I zato Vučićevog sina i brata hoćeš ko Gadafija u šaht. Jel tako? Pošto vičeš da jesmo. Zato što kažeš da jesmo, zato Vučićevog brata i sina hoćeš u šaht kao Gadafija. Klimaš glavom, da. Dobro, hvala što smo razumeli to. Odlično sam te razumeo.

Svaka naredna rečenica demantuje prethodnu. Teško pratiti tok misli. Ali, ono što sam uspeo da uhvatim, to je da smo imali proceduralnu grešku tako što ste krali na glasanju. To je procedura. Pogrešila u proceduri, pa glasala s tuđe jedinice. Ali, nije ni to. A ko je ustao i rekao – ja sam joj rekao to da uradi? Jel i to proceduralna greška? Jel to proceduralna greška? Ali, nema tu proceduralne greške.

Nemojte da izmišljate. Sad, vi ste divni i odgovorni, a svi su ne znam ni ja šta.

Da ukinemo Briselski sporazum? I šta onda, da damo apsolutni legitimitet onima koji nas danas napadaju, Kurtiju i onima koji ga podržavaju? Evo vam te neodgovorne politike na delu. Lepo zvuči, ukinite sve, da se vratimo tamo, da mi uradimo ne znam šta, a niko ne priča o tome šta je sledeći korak i šta je posledica. Šta je posledica? Da im damo apsolutno sve argumente u ruke, da kažu – vi ste ti, jer smo uvek mi krivi i kad nismo krivi, oni kažu da je Srbija kriva. I kad ispunimo sve što je naša obaveza, oni kažu – Srbija je kriva, a onda da uradimo nešto, da im kažemo – e, sad ste stvarno krivi i sad imamo puno pravo da radimo šta hoćemo. E, to vam je ta neodgovorna politika.

Tako da, tom demagogijom probajte negde drugde. A nije vam loša ideja da se prijavite na zabavni program RTS-a. Tamo otprilike i pripadate. Hvala.

Nećete to čuti zato što postoji neko…

(Milica Đurđević Stamenkovski: Kako se prisluškuje predsednik države?)

To je beše dobacivanje sporno.

Ne, ne, meni je super. Ja volim. Rekao sam, niste bili tu, ali dobro je da ste se lako priključili vašim kolegama koji vam, inače, i aplaudiraju i daju podršku, koji jedno rade kada su oni u pitanju, a sasvim drugo kada smo mi u pitanju. Dobro je da ste uhvatili taj ritam, tamo i pripadate.

Postoji jedna druga stvar. Ne daj Bože da smo se približili vašoj politici. Toj neodgovornoj demagogiji, tom olakom sipanju demagoških fraza nikada ne smemo da se pridružimo, zato što moramo da vodimo računa o tome šta su posledice politike koju vodimo.

Mi smo krivi zato što Priština nije ispunila svoje obaveze? Mi smo krivi? Kako nikada u svom delovanju ne napadnete onom žestinom kojom napadate vlast u Srbiji one u Prištini? Kako nikada tu žestinu ne pokažete? Zašto vi kada organizujete skupove pred predsedništvom napadate našeg predsednika, a ne napadate Kurtija? Ni reč o Kurtiju. Odete na barikade, pljujete i psujete po srpskoj policiji. Po srpskoj policiji pljujete i psujete na Jarinju i onda posle toga kažete – mi tako protestujemo. Tako protestujete? Uvek po državi Srbiji protestujete, veliki nacionalisti.

Znate šta me frustrira? Frustrira me kada visite na „N1“ u dva, četiri, šest, osam i matine i na „Novoj S“, a onda odete na „Raša tudej“, pa pričate kako, eto, ima medija, a misli se na provladine medije, pošto u pozadini ide slika predsednika ovde dok govori i optužujete vlast kako se priprema da uvede sankcije Rusiji. Gde su te sankcije? Gde su sankcije Rusiji? Žalite se Rusima na to šta radi naša vlast. Koja je vaša zemlja? Rusija? Nema za mene razlike između onoga ko trči da se klanja Vašingtonu ili Moskvi ili Pekingu ili Berlinu. Samo Srbija, gospođo! Samo Srbija!

(Milica Đurđević Stamenkovski: Može li još dva minuta?)

Zaista je enigma da ovako jednog raskošnog političara njegova stranka ga ne predloži za poslanika, nego ga predlaže druga stranka, to je stvarno neverovatno.

To da se i dalje igrate pravljenjem, sada pravite dopise sa slikama ptičicama, ovoga bifteka, nije biftek, nego kotlet, jagnjeći, to ste završili, sada pravite dopise u ime, odlično je to, znam da vi volite da se igrate time. Nije to baš uobičajeno u tim godinama da se čovek takvim stvarima bavi, ali, Bože moj, svako ima svoje zanimacije.

Ponovo pretite, hoćete sve da nas strpate u šaht kao Danila Vučića i Andreja Vučića, jeste li to svima namenili? Jeste li to svima…

(Srđan Milivojević: Sami ćete u šahtove.)

Sami ćemo u šahtove? Sami sebe ćemo u šahtove? Nemate sramotu da govorite o tome, vređate Marka Atlagića ovde, smejete se svi kompletno kako ga vređa, a cvilite kao deca danima – Jao, Milenko nam rekao ovo, Milenko nam rekao ono, jao uvredio me je, jao svašta mi kaže. Tri dana kažete, šta me briga, kakve veze ima da li je rekao ili nije? Šta ti je smešno kada vređa Atlagića? Što nisi digao Poslovnik da se buniš, a nije bitno kada se Atlagić vređa, da li je tako? To je super? To je odlično? To ti prija?

(Radomir Lazović: Ko?)

Dobićete odgovor svaki put kako ga zaslužite, bre. „Deda, stric, teča“, sve u jednoj osobi. Šta je? Da li je deda, stric ili teča? Kako može sve da bude? Multipraktik? Cela familija u jednoj osobi?

I dalje zastupate Veljka Belivuka ovde, ne prestajete sa zastupanjem Veljka Belivuka ovde. Advokati sa jedne strane, mediji sa druges trane i poslanici sa treće strane, to je odbrana Veljka Belivuka danas.

(Radomir Lazović: Sve Vladimir Đukanović.)

To je odbrana Veljka Belivuka danas i ti Lazoviću zajedno sa njima učestvuješ u toj odbrani svojom ličnom odlukom.

Prema tome, u šahtove nas strpati nećete, u šahtove nas stavljati nećete i to zaboravite, a to što prizivate građanski rat u Srbiji, jer mislite da ćete da maltretirate nekoga po Srbiji a da ćemo mi da ćutimo i da gledamo, to nemojte da radite. Nikada nećemo prihvatiti vaše nasilje kao deo političkog delovanja, a vaše nasilje koje najavljujete, koje na tviteru propagirate ili ovaj vaš panker što bi da šamara, to samo pokazuje koliko ste nemoćni, koliko ste poraženi ovde u Skupštini, a tako ste najavljivali da ćete da budete dominantni. Hvala.

(Radomir Lazović: Replika.)

Narod će da odluči, to nije ništa sporno. Narod uvek odlučuje i narod kaže da ima apsolutno poverenje u predsednika Vučića.

Ja neću ulaziti sada u sve ove detalje koje je maločas gospodin Aleksić izneo, iz prostog razloga što je on gospodin koji je osuđen pravosnažno za to što je iznosio neistine u javnosti, a onda i priznao da je to stvarno tako i bilo, upravo na toj „Nova S“ kojoj sada traži frekvenciju.

Ono što je interesantno, to je da on gde god dođe u priliku da govori on traži frekvenciju za „Novu S“. Dakle, kada ode u Strazbur on traži frekvenciju za „Novu S“ u Strazburu, kada treba da dođe u Skupštinu Srbije on traži frekvenciju za „Novu S“ ovde. Ja sada ne znam kako funkcioniše Zakon o lobiranju u potpunosti, ali ono što znam, to je da lobista ne može da bude istovremeno i političar. Tako da, molim da se to proveri.

Ako to radi iz ljubavi prema „Novoj S“, onda moram da ga samo podsetim na to da je svojevremeno, pošto kaže kako su oni jadni, treba im frekvencija itd, pazite vi sada ovu izjavu - N1 je gledanija od svih televizija sa nacionalnom frekvencijom, ima tri miliona gledalaca. Ko je to rekao? Igor Božić. Igor Božić, direktor te televizije. I sad vi nama kažete kako narod, on kaže da ima gledanost i da ima tri miliona gledalaca, a vi nam kažete da ne mogu ljudi to da vide.

Najzad, ima još jedna stvar tu interesantna. Šta će vama nacionalna frekvencija, recimo, za grad u kome živite, za mesto u kome živite? Ja verujem da vas tamo ljudi poznaju, znaju ko ste, šta ste, znaju kakav ste bili predsednik opštine. Nije veliko mesto, bez namere da to protumačite negativno, jer prosto nema veliki broj stanovnika. Dakle, imate vremena sa svakim da porazgovarate i direktno. I vi tamo, u tom svom mestu, gde vas svi poznaju, gde nema potrebe da se pojavljujete na televiziji, imate 11%, a vaša lista na republičkom nivou ima 14%. Pa, vi ste u svom mestu svoju lisu vukli dole i za to vam je kriv RTS. Za to vam je kriva nacionalna frekvencija „Nove S“. Ne, nešto drugo je tu u pitanju i nema te frekvencije koja to može da vam popravi.

Hvala vam.

Da je čitan izveštaj o izborima koje je podneo REM, kolega bi znao da je naša lista imala trećinu ili četvrtinu vremena, a da je većinu imala opozicija. Na privatnim televizijama, tim našim, je bilo, kako kažete našim, je bilo oko pola - pola. Ako ovo nije bio pritisak na ove ljude iz REM-a, onda ne znam šta je, politički pritisak. Onda ne znam kako to izgleda. Prihvatam da grešim, ali onda stvarno ne znam kako to izgleda, ako ovo nije pritisak.

Napada se, između ostalih, i osoba koja je upravo u vreme vlasti vodeće stranke bivšeg režima doživljavala politički progon. E, to je bio politički progon. Zbog novina u kojima je radila i zbog informacija koje je objavljivala – Olivera Zekić. Doživljavala je progon. I sada vi nama pričate o slobodama medijskim itd.

Nije vam smetalo, kolega je malopre govorio o tome, ali ne slušate, ne želite ni da čujete, kako preko jedne ili dve firme za prodaju reklama kontrolišete kompletno medijsko polje u Srbiji, sve medije, tako što se otkupe od RTS-a, pa nadalje, tako što se otkupe reklame sa diskontnim cenama, a onda se preprodaju po pravim, a ako ne budeš poslušan, ja ti ukinem finansiranje, pa ti vidi šta ćeš. Sad vi nama držite predavanje o tome kako treba da izgleda.

Ističe mi vreme. Ko je kupio dve televizije? U koje vreme je Grk kupio dve televizije? Kako vam tad to nije smetalo? Kako niste ustali i rekli – to ne može. A sad je problem. Nemojte ljudi. Ajmo više, dosta sa tim dvostrukim aršinima.

Još jedna stvar, to mogu da vam kažem ovako direktno da grešite. Neće se deca obrazovati na nacionalnim frekvencijama. I to je nešto što je još gore od svega što ste navodili, mnogo stvari ste preterali, ali nije bitno, ovo stvarno jeste pitanje. Deca se obrazuju na kanalima na kojima ni država, ni REM, ni niko živi nema nikakvu kontrolu, a to su Jutjubovi, društvene mreže i slično. E, tamo vam vladaju i reptilijanci, ne ravna zemlja, nego ljudi reptili i ravnozemljaši i teorije zavere itd.

Sad kad bismo hteli i predložili nekakav akt kojim bi se to uredilo, upravo sa te strane bi došao najžešći napad da ubijamo slobodu govora na internetu. Ajmo da se manemo licemerja. Hvala.

Dakle, iz iskustva vam kažem – ne gledaju televiziju deca. Ne mogu da kažem sad u 100% slučajeva, mogu da govorim o onome što imam prilike da vidim svaki dan.

Meni je, mojoj generaciji je bila ono, misaona imenica. Ja sam bio najsrećniji kada su kupili televizor za moju i bratovu sobu, to je bio doživljaj, sa, ne znam, četiri kanala – prvi, drugi, treći kanal RTS-a, jedan kanal TV Novi Sad i NS plus. Pet kanala je bilo, još okrećeš onu antenu da uhvatiš signal. Tako je to bilo.

Danas nije. Ćerkama sam sređivao sobe letos, ni jedna neće televizor. Imaju lap top, imaju telefon, neće televizor. I to je problem. Ali, kažem, kad bismo ušli u rešavanje tog problema, kažem vam na šta bismo naišli.

Nismo mi ti koji su pokretali pitanje vakcinacije, stavljali pod znak pitanja pitanje vakcinacije u Srbiji. Nismo mi ti koji su širili to.

Komercijalne televizije, pa zato se i zovu komercijalne zato što im je stalo do toga da imaju što gledaniji program. Prodaju ono što narod želi da vidi i to je to. Tako se ponašaju. Da li nekad negde prekrše? Iskreno rečeno, ne znam o čemu pričate, ne zato što vam ne verujem, nego zato što nisam pratio. Naravno da to nikome od nas ne odgovara, pobogu. Šta želimo da imamo ljude…

Mi smo došli u situaciju da smo upravo zbog tih nekih, ali nije to poteklo sa televizije, nego sa društvenih mreža, došli u situaciju da se pojavljuju epidemije bolesti koje su bile zaboravljene. Kod nas, hvala Bogu, još uvek ne, ali u svetu se to pojavljuje. Zbog antivakserskog lobija, ovih ili onih, pa naravno da to ne želimo.

Imali smo u Skupštini ljude koji su ravnozemljaši u jednom od prethodnih mandata. Sada su se istakli po tom pitanju.

Dakle, naravno da smo protiv toga, ali ne možemo uvoditi cenzuru u tom smislu da mi sad svaki program koji se emituje – e sad zatamnjuj ekran, ovo nam se ne sviđa itd. Opet kažem, ako otvorimo tu Pandorinu kutiju, bojim se da je jako veliko pitanje gde će biti kraj.

Najzad, kažem vam, kritike i primedbe možemo da prihvatimo, ali kritike i primedbe što se tiče slobode medija od ljudi iz vremena kada su te slobode bile ne gažene, nego potpuno ugažene, zaista nema potrebe da slušamo. Hvala.

Ne možemo prihvatiti amandman jer mislimo da je posmatran na jedan celovit način pitanje mladih i studenata. Mislimo da Vlada u tom smislu i predloženim rešenjima vodi mnogo bolju politiku od onoga što je ponuđeno.

Ipak, ni ta politika nije onakva kakva je bila nekada, jer evo, ja sam danas imao prilike da saznam, gospodine Mali, a vi ste to dobili kao pitanje da sam ja kao student privatizovao Livnicu u Kikindi.

Kaže Dragana Rakić - Milenko Jovanov je učestvovao u privatizaciji Livnice u Kikindi zajedno sa Predragom Bubalom, pa je onda Predrag Bubalo otišao u zatvor, a Milenko Jovanov da bi izbegao zatvor učlanio se u SNS.

Hajdemo sada lepo da vidimo kako je to izgledalo, i zašto ova stranka se danas nalazi tu gde jeste, i zašto ta stranka danas tavori, i zašto od stranke imaju pečat, tablu i nekoliko poslanika koji su uspeli da prokrijumčare u Parlament na tuđim leđima zahvaljujući tuđoj organizaciji.

(Zoran Lutovac: O čemu priča ovaj?)

Gospodine Orliću, ovo je problem. Ovo je trebalo da bude rečeno kada ja nisam u sali i da ne mogu da odgovorim i onda je to trebalo danas da bude tema. Međutim, nekako se desilo da se amandman odnosi na studente, a ja student privatizovao Livnicu. Sačekajte da vam objasnim kako je to bilo.

Dakle, u to vreme ja kao student sa 23 godine, jer to je maj 2004. godine, gospodine Mali, dakle nepune 24 godine, dođem kod Vojislava Koštunice i Predraga Bubale i kažem - ima da privatizujete ovako ili vas neće biti. I oni šta će, ljudi urade kako sam im ja rekao.

Dakle, sa 23 godine sam privatizovao Livnicu, kaže Dragana Rakić - Pitaju građani Kikinde. Građani Kikinde vrlo dobro znaju, ne znaju doduše ko je Dragana Rakić, jer od stranke tamo imaju tablu i kancelariju, članova nema, ali vrlo dobro znaju da je moj otac radio u toj Livnici Kikinda.

Vi da ste se išta raspitivali ne biste pravili ovakve greške i to pokazuje koliko ste površni, koliko ništa ne znate, koliko vas mrzi, čak i na Gugl da odete. Da išta znate znali biste da je taj Bubalo koga spominjete bio priveden u maju 2013. godine, a da sam se ja, što piše na mom sajtu gde ste mogli da vidite, u SNS, iz DSS izašao u maju 2015. godine, u Srpsku naprednu stranku se učlanio u avgustu 2015. godine, dve godine kasnije.

Sada, pazite, građani Kikinde od 2004. godine, 18 godina traje moja zavera da sam ja sakrio kako sam privatizovao Livnicu. Ja to krijem 18 godina, i evo, taman sam mislio da ću da se izvučem, ali evo Dragane Rakić koja me je raskrinkala i ja sada nemam šta drugo, nego da se prijavim u policiju i da kažem - ljudi, ja treba da idem u zatvor, ja loše privatizujem, itd.

Šta dalje ne zna Dragana Rakić? Ona nema pojma kako je izgledala Komisija koja je pregovarala sa Cimosem. Ona ne zna ni koje fabrike danas rade u okviru Livnice Kikinda. Koliko fabrika ima u okviru Livnice Kikinda, gospođo Rakić? Koliko ih ima? Jedna, dve, tri? Pošto znate. Ako su vam građani Kikinde rekli, građani Kikinde znaju koliko ih je. Evo, ja sam vam rekao jednu, nabrojte mi još ove ostale dve.

Nabrojte mi privatnika iz Kikinde koji je kupio pogone. Recite mi kako se zove firma iz Kikinde koja je kupila pogon Livnica Kikinda, nedavno.

(Zoran Lutovac: Odgovaraš na poslaničko pitanje.)

Ne znam šta mi dobacujete, ali crtane filmove sa teletabisima ne gledam, ako ste to hteli da mi kažete. Ja sam to razumeo.

(Zoran Lutovac: Niste ni ovo čuli, predsedniče?)

Da li ste se vi prepoznali? Hajde da vidimo ko je bio u komisiji, gospođo Rakić. Da li znate koliko članova je imala Komisija za privatizaciju Livnice u Kikindi? Nemate pojma. A ko vam je bio član u Komisiji? Da li znate to? Pa, ne znate ni to, šta vas briga.

Član Izvršnog veća AP Vojvodina Mirko Latinović, generalni direktor Poslovnog sistema, sada je direktor MSK, Milorad Bjelopetrović, savetnik u Ministarsvu za privredu, Petar Nađ, radnik, odnosno predsednik Sindikata Livnice, Zoran Popović, član Izvršnog odbora SO Kikinda. Gde je Milenko Jovanov? Gde sam se ja to sakrio? Tako što sam ja direktno kod Koštunice, da li je tako, otišao i rekao mu – ovako ćeš da radiš? Ja sa 23 godine sam to radio? Da li je tako?

Vi mislite ovim podmetačinama, ovim tviter-zafrkancijama da ćete da pobedite na izborima, kao što ste objavili kako sam slavio da ću biti, ni manje, ni više ministar policije? U kom lokalu sam slavio da ću biti ministar policije, gospođo Rakić? U kom lokalu? Kako se zove lokal gde sam pravio slavlje zato što ću biti ministar policije? Kažite građanima, da znaju svi. Kako se zove lokal? Koliko je ljudi bilo? Što tišina? Smešno vam je? Pa, vama je smešno. Vi lažete i smejete se. Vama je svejedno, vama je super.

Mislite da će to da vam prođe? Pa, neće. Dobićete odgovor uvek. Na vaše neistine, na vaše izmišljotine, na vaše laži, dobićete argumentovane činjenice.

A hvala vam što me smatrate dovoljno sposobnim i što smatrate da sam kao nesvršeni student uspeo da privatizujem jedan veliki sistem kao što je Livnica Kikinda.

Evo još jedno pitanje za vas - koliko je radnika imala Livnica Kikinda u trenutku privatizacije? Da li su vam rekli građani Kikinde? Nemate pojma ni o čemu, nego Milenko je iz Kikinde, pa ajde da vidimo da radimo.

Prema tome, nisam privatizova Livnicu iz Kikinde, ali mi je drago što… Ovo nikada niko nije izgovorio javno. Ovo nisu pisale čak ni lokalne novine koje je držao vaš Željko Bodružić, koji nema kakve gadosti o meni nije pisao, ali njemu nije palo napamet da napiše da sam privatizovao Livnicu. Ovo je samo palo na pamet Dragani Rakić koja, eto, valjda u nedostatku razonode u gledanju crtanih filmova o teletabisima, bavi se time šta sam ja radio pre 18 godina i još onda izmisli.

Prema tome, gospođo Rakić, građani Kikinde vas ne znaju, nemaju pojma ko ste, nikada nisu čuli za vas, ali to je manji problem, ni u Vršcu ne znaju ko ste. Nigde ne znaju ko ste.

I tu ste izmislili. Evo, sada se setih. Tu ste izmislili kako sam došao u Vršac zato što je SNS ispod 40%, pa sam došao ja da ih ribam. Gde je SNS u Vršcu danas, gde ste vi? Gde ste, liderko? Na kom ste nivou, liderko? Da li ste prešli preko cenzusa, liderko? Nema vas. Nije više smešno.

Prema tome, ovako će da prođe svaka neistina koju izgovorite.

Kolega Albahari, vaš amandman ne možemo da prihvatimo jer ne omogućavate studentima da privatizuju kompanije. Kada to budete upisali, da studenti kao što sam ja mogao kada sam bio student, da privatizuju kompanije kao što je Livnica Kikinda, onda ćemo razmisliti da podržim. Prosto, ovako kao neko ko ima emotivan odnos prema privatizacijama koje vrše studenti, založiću se kod naših poslanika da tako nešto podrže.

Hvala.

Replika, naravno.

Nedavno je jedan beogradski dnevnik obavestio javnost o tome da klan Veljka Belivuka deluje iako je on u zatvoru. Da ne dozvoljava primat određenim segmentima njegovog delovanja, da se i dalje ti ljudi međusobno obračunavaju i da taj klan i te kako funkcioniše u tom kriminalnom miljeu, a sve u cilju zaštite onoga što je imao dok su bili na slobodi pre nego što ih je ova vlast uhapsila, ova vlast strpala u zatvor, ova vlast izvela pred sud i u skladu i koordinirano sa odbranom koju vrše njegovi advokati.

I mi sada ponovo imamo priliku da vidimo delove te odbrane i Skupštini Republike Srbije. Nažalost. Nažalost, od onoga koji poziva na to da predsednikov i brat i sin završe kao Gadafi, silovani i ubijeni u šahtu, i koji se toga ne odriče nego nam objašnjava šta je hteo da kaže time i da je zapravo hteo jednu plemenitu misao da iznese a ne nešto loše, čujemo stvari koje bi trebalo da budu podrška onome što je odbrana koju osmislio Belivukov advokatski tim, da za sve ono što je radio kaže da nije radio, a da za ono što nije radio kaže da je radio ne bi li time uplašio, valjda, predsednika Vučića koji će zbog toga ne znam šta ili nekog iz SNS itd. da zaustavi.

Ima da odgovaraju i oni, a dokle će klupko da se odmota to ćemo tek da vidimo.

(Srđan Milivojević: Do vas. Do vas.)

Ne do mene. Vi ste ga…

Samo da završim. Ne mogu zaista. Pogledajte.

(Srđan Milivojević: Do Andrićevog venca.)

Razumem nervozu, jer kada se kaže odmotavanje klupka, za se u kom će pravcu, evo vidite, to klupko da ide.

(Srđan Milivojević: Do Andrićevog venca.)

A to znači da će i oni koji su bili njegova podrška, podrška njegovoj odbrani u jednom trenutku biti raskrinkani, a gde ćete vi biti u tom koordinatnom sistemu dobro se zabrinite.

Najzad, naš bezbednosni sistem su načinjali oni koji su u vreme bombardovanja postavljali lokatore. Hvala.

Ne znam, evo ti ćeš da mi objasniš.

A tebe kad vidim, bolje da ne kažem gde mislim da sam.

(Srđan Milivojević: U Skupštini si.)

To mi poslednje padne napamet, iskreno rečeno. Kad u tvom pravcu pogledam, poslednje što pomislim je da sam u Skupštini Srbije.

Sve bi ovo bilo lepo da…

Sve je to u redu. Kad me Srđan Milivojević bude strpao u zatvor, on će mi donositi svoje elektronske ribizle da mi olakša zatvorske dane. Evo, odmah smo se dogovorili i sve je u redu. Pritom, osudiće me na nacionalnom stadionu, tamo će da mi sudi i onda će da me strpa u zatvor i donosiće mi ribizle koje je izmislio i ukrao sa sajta RTS-a.

(Srđan Milivojević: Kuluvija je tamo.)

Tako je, sve je u redu, a šta ćeš sa Koluvijom da radiš, to ne znam.

U svakom slučaju, ja sam i juče rekao da je interesantno da nam uvek oni koji imaju razloga da ćute o određenim temama drže predavanje upravo o tim temama. I sada onaj koji je ćutao kada je kadar njegove bivše stranke, a tada je bio u G-17 plus, pravio cirkus u aferi „Satelit“, koji je ovu zemlju koštao 27 miliona dolara, drži gorljiva predavanja o vojsci. Njemu je jako stalo do vojske, njemu je jako stalo do ne znam ni ja čega, optužuje ovde ljude bez ikakvog dokaza, bez ičega, a onda kad ga ti ljudi tuže, on se pozove na poslanički imunitet. Isto kao što je radio i u Trsteniku, petljao, mutio, e, kada je trebalo da odgovara i kad dođe državni revizor, on trči kod sudije za prekršaje pa dobije 90 hiljada kaznu za nenamenski potrošena sredstva u iznosu od više desetina miliona dinara.

I to je tako stalno. Bez ikakve odgovornosti, bez ikakvog dokaza, optužuju se ljudi, kleveću se ljudi najstrašnije, a onda kada se neko pozove na svoje pravo da zaštiti svoje ime i ugled na sudu, onda se povlači poslanički imunitet. Odreknite se poslaničkog imuniteta borče za pravdu u ovoj zemlji. Nemojte da se krijete iza Skupštine, hrabro izađite pred sud i recite – jeste, ja sam to rekao i nemam problem da odgovaram za to i dokaži da je tako kao što govoriš, a ne da pljuješ i psuješ i napadaš ljude, a onda kad te tuže, bežiš, e, znate, ja sam poslanik i ne možete mi ništa.