisutan, pa u toj situaciji ko će podneti zahtev ili ko će obavestiti sud u slučaju proširenja primene mera?
Ovde je prisutan i uvaženi kolega Panić ispred Agencije, pa bih pre nego što se upustim uopšte u analizu jedne takve tehničke intervencije, bilo potrebno sagledati normativna akta agencije.
Da li je tim normativnim aktima agencije predviđeno ko menja direktora agencije u slučaju njegove odsutnosti, ako jeste, onda je logično da je tim normativnim aktom već definisano ko će primeniti ili preduzeti procesno-pravnu radnju koja se vezuje za okolnost kada fizički nije prisutan direktor agencije.
Ako je to normativno aktom ustrojeno, a pretpostavljam da jeste i već vidim vaša odobravanja u tom pravcu, mislim da onda to tehničko rešenje ne mora biti ni u kom slučaju amandmanom obuhvaćeno, osim ove sugestije koju dobronamerno iskazuje koleginica Batić, obzirom da su u pitanju posebne mere.
U svakom slučaju mislim da bilo dobro da ne normiramo previše, jer svako preterano normiranje nas vodi opet u neku drugu krajnost koju treba izbegavati, a to je celishodnost i efikasnost, a naročito primenjivost zakona.
Na kraju s obzirom da sam već rekao da će poslanička grupa u svakom slučaju podržati, bez rezervno podržati predloženi tekst zakona o izmenama zakona o kome danas raspravljamo, moram samo da skrenem pažnju na još jednu činjenicu, možda smo se malo dotakli nje u toku rasprave, da ni u kom slučaju nije ovaj rok koji se kritički posmatra, zbog čega ranije nismo postupili po odluci Ustavnog suda.
Jednostavno se nije ni moglo iz raznih procesno-pravnih razloga ranije postupiti i u tom pravcu, kritike nisu osnovane.
Sa druge strane, mislim da smo i te kako parlament, kao najviše zakonodavno telo dužni da nastavimo praćenje usaglašavanja ovakvih procesno-pravnih rešenja, jer se ipak radi o procesno-pravnim elementima jednog zakona, da i dalje pratimo da li su u celosti usaglašeni sa Ustavom, kako opet ne bi dolazili u situaciju, da u slučaju nekakve inicijative, za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti ovih odredaba, Ustavni sud donese istu ili sličnu odluku, nakon koje ćemo biti prinuđeni da opet menjamo postojeća zakonska rešenja.
U svakom slučaju, uveren sam da će ovaj parlament uskoro doneti jedan celovit, konzistentan, primenjiv i efikasan zakon kojim će se otkloniti sve ove dileme o kojima smo mi danas raspravljali, a naročito ispraviti određeni procesno-pravni nedostaci, koji se eventualno, ne budu stigli ispraviti, imajući u vidu da smo ograničeni amandmanima samo na predloženi tekst zakona, a ne i na ceo zakon.
I na kraju, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće ovaj zakon.

Prvo, uvaženi ministre, ne želim da ovo shvatite kao klasičnu repliku, nego kao način da iznađemo najbolje rešenje, u svakom slučaju, zbog čega smo i ovde.
Kada sam rekao da me inspirisao gospodin Momir Stojanović, rekao sam zbog nečeg drugog, zato što je dao smernice za jedan budući zakon. Kada govorimo o merama, potpuno ću se saglasiti sa vama da se radi o licu prema kome su već mere određene, ali se istovremeno radi i o nadležnosti institucije koja te mere određuje, a to je sud, jer sud dobija zahtev.
Ko je legitimisan da podnese zahtev? Direktor agencije. Jedini ima legitimaciju da podnese zahtev. Ko odlučuje po zahtevu? Odlučuje sud. Kako odlučuje, u kojoj formi? Odlučuje u formi naredbe, a mi već u članu 15b imamo sistematizovano ili normirano ili bojim se ako usvojimo možda čak i pogrešno, ne samo tumačenje već i u primeni, jednu odredbu koja kaže da će narediti proširenje posebne mere. Sada taj termin „narediti proširenje posebne mere“ kolidira sa ovim što sam govorio u odnosu na odredbu člana 15a, jer naređenje ili naredbu može da izda samo sud. I to je jedina odluka koju sud donosi shodno odredbama ovog zakona, zato sam i rekao da li postoji opasnost da uđemo u uzurpaciju sudske nadležnosti, što će se učiniti ukoliko ostane ovakva formulacija. Nije sporno da se odnosi na jedno lice i nije sporno da je to lice obuhvaćeno merama i nije sporno da prema tom licu treba proširiti mere, ali je sporno ko ih proširuje i ko naređuje njihovo proširenje. Hvala.

Hvala.
Ukazujem na povredu člana 104. stav 1. Poslovnika, imajući u vidu da je kolega poslanik Živković najblaže rečeno pogrešno protumačio moje izlaganje, navodeći da sam u jednoj koliziji ako kritikama, kako je navedeno, dovodim sebe u koliziju tako što istovremeno podržavam zakon.
Moram da skrenem pažnju svima nama ovde, isključivo u cilju poštovanja Poslovnika. Naše je demokratsko pravo svih poslanika da raspravljamo, ali je to istovremeno i naša poslovnička obaveza, a kad već imamo poslovničku obavezu da raspravljamo o zakonu, onda raspravljamo da bi podigli njegov kvalitet, da bi ukazali svojim sugestijama, primedbama, svim onim što možemo da pomognemo da taj zakon odavde izađe kao efikasan i primenljiv. To je obaveza i pozicije i opozicije.
Kada sam rekao da će poslanička grupa SPS da podrži ovaj zakon, i podržaće, valjda je sasvim logično da deo vladajuće koalicije i sama koalicija podržava Vladu u njenoj težnji da usaglasi sve ono što je neustavno sa odlukom Ustavnog suda, kako bi bilo potpuno usaglašeno sa Ustavom, što danas i činimo izbog čega je danas kao tačka dnevnog reda upravo ovaj zakon. To pravo niko ne može da nam oduzme, niti da se pogrešno tumači. Zato vas molim da u buduće ovakve povrede Poslovnika sankcionišete. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani građani Srbije, pitanje upućujem ministru rudarstva i energetike gospodinu Aleksandru Antiću, direktoru Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ gospodinu Obradoviću, ministru privrede gospodinu Vujoviću, a konačan odgovor na ovo pitanje dotiče i Vladu Republike Srbije.
Suština pitanja odnosi se na status preduzeća Privrednog društva za izgradnju elektroenergetskih objekata i postrojenja „24. septembar“ u restrukturiranju iz Užica.
Obzirom da je ovaj parlament usvojio nedavno Zakon o privatizaciji sa osnovnim ciljem da se zaštiti interes preko 45.000 zaposlenih u subjektima privatizacije u restrukturiranju, logično je da takvom zaštitom treba da budu obuhvaćeni i zaposleni u preduzeću „24. septembar“.
Nažalost, ovo preduzeće je više od deceniju zanemareno i prepušteno problemima u poslovanju, problemima u sticanju prihoda, izmirenju obaveza prema zaposlenima i nemogućnosti angažovanja na poslovima iz registrovane delatnosti. Naime, na način koji sigurno nije ekonomski opravdan za „Elektroprivredu Srbije“ još 2004. godine ovo preduzeće je izdvojeno iz sistema „Elektroprivrede Srbije“ i na taj način „Elektroprivreda Srbije“ onemogućena da najkvalitetniji nivo pružanja usluga obavljanja delatnosti, naročito kroz izgradnju elektroenergetskih postrojenja, trafo stanica, dalekovoda itd, može da servisira sve potrebe građana Republike Srbije.
Od 2011. godine ovo preduzeće se nalazi u postupku restrukturiranja, opterećeno brojnim problemima u vidu hipoteka, sudskih izvršenja koja se vezuju za izvršne naloge poverilaca svih kategorija, nemogućnosti da učestvuje na tenderima za dobijanje drugih poslova zbog odredaba Zakona o javnim nabavkama, a imajući i u vidu da je ovo preduzeće već dugo vremena u blokadi računa.
Nakon brojnih obraćanja Vladi i resornom ministarstvu za pomoć radi prevazilaženja problema, prošle godine je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine preko ministarke Zorane Mihajlović ispoljilo razumevanje za preduzeća u ovom statusu, preduzeća u restrukturiranju i postignut je sporazum zaključen sa sindikatima Javnim preduzećem „Elektroprivreda Srbije“ da se do 01. maja 2014. godine izvrši analiza opravdanosti ispunjenosti uslova da se ovakva preduzeća pripoje ili integrišu sistemu EPS. Nažalost, od 01. maja je prošlo više od mesec i po dana, a takav koncept, odnosno analiza opravdanosti ispunjenosti još uvek nije izvršena.
S druge strane, preduzeće „24. septembar“ nije u ovom konceptu, imajući u vidu da je poznato da se druga preduzeća, kao što su „Kolubara - Metal“, „Georad“ i neka druga već nalaze u postupku pripajanja sistemu EPS.
Ja sam uveren da će i ovo ministarstvo ili ministarstva na čelu sa ministrima Sašom Antićem, gospodinom Vujovićem, direktorom „Elektroprivrede Srbije“, imati razumevanja za ovako urgentne potrebe ovakvih preduzeća i smatram da je sada krajnje vreme da odmah, neodložno i hitno se donese sledeće i mere i aktivnosti.
Pod jedan, da se donese odluka o pripajanju Privrednog društva „24. septembar“ u restrukturiranju iz Užica Privrednom društvu za distribuciju električne energije „Elektrosrbija“ DOO Kraljevo ili na drugi način izvrši integracija ovog preduzeća u sistem EPS.
Pod dva, da se u slučaju nemogućnosti donošenja odluke pod tačkom 1. donese odluka o preuzimanju svih zaposlenih preduzeća „24. septembar“ od strane Privrednog društva za distribuciju električne energije „Elektroprivreda Srbije“ DOO Kraljevo.
Pod tri, da se do donošenja napred navedenih odluka Preduzeću „24. septembar“ povere poslovi iz registrovane delatnosti i to oni poslovi koji, obzirom na okolnosti koje su kao katastrofa u vidu poplava zadesile našu državu, ne podležu odredbama Zakona o javnim nabavkama.
Konačno, tražim odgovor kada će se ova pitanja i mere realizovati, jer je krajnje vreme da se prestane sa maćehinskim odnosom prema ovom preduzeću i da država kao njegov isključivi vlasnik zaštiti interese ovog preduzeća i zaposlenih u istom. Hvala.

Hvala.
Uvaženi ministre, kako je već naveo naš uvaženi kolega ovlašćeni predstavnik Đorđe Milićević, poslanička grupa SPS će nedvosmisleno podržati i u danu za glasanje i glasati za zakon o izmenama Zakona o putnim ispravama.
Ja ću u ovom svom izlaganju na krajnje afirmativan način govoriti o pojedinim delovima ovih izmena, zato što smatram da predstavljaju jedan kvalitativan pomak u odnosu na dosadašnja sistemska rešenja.
Prvo, ono što, gospodine ministre, treba primetiti kada se sagleda tekst predloženih izmena Zakona o putnim ispravama, nameće se kao jedno jako kvalitativno rešenje da se sada putna isprava smatra javnom ispravom, da dobija pravni tretman javne isprave, što u svakom slučaju u jednom pravnom saobraćaju podrazumeva i jedno jako dobro rešenje.
Što se tiče tzv. izlaznih viza, mislim da je tu učinjen veliki pomak. Ja bih zarad građana i informisanja građana skrenuo pažnju, što pretpostavljam da i ministar Stefanović zna, odnosno da je upoznat sa tim činjenicama, da je još početkom decembra 2013. godine održan bilateralni skrining na kojem je država Srbija preko MUP-a identifikovala probleme koji mogu izazvati posledicu ograničavanja ili uskraćivanja jedne od elementarnih sloboda i prava čoveka, a to je sloboda kretanja zajamčena Ustavom, međunarodnim dokumentima, pre svega konvencijama i deklaracijama.
Kako bi se izbeglo da se našim građanima onemogućava sloboda kretanja, još sa tog skrininga je pokrenuta inicijativa za ukidanje tzv. izlaznih viza. To je primer dobrog organizovanja rada u MUP-a, naročito u tom periodu, a to isto ministarstvo sada iskazuje veoma visok nivo razumevanja za potrebe naših građana i zaštitu njihovih prava kroz donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama.
Sledeća kvalitativna rešenja u ovom zakonu, jer nikad nisam težio tome da prepričavam zakonska rešenja, već samo da ih komentarišem, jesu činjenice koje se vezuju za definisanje određenih rokova i to rokova koji se vezuju za izdavanje pasoša, kao i rokova koji se vezuju za ono što podrazumeva vraćanje pasoša, naročito kada su u pitanju diplomatski pasoši, a naročito jedan vid jednog novog sistemskog rešenja koji se vezuje za biometriju, i to biometriju kao jedan od vidova aktivnosti iz odredaba ovog zakona.
Stoga, poslanička grupa SPS, gospodine ministre, snažno podržava više nego dobar predlog da se deci ispod 12 godina ne uzimaju otisci i ne traži potpis, dok slika na fotografiji ostaje, što je razumljivo rešenje.
Međutim, da bi bilo informisanje onako kako treba i da bi građani prepoznali suštinu u celoj ovoj našoj diskusiji, treba istaći da podaci koji su ranije uzimani, i potpis i otisak, su uzimani u skladu sa tada važećim zakonom, dakle, potpuno legitimno i regularno. Zbog toga ti podaci ostaju i čuvaće se u posebnoj bazi podataka, centralizovanoj bazi podataka, uz poštovanje odredbi o zaštiti podataka o ličnosti.
Ono čega nema u predlozima zakona, a što građani treba da znaju, jeste činjenica da je Srbija među prvim zemljama u Evropi ustrojila obavezu uzimanja otiska prsta prilikom izdavanja pasoša, odnosno u pasoš, i to prema standardu EAK 1.11. Moramo odmah da skrenemo pažnju da takvu meru nemaju kao sistematizovanu ni mnoge evropske zemlje, mnoge države u Evropi, čak znatno ekonomski razvijenije i pravno ustrojenije, odnosno stabilnije u svom nekom pravnom sistemu i pravnom saobraćaju, nego što je to Srbija.
Moram da podsetim na jednu činjenicu koja se ovde nije do sada manifestovala, nije se iskazala. Do donošenja ovih zakonskih izmena MUP Republike Srbije je izdalo 15 miliona biometrijskih dokumenata, od čega pet miliona pasoša, pri čemu nije prijavljen ni jedan jedini falsifikat. Nije stavljena ni jedna jedina primedba, što samo ukazuje na jednu vrlo dobru organizaciju rada u ovoj oblasti, što samo ukazuje na kvalitet postupanja kada govorimo i o ličnim podacima, o putnim ispravama, načinu izdavanja putnih isprava, proceduri itd. Zato i u tom delu jedna posebno afirmativna dimenzija analize ovih zakonskih izmena mora biti danas prisutna u ovoj našoj raspravi.
Ali, postoji nešto na šta moram kao dobronamernu sugestiju da skrenem pažnju, a to je član 36. predloženih izmena i dopuna, gde se navodi da nadležni pravosudni organi su dužni da MUP, preko policijskih uprava dostavljaju tražene podatke iz člana 35.
Ovde imamo jednu malu dilemu koja se, nadam se, u praksi neće pojaviti kao problem, a to je da samom ovom terminologijom „dužni su da dostavljaju“ ne zadiremo u onaj deo koji se zove nezavisnost pravosuđa, naročito sudova i tužilaštava. Vi sami znate koliko je to osetljiva materija, osetljiv problem. Ja bih, ako postoje amandmani, čak i da se vežemo za amandman odbora, da se na zahtev MUP, preko policijskih uprava, od strane pravosudnih organa dostavljaju traženi podaci iz člana 35.
Dalje, ono što smatram da je takođe kvalitativno rešenje jeste odredba po kojoj se daje mogućnost da se za maloletna ili poslovno nesposobna lica zahtev za izdavanje putne isprave može podneti od jednog roditelja i bez pismene saglasnosti drugog roditelja. Smatram da je jedno jako dobro, odnosno kvalitativno rešenje da to može da se radi i u drugim slučajevima pravne i fizičke sprečenosti jednog od roditelja da vrši roditeljsko pravo.
Mislim da ste ovde potpuno pogodili sa ovom izmenom, jer ste očigledno prepoznali probleme u praksi, a ti problemi u praksi su se multiplicirali, upravo zbog toga što smo i u sudovima imali situacije da jedan roditelj namerno ili zloupotrebljavajući određena sistemska rešenja u ovom zakonu onemogućava drugog roditelja, uglavnom je to majka, da odvede dete van granica države Srbije.
Mislim da se vrlo dobro na ovaj način sprečava jedna takva vrsta zloupotrebe i nadam se da će u praksi takvi problemi kroz primenu ove odredbe na kraju krajeva iščeznuti, odnosno da se nećemo sa tim problemima više susretati.
Takođe, mislim da se konačno, s tim što bih vas zamolio da se razmisli od podzakonskim aktima, u zakonu definišu norme, da se normira onaj deo koji će na poseban način obezbediti zaštitu ličnih podataka, odnosno podataka o ličnostima. Zašto? Zbog toga što sada ulazimo u jednu fazu elektronske baze podataka, sistematizovanja svih činjenica, imamo čak i situaciju u kojoj se pojavljuje taj tzv. elektronski nosač podataka i mašinski čitljiva zona za potrebe automatskog očitavanja podataka.
Čim imate ovako jednu materiju automatski se stvara određeni stepen rizika da podaci, koji podležu korpusu podataka o zaštiti ličnosti, mogu da budu dostupni onima kojima ne treba i ne smeju biti dostupni. U tom pravcu moguće je da se još kvalitativnije ove mere, koje su propisane predloženim izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, donesu.
Na kraju, moram samo još jednom da ponudim našu dobru volju da učestvujemo i u daljim izradama ovakvih tekstova, odnosno zakonskih rešenja, koja u svakom slučaju uživaju podršku i ponoviću ono što je naš ovlašćeni predstavnik rekao i ja lično, bez obzira što je to propušteno u ovom delu evidencije prijavljenih učesnika za diskusiju, snažno podržavamo, i ja i moja poslanička grupa, poslanička grupa SPS, sve predložene izmene Zakona o putnim ispravama. Hvala na razumevanju.

Hvala predsedavajući i poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, DRI, pre nego što se upustim u raspravu o tački dnevnog reda koja predstavlja jedinstven pretres i jučerašnjeg i današnjeg zasedanja, a zarad građana Republike Srbije samo jedna pravilna informacija, izjašnjenje.
I juče i danas, mi samo razmatramo izveštaje koji su ovde pred nama, ali za njih na glasamo. Glasamo za zaključke koje su predložili resorni odobri na osnovu izveštaja koje su dostavile Agencija za borbu protiv korupcije i DRI. Zašto na ovo ukazujem? Zbog toga što je juče na istom zasedanju, a i danas provejavalo da mi glasamo o izveštajima. Ne, izveštaje ćemo razmotriti, a usvajanjem zaključaka, naravno, da podržavamo i te izveštaja.
S toga odmah moram da istaknem da poslanička grupa SPS nedvosmisleno podržava i glasaće za zaključke koje su predložili resorni odbori kao ovlašćeni, legitimni predlagači, a samim tim i daje podršku izveštajima koje ste vi plasirali, odnosno predočili, a o kojima vodimo raspravu i o kojima razmatramo na današnjem zasedanju.
Sada bih se osvrnuo na konkretno izveštaj Agencije i DRI, pa hajde onda najpre da krenemo od uloge Agencije, od onoga što je cilj delovanja Agencije za borbu protiv korupcije. Ono što poslanička grupa SPS naročito ističe, jeste da je osnovni cilj delovanja Agencije za borbu protiv korupcije suzbijanje korupcije kroz zaštiti javnog interesa. Borba protiv korupcije je jedan permanentan kontinuiran proces koji kao takav ni u kom slučaju ne može da bude van domašaja opservacije onih kojima je u nadležnostima borba protiv korupcije, a tu pre svega mislim na Agencije za borbu protiv korupcije, a samim tim i za institucije države, pa i za celokupan državni aparat.
Zašto ovo kažem? Zbog toga što ne postoji zemlja u svetu, čak i sa najizraženijim demokratskim načelima i postulatima, gde institucije sistema besprekorno rade, gde postoji jedno zdravo, pravno ustrojstvo, a da je u celosti izbegnut rizik korupcije. Tako se još nije desilo, neće se desiti i zbog toga je čak borba protiv rizika korupcije i te kako značajna borba. To je istovremeno jedan od strateških ciljeva Vlade Republike Srbije kako u prethodnom sazivu, a naročito u ovom sazivu, gde se borba protiv korupcije postavlja kao nešto što je ne samo imperativno nego i primarno u strategiji delovanja Vlade Republike Srbije.
Da li se slažemo oko nečega što je danas zauzeto kao jedinstven stav? Naravno, da se slažemo, a to je hitna potreba za novim sistemskim rešenjima, za donošenjem novih zakona ili barem izmenama i dopunama postojećih zakona, naročito kada je u pitanju Zakon o Agencije za borbu protiv korupcije. Zašto ovo ističemo? Poslanička grupa SPS nesumnjivo podržava preporuke, ali ne sve koje su navedene u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije. Opet se postavlja pitanje - zašto ne sve. Zbog toga što one preporuke koje su krucijalne nesumnjivo moraju imati podršku zbog toga što se njima postiže ovaj cilj na koji sam ukazao, a to je suzbijanje korupcije kroz zaštiti javnog interesa, a shodno tome i zadatak da se u svakoj situaciji rešava i nespojivost javnih funkcija i sukobu interesa.
Međutim, u preporukama se pojavljuje i nešto što mora da doživi jednu posebnu vrstu analize. Koliko je sada aktuelni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, usaglašen ili eventualno u koliziji sa drugim sistemskim rešenjem?
Mislim da jeste u koliziji sa drugim sistemskim rešenjima, barem u jednom delu, naročito kada govorimo o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, u tom pravcu bi trebalo izbeći sve odredbe koje su nedorečene, nedosledne, nepotpune, a koje bi mogle da u jednom delu derogiraju odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a u drugom delu da ostane u domenu kolizije sa istim odredbama, zbog čega je neophodno potrebno svaku odredbu jasno precizirati i normirati.
Poslaničkoj grupi SPS, pa i meni, nesumnjivo je jasna intencija Agencije za borbu protiv korupcije da se proširi legitimacija javnih funkcionera ili status, ali se bojim da to proširivanje na jedan krug koji će biti dosta obiman, nosi određene rizike.
Savršeno je jasno da svako ko raspolaže državnim sredstvima i svako ko ima upravljačku funkciju u državnom aparatu, mora biti predmet posmatranja odgovarajućih službi i Agencije za borbu protiv korupcije.
Taj krug lica ni u kom slučaju ne treba da ide u nedogled na koji način bi se stvorila jedna autoritarnost Agencije za borbu protiv korupcije, pa čak i uzurpiranje nekih nadležnosti koje su u nadležnosti drugih organa institucije.
Osim toga, pojedine odredbe u Zakonu o borbi protiv korupcije, nesmunjivo i sada zahtevaju neophodnu potrebu izmena ili barem preciznijeg sistematizovanja ili normiranja.
Pozvaću se samo na član 2. Zakona o Agenciji gde se navodi da sukob interesa prestavlja situaciju gde funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javnih funkcija.
Molim vas, mi kao pravnici i moji uvaženi i visoko cenjeni kolega Lubarda će se sigurno sa mnom složiti, formulacija izgleda kao da utiče i nedovoljno je jasna i preširoka formulacija. Ostavlja mogućnost preširokog tumačenja, a samim tim i kroz preširoko tumačenje, ostavlja mogućnost i izazivanje određene pravne nesigurnosti, jer će se kroz ovu normu pojaviti različita tumačenja onih koji ovu normu primenjuju, pa bila to i Agencija za borbu protiv korupcije.
Izgleda kao da liči na postupanje funkcionera u vršenju svojih obaveza ili nadležnosti, a ni u kom slučaju ne može da bude pravno normiran, već mora biti precizirano, praktično primenjivo, a samim tim kada je praktično primenjivo, onda je jasno da li će neko biti sankcionisan ili neće, da li će biti obuhvaćen ovom normom ili ne.
Što se tiče ostalih delova preporuka, mislim da bi trebalo porazmisliti, da li baš bukvalno sve one preporuke koje su ovde navedene treba da budu sistemska rešenja istovremeno, jer je rečeno da se po službenoj dužnosti podaci mogu prikupljati i od banaka. To nije sporno. Sporno je nešto drugo.
Da li podaci kojima raspolažu banke, podrazumevaju istovremeno i podatke koji su predmet praćenja poverenika, pa za zaštitu podataka o ličnostima i da li se ti podaci odnose i na one tzv. zaštićene podatke koji ni u kom slučaju ne mogu biti predmet eksploatacije u bilo kojoj vrsti saobraćaja, pravnog saobraćaja, finansijskog ili nekog drugog?
S toga je ova preporuka u izvesnoj meri polemična, pa vas molim da u tom pravcu razmislite da li ta preporuka da se zadrži ili eventualno isključi iz korpusa preporuka koje bi trebalo da budu kao nova sistemska rešenja.
Takođe mi se čini da bi trebalo razmisliti, a to je svakako stav poslaničke grupe SPS da i u drugom delu preporuka koje se vezuju za nespojivost funkcija, podrazumeva jedno pitanje koje je vrlo osetljiv teren.
Dakle, nespojivost funkcija u svakom slučaju predstavlja određeni stepen rizika, odnosno spojivosti i ja ću se izviniti, jer funkcija podrazumeva određeni stepen rizika za pojavu korupcije.
Postavlja se pitanje da li je to uvek prisutno i da li je to u svim situacijama tako? Da li narodni poslanik može da bude član nekog tela, jer ovde nisam video da je to dovoljno jasno definisano, koji ne podrazumeva automatski sankciju nespojivosti funkcija? Da li može da bude član Saveta prosvetne institucije?
Moja koleginica, uvažena, Miljana Zindović će o tome nešto kasnije konkretnije reći, ali ja moram da se osvrnem sada sa pravnog stanovišta, da li nešto tako može da uživa pravnu opservaciju u smislu određenog sankcionisanja?
Prema tome, sve ove preporuke koje ste naveli, u jednoj meri uvažavaju pažnju i zavređuju podršku, ali moram opet da kažem, ne sve i zato sam i ovako ispred SPS na neki način kritički odreagovao.
Drago mi je da su u izveštaju navedeni određeni praktični primeri gde je dolazilo do sukoba funkcija nespojivosti, drago mi je da su navedeni praktični primeri nepotizma, kao jednog od obeležja koruptivnog delovanja, jer nepotizam je jedna pojava koja kao karcinom kada metastazira, postaje nešto što ozbiljno ugrožava temelje institucija, samog državnog aparata.
Nažalost, naše institucije još uvek nisu dovoljno imune i dovoljno spremne da se u celosti izbore protiv ove pojave kao što je nepotizam.
Kada govorimo o onome što ste predvideli kao – planovi integriteta, postavili ste u svom izveštaju dva cilja, a istovremeno kroz ta dva cilja i dva mehanizma kojim se ti ciljevi postižu.
Jedna je vrsta vašeg tzv. konsultativnog rada, a druga je, nadzornog rada. Zašto ovo kažem? Nesumnjivo je da postoji potreba da jedinice lokalne samouprave i javna preduzeća i svi ostali imaju obavezu da donose planove na osnovu kojih će se na najbolji i najefikasniji način identifikovati slučajevi korupcije, da će se na te slučajeve adekvatno i blagovremeno reagovati i da će se o tome obavestiti Agencija za borbu protiv korupcije.
Međutim, nadzorna uloga u ovom smislu dolazi tek kasnije. Potrebno je omogućiti jedinicama lokalne samouprave, omogućiti i njihovim stručnim službama, kako kadrovsko, tako i tehničko osposobljavanje, kako bi se moglo prilagoditi onome što je propisano u vašim preporukama pod pretpostavkom da one budu sastavni deo određenih sistemskih rešenja, odnosno normi u budućem zakonu o borbi protiv korupcije.
Tek tada sledi nadzorna uloga u kojoj Agencija za borbu protiv korupcije, nesumnjivo ima naglašen značaj.
Na kraju, kada govorimo o Agenciji za borbu protiv korupcije, ne mogu a da se ne osvrnem i na ono što podrazumeva animiranje građana da iniciraju postupke pred Agencijom za borbu protiv korupcije i to u svim slučajevima gde se takve pojave dešavaju, ali bih skrenuo pažnju da tu postoji jedan nedostatak, a mogu slobodno da kažem da on opterećuje i ovaj parlament, sve nas narodne poslanike, a to je činjenica da mi još uvek nismo doneli zakon o zaštiti uzbunjivača. Taj zakon je neophodno potreban, upravo da bi se postigao ovaj cilj, jer bez tog zakona vi ne možete da očekujete ni u kom slučaju adekvatnu reakciju građana u svim situacijama, što zbog straha od posledica prijavljivanja, što zbog zloupotreba da će te prijave imati drugi cilj u odnosu na onaj cilj koji se postiže, a naročito zbog toga što se pojavljuje jedna vrsta sistemski neregulisanog polja, koji zaista zakonom o zaštiti uzbunjivača, mora biti u celosti regulisan.
Što se tiče izveštaja DRI, razmatramo ga. Moram da ukažem na jednu činjenicu koja ovde nekako nije navedena, a notorna ili nesporna.
Već će deset godina postojanja DRI. Ono što poslanička grupa SPS sa pravom može da istakne jeste da iz godine u godinu rad DRI je na sve većem nivou kvaliteta kroz praćenje javnih finansija kao kontinuiranog procesa, kroz praćenje svega onoga što podrazumeva zaštitu budžetskih sredstava stabilnosti budžetskog sistema i ono što mi se čini da ovde nije navedeno, a to je da postoji izvesno nerazumevanje u onu najvažniju ulogu DRI, a to je da provera tačnost i istinitost podataka koji su sačinjeni u određenim izveštajima, naravno finansijskim izveštajima, posebno završnom računu gde je DRI pokazala izuzetno dobre rezultate čime je imala mogućnost i zakonski osnov da čak i ono što se podrazumeva pod budžetom Republike Srbije oceni u jednom delu kao nešto što može da bude problematično, odnosno što izaziva određene reakcije shodno odredbama upravo zakonskih rešenja, a samim tim i nadležnosti DRI gde se uočavaju te vrste problema.
Naravno da ćemo podržati i ovaj izveštaj. Ja ne bih dužio što se tiče ostalih podataka. Savršeno su jasni. Ne sviđa mi se kada narodni poslanici prepričavaju ili čitaju vaše izveštaje. Daleko je za vas važnije da čujete određene konstruktivne ideje. Daleko je za vas važnije da čujete čak i dobronamerne kritike na osnovu kojih će se poboljšati kvalitet ne samo vašeg rada nego i sistemskih rešenja. Uveren sam da ćemo u tom pravcu svi zajedno doprineti da buduća sistemska rešenja budu što kvalitetnija.
Poslanička grupa SPS će glasati za zaključke koji su predložili resorni odbori, a samim tim podržati i vaše izveštaje. Hvala vam.

Pozivam se na član 27. stav 2, imajući u vidu da nema više ovlašćenih predstavnika, a meni je ostalo još pet minuta vremena, shodno odredbama Poslovnika, imam pravo da svoje vreme utrošim…

Zahvaljujem se gospođo predsednik.
Kolege narodni poslanici, najpre da se u ime poslaničke grupe SPS zahvalim na odgovorima koji su dati povodom dilema koje smo otvorili u današnjoj raspravi kada smo razmatrali Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije pri čemu su dve dileme ostale nerazjašnjene i čini mi se čak malo i produbljene.
Prva je vezana za zaštitu podataka o ličnosti gde je gospođa Tanja kao direktor Agencije za borbu protiv korupcije naglasila da postoji verovatnoća da u novom sistemskom rešenju Agencija za borbu protiv korupcije može prikupljati podatke od banaka i da taj ekskluzivitet u prikupljanju podataka Agencija trebala da ima i ranije. Samo izražavam oprez u ime poslaničke grupe SPS da se ne dođe u situaciju da se uđe u korpus podataka koji su zaštićeni podaci o ličnostima, a sa druge strane da ne izazovemo inicijativu ustavnosti i zakonitosti jedne takve norme.
Takođe je ostala dilema koju ste čak i dodatno afirmisali, a vezuje se za normiranje. Mi kao pravnici znamo da svaka norma mora da bude jako precizna, u praktičnoj primeni potpuno efikasna i ostalo je da imate inicijativu da formulacija - da izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije, treba da ostane kao sistemsko rešenje.
Moramo da priznamo da se na ovaj način čini ogromna dispozicija, da se na ovaj način izaziva veoma široko tumačenje. Ako bi se posmatralo komparativno, hajde da uzmemo za primer Krivični zakonik. Da li će norma u Krivičnom zakoniku biti formulisana – izgleda kao da je učinio krivično delo, izgleda da je preduzeo radnju izvršenja krivičnog dela krađe. Izgleda kao da utiče na postupanje ne može biti norma, ne može biti sastavni deo norme i zato vas molim da ovo bude izbačeno, ne samo iz izveštaja, već i iz onoga što predlažete kao preporuku, odnosno kao sistemsko rešenje.
U svemu ostalom, naravno, ostajemo pri onome što smo i danas istakli. Poslanička grupa SPS će nesumnjivo u danu za glasanje podržati, odnosno glasati za zaključak, a samim tim i podržati vaš izveštaj u svemu onome što nije sporno za SPS. Hvala puno.

Hvala.
Poštovana predsednice, Zaštitniče građana, poverenici i kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS smatra da jedna od osnovnih poruka koja sa ove sednice Skupštine Republike Srbije treba da bude upućena građanima je povećanje stepena poverenja u nezavisna regulatorna tela, kako bi građani u većem broju slučajeva, kada su u pitanju ugrožena njihova prava, uskraćena na bilo koji način, propisana zakonom, zajamčena Ustavom, međunarodnim konvencijama i deklaracijama, u cilju zaštite tih istih prava se obraćali upravo nezavisnim regulatornim telima, kako bi ta prava na efikasan način zaštitili.
S druge strane, ono što je obaveza nezavisnih regulatornih tela, jeste da upravo u skladu sa zakonom i sa Ustavom intenzivno dosledno prate sve pojave gde se pojavljuju mogućnosti pa čak i faktički pojavljuje i povreda prava građana kako bi se izvršila identifikacija te povrede, kako bi se na povredu reagovalo i kako bi se povreda sanirala.
Međutim, u toj situaciji je neophodno potrebno da se utvrde činjenice. Činjenice kojima se povreda dokazuje, kojima se povreda potvrđuje, jer niko ovde od prisutnih predstavnika nezavisnih regulatornih tela, počev od Zaštitnika građana, Poverenika, a to je opet zarad informisanja građana, nije arbitan i ne može arbitrirati u situacijma koje su sporne situacije. Ne može uzurpirati sudsku nadležnost, ne može presuđivati, ali zato može davati preporuke kao što se to čini, kao što je to navedeno u izveštajima i kao što se inače prema građanima određuje sa ukazivanjem na konkretne situacije, konkretne slučajeve kako bi se preveniralo da se takve iste situacije, odnosno slučajevi ne ponove.
Ono što je jako važno istaći jeste činjenica da i mi, narodni poslanici u ovom parlamentu, treba da doprinesemo da zakoni kojim se obuhvataju nezavisna regulatorna tela i njihov status i njihove nadležnosti moraju biti što precizniji, što jasniji, u praktičnoj primeni što efikasniji. Zašto? Pa zbog toga što se, barem ćemo se u tome sigurno saglasiti, pojavljuje kolizija između zakona.
Na resornom Odboru za pravosuđe na to sam ukazao, ponoviću to i sada, i ovom prilikom, da poslanička grupa SPS insistira i podržava gospodina Šabića kad je rekao da se pod hitno moraju staviti u proceduru ili izmene i dopune zakona ili doneti novi zakoni kako bi se izbegle kolizije upravo između ovih zakona kojima se reguliše materija o kojoj danas raspravljamo. Često se dešava da su u koliziji zakoni o slobodnom pristupu, informacijama od javnog značaja, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sa odredbama zakona, recimo o borbi protiv korupcije, odnosno o Agenciji za borbu protiv korupcije. U tom pravcu, poslanička grupa SPS je spremna da participira na bilo koji način u donošenju takvih zakonskih akata, kako bi ih učinili što kvalitetnijim.
Kada govorimo o svim ovim izveštajima, naravno da ću se fokusirati na ono što smatram da sa stanovišta i struke i vokacije kojom se bavim može imati poseban značaj, pri čemu moram da istaknem da su sva tri izveštaja, izveštaj Poverenika za rodnu ravnopravnost, odnosno zabranu diskriminacije, Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana, nešto što će poslanička grupa SPS podržati, odnosno glasati u Danu za glasanje za ove izveštaje.
Imamo dosta toga da ukažemo i kroz pojedinačne primere, jer je logično da svi nisu mogli da budu obuhvaćeni vašim izveštajima i logično je da postoje i oni koji zarad javnosti, zbog građana Republike Srbije moraju biti afirmisani kako bi se opet u cilju prevencije predupredile sve negativne pojave na koje vi „eksoficijo“ ili po službenoj dužnosti reagujete.
Kada sam rekao da niko od vas ne arbitrira, rekao sam zbog građana. Niko od vas ne presuđuje. Opet sam to rekao zbog građana. Ali svi vi imate značajnu ulogu u tome da ova država postoji na demokratskim postulatima, da se prava građana poštuju na najbolji mogući način i da se ta prava afirmišu kako se ne bi više povređivala.
Ono što mi se čini najznačajnijim kada je u pitanju izveštaj Zaštitnika građana, jesu pojedini delovi koji zavređuju posebnu pažnju. Ako krenemo od početka, nailazimo na prvi segment koji se odnosi na ekonomsko-socijalna i kulturna prava.
Nesumnjivo je da se u tom delu povrede prava čine veoma brojno, da po kvantitetu tih povreda ima sve više i više, ali moramo priznati pred građanima Republike Srbije da su generatori ovih povreda upravo velika ekonomska kriza i recesija kroz koju Republika Srbija prolazi, finansijsko stanje građana i njihov standard je veoma otežan zbog toga, tako da dok ne otklonimo ovaj generator problema nećemo moći da se borimo za zaštitu prava na onaj način koji građani od nas očekuju. Poboljšanjem standarda stanovništva, poboljšanjem ekonomske moći i jačanjem privrede nesumnjivo je da će stepen zaštite tih prava biti daleko, daleko bolji.
Kada je u pitanju pravosuđe, kao jedan od stubova sistema vlasti od tri stuba vlasti, navedeni su primeri povreda prava. Ovde ću pred građanima punim stepenom odgovornosti da kažem da je najeklatantniji primer povrede prava i to prava na rad koji je zajamčen Ustavom upravo počinjen u oblasti pravosuđa 2010. godine, kada je bez ikakvih kriterijumima, preko 700 sudija ostalo bez svog radnog mesta, kada je preko 700 sudija maltene bilo na ulici, i kada su se stvorile okolnosti koje su proizvele nesagledivo štetne posledice koje se osećaju i danas. Tim pre, što je nakon odluke Ustavnog suda, primenom te odluke, tih istih 700 nosilaca pravosudnih funkcija vraćeno, a mi još uvek nemamo kriterijume na osnovu kojih možemo da utvrdimo da li zaista svi oni koji su bili prvo razrešeni, odnosno nereizabrani, a potom vraćeni, ispunjavaju uslove da vrše sudijsku funkciju.
Zaista se radi o jednom eksperimentu na živim ljudima, eksperimentu in vivo koji zavređuje posebnu pažnju u pogledu ugrožavanja i to flagrantnog ugrožavanja prava na rad. Odatle se već generišu drugi problemi u pravosuđu koji podrazumevaju povrede prava građana, pre svega povredu prava na suđenja u razumnom roku, a u širem smislu i povrede prava na pravično suđenje.
Zamolio bih vas, gospodine Jankoviću, da u jednom od budućih izveštaja dopunite postojeći, jer ste upoznati sa činjenicom da je po predlogu Ministarstva pravde došlo do izmene i dopune Zakona o uređenju sudova, gde je povreda prava na suđenju u razumnom roku sada u nadležnosti sudova opšte nadležnosti, dakle, nije više isključivo u nadležnosti Ustavnog suda. Nisu više građani, i za rad upoznavanja građana dužni da se obraćaju direktno Ustavnom sudu, sada to mogu učiniti, barem se nadam efikasnije i brže, pred sudovima opšte nadležnosti, a to su viši i apelacioni sudovi.
Naravno, da sve ovo kada govorimo o pravosuđu podrazumeva i nešto što podrazumeva i našu obavezu. Da bi se vratilo poverenje u pravosuđe, da bi se na taj način zaštitila prava građana, pre svega na suđenja u razumnom roku, mi moramo i dalje raditi na tome da se procesni zakoni koji se ovde donose podignu po stepenu kvaliteta kako bi se efikasno suđenje učinilo u praktičnom smislu reči najprimenjivijom. Još uvek na tom stepenu sigurno mi nismo, još uvek su sudovima i sudijama u tom pravcu vezane ruke.
Na Odboru za pravosuđe ukazao sam na jedan problem koji građane danas preopterećuje u velikoj meri, ukazaću ga ponovo upravo zbog građana, zbog toga što poslanička grupa SPS želi transparentno da deluje u pravcu onoga što podrazumeva našu obavezu, a obaveza je da pokažemo da je naš rad zaista dostojan onoga što podrazumeva zaštitu interesa građana. Radi se o donošenju Zakona o privatizaciji, izmeni i dopuni koje smo nedavno usvojili i na taj način vezali ruke sudijama, jer smo zaboravili na odluku Ustavnog suda koji je zaštitio izvršne poverioce u statusu zaposlenih, zaboravili smo na instrukcije Vrhovnog kasacionog suda koji je takođe zaštitio zaposlene u statusu izvršnih poverilaca.
Danas ti isti zaposleni nisu u mogućnosti da sprovode postupke izvršenja dosledno do kraja, već se ponovo po ko zna koji put ta izvršenja odlažu, a oni ostaju uskraćeni za mogućnost namirenja svojih potraživanja. Građani Srbije i te kako znaju koliko je takvih situacija, u kojim situacijama ostaju uskraćeni za njihovo elementarno pravo, a elementarno pravo u postupku izvršenja je naplata potraživanja, ili izmirenje duga.
Kada su mediji u pitanju, gospodine Jankoviću, saglasan sam sa vama da je potrebno povesti računa o tome da se nezavisnost ili sloboda medija ne zloupotrebljava.
Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije na tome dosledno istrajava, imajući u vidu neslućeno mnogo slučajeva i iskustava koja smo prošli svi zajedno, svi građani Republike Srbije, manje-više. Zašto?
Zato što se preko medija iako tražimo njihovu apsolutno nezavisnost, istovremeno i transparentnost, njihovu slobodu, što je jedna od osnovnih demokratskih načela i demokratskih postulata, tražimo odgovornost, odgovornost za svaku reč, odgovornost za svaki stav, odgovornost za svaki komentar koji se nalazi u novinskom stupcu, ili bilo kom delu medijskog eksponiranja.
Zašto ovo govorim? Iz jednostavnog razloga što nije jedinstven slučaj da se upravo preko medija kreira atmosfera gde se bez odluke suda, bez odluke nadležnog organa, već formira stav da li je neko osumnjičen ili nije, da li je neko kriv ili nije, da li je učinio krivično delo, da li je podlegao protiv-pravnom delovanju. To je nedopustivo.
Nedopustivo je da se ročišta, a naročito pretresi u krivičnim predmetima preseljavaju iz sudnica na novinske stupce. Nedopustivo je da imate situaciju koja je paradoksalna, znatno više od paradoksa, da imate osobu koja je pritvorena, pritvorena zbog toga da bi se izbegao uticaj na svedoke, pritvorena zbog toga da bi se izbeglo uznemiravanje javnosti. Shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to su dva razloga zbog čega se neko zadržava u pritvoru.
S druge strane, vi u sredstvima informisanja imate izjave tog istog osumnjičenog, koje su doslovno prenete iz predkrivičnog ili istražnog postupka. Pa gde je onda tu zaštita podataka o ličnosti, gde je tu poštovanje prezumcije nevinosti, gde je tu sve ono što podrazumeva pravo građana, govorim o građanima.
Imamo situacije kada se generiše i neka druga priča koja nema veze sa pravosuđem, a utemeljuje jednu iskrivljenu sliku o bilo kom građaninu koji se može pojaviti u takvoj situaciji, pa čak i javni funkcioner, pa čak i ministar.
Da li je dopustivo, a složićete se sa mnom, da apsolutno nije, da se upravo preko medija, preko sredstava informisanja vrši poziv na linč, na ubistvo ministra, na vešanje na Terazijama. Da li se tada radi o slobodi medija, da li tada možemo da govorimo o nezavisnosti medija ili zloupotrebama koji se preko medija čine?
Isto tako, smatram da i vaše funkcije nameću jednu obavezu da sve podatke sa kojima vi raspolažete pružate nadležnim organima, bez obzira o kojim organima se radi, da li je to tužilaštvo, pravobranilaštvo, sudovi. Zašto? Zbog toga što se jedino pred tim institucijama utvrđuje odgovornost, građanska, krivična ili bilo koja druga.
Dakle, pred građanima bi u svakom slučaju moralo. Imali smo situacije u nedavnoj prošlosti gde smo bez utemeljenja na činjenicama imali kvalifikacije koje su iznete bez odluka nadležnih organa, odnosno institucija, bez odluka sudova.
Bio je slučaj male mature, bio je slučaj udžbenika i sve su to situacije u kojima postoji obaveza Zaštitnika građana, poverenika da se reaguje, pre svega na zakon, način koji je propisan u skladu sa ovlašćenjima i nadležnostima koje su date, pa tek potom da se iznesu određene ocene, odnosno kvalifikacije koje su u isključivoj nadležnosti pravosudnih organa ili drugih institucija na koje sam ukazivao.
Ono što smatram takođe važnim jesu činjenice koje se vezuju za drugi deo izveštaja, a on se odnosi na administraciju i javnu upravu.
Gospodine Jankoviću, tu sam potpuno saglasan sa vama, da javna uprava i administracija, ne samo što nisu reformisani, nego su generatori brojnih problema, izuzetno velikih problema, kada su u pitanju povrede prava građana. Imamo upravne postupke koji tamo gde su u pitanju postupci hitne prirode, traju godinama, pa i decenijama. Imamo ćutanja administracije, kao jednu od neverovatno velikih pojava, koja takođe podrazumeva povredu prava građana.
Imamo situacije koje ste pomenuli, a vezuju se za službu za katastar nepokretnosti. Sve su to posebni slučajevi, ali ono što moramo da istaknemo, pred građanima, jesu činjenice, a činjenica je da su građani uskraćeni da svoja prava mogu upravo pred organima uprave, naročito lokalne samouprave, da realizuju na efikasan način.
Za građevinske dozvole se čeka godinama, apsolutno nepotrebno, čak i kada su svi uslovi ispunjeni. Zašto? Zbog toga što imamo administriranje koje je apsolutno nepotrebno, zato što imamo korupciju koja je u toj meri zaživela da je upravo na tom delu potrebno iskorenjivati i to sistemski. Sistemski, imamo mi obavezu, a u praktičnom smislu, to su oni na koje se zakon odnosi, gde zakoni moraju biti dosledno primenjivani.
Ono što mi se čini takođe važnim jeste da u Sektoru javne uprave, postoji neka vrsta nepotizma kojoj smo sami doprineli, gde se lokalne samouprave pojavljuju kao paradržave. Pojavljuju se kao male države u sistemu Republike Srbije kojima smo dali određena ovlašćenja da autonomno ili slobodno donose odgovarajuće odluke, čak i u suprotnosti sa zakonom, kada su u pitanju uređivanja prava građana na nivou lokalne samouprave, čak i u toj situaciji, dozvoljavamo da se bespotrebno rade parcelacije katastarskih parcela, da se uskraćuju prava na službenost, da se ta ista prava dozvoljavaju na način koji je nedopustiv i zbog toga imamo ogroman broj sudskih postupaka, imamo prezatrpanost sudova sa tužbama koje podrazumevaju interese građana, da se njihovo pravo zaštiti preko sudova, odnosno na osnovu sudske odluke.
Kada ste u Izveštaju naveli da postoji ugroženost i ostalih grupa, tu ću se potpuno saglasiti, s tim što ovde dolazimo već u jednu situaciju da komplementarno posmatramo Izveštaj Poverenika za ravnopravnost i vaš Izveštaj, tako da neću posebno komentarisati takozvane ranjive grupe, decu, LGBT grupe, imajući u vidu da je poverenica za rodnu ravnopravnost, zabranu diskriminacije, već navela u svom izveštaju dosta toga što je dovoljno pročitati i bez komentara, naročito zato što nemam nameru da zamaram sa svojom diskusijom ovde prisutne, a ni građane.
Moj cilj i cilj poslaničke grupe SPS je bio da se iznesu činjenice, da se na osnovu činjenica utvrđuju one situacije u kojima vi delujete, da vi identifikujete povrede i obeležja na osnovu činjenica, a onda shodno svojim nadležnostima i ovlašćenjima, dajete preporuke ili pokrećete postupke.
Upravo zbog toga će poslanička grupa SPS podržati ove izveštaje, i naravno da ćemo i sutra imati komentar kada su i preostali delovi Izveštaja, odnosno izveštaji iz drugog seta koji su takođe za uvažavanje i posebnu pažnju i analizu, a vama se zahvaljujem na dosadašnjem radu i želim vam uspeha u daljem radu.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ponovo se javljam nakon što sam imao diskusiju kao ovlašćeni predstavnik, a šlagvort za sadašnju diskusiju mi je dala gospođa Čomić, uvažena koleginica poslanica, moja uvažena koleginica i drugarica Slavica Đukić Dejanović, a naročito sada Aleksandra Đurović.
Zašto? Zbog toga što je nesporno i apsolutno tačno da usvajanjem izveštaja, a nesumnjivo je da će ovi izveštaji biti usvojeni, dolazimo u stanje obaveznosti ili, kako mi to mi pravnici kažemo, pravničkog imperijuma. Ta obaveznost jeste obaveznost za Vladu Republike Srbije da sve preporuke koje mi usvojimo dosledno sprovedemo.
Međutim, ovde se postavlja jedno pitanje koje je suštinsko pre svega za nas poslanike i kompletan ovaj parlament – šta je to, kao što reče Aleksandra Đurović, do sada urađeno? Bio bih krajnje nekorektan prema mojim kolegama članovima Odbora za pravosuđe kada ne bih rekao ono što sam istakao na tom odboru. Ministarstvo pravde, u kome sam donedavno bio, je dosta uradilo kada je u pitanju pravosuđe. Mi možemo da utičemo na Vladu, gospodo predstavnici nezavisnih regulatornih tela, ali se postavlja pitanje kako da utičemo na pravosuđe, kada je osnovni postulat pravosudnog sistema apsolutna nezavisnost sudova i apsolutna nezavisnost sudija?
Kako onda da dođemo do nečega što je suštinsko? Kako da dođemo do ujednačenosti sudske prakse? Kako da izbegnemo da dva veća jednog istog suda donesu dve različite sudske odluke, a u pitanju je potpuno isto činjenično stanje i potpuno isti pravni osnov? Kako onda građani Srbije da kažu da uživaju pravnu sigurnost pred pravosudnim sistemom? I na Odboru za pravosuđe sam istakao isto što ću reći i sada, činjenica je da to mora da radi Vrhovni kasacioni sud kao najviša sudska instanca u poslednjem stepenu hijerarhije u sudovanju. Da li radi? Nesumnjivo je da ne, barem ne dovoljno zbog toga što nije došlo do iniciranja spornih pitanja u dovoljnoj meri kako bi Vrhovni kasacioni sud dao instruktivna mišljenja nižestepenim sudovima i ukazao na koji način treba ujednačiti sudsku praksu, a građanima obezbediti i pravo na pravično suđenje i potpunu pravnu sigurnost i na taj način zaštititi njihova elementarna prava.
Da li može Ministarstvo pravde u tom pravcu da utiče? Ne može. Da li je Ministarstvo pravde uradilo dosta toga što je već i u ovom izveštaju nagovešteno kao neka vrsta preporuke? Jeste, ali ne dovoljno. Mi već dugo čekamo na zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i gospodin Janković je na to ukazao. Hvala Bogu Ministarstvo pravde je uspelo da napravi tu tzv. završnu verziju zakona o besplatnoj pravnoj pomoći gde se napravila jasna distinkcija između sekundarne i primarne besplatne pravne pomoći, gde imamo situaciju gde su kod sekundarne besplatne pravne pomoći stožeri advokatura, javno beležništvo i medijatori. To nam daje mogućnost da verujemo, da budemo optimisti da će upravo ovaj zakon omogućiti i onim ranjivim grupama, osetljivim grupama, osetljivim kategorijama stanovništva da izbegnu velike troškove suđenja, zaista velike počev od sudskih taksi, advokatskih tarifa, veštačkih tarifa itd.
Što se tiče ostalog zakonodavnog okvira, nesumnjivo je da mora biti daleko bolji i daleko kvalitetniji. Tu je isto započet postupak koji podrazumeva uhodavanje pravnog sistema ispravljajući ogromne greške, reforme iz perioda 2010. godine. Doneta je Nacionalna strategija o reformi pravosuđa i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije o reformi pravosuđa.
Neću se više baviti pravosuđem iz jednostavnog razloga što će ova Skupština, draga gospodo poslanici, i ja, i vi svi zajedno verovatno već sledeće nedelje imati priliku da analiziramo i da razmatramo izveštaje Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Onda ćemo imati priliku da i o ovim pitanjima posebno pričamo.
Ono što sam danas zaboravio da kažem, a mislim da je jako bitno za svo troje predstavnika nezavisnih regulatornih tela, u svim izveštajima je navedeno nešto što po meni ubuduće ne treba da stoji, već je postalo deplasirano, a to je da je država na neki način obavezna da vodi računa o tehničkoj opremljenosti nezavisnih regulatornih tela i njihovoj kadrovskoj strukturi. Pobogu, valjda je građanima jasno da je to etalon potreba, minimum potreba da bi moglo optimalno da se radi. Zar je potrebno reći da je potrebna sudska zgrada da bi sud mogao da sudi, da bi stranke mogle da uđu u sudnice, da imaju nekakvu stranačku legitimaciju tužioca ili tuženog.
Mislim da je već vreme da se država tome posveti na adekvatan način. Gospodin Šabić je pohvalio jedan, da kažem, zaokret u tom pravcu, iskorak u nekom progresivnom smislu reči obezbeđenjem uslova. Da li je dovoljno? Nije dovoljno. Ukazano je na to da kadrovska struktura mora biti jača, da se kroz zapošljavanje mora pospešiti ta kadrovska struktura i mi ćemo zaista dosledno istrajavati na tome da se i u tom pravcu pomogne svim nezavisnim regulatornim telima.
Jedino gospodine Šabiću jedna dobronamerna sugestija, nadam se da ćete je sa razumevanjem i prihvatiti jeste činjenica da već kada imate u vidu jedan predlog novog zakona, kako ste ga nagovestili danas u uvodnoj diskusiji, probamo da nađemo jedno dobro, kvalitetno, sistemsko rešenje koje izbegava još jedan apsurd.
Danas sam na jedan paradoks ukazao, ukazaću i na drugi. Advokatima pa čak i oficijalnim službenim licima je jako teško doći do informacija od javnog značaja, a s druge strane Agencija za borbu protiv korupcije vrlo jednostavno dolazi do podataka koji upravo predstavljaju predmet posebne zaštite kada su u pitanju podaci o zaštiti ličnosti. Takav paradoks ne bi smeo više da postoji i sistemski mora da se reši. Meni kao advokatu je potrebna cela procedura da dođem do određenog podatka i da ispoštujem svaki segment jednog procesnog delovanja.
Agencija za privatizaciju dolazi do svih podataka koji su potrebni u ovoj situaciji kada Agencija za privatizaciju vodi neku vrstu istražnog načela. Govorim o Agenciji zbog toga što mi se čini da mi je ono što smo danas dijagnostifikovali kao činjenicu, kolizija dva sistemska rešenja koju treba izbeći i uveren sam da ćete u tom pravcu dati pun doprinos.
Kao i do sada SPS bezrezervno podržava sve vaše aktivnosti. Mi smo to činili i u ranijem sazivu. Pomenuto je ovde, pomenut je i status i tada visoko cenjene predsednice ovog visokog Doma, odnosno parlamenta kao i naših ministara. Mi smo sada u još većem kapacitetu, naročito u našem koalicionom kapacitetu, pomoći da sve ono što danas dogovaramo, sve ovo što danas usvajamo i siguran sam da ćemo usvojiti, uspešno i realizujemo. Hvala, više se neću javljati.