Apsolutno je netačno, i moram na to da reagujem, da SNS zanemaruje bilo koji deo Srbije.

Juče je otvorena fabrika u Vlasotincu. Ja ne znam kad je tamo poslednji put ne fabrika bila otvorena, nego kiosk, pre nego što je Aleksandar Vučić juče otišao i otvorio fabriku, koja će zaposliti 200 radnika. Investicija od 3,5 miliona evra itd.

Investicije u Krupnju, investicije u Vladičinom Hanu, investicije u malim mestima za koja mnoge vlade pre ne da nisu imale sluha, nego nisu znale gde se nalaze.

Naravno da svako od nas želi za svoju sredinu najviše i naravno da svako od nas želi da sve bude koncentrisano tamo gde živimo, ali reći da je Kragujevac zanemaren u trenutku kada se gradi auto-put Karađorđe, kada se 200 miliona planira ulaganja u kilometre i kilometre kanalizacione mreže itd, pa to prosto ne stoji. Ne možete tako reći.

Izgradnja stadiona, takođe, i Kragujevac je na listi tih stadiona. Videli smo kako to u Leskovcu izgleda. Dakle, „Čika Dača“ će dobiti jedan potpuno novi izgled. I sad reći – Kragujevac je zaobiđen. Pa, ne može da bude prirodnijeg i normalnijeg centra za taj deo Srbije, za centralnu Srbiju, za Šumadiju, zovite kako hoćete Kragujevac, to nije realno i nijedna vlast to ne može da prenebregne. Tako da će i te kako i biti investicija i bilo je investicija, a ja verujem da će i mandatarka reći nešto konkretnije oko tih stvari, pa prosto da ne gubimo vreme na repliku, ako će već biti konkretnih i jasnih podataka.

Dakle, borimo se za svaki deo Srbije, za svako selo, za svaki zaseok. Nije lako, ali uspevamo da tamo gde godinama nisu dolazile fabrike, se otvaraju fabrike i ljudi dobijaju radna mesta. I to su jasni rezultati. I kad pogledate tu mapu Srbije, ne postoji deo gde nije zabodena zastavica da je nešto urađeno. Hvala.

Nekoliko puta je spomenuta i stranka i predsednik stranke. Dakle, prvo, znam da postoje ljudi koji žive kao u hipi komunama i ne razumeju kako funkcioniše politički sistem u jednoj demokratskoj zemlji i da je osnovna jedinica svakog demokratskog političkog sistema politička stranka. Oni ne znaju šta znači kad politička stranka na svom predsedništvu ili glavnom odboru izabere ili predloži kandidate za određena mesta, jer političku stranku i nemaju, tek je prave, videćemo da li će da je naprave, i dalje su u nekim pokretima, šta li su već, ali to sve po strani.

Po strani ćemo ostaviti i ova pomračenja Sunca, „Zone sumraka“, „Treće oko“ i ostale stvari, ako se time bave, to nek nastave i dalje, to je otprilike materija koju najbolje razumeju. Ali ono što jeste tačno, to je da jedan deo građana u našoj zemlji i dalje teško živi. Da, teško živi. Teško žive, i pored svih mera koje smo čuli da je Vlada preduzela u prethodnom periodu, i dalje jedan deo građana teško živi, što samo govori o razmerama katastrofe koje su ostavljene 2012. godine, što samo govori da ni pored svih rezultata i svih stvari koje su urađene nije moglo da se uradi sve. I vi sad nama zamerate zašto nismo za ovo vreme uradili sve, a onima koji su sve upropastili ne zamerate ništa. Ne, njima aplaudirate, sa njima ste u koalicijama.

I na kraju krajeva, kad kažete kako obični građani jedva preživljavaju, evo neobičnog građanina Dobrice Veselinovića koji teško preživljava, pa je 2017. godine imao prihod na nevladinu organizaciju od 575.000, a 2012. godine 15 miliona dinara. Tako živi neobični građanin Dobrica Veselinović, koji teško živi u ovom strašnom vremenu diktature Aleksandra Vučića. Najzad, vi ste Belivukov portparol, vi ste ga u ovu Skupštinu uveli, vi ga citirate, vi mu verujete, vaš je lider i vi se priključujete poslaničkoj grupi Veljka Belivuka i nemojte da kukate kad vas tako spomenem, jer ste vi ti koji i danas citirate njegovo ne svedočenje, kako ste izmislili prošli put, nego njegovu odbranu kao okrivljenog za dela koja je počinio.

Prvo, gospodine predsedniče Skupštine, moram da vas zamolim da šale i primedbe na račun sedenja u Skupštini ne koristite olako jer ćete opet Administrativnom odboru dati novi zadatak, a to je veoma teško odrediti ko gde od njih želi da sedi. To je najteži, najteži posao koji sam do sada imao pred sobom.

Kaže se – ovo je Vučićeva Vlada. Pa da. Je l' to neki problem? Ova Vlada će da vodi politiku koju je definisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Da. To je čovek koji je na prvim izborima na kojima je pobedio, u prvom krugu dobio otprilike dva miliona glasova građana Srbije, a kada je drugi put pobedio u prvom krugu, kao prvi put u istoriji da neko pobedi tako, još ubedljivije, 2.200.000 građana glasalo za njega. Dakle, čovek koji ima apsolutni legitimitet i koji jedini ima direktan legitimitet u ovoj zemlji treba da se valjda brani i treba da kažemo – ne, ne, ne, mi smo, šta? Apsolutno, ova Vlada, ako ne bude vodila tu politiku, mi je nećemo podržavati i to sada javno kažem.

Postavlja se ovde pitanje – kakve veze ima ovaj s ovim, kakve veze ima onaj s onim? A ja vas pitam, gospodine predsedniče Skupštine, šta bi u ovoj Vladi mogao da radi bibliotekar? Koji resor da drži? A bibliotekar se kandiduje i da bude predsednik Republike, i da bude premijer, i čita nam ekonomiju i sve ostalo. Pa kako to?

I najzad, vremena se menjaju, ljudi neki dolaze, neki odlaze, to je normalno, jer da je to tako garantuje nam odgovor na pitanje – a gde je danas Vladan Glišić, gde je Radovan Tvrdišić, gde je Danilo Tvrdišić, gde je Marija Janjušević, gde su ti ljudi? Pa promeni se. Gde je Dimović? Promeni se. Gde je Rakonjac? Nema odgovora na ta pitanja. Gde je Jugoslav Kiprijanović? Bravo. Dakle, na ta pitanja nema odgovora.

Kao što vidite, stvari se menjaju, neki ljudi dolaze, neki ljudi odlaze, ali to je izgleda normalno samo kada je u pitanju ono što se dešava kod mene u kući, ali kod svih drugih to je jako problematično. Dakle, u svakom slučaju, ova Vlada će da prati politiku koju je definisao predsednik Vučić ili neće imati podršku ove poslaničke grupe. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, jako je teško zaista replicirati ovako nadahnutom i energičnom govoru, a vi u svakom slučaju, ukoliko kao predsednik Skupštine, ne daj Bože, bude bilo neke potrebe da se na nekoj sahrani pročita poslednje slovo, uvek imate nekog kandidata koji to može da odradi.

Želim jasno da kažem, pre svega građanima Srbije, da je očigledno da se politička podrška klanu Veljka Belivuka od strane opozicionih stranaka nastavlja, da su ovde ljudi koji u ime upravo tog optuženog za najteža krivična dela njegove reči pronose ovde. To su apostoli Veljka Belivuka i prethodni govornik je dokazao da je upravo to. Najgoreg ubicu, koljača i mafijaša u ovoj zemlji, dilera droge, on je uveo i njegova grupa u ovaj parlament, i danas ga citiraju, i danas su deo njegove odbrane. Predsednik Vučić je jedina meta.

Sada, pazite kolika je to opsednutost da uđete u takvu kontradikciju, kaže - strane službe su formirale Vladu, a Vučić je kriv i Vučić će da odgovara jer ovo je njegova Vlada. Pa, ili je jedno ili je drugo, ne može i jedno i drugo. Da manje mrzite, a više razmišljate, ne bi vam se takva greška desila.

Najzad, da nam predavanje o borbi protiv korupcije, kriminala i slično drže oni koji su ovu zemlju opljačkali, a kada nisu imali šta više da pljačkaju onda su opljačkali sopstvenu stranku i o tome napravili izveštaj. Sopstveni stranku opljačkali, sopstvena stranka im je u blokadi i danas krše zakone Republike Srbije i finansiraju se preko Fonda „Ljuba Davidović“, a to će biti posebna odgovornost, a ja verujem u naše, kako je premijerka rekla, nezavisno pravosuđe koje će utvrditi kako se pare obrću i gde idu preko Fonda „Ljuba Davidović“. Hvala.

Pre dva dana je predsednik Vučić vrlo jasno i glasno objasnio šta podrazumeva pod novim političkim blokom koji će biti formiran, a ja ću ga zamoliti da ponovi još jedno sedam puta, ne bi li ukapirao onaj koji je sada o tome pokušao da govori. Ja se nadam da će biti dovoljno.

Što se tiče ovoga da on stavlja u istu ravan, pogledajte tu podlost, on stavlja u istu ravan predsednika države i jednog kriminalca koji je pred sudom pa ne zna čovek kome veruje. Zna se kome verujete – verujete Veljku Belivuku, vi ste njegova politička podrška. Ono što rade advokati u sudu, ono što rade vaši mediji u etru, to radite vi ovde u Skupštini i treba da vas je sramota!

Taj isti Belivuk kome vi verujete je rekao da mu je Sveta Vujačić deda, iako ga u životu nije video. Dobro nije rekao da mu je baba, vi biste i u to poverovali, jer to je vaš idol. Sve što kaže Belivuk, sve je tačno.

Još jedno, sramno je u šta ste pretvorili i svoju stranku i sebe, da budete pronosioci reči takvog kriminalca. U to ste se pretvorili i dičite se time. Verujem da ste uspeli u životu.

Mene ne čudi da je najveću podršku i najveći aplauz prethodni govornik dobio od onoga ko je bio sa one strane brave, zato što je opljačkao Novi Sad, pa je to normalna potreba da on sada nekog drugog, valjda tako da se sveti ili šta već. Ali, stavimo to po strani.

Ima dve stvari ovde koje su jako važne, prosto zbog građana Srbije.

Prvo, zbog laganja o Jovanjici, postoji pravosnažna presuda da je gospodin Aleksić osuđen za to što je iznosio neistine i on nastavlja.

Što se tiče „Milenijum tima“, oni su zamolili gospodina Aleksića da kaže na koju adresu da vam dostave akte, pošto vas tuže za sve ono što iznosite, a vi nećete da primite ni u stranci, ni u Skupštini, nigde.

Treće, pozvali ste se u drugom postupku sa njima na imunitet. Samo da vas obavestim da će sednica biti uskoro i da će taj imunitet, najverovatnije, a po mojoj pretpostavci, biti skinut i da ćete morati na sudu da objasnite sve ono što iznosite ovde i na bilo kom drugom mestu. Za to mora da se odgovara.

Na kraju, nečasno je što spočitavate Siniši Malom, da čitate šta mu je ostavio pokojni otac. Ja znam da ti obraza nemaš. Tebi to ništa nije problem. Tebi je sve super. Dvoje nevinih ljudi si strpao u zatvor i sada možeš da radiš šta god hoćeš. Samo ne znam kako spavaš mirno? Ostavio decu bez roditelja. I smeješ se, smešno ti je. Sramota jedna.

Sa druge strane, i te kako važi objašnjenje kada Vuk Jeremić kaže – „Tag Heuer“ koji nosim mi vredi više hiljada evra, ostavio mi pokojni otac. E, to objašnjenje prihvatimo. Za „Tag Heuer“ može, a za Sinišu Malog ne može.

Na kraju samo, da se izvinim i rudarima i radnicima u fabrikama zbog toga što su brutalno uvređeni ovde, jer niko ne treba valjda da radi u ovoj zemlji, potpuna deindustrijalizacija treba da se izvrši da bi bili zadovoljni. Prošli put sam objašnjavao kako funkcioniše javni dug na 1.000 dinara. To je moja greška. Trebao sam na 100. Mnogo je 1.000 dinara da gospodin razume.

Želi samo da kažem da je potpuna greška u korišćenju pojma nameštenici. On ne shvata da su nameštenici ljudi sa najnižim primanjima u strukturi vlasti. Ali, to nema veze. Lepo zvuči. Kažete - vaši nameštenici, ljudi misle ko zna šta je. Znači, niti zna o čemu priča, niti zna šta priča, a za ono što priča, neće da odgovara na sudu.

Nećemo prihvatiti ovaj amandman. On suštinski menja predlog koji smo uputili i zbog tog razloga, pre svega, ne može da bude prihvaćen.

S druge strane, struktura koju smo predložili je struktura za koju mislimo da odgovara sadašnjem trenutku i o tome smo već govorili i u prethodnim danima i vrlo jasno navodili razloge zašto je to tako i ponoviću ih. Dakle, mi se nalazimo u vanrednim okolnostima i potrebno je da na jedan drugačiji način organizujemo funkcionisanje izvršne vlasti i da ljudi mogu da se posvete poslovima i oblastima i nadležnostima koje imaju i na taj način da odgovore zahtevima koji se nalaze pred nama.

Što se tiče ministarstva za kosovo i Metohiju, Vlada Republike Srbije je imala Ministarstvo za Kosovo i Metohiu i to baš u trenutku kada je separatistička vlast u privremenim institucijama u Prištini proglasila nezavisnost.

Dakle, to ministarstvo ne može da bude brana delovanju Prištine, a mi se borimo za Kosovo i Metohiju ne jednim ministarstvom, nego kompletnom Vladom. Sva ministarstva rade za naš narod na Kosovu i Metohiji, da mu se omogući da živi bolje, da živi na svojim ognjištima i da ne napušta Kosovo i Metohiju.

Naravno, to nije jednostavno, to nije lako, ali podižemo Srbiju, podižemo njenu ekonomiju da bismo mogli na bolji način da se borimo sa iskušenjima na koja na Kosovu i Metohiji nailazimo, tako da, kada sve ovo uzmemo u obzir ne vidim da ima prostora da prihvatimo ovaj amandman.

Što se tiče broja ministarstava, opet smo pričali o tome i opet ulazimo u kontradikciju da je sa jedne strane broj ministarstava veliki, a da se predlažu nova. Dakle, ili je veliki ili treba još.

Hvala.

Naravno da ne aplaudiraju, zato što šefa poslaničke grupe Veljko Belivuk - koljemo po kućama, pristojan svet ne bi da podržava.

Čovek je mleo pse u pljeskavice, a sada bi da melje ljude u ćevape, da promeni delatnost, ali dobro. Bila „Hokus-pokus“ hamburgerija u Kruševcu, uđe kuče izađe pljeskavica, ali dobro. To je ta magija bila.

Optužuje čovek sudsko veće da je primilo pare ili da je na drugi način na to veće uticano da…

(Srđan Milivojević: Koje veće?

A ko odlučuje ako ne veće, genije? Je li, primerak, ko odlučuje? Ko odlučuje? Znači, ipak je neko naterao veće? Jel tako?

(Srđan Milivojević: Zna se ko je.)

Znači, ljudi koji su sudili Šariću su ljudi bez karaktera na koje se utiče ili parama ili uticajem. Odlično. Zato smo menjali Ustav, zato je bilo važno da pravosuđe bude nezavisno, da ovakvi ljudi na ovakvim mestima ne bi vršili ovakav pritisak.

Meni je žao. Da sam imao prilike ranije da čujem ovakvo jedno izlaganje, ja bih podneo amandman na drugačije definisanje Ministarstva zdravlja, jer je ovo očigledan dokaz da naše Ministarstvo zdravlja ne funkcioniše. Ne funkcioniše kako treba, ne pokriva kako treba bolesnike i bolesnici, umesto budu na lečenju, bolesnici se šetaju slobodno ulicama. To je pogrešno.

I to je u redu, problem je samo u tome što imamo bolesnike koji imaju dijagnozu da su bolesnici, kao, recimo, Milovana Brkića koji ima dijagnozu i kada tužite, on pokaže dijagnozu i zbog toga ne može da bude odgovoran na sudu, a imamo one koje štiti imunitet i onda mogu tako da lupetaju šta hoće i da pričaju gluposti.

Oni su ovu Skupštinu i ovu salu uneli svedočenje, kako kažu, Veljka Belivuka, iako nije u pitanju svedočenje, jer je svedok dužan da govori istinu, nego izlaganje optuženog koji može da priča šta hoće.

Isti ti su vrištali i skakali do plafona kada su neki drugi optuženi u nekim drugim delima govorili o njima i njihovim šefovima. Tada je to bilo strašno, tada je to bilo pogrešno, a danas je postalo poželjno.

Ko je kriv za ubistvo Momira Gavrilovića? Ko je kriv za ubistvo generala Boška Buhe? Vi garantujete bezbednost policajcima, a generala policije ustrelili kao pseto na sred ulice? Vi da garantujete nekom bilo šta? Premijera ubili u vaše vreme.

Ali, ono što je dobro, što, nažalost, nije sprovedeno na širem planu, to je što je taj premijer uveo psihičke testove za članove Vlade, psihološke testove. Da je tada za neke opozicione aktiviste uveo psihološke testove, danas ne bismo imali ovo što imamo.

Ko je ubio Milana Pantića? Ko je ubio generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije Branka Bulatovića? Sve ih je ubila Demokratska stranka. To je logika koju vi koristite, jer ako je SNS, kako kažete, i glavni šef pobio sve u Srbiji, onda ista logika važi za vas. Jesam li u pravu?

(Srđan Milivojević: Niste.)

Nisam? Naravno da nisam, jer za vas ne važi ono što drugima lepite. To je taj vaš šizofreni svet.

Da li će neko da dobošari po ulici ili neće, to je njegovo lično pravo i opredeljenje i u to neću da se mešam, niti ću na to utičem. To može sam i bez uverenja, ali u ovoj sali i u ovom domu smo dobili ono što nikada nismo imali. Nikada nismo imali ljude koji čitaju iskaze optuženih za najteža krivična dela i traže da se to ponavlja u nedogled, ne bi li na taj način naudili predsedniku Republike itd.

Juče je ponovio ne da će da podnese ostavku, nego da će da ide u zatvor, da će da završi sve ono što treba ukoliko se dokaže da je video nekog od njih. Ali, to ne vredi, može da priča koliko hoće, jer gebelsovska logika kaže - hiljadu puta ponovi, biće istina. Milion puta možete da ponovite, neće biti istina, ali će se potvrditi ono što sam rekao - da ste formirali poslaničku grupu Veljko Belivuk – koljemo po kućama, i danas u ime te poslaničke grupe nastupate.

Molim, predsedniče, da poslaničkoj grupi Vljeko Belivuk – koljemo po kućama oduzmete tih osam minuta koje je prethodnih iskoristio.

Hvala.

Ovo zaista već prelazi u nešto što ni na šta ne liči.

Ja znam da se Milovan Brkić hvalio da je našao neke, kako on kaže, „diletante i budale“, kraj citata, hvalio se u širem društvu i širem okruženju koje će bespogovorno citirati sve njegove izmišljotine. Kada sam dobio tu informaciju, ja sam verovao da to nema veze sa istinom, ali, kako neke stvari stoji, deluje da to ima veze sa istinom i da se neki sami javljaju da potvrde tu tezu.

Dakle, izmisli se nešto i onda to izmišljeno ponavljamo unedogled, zato što želimo da se stvori slika da je to stvarno tako. To je cela poenta. Neko izmisli vest i tu izmišljenu vest ponavljamo unedogled, ne bi li ljudi rekli – e, tu ima nešto. Nema ničega.

Poredite Belivukov klan sa klanom ljudi koji su u vreme vlasti bivšeg režima nosili značke policije, jer oni nisu bili državni projekat pa su značke pravili u svojoj režiji, pravili bilborde gde su pozivali da oni reaguju za sve što treba, itd, itd. Ključna razlika je u tome što je u naše vreme kriminalna hobotnica rasturena i svi su u zatvoru i svi će da odgovaraju.

Ono što je takođe razlika, to je da u to vreme opozicija nije nastupala kao odbrana kriminalaca protiv kojih se vodi postupak, a vi ste danas sastavni deo odbrane, zajedno sa medijima koji to rade, zajedno sa advokatskim timom koji to rade. I neka vam je na čast da budete odbrana ljudima koji su odsecali glave.

Hvala.

Naravno, mi nećemo prihvati ovaj amandman. Smatramo da je dosta i kontradiktoran i loše napisan, a još lošije obrazložen, ali nas je uverio u nečemu drugom, da smo dobro procenili da treba razdvojiti prosvetu i nauku, jer zaista ako iza ovakvog amandmana stoje tri profesora univerziteta, onda je zaista potrebno razdvojiti prosvetu i nauku da bi se budući ministar prosvete bolje posvetio radu sa nastavnim osobljem itd, da ne bismo dolazili u situaciju da nam profesori univerziteta, tri profesora univerziteta daju ovakve predloge koje, nažalost, ne da ne možemo da prihvatimo, nego ne možemo da prihvatimo da su ozbiljno ovo pisali. Hvala.

Nećemo prihvatiti ni jedan od navedenih amandmana. Mislim da smo delima prikazali kako se u Srbiji brine o ženama i pravima žena. Dakle, umesto priča i umesto floskula, mi imamo vrlo konkretne korake i neke od njih je i predsednik Republike juče najavio i ja se nadam da će Vlada Republike Srbije prihvatiti njegovu inicijativu i da će pred ovu Skupštinu, a nadam se da ćemo svi to podržati, doći predlozi izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije, kojim će se još oštrije sankcionisati seksualno i svako drugo nasilje nad ženama.

To je ono što mi vidimo kao reakciju na stvari koje smatramo da su loše, a ne da pričamo o tome, ne da o tome pravimo sedeljke ili skupove, nego da nešto konkretno uradimo da stvari promenimo. To ćemo i uraditi.

Što se tiče mladih, niti valja amandman, a još manje valja obrazloženje i zato ga nećemo prihvatiti. S druge strane, potpuno je neprihvatljivo da se iz konteksta vade određene rečenice koje su ovde izrečene, a ne vidim šta to u njima nije tačno. Pa jesu mladi i jeste i turizam kada je u pitanju i Guča i Egzit, ali nije to bio kontekst u kom je rečeno. Malo je to drugačije postavljeno.

Kada je Niš u pitanju, zaista smo mnogo kao vlast uradili. Od Niša se pravi jedno čvorište, gde će čak tri auto-puta faktički prolaziti kroz Niš, pruga do Soluna i sve ono što su veliki projekti, fabrike koje su otvorene itd, a ulaže se u mlade. Čak lokalna samouprava subvencioniše privatne vrtiće za decu, tako da i te kako ima prostora da se kaže da konkretnim potezima radimo nešto za Niš.

Na kraju, zaista uz najbolju nameru i sve ono što znam i uz pomoć kolega, ne mogu i neću da učestvujem u pretvaranju Skupštine Srbije u lokalne parlamente u koje određeni poslanici ili nisu ušli ili ne mogu da ostvare bilo kakvu inicijativu koja je vredna pomena.

Dakle, da pretvaramo ovo u Skupštinu grada Leskovca, Pirota, Niša ili ne znam ni ja šta, zaista ne mogu u tome da učestvujem, ali za svako od tih mesta smo vrlo konkretno radili. Možemo pričati o investicijama šta još možemo da promenimo, ali da isterujete vi neke lokalne vaše kaprice ovde, zaista ne vidim da ima previše smisla. Nema veze sa amandmanom.

Hvala.

Ne znam kako smo, ja sad sve i da hoću da prihvatim ovaj amandman, ne mogu da ga prihvatim jer ne raspravljamo o amandmanu kolege Novakovića, nego on priča o svom amandmanu, a uopšte nije trenutno na dnevnom redu.

Hajde sad, kada je već otvorio raspravu…

(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje s mesta.)

Pobogu čoveče, polako. Daću vam ja osnova za repliku, nemojte da sumnjate, u to budite sigurni. To ne znači da kada vam spomenem ime da imate pravo na repliku samim tim, ali sada ćete dobiti pravo na repliku, ne brinite.

Dakle, ja razumem da svako polazi od sebe i pošten čovek svuda vidi poštene ljude, a lopov svuda vidi lopove, zato što kreće od toga – kakav je on, takvi su i drugi. Kad počne da razmišlja o tome zašto neko nešto radi, on krene od motiva koji njega pokreću. Onda kada realizuje te svoje motive, recimo gradnja Bulevara Evrope, da li je tako, u Novom Sadu, onda posle da ne bi odgovarao krivično, trči da sam sebe prijavi da odgovara prekršajno, ali neće da odgovara ni prekršajno, nego odugovlači da zastari i onda kaže da je borac protiv korupcije.

Nije borac protiv korupcije, nego najkorumpiraniji predstavnik „žutog režima“ u Novom Sadu, glavom i bradom Bora Novaković. Sad imate pravo na repliku.

Dakle, prosto postoje neke stvari koje pristojni ljudi nikada ne rade. Između ostalog, pristojni ljudi nikada ne govore stvari koje su međusobno razgovarali, a ja sada pošto sam pozvan od gospodina Novakovića da kažem o čemu smo razgovarali, ja ću reći o čemu smo razgovarali, pošto već drugi put laže i izmišlja misleći da će mene na taj način valjda da isprovocira, itd.

Prvo, gospodin Novaković i ja smo razgovarali kada je on bio šef poslaničke grupe Demokratske stranke u raspadanju, a ja šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Vojvodine. On je došao kod mene u kancelariju, sedeli smo ispod slike Aleksandra Vučića i tražio od mene, ništa za sebe doduše, nego je tražio za jednog poslanika koji nije rešio pitanje zaposlenja da bude zaposlen u skladu sa propisima, ništa nije sporno, i to pitanje da li je rešeno, nije rešeno, mislim da nije posle rešeno do kraja mandata. To je bio razgovor. Rekao je da sprema magistarske ili doktorske studije, to mi je rekao i tu se razgovor i završio. U mojoj kancelariji smo pričali o tome.

Zašto pristojni ljudi ne razgovaraju o tome o čemu su pričali u četiri oka? Pa zato što ja sada mogu da lažem i da izmišljam isto ovako kao gospodin Novaković. Ja sad mogu da kažem šta je on meni pričao o Vuku Jeremiću, mogu da kažem šta mi je pričao o bilo kome ko sedi u ovoj sali i kako vi možete da znate? Da ja dokazujem negativnu činjenicu da nešto nisam, to ne postoji ni na sudu. Negativne činjenice se ne dokazuju.

Dakle, nećete me uvući ovim trikovima podlim i prljavim u situaciju da ja sad objašnjavam šta jesam, a šta nisam rekao i sa druge strane sve ono što je trebalo Aleksandar Vučić o meni da zna zna, ne treba vi da mu kažete, on zna sam i sad pogledajte razliku između njega i vas. On zna šta sam ja govorio i kad nisam bio u SNS. Neke stvari su bile i kritičke prema njemu. Nikada lične i nikada mu nisam napadao porodicu za razliku od vas, ali kada sam kritikovao, ne vas lično, a i vas lično Boga mi, u stvari kad bolje razmislim, ali zna šta sam govorio. Sad pogledajte veličinu tog čoveka koji kaže - ostavi po strani to što smo se razlikovali, ako želiš da dođeš i da pomogneš dođi i pomozi. On mene pozove, posle izlaska iz stranke u kojoj sam bio, da mu se priključim. Pogledajte veličinu sa jedne strane i pogledajte mizerije sa druge strane koji su u stanju da izbace pola stranke zato što su stavili drugačiju kravatu od boje koja se tog dana sviđa.

On je stvorio SNS ovakvom, jer je svoju sujetu stavio pod noge zarad Srbije, a vi svoje sujete gradite, da, da, i zato priče - učiteljice, učiteljice, Milenko vam je rekao to - ne prolaze. Svi sve znamo i svi sve znaju. Ako mislite da vi treba da budete neko ko će da prepričava još nešto dodatno prepričavajte ja nemam nikakav problem. To ni na kakav način neće uticati na mene.

Sa druge strane, gospodine Novakoviću, sve i da je tačno sve što ste rekli, a sve ste izmislili i rekli tešku neistinu, ali to vama na čast i na vaš obraz mene to ne interesuje, ima jedna druga stvar čak i da je sve tačno to ni na koji način ne obara tvrdnju i činjenicu da ste pokrali na Bulevaru Evrope i da ste trčali da se prijavite da za to odgovarate prekršajno.

(Borislav Novaković: Replika.)

Iskreno rečeno, ne vidim zašto bih ja kao predlagač davao i pridavao veću pažnju ovom amandmanu od onoga ko ga je podneo. Od 21 minuta izlaganja osobe koja je podnela amandman, 17 minuta je bilo o svemu drugom osim o amandmanu i četiri minuta o samom amandmanu. Znači, to je tri četvrtine vremena o svemu i svačemu i četiri minute o samom amandmanu, zato što je to jako ozbiljna tema. Šta bi bilo da je neozbiljna tema?

Drugo, u raspravi u načelu smo čuli da je ovo preglomazna Vlada, da je previše ministarstava, da će biti ovako ili onako, a ovde se ovim amandmanom dodaje 26. ministarstvo. Znači, malo je 25, treba i 26 ministarstvo – kad ide june, nek ide i uže, to je otprilike ideja podnosioca amandmana, zato što ono nije valjalo pa će da isprave ovako.

Sa treće strane, jako dobro funkcioniše Uprava za saradnju sa dijasporom, jer to vodi Arno Gujon, koji je popularan u krugovima, posebno nacionalno opredeljenih birača, pa se treba malo očešati o njegovu popularnost. Ali, iako on to tako dobro radi, ugasićemo mu kancelariju i napravićemo mu ministarstvo. Zanimljivo.

„Kulturni dnevnik“ ima na RTS-u u 23.00 sata, tako da kultura nije zajedno sa vremenom, nego postoji ceo dnevnik, jer ima materijala za dnevnik iz kulture.

Najzad, što se tiče odgovora o Kamberiju nakon dva dana, pa, možemo razgovarati prekjuče. Dakle, argumente za raspravu od prekjuče, možete da mi iznesete prekjuče, a danas ćemo pričati o onome što ste podneli, a podneli ste da se formira 26. ministarstvo. To je vaš predlog, to piše, to ste potpisali – 26. ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu. Znači, ne da se neko drugo ugasi, ne da se neko drugo preimenuje, nego da se formira novo. Amandman kaže – posle tačke 25, dodaje se tačka 26.

Zašto sve ovo govorim? Zato što vam je ovo dokaz sve te demagogije, prazne priče, koja možda lepo zvuči, koja možda glasno zvuči, koja možda udara u osećaj i srce onoga ko treba da sluša, ali je suština prazna – „spolja gladac a iznutra jadac“. Hvala.

Teško da možete da branite tom dosetkom – eto, jedno moje ministarstvo vam smeta ili ministarstvo koje bih ja smatrala da treba da postoji, a 25 dugih vam ne smeta. Pa niste vi rekli tih 25 ćemo drugačije da prekomponujemo, nego ćete da dodate. Niste vi za jedno ministarstvo, vi ste za 26 ministarstava, ali imate još jedan problem. Vi ste za dva dvadeset šesta ministarstva.

Dvadeset šesto ministarstvo predlažete vi za Srbe u regionu, a dvadeset i šesto ministarstvo vaš kolega koji će sledeći braniti amandman za Kosovo i Metohiju. Pa kako da imamo dva dvadeset i šesta ministarstva? Kako ste to zamislili? Pa, vi niste u stanju amandmane da podnesete hoćete državu da vodite. Pobogu ljudi, hajde uozbiljite se malo.

To da vam smeta naša polemika sa onima sa kim ste seli odmah posle beogradskih izbora ne bi li ste se nekako dočepali izvršne vlasti, ja sam začuđen da je to za tako kratko vreme tolika konekcija nastala, da ste se toliko povezali, da ste se toliko orodili i srodili.

Očekujete da ćutimo kad nas ovde optužuju za najgore stvari. Pa nećemo da ćutimo ni njima, niti vama. Ni njima na njihovu prošlost ni sadašnjost, a ni vama na vašu demagogiju. Svaki put ćemo ukazati na vašu praznu priču koja lepo možda zvuči, ali u suštini nema ništa.

Ponovo kažem vi niste u stanju valjano amandmane da podnesete, a ne zemlju da vodite. Hvala.