Predsedavajući, ukazujem na povredu člana 106. pa vas molim da intervenišete, pozivajući se na ovu odredbu Poslovnika, zbog toga što je diskusija krenula van dnevnog reda.
Prethodna govornica je ukazivala na ime i prezime osobe koja nesumnjivo ima legitimaciju privatnog izvršitelja, ali njegova legitimacija i posao koji obavlja nesumnjivo nije u sklopu dnevnog reda i nesumnjivo nije predmet razmatranja, naročito ne izmena i dopuna Zakona o izvršenju o kojima danas raspravljamo.
Podsećanja radi, mi smo juče bili taoci preko 580 amandmana koje je podnela jedna poslanička grupa, odnosno dva narodna poslanika i mislim da…

I te kako ima, zbog toga što ne treba da budemo robovi sada ponovne diskusije koja izlazi iz okvira dnevnog reda.

I te kako ima, zbog toga što ne treba da budemo robovi sada ponovne diskusije koja izlazi iz okvira dnevnog reda.

Hvala predsedavajući.
Ja ću još jednom izraziti žaljenje zbog čega amandman, koji je manje ili više bio usaglašen u načelnoj raspravi, nije prihvaćen.
Usaglašen je bio između svih nas ovde, koji zaista na krajnje objektivan način, sa stručnim referencama sa kojima raspolažemo, sagledavamo mogućnost da se izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju učine što kvalitetnijim.
Imajući u vidu da smo se usaglasili oko nečega što je suštinsko, a suštinsko je da se svaka izmena i dopuna mora upodobiti sa postojećim tekstom Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Samim tim imajući u vidu i činjenicu da smo se usaglasili da rokovi koji se vezuju za postupanje komore ne smeju da budu kratki, a kratak rok je rok od pet dana, da smo se usaglasili oko toga da taj rok treba da bude duži, da bude upodobljen sa rokom koji zakon propisuje, a to je pet radnih dana, da smo se usaglasili oko činjenice koja je nesporna i niko je ne može dovoditi u sumnju, a to je da se ni u kom slučaju ne sme ostavljati velika diskreciona mogućnost ili diskreciono pravo izvršnom poveriocu u odabiru izvršitelja, onda je zaista iznenađujuće da samo prvi stav amandmana, koji je predložila poslanička grupa SPS, naravno preko mene, kao legitimisanog podnosioca, smatra da je ovaj amandman ne prihvatljiv.
Ja moram, zarad građana, da podsetim da u amandmanu stoji nešto što smatram da je prevashodno u interesu izvršnih poverilaca i da ni u kom slučaju nije na štetu izvršnog dužnika, a to je da umesto onoga što je Zakonom o obligacionim odnosima definisano, a to je pojam ili termin komunalnih i sličnih usluga, zamenjeno pojmom usluga iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća.
Drage moje kolege narodni poslanici, u čemu je tu bitna razlika? Javna preduzeća i javno-komunalna preduzeća su izvršni poverioci i imaju mogućnost da imaju takvu legitimaciju, da je steknu.
Zbog čega bi takvu legitimaciju osporili javnom preduzeću NIS ili EPS ili Javnim skijalištima, ili bilo kom drugom javnom preduzeću? Zbog čega bi takva preduzeća imala neku vrstu benefita da određuju izvršitelje i da tim benefitom čine čak i neke zloupotrebe?
Naravno, ne želimo ni mi ni bilo ko u koalicionoj vlasti da optužimo bilo koga da je spreman na takvu tendenciju. Mi smo tu da preveniramo, u stvari da preventivno delujemo da se takve pojave ne dešavaju. U tom pravcu i donosimo ove izmene i dopune i to je osnovni cilj ovih izmena i dopuna.
Onda neka mi neko logično odgovori, zdravo-razumno, zbog čega ova preduzeća i javno, javno-komunalna trebaju da budu isključena iz izmena i dopuna zakona o kojima mi danas raspravljamo.
Zaista je neprihvatljivo i zaista smatram da još jednom i ovlašćeni predlagač i svi mi zajedno razmotrimo mogućnost da se ovo prihvati, jer je potpuno suvislo i u praksi i te kako značajno i korisno.
Takođe, imamo potpunu saglasnost da se prilikom odabira izvršitelja, sa jedne strane strogo primenjuje zakon, a sa druge strane da se izbegne diskriminacija koja ima za posledicu enormno bogaćenje pojedinih izvršitelja.
Uz uvažavanje nečega što je u načelnoj raspravi istakla koleginica Martinović kada se pozivala na odredbe Zakona o javnim nabavkama, da se opet ne bi vraćali na tu temu i ne bi izazivali nepotrebne polemike, moram samo da skrenem pažnju na nešto što smo dužni kao zakonodavac da uradimo.
Pod jedan, da uspostavimo potpunu pravnu sigurnost kada je u pitanju namirenje potraživanja od strane izvršnih poverilaca, a sa druge strane da ta pravna sigurnost bude podvedena pod zakonito postupanje, odnosno da bude u celosti u saglasnosti sa zakonom, kao i sa Ustavom.
Ja sam tada, a i sada, ponavljam, istakao činjenicu da odabir izvršitelja od strane komora, treba da bude definisan onako kako je to analogno definisano kao odabir kod stečajnih upravnika u stečajnim predmetima.
Da li ćemo u ovoj situaciji povrediti neke druge odredbe zakona? Neću se upuštati mnogo u to zbog toga što ćemo odmah izazvati polemiku, što se tiče primene odredaba Zakona o javnim nabavkama, ali je nesumnjivo da ćemo ukoliko primenimo princip algoritma, odnosno softverskog načina odabira izvršitelja izbeći bilo kakvu vrstu zloupotrebe, izbeći bilo kakvu vrstu privilegovanih.
Najopasnije je da se ostavi puno slobodno pravo izvršnom poveriocu da sam bira izvršitelje.
Onda će jedan te isti izvršitelj biti stalno angažovan, onda će jedan te isti izvršitelj imati po desetine hiljada predmeta, imaće naknadu koja je nesrazmerno velika u odnosu na ono što podrazumeva, kako njegovo angažovanje, tako i povredu prava ostalih izvršitelja da ravnomerno ili ravnopravno učestvuju u izvršnim predmetima, odnosno postupcima. Stoga smatram i molim ovlašćenog predlagača da ponovo razmotri sve ovo što smo imali u vidu.
Ne bih mogao da se složim sa kolegama iz opozicije da su navodno učestvovali u donošenju ovakvih predloga, odnosno ovakvog predloga o izmenama i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, da bi to prihvatili.
Svako od nas ima punu inicijativu. Mogle su to da urade kolege iz opozicionih stranaka, mogli smo mi u poziciji.
Svako ima taj legitimitet pa i obavezu i pravo da Predlogom zakona učini ono što je osnovni cilj zakonodavca, a to je da svaki zakon bude praktično primenjiv, a u praktičnoj primeni da postigne najveći stepen kvaliteta, jasnosti, preciznosti, nedvosmislenosti uređenja i to pravnog uređenja oblasti na koju se odnosi.
S toga, drage kolege narodni poslanici, drage moje kolege advokati, pravnici, dragi narodni, ne samo poslanici, kako sam malopre rekao, da ne budem dvosmislen nego prijatelji koji zaista težite da ovaj zakon bude što kvalitetniji, molim vas da još jednom razmotrite sve ovo što je istaknuto da faktički prenebregnemo jednu situaciju u kojoj se često zakonodavac nalazi, a to je da robujemo stavovima nekoga ko u konkretnom slučaju nije legitimni predlagač.
Legitimni predlagač smo mi. Oni koji nameću neke svoje definicije, bez obzira odakle su i bez obzira gde rade i šta rade, ne mogu biti iznad zakonodavca. Mi smo zakonodavac, i mi imamo pravo i obavezu da uredimo određenu pravnu oblast i određenu životnu situaciju koja mora da bude pokrivena pravnom regulativom, u tom pravcu nema ni kompromisa, a nema ni potrebe da budemo ni u kom slučaju podređeni bilo čemu što podrazumeva našu obavezu, a to je obaveza da donesemo zakon koji je najkvalitetniji u interesu građana, a ove predložene izmene i dopune kroz moj, odnosno amandman SPS su nesumnjivo u najvećem interesu građana.
Zarad Ustava, zarad zakona, zarad svega onoga što mi radimo mislim da treba razmotriti još jednom mogućnost prihvatanja ovog amandmana, i ja vam se zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.
Ja ću još jednom izraziti žaljenje zbog čega amandman, koji je manje ili više bio usaglašen u načelnoj raspravi, nije prihvaćen.
Usaglašen je bio između svih nas ovde, koji zaista na krajnje objektivan način, sa stručnim referencama sa kojima raspolažemo, sagledavamo mogućnost da se izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju učine što kvalitetnijim.
Imajući u vidu da smo se usaglasili oko nečega što je suštinsko, a suštinsko je da se svaka izmena i dopuna mora upodobiti sa postojećim tekstom Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Samim tim imajući u vidu i činjenicu da smo se usaglasili da rokovi koji se vezuju za postupanje komore ne smeju da budu kratki, a kratak rok je rok od pet dana, da smo se usaglasili oko toga da taj rok treba da bude duži, da bude upodobljen sa rokom koji zakon propisuje, a to je pet radnih dana, da smo se usaglasili oko činjenice koja je nesporna i niko je ne može dovoditi u sumnju, a to je da se ni u kom slučaju ne sme ostavljati velika diskreciona mogućnost ili diskreciono pravo izvršnom poveriocu u odabiru izvršitelja, onda je zaista iznenađujuće da samo prvi stav amandmana, koji je predložila poslanička grupa SPS, naravno preko mene, kao legitimisanog podnosioca, smatra da je ovaj amandman ne prihvatljiv.
Ja moram, zarad građana, da podsetim da u amandmanu stoji nešto što smatram da je prevashodno u interesu izvršnih poverilaca i da ni u kom slučaju nije na štetu izvršnog dužnika, a to je da umesto onoga što je Zakonom o obligacionim odnosima definisano, a to je pojam ili termin komunalnih i sličnih usluga, zamenjeno pojmom usluga iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća.
Drage moje kolege narodni poslanici, u čemu je tu bitna razlika? Javna preduzeća i javno-komunalna preduzeća su izvršni poverioci i imaju mogućnost da imaju takvu legitimaciju, da je steknu.
Zbog čega bi takvu legitimaciju osporili javnom preduzeću NIS ili EPS ili Javnim skijalištima, ili bilo kom drugom javnom preduzeću? Zbog čega bi takva preduzeća imala neku vrstu benefita da određuju izvršitelje i da tim benefitom čine čak i neke zloupotrebe?
Naravno, ne želimo ni mi ni bilo ko u koalicionoj vlasti da optužimo bilo koga da je spreman na takvu tendenciju. Mi smo tu da preveniramo, u stvari da preventivno delujemo da se takve pojave ne dešavaju. U tom pravcu i donosimo ove izmene i dopune i to je osnovni cilj ovih izmena i dopuna.
Onda neka mi neko logično odgovori, zdravo-razumno, zbog čega ova preduzeća i javno, javno-komunalna trebaju da budu isključena iz izmena i dopuna zakona o kojima mi danas raspravljamo.
Zaista je neprihvatljivo i zaista smatram da još jednom i ovlašćeni predlagač i svi mi zajedno razmotrimo mogućnost da se ovo prihvati, jer je potpuno suvislo i u praksi i te kako značajno i korisno.
Takođe, imamo potpunu saglasnost da se prilikom odabira izvršitelja, sa jedne strane strogo primenjuje zakon, a sa druge strane da se izbegne diskriminacija koja ima za posledicu enormno bogaćenje pojedinih izvršitelja.
Uz uvažavanje nečega što je u načelnoj raspravi istakla koleginica Martinović kada se pozivala na odredbe Zakona o javnim nabavkama, da se opet ne bi vraćali na tu temu i ne bi izazivali nepotrebne polemike, moram samo da skrenem pažnju na nešto što smo dužni kao zakonodavac da uradimo.
Pod jedan, da uspostavimo potpunu pravnu sigurnost kada je u pitanju namirenje potraživanja od strane izvršnih poverilaca, a sa druge strane da ta pravna sigurnost bude podvedena pod zakonito postupanje, odnosno da bude u celosti u saglasnosti sa zakonom, kao i sa Ustavom.
Ja sam tada, a i sada, ponavljam, istakao činjenicu da odabir izvršitelja od strane komora, treba da bude definisan onako kako je to analogno definisano kao odabir kod stečajnih upravnika u stečajnim predmetima.
Da li ćemo u ovoj situaciji povrediti neke druge odredbe zakona? Neću se upuštati mnogo u to zbog toga što ćemo odmah izazvati polemiku, što se tiče primene odredaba Zakona o javnim nabavkama, ali je nesumnjivo da ćemo ukoliko primenimo princip algoritma, odnosno softverskog načina odabira izvršitelja izbeći bilo kakvu vrstu zloupotrebe, izbeći bilo kakvu vrstu privilegovanih.
Najopasnije je da se ostavi puno slobodno pravo izvršnom poveriocu da sam bira izvršitelje.
Onda će jedan te isti izvršitelj biti stalno angažovan, onda će jedan te isti izvršitelj imati po desetine hiljada predmeta, imaće naknadu koja je nesrazmerno velika u odnosu na ono što podrazumeva, kako njegovo angažovanje, tako i povredu prava ostalih izvršitelja da ravnomerno ili ravnopravno učestvuju u izvršnim predmetima, odnosno postupcima. Stoga smatram i molim ovlašćenog predlagača da ponovo razmotri sve ovo što smo imali u vidu.
Ne bih mogao da se složim sa kolegama iz opozicije da su navodno učestvovali u donošenju ovakvih predloga, odnosno ovakvog predloga o izmenama i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, da bi to prihvatili.
Svako od nas ima punu inicijativu. Mogle su to da urade kolege iz opozicionih stranaka, mogli smo mi u poziciji.
Svako ima taj legitimitet pa i obavezu i pravo da Predlogom zakona učini ono što je osnovni cilj zakonodavca, a to je da svaki zakon bude praktično primenjiv, a u praktičnoj primeni da postigne najveći stepen kvaliteta, jasnosti, preciznosti, nedvosmislenosti uređenja i to pravnog uređenja oblasti na koju se odnosi.
S toga, drage kolege narodni poslanici, drage moje kolege advokati, pravnici, dragi narodni, ne samo poslanici, kako sam malopre rekao, da ne budem dvosmislen nego prijatelji koji zaista težite da ovaj zakon bude što kvalitetniji, molim vas da još jednom razmotrite sve ovo što je istaknuto da faktički prenebregnemo jednu situaciju u kojoj se često zakonodavac nalazi, a to je da robujemo stavovima nekoga ko u konkretnom slučaju nije legitimni predlagač.
Legitimni predlagač smo mi. Oni koji nameću neke svoje definicije, bez obzira odakle su i bez obzira gde rade i šta rade, ne mogu biti iznad zakonodavca. Mi smo zakonodavac, i mi imamo pravo i obavezu da uredimo određenu pravnu oblast i određenu životnu situaciju koja mora da bude pokrivena pravnom regulativom, u tom pravcu nema ni kompromisa, a nema ni potrebe da budemo ni u kom slučaju podređeni bilo čemu što podrazumeva našu obavezu, a to je obaveza da donesemo zakon koji je najkvalitetniji u interesu građana, a ove predložene izmene i dopune kroz moj, odnosno amandman SPS su nesumnjivo u najvećem interesu građana.
Zarad Ustava, zarad zakona, zarad svega onoga što mi radimo mislim da treba razmotriti još jednom mogućnost prihvatanja ovog amandmana, i ja vam se zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.
Pre svega da istaknem nešto što sam na samom početku istakao.
Kada sam u načelnoj raspravi govorio kako o zakonu, tako i o mogućnosti da se amandmanima poboljša kvalitet zakona, rekao sam da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati izmene i dopune zakona.
Ono što je amandmanom pokušano i što je danas doživelo određenu podršku u ovom parlamentu ni u kom slučaju nema nikakvu refleksiju na funkcionisanje našeg koalicionog sastavi i na naš koalicioni kapacitet.
Ono što svaki narodni poslanik ima pravo, ima pravo da se opredeli prema amandmanu, prema svojoj slobodnoj volji i da prema svojoj slobodnoj volji ukaže da li je taj amandman prihvatljiv ili nije prihvatljiv.
Ja sam argumentovano i stručno i trudio sam se da to bude što stručnije i kada sam rekao da imam podršku, rekao sam da je to podrška struke, ukazivao na nešto što bi trebalo da bude poboljšanje kvaliteta.
U svakom slučaju, mi imamo s jedne strane obavezu da zakone donosimo na način koji je i te kako značajan za građane, odnosno da je to u njihovom najboljem interesu, a s druge strane, to podrazumeva istovremeno i da zakoni budu praktično primenljivi, jasni i nedvosmisleni.
Naravno, drage kolege, pre svega kolega Nikoliću, da prihvatam vaš stav kao kolege koji se sa stručnog aspekta određuje prema amandmanu. Drago mi je da ćete glasati za taj amandman. Što se tiče onoga što se vezuje za zakon i neophodnost da se zakon promeni, to je suština i suština je da te nužne izmene idu ka onome što je osnovni cilj, a osnovni cilj je uvođenje reda u izvršni postupak, a naročito u onaj deo izvršnog postupka koji se odnosi na odabir izvršitelja. Zato će u tom pravcu te izmene i dopune dobiti podršku SPS, kao i uvek do sada. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Pre svega da istaknem nešto što sam na samom početku istakao.
Kada sam u načelnoj raspravi govorio kako o zakonu, tako i o mogućnosti da se amandmanima poboljša kvalitet zakona, rekao sam da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati izmene i dopune zakona.
Ono što je amandmanom pokušano i što je danas doživelo određenu podršku u ovom parlamentu ni u kom slučaju nema nikakvu refleksiju na funkcionisanje našeg koalicionog sastavi i na naš koalicioni kapacitet.
Ono što svaki narodni poslanik ima pravo, ima pravo da se opredeli prema amandmanu, prema svojoj slobodnoj volji i da prema svojoj slobodnoj volji ukaže da li je taj amandman prihvatljiv ili nije prihvatljiv.
Ja sam argumentovano i stručno i trudio sam se da to bude što stručnije i kada sam rekao da imam podršku, rekao sam da je to podrška struke, ukazivao na nešto što bi trebalo da bude poboljšanje kvaliteta.
U svakom slučaju, mi imamo s jedne strane obavezu da zakone donosimo na način koji je i te kako značajan za građane, odnosno da je to u njihovom najboljem interesu, a s druge strane, to podrazumeva istovremeno i da zakoni budu praktično primenljivi, jasni i nedvosmisleni.
Naravno, drage kolege, pre svega kolega Nikoliću, da prihvatam vaš stav kao kolege koji se sa stručnog aspekta određuje prema amandmanu. Drago mi je da ćete glasati za taj amandman. Što se tiče onoga što se vezuje za zakon i neophodnost da se zakon promeni, to je suština i suština je da te nužne izmene idu ka onome što je osnovni cilj, a osnovni cilj je uvođenje reda u izvršni postupak, a naročito u onaj deo izvršnog postupka koji se odnosi na odabir izvršitelja. Zato će u tom pravcu te izmene i dopune dobiti podršku SPS, kao i uvek do sada. Hvala.

Zahvaljujem se poštovani predsedavajući i uvaženi ministre da se konačno vratimo temi dnevnog reda i zakonu o kome raspravljamo. Radi javnosti, da odmah lociramo koja su to dva cilja koja su predloženim zakonom postignuta. Prvi cilj je ne sumnjivo poštovanje odluke Ustavnog suda.
Molim vas predsedavajući da se malo utišaju poslanici, ako može. Hvala.
Dakle, prvi cilj koji je postignut predloženim zakonom, jeste poštovanje odluke Ustavnog suda, jer je to na kraju krajeva i obaveza, s obzirom na obavezujuće dejstvo odluke Ustavnog suda.
Drugi cilj jeste uvaženi ministre da se polako uvodi red u jedan urbanistički haos. Generatori tog urbanističkog haosa sigurno nisu od juče, već znatno pre. Kako su generisani? Generisani su sistemski, a i u praktičnom smislu reči, tako što je i ono što je sistemski bilo rešeno i uređeno je praktično bilo veoma loše primenjivano kroz razno razne vrste zloupotreba, čije posledice i dan danas osećamo.
Kada govorimo o zakonu, ono što je dobro i što građani trebaju da prepoznaju kao dobro jeste da smo sada na jedinice lokalne samouprave odnosno lokalnih samouprava prebacili teret vođenja postupaka legalizacije i to postupaka koji podrazumevaju naknadno izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola. Zašto je to dobro? Iz dva razloga.
Prvi razlog je što jedinice lokalne samouprave moraju da vode računa prevashodno o svom budžetu, jer na teret budžeta idu kompletni troškovi legalizacije u onom delu u kome se angažuju određene komisije i službe. Međutim, tu bih vas zamolio gospodine ministre, da obratite jednu posebnu pažnju, jer poslanička grupa SPS je predložila 30 amandmana gde se fokusirala uglavnom na neke probleme za koje poslanička grupa SPS smatra da su ostali otvoreni i nakon podnošenja Predloga ovog zakona. Koji su to problemi?
Imao u jednoj odredbi predloženog zakona definiciju ili normu da nadležni organ koji sprovodi legalizaciju je dužan da obrazuje komisiju. Nadležnost te komisije jeste da izvrši ocenu i da nalaz i mišljenje da li je objekat koji je predmet legalizacije upotrebljiv, sa stanovišta onoga što se od podnosioca zahteva traži.
Sada tu dolazimo u situaciju ko je u sastavu te komisije. Naravno da to moraju da budu stručni ljudi sa visokim stručnim referencama. Ali, u toj situaciji se njima prebacuje veliki teret odgovornosti gospodine ministre. Zašto? Zato što projekat izvedenog objekta nije jedini dovoljni dokaz da je objekat upotrebljiv. Ono što ste vi juče sami identifikovali zajedno sa nama kao problem jeste da se posebna pažnja mora posvetiti i onome što podrazumeva stabilnost objekta kroz postojanje konstruktivnog elaborata i protiv požarnog elaborata. Ova dva elaborata bi morala da budu sastavni deo dokumentacije uz zahtev koji se podnosi za legalizaciju. Zašto? Zbog čega bi neko iz komisije preuzeo na sebe teret odgovornosti da konstatuje i u nalazu i mišljenju kaže da je nešto stabilno ako nije?
Pre dve godine na Zlatiboru, gospodine ministre, desila se jedna tragedija, srećom bez žrtava, a to je da je apartmanski kompleks od ne malo, 20 apartmana odmah nakon izgradnje, a pre tehničkog prijema urušen. Zašto? Zbog toga što je gradnja izvršena protivno pravilima gradnje, protivno zakonu, bez adekvatne armature, a možete zamisliti i da je ploča bez pravilno ugrađene armature, zbog čega je došlo do urušavanja i ogromne štete. Protiv vinovnika, konkretno izvođača radova i nadzornog organa pokrenut je krivični postupak i on je procesuiran.
Da nam se to ne bi dešavalo i da ne bi sada komisija imala tu vrstu tereta odgovornosti, moje uverenje i uverenje poslaničke grupe SPS je da se to može izbeći upravo ovim predloženim amandmanom, da se ova dva elaborata koji ukazuju da li objekat trpi određene negativne seizmičke uticaje, negativne gravitacione uticaje, da li je kvalitet materijala adekvatno ugrađen ili ne, da li je kvalitet materijala adekvatan ili ne, u svakom slučaju, mora da bude sadržan u tome.
Normalno, to iziskuje velike troškove na koje ste vi i ukazali. Ko će da snosi teret tih troškova, jedinica lokalne samouprave i njen budžet? Teško, zbog toga što su to veliki troškovi. Da li to treba da snosi podnosilac zahteva kao vlasnik objekta koji je nelegalizovan? Pa, i za većinu njih su to veliki troškovi. Potrebno je pronaći način kako će se to uzorkovanje, ako mora da se sprovede uzorkovanje pojeftiniti, a da se ovaj postupak završi na jedini mogući način pravično i zakonito.
I dalje u tekstu zakona moraju biti sadržane, naročito u projektu izvedenog objekta, upravo ove ocene na koje sam ukazao, a koje ukazuju na stabilnost objekta i konstruktivna rešenja, jer će se desiti tragična posledica na koju sam već ukazao.
Ono što mi se čini da nije bilo dovoljno dorečeno u zakonu jeste pojedina terminologija. Pominje se termin – objekti niskogradnje i za njih se izdaje jednim rešenjem građevinska i upotrebna dozvola, a potreban je poseban projekat za takve objekte. Zamolio bih vas da tu učinimo jedno preciziranje, jer objekti niskogradnje su i putevi i tuneli i podzemna infrastruktura. I te kako dobro znamo da za te objekte ovaj zakon ne predviđa izdavanje građevinske i upotrebne dozvole. Onda treba precizirati naziv i reći da su to objekti niskogradnje koji nisu objekti opšte namene. Onda nemamo problem u pogledu mogućnosti sprovođenja postupka legalizacije na zakonit način.
Dalje, ono što je ovde više puta kroz amandmane ukazivano, a na šta ću i ja ukazati, jeste jedna kontradikcija u samom zakonu u pogledu rokova, kao prekluzivnih rokova, a znamo da su to rokovi koji podrazumevaju nemogućnost daljeg vođenja postupka ako blagovremeno nije podnet ili zahtev ili dokumentacija ili bilo šta što je naloženo od nadležnih organa, tako da se ovde pojavljuju dva roka koji jedan drugog isključuju - rok od godinu dana, i to kao rok koji počinje od dobijanja obaveštenja o mogućnosti legalizacije i drugi je rok od šest meseci. Ta dva roka jedan drugog isključuju i ta dva roka smo mi definisali tako što smo amandmanom predvideli da nadležni organ može da naloži podnosiocu zahteva i kraći rok od godinu dana, ali nikako ne duži od godinu dana, zbog hitnosti sprovođenja legalizacije. Nama je načelo i osnovni princip u ovom legalizacionom postupku efikasnost, brzina i zakonitost.
Da dođemo sad do onog kapitalnog što stvara predrasude i zabune kod građana, a to je rušenje objekata. Rušenje objekata, gospodine ministre, nesumnjivo mora kao sankcija, kao kaznena posledica, da usledi odmah nakon početka izvođenja radova. Tada ih treba rušiti, a ne kada se objekat završi. Kada se objekat završi, ulazimo u druge posledice, i to posledice koje podrazumevaju naknadu štete.
Drugi problem je šta ćemo u situacijama kada imamo stambene objekte koji će takođe biti podvedeni pod odredbe ovog zakona, gde imamo jedan stan koji je legalizovan, a ostali nisu legalizovani. Ko će to da sruši, taj stambeni objekat i sa kojim pravom, sa kojim pravnim osnovama? Apsolutno ne. Šta ćemo za savesne sticaoce stanova u stambenim ili više stambenih objekata koji su na legalan način došli do tih stanova, ušli u posed istih, isplatili kupoprodajnu cenu, a objekat je kriminalno izgrađen, stanovi više puta prodavani? Da li taj stan može da se ruši a da bude oštećen onaj ko je savestan sticalac tog stana? Apsolutno ne.
Prema tome, građani treba da znaju i da se ne stvaraju predrasude oko rušenja objekata na način kako se to od pojedinih kritizera ovog zakona nagoveštava, neće se rušiti objekti shodno odredbama ovog zakona, već tek nakon donošenja Zakona o planiranju i izgradnji, kojem treba da posvetimo izuzetno veliku pažnju.
Ono što mi se na kraju čini jako važnim da se istakne jeste činjenica da je u zakonu potrebno posebno propisati, pored rokova koji su dati kao rokovi za izjavljivanje žalbi ili prigovora, izjavljivanje pravnog leka, kome se ti prigovori, odnosno pravni lekovi izjavljuju. To nije, da budemo iskreni, dobro definisano u zakonu. Mi smo amandmanom pokušali da u procesno-pravnom smislu to ispravimo, jer poslanička grupa SPS i te kako značajnu pažnju posvećuje upravo tim formalnim delovima, kako bi zakon bio što jasniji, što precizniji i kako ne bi izazvao bilo kakvu mogućnost različitog tumačenja, naročito od onih koji će ga primenjivati, a to su u konkretnom slučaju nadležni organi jedinica lokalne samouprave.
Zbog toga smo amandmanom tražili i smatram da ćete vi taj amandman sigurno prihvatiti, da se precizira ko su drugostepeni organi, u kojim slučajevima mogu da postupaju, kada to može da učini AP Vojvodina, kada to može da učini Grad Beograd itd.
U svakom slučaju, poslanička grupa SPS, kako su to moje uvažene kolege Suzana Spasojević i Milisav Petronijević rekli, nesumnjivo će podržati ovaj zakon i bićemo još zadovoljniji ukoliko se amandmani koji su krajnje dobronamerni i krajnje korisni prihvate. Hvala.

Ako je kolega Bojan Đurić bio u pravu što se tiče poslaničkih jedinica i kartica u poslaničkim jedinicama, nije bio u pravu kada se pozvao na povredu člana 128. Poslovnika, a istovremeno komunicirao sa premijerom u pogledu broja zaposlenih ili nezaposlenih.
Ja vas molim samo da skrenete pažnju, reklamiram član 27. i dobro ste čuli na početku, kada je reklamirao Bojan Đurić Poslovnik, da je kao i juče i prethodnih dana vršio zloupotrebu poslovnika, pa sam pitao čime je on privilegovan.

Gospodine predsedniče, ovo je već po ko zna koji put, a naročito nakon ukazivanja uvaženog kolege Miše Petronijevića, gruba povreda Poslovnika. Član 27. Nesumnjivo je najteža povreda Poslovnika kada se vrši zloupotreba procesnih ovlašćenja, pa čak i poslanici koji se ovde često pokazuju kao poslanička savest to čine.
U konkretnom slučaju prethodni govornik je to učinio na jedan način koji je nedopustiv. Tražio je povredu Poslovnika, a onda stupio u oštru polemiku sa premijerom. U čemu je povreda Poslovnika? Zbog čega niste reagovali prema govorniku koji je tako nešto uradio? Ovo je nekoliko puta uzastopno. Umesto da se Poslovnik dosledno primenjuje izriču se opomene zbog većeg broja istih povreda. To do sada nije učinjeno.
Molim vas da u daljem toku sednice ova Skupština zaštiti od takvih zloupotreba, zloupotreba procesnih ovlašćenja, da se omogući normalan rad i tok ove skupštine i da mi poslanici možemo da učestvujemo u raspravi jednako ravnopravno, normalno uz poštovanje Poslovnika. Hvala.

Gospodine predsedavajući, meni i poslaničkoj grupi SPS više nije jasno zbog čega je narodni poslanik Bojan Đurić danas aboliran? Aboliran je da ne primenite prema njemu sankcije predviđene Poslovnikom. Ili je ovo po ko zna koji put, a otkako ja slušam već drugi put, da reaguje na taj način što se najpre poziva na povredu Poslovnika i to, navodno, pozivajući se izlaganje ministra Selakovića, a onda koristi priliku da se opet obrati premijeru.
Razumem želju poslanika iz opozicije da se obraćaju danas premijeru i potpuno mi je jasna. Još sam sigurniji da premijer jedva čeka da odgovori na njihova pitanja i ja to svakako neću učiniti umesto njega. Ali mi ne možemo biti ni u kom slučaju diskriminisani u odnosu na one koje ste vi privilegovali. U konkretnom slučaju na kolegu Đurića i na ostale kolege iz opozicije, koji upravo danas i juče zloupotrebljavaju Poslovnik na eklatantan način. Pozivaju se na Poslovnik da bi vodili polemiku. Mislim da tome više nema mesta i da konačno vi predsedavajući treba da reagujete prema svima onima koji to ubuduće budu radili. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovane kolege narodni poslanici, današnja rasprava o predloženom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, nas je bukvalno udaljila od suštine predloženog zakonskog rešenja, prevashodno iz razloga što je provejavala uglavnom politička kampanja, politička borba za što vrednije političke poene, što je u svakom slučaju potpuno legitimno pravo svake političke organizacije, svakog poslaničkog kluba i svakog poslanika. Međutim, treba podsetiti da ovo nije ni prva ni poslednja rekonstrukcija, odnosno da nije ni prvi ni poslednji zakon kojim se menja ranije važeći Zakon o ministarstvima. To su činile upravo i one stranke koje danas u najvećoj meri kritikuju predloženo zakonsko rešenje i, da budemo iskreni, uglavnom ga kritikuju neosnovano.
Ono što bi trebalo da bude suštinsko, suštinsko je zašto je ova vlada sa dve stožerne stranke, SNS i SPS, prepoznala potrebu za, kako mi to danas pežorativno kažemo, rekonstrukcijom Vlade, odnosno donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Pre svega, kvalitet je u tome što se analizira u kontinuitetu rad Vlade, što se u toj analizi identifikuju sve one pojave na koje treba reagovati i kroz tu identifikaciju pronalaze najbolja rešenja, a ja ću podsetiti da je od samog početka SPS, zajedno sa SNS, participirala u smislu najvećeg stepena kvaliteta onoga što nam predstoji, a to je upravo rekonstrukcija o kojoj danas govorimo.
Mislim da je u toj analizi dosta toga utvrđeno kao dobro, ali ne možemo se složiti da je sve dobro, jer uvek, u odnosu na ono što je dobro, postoji i bolje. U konkretnom slučaju, postoje razlozi gde bi mi, kao poslanički klub SPS, mogli da iznesemo i određene sugestije, pre svega sugestije u odnosu na kvalitetna rešenja koja su već data u predloženom zakonskom rešenju, a to je, recimo, prva sugestija da se konačno od Ministarstva energetike odvoji ekologija, odnosno zaštita životne sredine. Zašto? Jednostavno, iz razloga što je upravo osnovno načelo i osnovni princip kojim se rukovodi vladajuća struktura, zajedno sa nama i sa SNS i ostalim koalicionim partnerima u Vladi, smatramo da je jako značajno da se taj princip tzv. istorodnog obavljanja poslova, poslova koji imaju bliskost, kako u pogledu specifičnosti tih poslova, tako i njihove specijalizacije, koncentrišu u odgovarajućim nadležnostima.
Naravno da se donekle dosta toga i postiglo u ovom predloženom zakonskom rešenju, ali ne sve. Ono što je veoma važno istaći jeste činjenica da kroz rekonstrukciju Vlade, kako u pogledu ciljeva koji se rekonstrukcijom postižu, prevashodno na način kako je to predloženo u predloženom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, gde imamo sada jedno podeljeno ministarstvo, gde imamo kvalitet u smislu da je u nadležnosti Ministarstva pravde vraćeno ono što je esencijalno za pravdu, što faktički kompletira upravo tu tzv. građansko-pravnu oblast ili građansku materiju, a vraćeni su stvarno-pravni odnosi, odnosno svojinska prava, to je ono što nas čini u svakom slučaju nečim što možemo posmatrati kvalitetnijim rešenjima u odnosu na ranija rešenja.
Naravno da će biti kritika i te kako mnogo, međutim danas je u ovim kritikama bilo mnogo hipokrizije. Konkretno, u odnosu na Ministarstvo pravde su date poprilične paušalne ocene, neosnovane kritike, populizam itd. Zaista tome nema mesta iz jednostavnog razloga, što su upravo oni kritizeri generatori najvećih problema u reformi pravosuđa. Oni kritizeri koji su danas ponovili papagajskom pričom stalno te iste kritike ne mogu da se vrate barem malo unazad, da li je amnezija ili ne, nisam siguran, pa da se prisete svojih grešaka, kada su bukvalno vršili eksperimente na živim ljudima, kada je odjednom 800 sudija prvo izbačeno iz pravosuđa, a onda nekim hudinijevskim metodom vraćeno, pa onda opet, zahvaljujući odluci Ustavnog suda, koji jedino što je mogao da učini je da verifikuje, zaista da se svi oni koji su kroz velike greške u proceduri reizbora ili nereizbora sudija morali biti vraćeni, doveli do štetnih posledica koje u najvećoj meri trpe građani Srbije.
Dakle, danas, kritikujući ovaj zakon kroz prizmu populizma, kroz prizmu prikupljanja političkih poena, ni u kom slučaju se ne može osporiti kvalitet zakonskog rešenja o kome mi danas raspravljamo.
Socijalistička partija Srbije će nesumnjivo i dalje istrajavati dosledno na onome što je započeto, a to je da pored programskih ciljeva i pored onoga što se danas normativno reguliše, a to je upravo uređenje organizacije i rada državnih organa, u konkretnom slučaju ministarstava, to je i onaj drugi faktor koji nije ni malo manje značajan, ni malo manje bitan, a to je izbor najboljih personalnih rešenja, jer odgovornost za ono što će se u buduće raditi moraju nositi najkompetetniji, najkvalitetniji i najstručniji kadrovi. U tom pravcu Vlada Republike Srbije preduzima sve i daje sve od sebe da se upravo takva personalna rešenja realizuju, odnosno da se takvi stručnjaci i pronađu. Uveren sam da će u krajnjem ishodu, kada budemo i znali taj personalan sastav, ova konstatacija biti potvrđena.
Na kraju bih želeo da istaknem da, pored onoga što je šef poslaničkog kluba SPS gospodin Branko Ružić rekao, mi moramo prevashodno danas da imamo u vidu da se danas jedno tehničko pitanje normativnog uređenja ministarstava mora afirmisati na najbolji mogući način, a najbolji mogući način jeste upravo činjenica da je Vlada Republike Srbije, SPS i SNS, došla do onoga do čega se upravo pojavljuju i potrebe, a te potrebe osećaju građani. Oni to od nas i zahtevaju, da imamo ministarstva preko kojih će svi poslovi moći biti odrađeni na najbolji i najkvalitetniji način i ono što je u nadležnosti tih ministarstva da bude racionalno, stručno i efikasno. Uveren sam da su ovi principi sada ispoštovani i zbog toga će poslanički klub SPS u danu za glasanje nesumnjivo podržati ovaj zakon. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, u nizu danas iznetih uvreda, prvo reklamiram član 27. i član 106. Zakona o poslovniku. Uvreda koje se odnose prevashodno na premijera, predsednika Vlade Republike Srbije. Nije niko reagovao, a naročito nije niko reagovao od onih koji su predsedavali na te insinuacije i poniženja učinjena od predstavnika DS.
Da li je premijer formalni ili faktički? Gde se on danas nalazi i te kako dobro znaju predstavnici DS. Nalazi se upravo tamo i radi onaj posao koji su oni trebali da završe, koji nisu znali ili umeli da završe ili se nisu najbolje snašli, a to mu dođe jedno te isto. Tako da sa aspekta onoga što oni tumače o premijeru možemo samo govoriti o tome gde su bili kada su bili sa nama u vlasti zašto nisu radili ono što su trebali da urade.
Prema tome, samo želim da skrenem pažnju da se ovakve prevashodno ponižavajuće konstatacije o premijeru više ne iznose i da vi predsedavajuća kao i svi ostali predsedavajući ovog parlamenta na to reagujete. Zahvaljujem se.

Isto će da bude kao što gospodin Kasalović, to ću reći i ja dragim kolegama iz DS-a, kada bi mogli i premijera da kloniramo, to bi bilo najbolje, bio bi u Briselu, u Skupštini, Vladi, bio bi svuda, s obzirom da radi onoliko koliko radi, a s obzirom na činjenicu da ukazujete kako žive građani Srbije, onda se podsetite, nije vas uhvatila tolika amnezija, to je veoma kratak period, skorije prošlosti, ko je to generisao da građani danas žive loše, ko je imao premijera koji se najmanje mešao u svoj posao, da ne govorim o poslovima drugih ministara, odnosno poslovima Vlade. Ko je to uzrokovao ogroman broj poništenih privatizacija, ko je uzrokovao ruiniranje pravosuđa, ko je uzrokovao stečajne mafije, ko je uzrokovao krađe imovine kroz razno-razne stečajne postupke? Nije to skora prošlost, nije to neko davno vreme iz kojeg proizilaze svi oni uzroci koji generišu ono na šta vi danas ukazujete. Ova vlada to pokušava da popravi i ovaj premijer pegla vaše fleke.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, amandman koji sam predložio sam hteo da se učini što jasnijim tekst predloženog člana zakona, imajući u vidu da se u postojećem zakona, odnosno onako kako glasi u Predlogu zakona, nedovoljno po mom mišljenju i jasno definiše pojam fizičkog lica.
Ako bi se ovakav tekst zadržao, u tom slučaju bi došlo, po nekom mom uverenju, do dosta širokog tumačenja na koja fizička lica se odnosi taj član. U svakom slučaju, mislim da bi preciziranje dalo daleko jasniju mogućnost da se taj pojam potpuno precizira. zbog toga je amandman u tom smislu i postavljen, da organ upravljanja, ukoliko propusti da izvrši nadzor ili kontrolu nad licem koje je u vreme prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica, ili lice koje je zaposleno u pravnom licu i obavlja poslove po nalazima organa upravljanja i učini prekršaj usled takvog postupanja, u svakom slučaju, snosiće posledice prekršaja.
Naravno da bi i tumačenjem kako je u zakonu predloženo, moglo da se posmatra da se radi upravo o tom fizičkom licu. Bojim se da u slučaju da postoji neko šire tumačenje, da može doći do izražaja da se ne odnosi isključivo na lica koja se vezuju za organe u kojem su zaposleni ili radno angažovani. Zahvaljujem vam se.