Pozivam poslanika da u skladu sa onim što citira deluje. Da podnese krivičnu prijavu protiv svih NN lica, pa neka se dogovori na koga se mislilo, ko su ti ljudi. Nama je u interesu na kraju krajeva da svi ti ljudi koji eventualno nisu funkcionisali u skladu sa zakonskim propisima odgovaraju. Nema nikakvih problema. Umesto toga što ćete bezočno da ponavljate tu izjavu uradite nešto konkretno, pa dokažite da ta izjava ima osnova i u realnosti.

Sa druge strane, zaista je duhovito kada na bilo koji način o stranačkim kadrovima govore ljudi iz stranke koja je jedina u istoriji srpskog parlamentarizma, mislim i šire, utvrdila da je opljačkana od sopstvenih članova. To se nikada nije desilo ni pre, ni posle i verujem da se neće desiti nikada ni kasnije, jer takvu koncentraciju kleptomana željnih krađe i poriva da kradu niti je bilo niti će biti. Kad nisu imali više da pljačkaju u Razvojnoj banci Vojvodine, kad nisu imali više da pljačkaju u Agrobanci, u Tesla banci, u budžetu Republike Srbije onda su pljačkali sami sebe.

Drago mi je da posle urlanja i izliva besa i vidite da nisam napamet govorio, imamo jednu mirnu i staloženu situaciju. Očigledno je to što ključa u jednom momentu moralo da izađe bilo urlanjem bez mikrofona ili urlanjem sa mikrofonom. Ja ću u tom kontekstu morati samo da citiram onoga sa kim se apsolutno nikada ni oko čega nisam saglasio, a bio je predsednik stranke o kojoj sam govorio, zove se Bojan Pajtić, koji je 28.8.2016. godine na sednici glavnog odbora te stranke rekao – DS izgleda kao brod ludaka. Zaista deluje da je u pravu.

Sada ponovo dolazimo u situaciju da se građani stavljaju pred dilemu da li će da veruju svojim očima ili dokumentima koji postoje, odnosno dokumentima koji ne postoje ili će da veruju rečima predstavnika opozicione stranke. Dakle, on tvrdi na osnovu svojih nekih saznanja, koje niko nije video, kako smo mi ne znam šta u tužilaštvu, itd.

Ono što se stvarno desilo je da su oni u svojoj reformi pravosuđa 700 sudija izbacili sa posla, da su na svojim sednicama, svojih stranačkih organa vodili diskusije ko može, a ko ne može da bude sudija. Pa, kažu – ovaj nam je blizak, ovaj je nekada bio u onoj stranci, ali sada je naš, onaj nije naš, taj ne može da prođe. O tome postoje zapisnici koje je javnost imala prilike da vidi.

Tako izgleda njihovo poimanje pravosuđa. Onda vam oni govore o pravosuđu. Da, obratite se tužilaštvu. Uradite nešto sa tom informacijom.

Što se tiče Belivuka, ja ponovo kažem, nemam problem. Mislim, imam problem sa tim, žao mi je, mislim da je to loše za ovu Skupštinu da jedan deo odbrane tog kriminalca se nalazi ovde. Pored onog medijskog, pored onog pravnog, pravničkog, koji rade advokati, ovde imamo političku podršku tom čoveku.

Danas je onaj ko mora da govori istinu, jer se tako nagodio sa tužilaštvom, svedok saradnik, jer to je uslov da ostane svedok saradnik za kaznu koju je dogovorio, rekao da je Zvicer nudio pet miliona evra za atentat na predsednika države.

Sada, to su reči onoga ko mora da govori istinu, a mi ovde imao odbranu onoga ko je to trebao da realizuje. Sada vi razmislite ko ovde šta radi, za koga radi i zašto to radi i zašto je baš taj kriminalac našao zaštitu od strane nekih poslanika opozicije, nažalost, mnogo više od onoga što bi bilo prihvatljivo u civilizovanom društvu.

Hvala.

Prvo, ovo što je na kraju rečeno je jedna nova podmetačina, jedna nova uvredljiva perverzija kojoj ste skloni, a to je da, odlično ste me čuli, to je i one koji prete nama, koji nas smatraju izdajnicima i nedovoljno Srbima i sve ostalo, dakle smatrate ljudima koji valjda povedeni onim što mi radimo nekome prete. Ja mislim da su oni povedeni vama, ja mislim da oni vas slušaju. Vi ste ti koji pretite da ćete nas juriti po ulicama. Vi ste ti koji pretite da ćete nas mlatiti motkama. Vi ste ti koji pretite da ćemo plutati Savom i Dunavom. Vi ste ti koji pretite da ćete nas vešati po Terazijama. To rade vaši aktivisti, to rade vaši aktivisti. To što mi mašete prstom to ne znači da se to menja. To rade vaši aktivisti i to nikada niste osudili. Vi atmosferu tu stvarate, ali se gurkate laktovima i cerekate kada se nama preti. Tako da za tu atmosferu porazgovarajte sami sa sobom.

Kažete - most prežive naciste. Nacisti ga pravili, naravno da će da preživi. Ali, želim da vam se zahvalim zato što ste potvrdili moju tezu od pre tri nedelje. Pre tri nedelje sam govorio da nije tema ekosistem u Novom Sadu, nego da ste protiv svega što se gradi u ovoj zemlji. Evo, sada nije tema ekosistem i opet ste protiv i nema veze šta se gradi, vi ste protiv. Šta god se gradilo vi ste protiv, da li se gradi zgrada, da li se gradi most, da li se gradi šetalište, da li se gradi autoput, da li se grade garaže, šta god da se gradi vi ste protiv. Vi ste protiv da se u ovoj zemlji išta radi. E, radiće se. Radiće se, jer narod traži da se radi.

Škola Aleksandra Vučića je podizanje spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, što nikom nije palo na pamet pre njega. Škola Aleksandra Vučića je završetak radova i otvaranje Narodnog muzeja, nacionalne institucije. Škola Aleksandra Vučića je podizanje borbene gotovosti naše vojske kroz oruđe, oružje, opremu i sve ostalo. Škola Aleksandra Vučića je podizanje ukupnog nacionalnog dostojanstva ovog naroda, poštovanje prema nacionalnom dostojanstvu, obeležavanje borbe na Košarama, poštovanje prema ljudima koji su tamo ginuli, stradali, davanje naziva bulevarima po njima, ne sramota od njih, obeležavanje Oluja i svih mesta stradanja, Jasenovca itd. Škola Aleksandra Vučića je pomoć SPC da se završi Hram Svetog Save, konačno, da se pomogne SPC na KiM i ovde i crkvama i manastirima. To je škola Aleksandra Vučića, a ta politika je mogla da se realizuje samo kroz odgovoran odnos prema finansija, a ne tako što ćemo da kažemo – gospodine ministre, hajde zatvorite sve strane banke.

Do čega bi dovelo zatvaranje stranih banaka? Pa, do potpunog kolapsa sistema u Srbiji. To možda nekome lepo zvuči. Pa, ja imam kredit. Ja bih voleo da se jednog dana probudim i neko mi kaže – nemaš više nikakvih obaveza, ali znam da je to nemoguće, jer bi to dovelo do haosa.

Hajde da zatvorimo sve strane investitore. Pa, ti ljudi zapošljavaju ljude iz Srbije. Ne dovode oni marsovce. Naši ljudi rade, naši roditelji, naše komšije. Oni tamo dobijaju nekakve zarade. Od toga se puni budžet. Iz tog budžeta finansiramo i crkvu i vojsku i sve ostalo, i kulturu. To je odgovorna politika.

Ovo, za ovo treba najmanje tri budžeta da se ispuni ovaj plan zemlje dembelije u kome će sve biti besplatno i svima će se davati pomoć. Pa, evo ja mogu da kažem da je naš predlog da svakome ko ima brojilo date 10.000 dinara na svaki račun za struju. Šta me košta? Ništa. Šta me košta da izmislim još takvih deset ideja? Pa, ništa. Ali, ako ćemo da vodimo odgovornu politiku, onda takvih stvari treba da se okanemo i da radimo ono što je u interesu naroda i države, a to nije da uništimo ni privatni sektor, bez obzira da li je domaći ili strani, ni bankarski sektor, bez obzira da li je domaći ili strani, jer je to sve deo jednog sistema koji se zove državni sistem Republike Srbije.

Hvala.

Teško je, teško je zaista reći nešto pametno. Teško. Lakše je samleti kuče u pljeskavicu. To je mnogo jednostavnije, to ste bar radili i znate koliko je jednostavno.

(Srđan Milivojević: Video sam u Ritopeku.)

Ne znam šta si tražio u Ritopeku, ali ne sumnjam da si bio i verovatno si uživao u onome što si gledao, pa zato ih sada zastupaš u parlamentu. Svaka čast. Malo kučići, malo neko drugi, nema veze, važno da se melje. Jel tako?

Uglavnom, ono što jeste poenta, to je da je očigledno da posle ovako nadahnutih govora čovek se zapita zašto ovog čoveka napuštaju ljudi, zašto ovakvog lidera, ovakvog liderčinu napuštaju članovi. Stvarno ne znam, ali prema onome što vidim, kompletan odbor u Valjevu podneo kolektivnu ostavku, kaže zbog autokratije i da stranku vode ljudi nedorasli zadatku. A stranku vode ovaj što je mleo kučiće i ovaj što je malopre čitao. To je otprilike rukovodstvo stranke, pa se sada stvarno čovek zapita – zašto je stranku kojoj nisam spomenuo ime, ali možda će se prepoznati, napustilo kompletno rukovodstvo i kompletno članstvo u Valjevu? To je vrlo interesantno pitanje.

Što se tiče toga da ovaj predsednik može da podiže MIG-ove, da, jer za razliku od onog vremena kad su oni vladali, kad su uništili sve što je moglo da se uništi, ova vojska i ova zemlja ima avione, a vi ste tenkove topili, avioni nisu ni postojali.

Na samom kraju, kad pitate – odakle penali, samo vaša reforma pravosuđa koja je otpustila 500 sudija dovela je do toga da država mora da plati 44 miliona evra. Toliko je koštala vaša igranka, vaše igranje državom. I vi da nam držite predavanje?! I to napisano, koje jedva sričete i ne umete ni da pročitate! I primati bolje čitaju od vas.

(Zoran Lutovac: Replika!)

Da, vi biste rekli i preletač, kažite i preletač, ne vređam se ja na to, nemam taj problem. Samo mi objasnite šta su onda ovi oko vas, koji su mnogo pre mene menjali stranke? Jel su to prapreletači, mitski letač Ikar i prapreletači ovi oko vas? Jel to tako funkcioniše?

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

Šta sam ja? Ja sam sve, ali nikad nisam mleo kučiće, „Hokus – pokus“…

(Srđan Milivojević: Ali si jeo.)

Ne znam jesi li mi podvalio, možda si mi podvalio, ja ne znam… Toliko ti je dobro išlo da su te ljudi provalili pa si zatvorio. Tako da, možda sam i ja pojeo neku pljeskavicu koju si ti pravio, nikad se ne zna. To je uvek enigma. Ne sećam se da sam bio u toj hamburgeriji „Hokus-pokus“ koja je od kučića pravila pljeskavice, ali moguće da mi je neko doneo ili podvalio takvu pljeskavicu, nikad se ne zna.

U svakom slučaju, ono što je činjenica, to je da vidite i sami da kad nema napisanog teksta to mnogo slabije ide, mnogo slabije kad nema šta da se pročita. I da, ja sam promenio stranku, ali je promenio i onaj koji je govorio pre mene. Od svoje stranke je napravio ništa. Napušta ga i ono malo ljudi što je ostalo i to sad već liči na ono – deset ljutih gusara, svakog dana po jedan samo nestane i na kraju ostaše njih troje, ali nema veze, važno da su se udomili ovde preko druge poslaničke liste i sad već traže novu poslaničku listu na koju će da se nakače. Sve je to lepo i sve je to super, ali nemojte samo vi da nam držite predavanje o bilo čemu. Vi da nam držite predavanje o korupciji, vi koji ste sopstvenu stranku pokrali, vi koji ste to sami tvrdili, vi koji ste o tome sami napravili izveštaj, vi koji ste sami rekli kako ste rođenu stranku pokrali kad niste imali više šta da kradete u ovoj zemlji?

Opljačkali ste sve čega ste se dotakli i vi nam pričate o korupciji? Vi nam pričate o stranačkom zapošljavanju? Vi nam pričate o kupovini automobila? U gradu Kikindi su ljudi koji su vam i danas u stranci kupili 10 kola a kad smo ih pitali – zašto, oni su rekli – kupićemo još! I vi nam držite predavanje o automobilima? Hajde svoje dvorište prvo rešite.

Predsednik se kolokvijalno izrazio, pa je rekao da je ponavljač.
(Srđan Milivojević: Kako se izrazio?)
Kolokvijalno. Nije to bilo precizno zato što je čovek imao jedinicu, pa je išao na popravni, ali istina je da je na popravnom dobio dvojku u avgustu i sada ovaj što je u avgustu išao u školu drži predavanje čoveku koji je bio proglašen za najboljeg studenta Ekonomskog fakulteta u generaciji. To je Siniša Mali. A Ekonomski fakultet bi pronašli na slici, možda.
O poštenju…
(Borislav Novaković: Plagijat!)
Boro, opet nisi pio lekove?
Boro, opet će te kritikovati u stranci. Opet će te vezati za stolicu. Nemoj, Boro. Samo se smiri i trudi se da izgledaš normalno.
Ja znam zašto Aleksić govori sa prezrenjem o šibicarima. To je za njega sitno, loptica tamo, loptica ovamo. Sedamdeset miliona opština Trstenik, izvlačene pare za industrijsku zonu. To su oni bos, kako smo zvali. Aleksić predsednik opštine. Sa Vericom Kalanović 30 miliona za fiskulturnu salu u OŠ „Dobrica Ćosić“ u Velikoj Drenovi. Kad direktorka škole nije htela da uradi ono što su joj rekli, onda su je smenili a pare preusmerili na drugu školu. Pa akvapark 55 miliona i tako dalje. Te šibice i to, to je za njega onako zamarajuće. To ga ne interesuje. Samo milioni i desetine miliona. To je ono što Aleksića interesuje i zato se i našao u revizorskom izveštaju i zato je dobio krivičnu prijavu. Zato je odgovarao.
To što pretite ljudima zatvorom, to pokazujem kako vi zamišljate pravnu državu – vi ćete da tužite i vi ćete da sudite. Vi znate unapred.
Klimaj, klimaj ti glavom.
I mene ćeš? U redu. Samo, molim te, nemoj da me dodiruješ, jer onaj ko dodaje vlažne maramice Vuku Jeremiću kada ide u ve-ce ne želim da me dodiruje.
U zatvor me strpaj, ali me ne pipaj. Samo me ne pipa.
Najzad o Kosovu. Kada god, dragi građani, vidite problem na Kosovu, da znate da taj problem postoji zato što je Vuk Jeremić postavio svoje tupavo pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, koje nas je zakopalo i dovelo u situaciju u kojoj se danas nalazimo.

Ne znam, ministre, da li ste imali prilike da čujete vesti i da vidite naslove. EPS bez restrikcija može maksimum 10 dana. Isključenja struje u 2.000 preduzeća u naredna 24 časa. Predsednik apeluje na štednju struje. Jeste li videli taj naslov? Jel znate od kada su ovi naslovi? Iz februara 2012. godine. Pa jel to bio predsednik Vučić, jel bio direktor Mića Grčić? Kaže tadašnji direktor EPS-a, ako bi bilo moguće da svako ugasi po jednu sijalicu, jednu ringlu ili jedan štap u kvartnim grejalicama, uštedeli bismo 7% struje i spasili energetski sistem.

Kaže, EPS je danas uvezao oko 747 megavat časova električne energije i ta struja četiri puta skuplja od one koju EPS prodaje struju, kaže. I šta sad? Tada su imali razumevanja i tada je to bilo u redu, danas to, kada je kriza mnogo veća, nije u redu. Ja razumem, gospodine ministre, da vam se zamera izgradnja nacionalnog stadiona, mislim da bi bilo bolje da pravite terene za Banatske šore. To je jedan perspektivan sport koji ne služi ničemu, kojim se bavi jedna politička stranka i koja preko tog sporta, a tadašnjeg Sekretarijata za omladinu i sport u Vojvodini izvlači novac za sopstveno finansiranje. Pa ako želite da proširite tu delatnost, a ne znam šta je sledeće, da se igraju lastiša ili ne znam ni ja čega, jer to je otprilike taj nivo igre.

Najzad, ja razumem da postoje ljudi kojima smetaju i nacionalni stadioni, kojima smeta i izgradnja brzih saobraćajnica, kojima smeta izgradnja mostova, jer oni računaju da ti mostovi mora da ne valjaju, čim koštaju dva ili tri puta manje nego njihovi, a kao najveće dostignuće svoje arhitekture imaju one kulise, Terazije na Novom Beogradu, za koje niko živi ne zna ni šta predstavljaju, ni čemu služi. E kada imate to Potemkinovo selo, samo bi se moglo zvati po svom tvorcu, a ne po Potemkinu. Dakle, kao vrhunski projekat i vrhunsku realizaciju jedne ideje, onda mi je jasno što ništa drugo ne žele da podrže. Hvala.

Prvo, mislim da je veoma važno da građani koji su na prošlim izborima dali podršku jednoj opciji koja se predstavljala kao nacionalna i kao državotvorna, kako oni kažu, mada je meni to malo bezveze budući da mi državu imamo, tako da ne znam gde to prave državu, vrlo lepo komunicira i dobija buran aplauz upravo od predstavnika bivših vlasti, dakle žute vlasti, i da je to otprilike ona koalicija koja je počela da se…

(Srđan Milivojević dobacuje sa mesta.)

Primerak, miran budi, mesto. Primerak, u redu je.

Dakle, da se saradnja započeta sastancima nakon beogradskih izbora gde su pokušali da prave vlast sa istom tom žutom vlašću nastavlja i danas ovde u Skupštini.

Drago mi je da su to ljudi videli, drago mi je da su videli kako se poslanik sve vreme obraća upravo onoj strani tražeći podršku za svoje reči uz osmeh zahvaljujući se na aplauzima, to je važno da se vidi. To je vrlo važno da se vidi.

Možda vama nije važno, jer vama svakog dana ionako odbori odlaze. Kod vas se članstvo u stranci kao u ono „tref-tref-skočko-skočko“, po tome se odlučuje ko je član ko nije.

Što se tiče SNS, a da povedete vi računa o svojoj? Pa ni vaši poslanici vas ne podržavaju, pa vam poslanici odu i to zbog toga što radite, što zajedno sa žutima pravite priču, zato što vam žuti aplaudiraju zato su vam poslanici otišli i to su vam i napisali. I evo vam, zajedno sa vama ponovo, evo pogledajte, to je to, to je ta koalicija, bravo „Zavetnici“. Umesto samo ime da promenite.

Da li radi neka ambulanta?

Lekovi se moraju piti u redovnim obrocima. Dakle, posle osam sati pušta. Posle osam sati pušta.

(Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

Primerak, miran, k nozi, u redu je, kućica.

Da završim ono što sam započeo.

Dakle, nema potrebe da se vodi računa od strane bivših članova SNS koje smo mi najurili, kojih smo se mi oslobodili o tome ko će ostati, a ko neće ostati u SNS, to ćemo da vidimo. Predsednik Vučić je o tome govorio, vrlo jasno rekao šta planira i kako planira, vi to čak ni ne možete da razumete. Tako da, onaj koga smo hteli da najurimo, mi smo ga najurili i iz stranke i iz turističke organizacije, ali mu je ostao hostel od koga pravi starački dom od koga sede ljudi od kojih je uzeo ugovore o doživotnom izdržavanju, a sve ne registrovano. Pa kad već poziva Tužilaštvo da reaguje, evo ja pozivam Tužilaštvo da reaguje, da vidimo čiji sinovi premlaćuju odbornike po Aranđelovcu, da vidimo ko je taj koji preti i batina ljude po Aranđelovcu, sve to lepo da utvrdimo, sve to Tužilaštvo da istraži, pa da vidimo onda dalje. Da vidimo ko poseduje preko 150 nekretnina u ovoj zemlji, kao je stekao? Evo, kaže, 150 nekretnina, pa da vidimo.

To je to poštenje o čemu pričamo. To je to poštenje i nije ni čudo što se lepo nađete. Vidite kako su vas pronašli, na nos vas osetili ovi lopovi iz bivšeg režima, pa vama aplaudiraju. Svaka vam čast, našla krpa zakrpu.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, poštovana mandatarko i kandidati za ministre u Vladi Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege poslanici, za poslaničku grupu „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ ključno je da naredna Vlada bude Vlada kontinuiteta i da u ekspozeu nije bilo rečeno da će to biti Vlada kontinuiteta. Kada kažem Vlada kontinuiteta, mislim na kontinuitet i sa prethodnom Vladom i sa onom pre nje i sa svim vladama od 2014, pa i 2012. godine, jer to garantuje nastavak reformi, nastavak napredovanja Srbije, nastavak investiranja u sve oblasti života. Ne postoji oblast u kojoj nismo napravili pomak nabolje i ne postoji nijedna oblast u kojoj je danas gore nego što je bilo kada je SNS preuzela odgovornost za upravljanje našom zemljom.

Ključne dve reči koje su nešto što će obeležiti borbu ove Vlade u narednom periodu su nezavisnost i samostalnost. Zahvaljujući nezavisnosti i samostalnosti i na tom temelju tek možemo da gradimo sve ostalo. Bez tog temelja se gradi čardak ni na nebu ni na zemlji i to smo imali priliku da vidimo u prošlosti. Kako se sve sruši kao kula od karata kada ne vodite svoju politiku, kada ne vodite politiku zasnovanu na interesima države Srbije, na interesima građana Srbije. Taj temelj može da dovede do ekonomskog rasta, do reformi unutar društva, u svim oblastima, do ozbiljnih ulaganja u sport, u kulturu, u zdravstvo, u školstvo i sve ostalo. Bez tog temelja nemamo ništa. Upravo na taj temelj će biti usmeren najveći i najžešći napad da se Srbiji oduzme pravo da sama odlučuje, da se Srbiji oduzme pravo da njeni građani odlučuju, jer naša samostalnost i naša nezavisnost nije bila napadana samo spolja, nego i iznutra.

Kada su se cerekanjem ambasadori i tajkuni smejali narodu u lice i rekli nećete vi odlučivati ko će da bude na vlasti u ovoj zemlji, nego mi. I to nikada više ne sme da se ponovi.

Godine 1963. izašlo je prvo izdanje knjige Milana Stojadinovića koja se zvala i zove se i dalje „Ni rat ni pakt“. On je govorio o politici između dva rata i mogućnostima koje je naša zemlja imala u tom periodu. Njegova sudbina i politika je nešto posebno i neću se na to sada osvrtati. Ono što je činjenica, to je da danas, kada se govori o toj politici, vrlo često možemo da čujemo da to bila propuštena šansa, propuštena šansa za narod, propuštena šansa za zemlju. Mi nemamo više pravo na propuštene šanse. Mi nemamo više mogućnosti da izdržimo propuštene šanse. Neće imati ko za 60 ili 70 godina da priča o novim propuštenim šansama.

Krenuo je uspon Srbije. I taj uspon ne sme da se zaustavi. Ako se na bilo koji način zaustavi neće biti nikoga da ga pokrene. Ovo što je predsednik Vučić uradio, najpre kao premijer, a onda kao predsednik i kao neko ko je utro put ovoj politici, nema ko da ponovi ni za 50, ni za 60, ni za 70 godina. I ako krenemo nizbrdo neće nam biti kraja do dna.

Zato je važno da vodimo mudru politiku, da dobro razmislimo o tome šta radimo i da ne donosimo odluke srcem, nego glavom, čuvajući zemlju i čuvajući narod u ovoj veoma teškoj situaciji kada niko ne želi da nam poštuje, prizna i prihvati nezavisnost i samostalnost. Ni jedni, ni drugi. Jedni od nas traže da budemo bespogovorno poslušni.

Postavlja se pitanje šta ćemo im onda mi, šta će im izbori, šta će im Skupština, šta će im Vlada. Neka postave jednog službenika koji će da sprovodi sve ono što oni smisle, a narod neka na izborima prespava, jer i onako će mu biti svejedno. Ne. Hoćemo da vodimo svoju politiku. To je poruka njima.

Poruka drugima je kojima nije dovoljno to što jedini odolevamo, onako kako oni nisu odolevali ni jedan jedini sekund, nego su se odmah priključili onome što je bio loš scenario za ovu zemlju i za ovaj narod.

Kažu nam, nije dovoljno što odolevate, nego je problem i što ne priznajete sve ono što mi želimo da vi priznate. Malo je to što ste jedini koji nisu uveli sankcije, nego treba da sve što mi pomislimo vi sprovedete u delo.

Njima, takođe poručujemo, ne. Mi imamo svoju politiku i vodićemo se svojom politikom. Poštovanje međunarodnog javnog prava, kakvo god ono bilo i u kakvom god se stanju danas nalazilo je jedina slamka spasa za Srbiju. To je jedina odbrana i za naš teritorijalni integritet i za suverenitet na Kosovu i Metohiji.

U Srbiji ne treba da bude ni rusofila ni austrofila, nego samo Srba koji će bez zanosa i strasti rukovoditi se jednako koristi otadžbine. Rekao je Stojan Novaković 1900. godine. Mi se za vek nismo pomerili. Mi se i dalje delimo na ove i one. Ko navija za ove i ko navija za one. Mi i dalje statiramo u filmu „Tri karte za Holivud“. To je najvažniji zadatak ove Vlade, bar ga mi tako vidimo.

Da učini da politika koja podrazumeva interes Srbije na prvom mestu bude dominantna u srpskom društvu, da građani Srbije shvate, da kako naš narod kaže – tuđa roka svrab ne češe i da nema onoga ko će za nas da bije naše bitke. To se takođe pokazalo u prošlosti. Ako mi nešto ne uradimo za sebe, neće nam uraditi ni drugi.

Uz dužno poštovanje svima, uz korektnu saradnju sa svima, uz pruženu ruku svima, ali mi sami moramo da vodimo računa o sebi. To je jedini način da ova zemlja ide dalje. To smo i dokazali u prethodnom periodu.

Što se tiče kadrovskog sastava Vlade, moram da kažem da sam ponosan zbog činjenice da je sve dame u ovoj Vladi predložila stranka čiji sam član i poslanička grupa kojoj pripadam. One nisu predložene samo zato što su dame, nego zato što su sposobne, zato što su vredne, zato što znaju kako i na koji način da se izbore za Srbiju. Zato su, pre svega, dobile podršku. To što su dame, to im je samo plus. Činjenica je da su sve dame predloženo upravo od ove stranke. To je naš odnos prema ženama u politici i u društvu. Mi ne pričamo prazne priče, nego konkretnim potezima pokazujemo šta je ono što hoćemo i kako hoćemo da politika izgleda.

Na samom kraju. Što se tiče ministara u Vladi. U prethodnom periodu bilo je i ovakvih i onakvih situacija. Bilo je situacija kada su neki ljudi vodili neke svoje politike. Nije to bio slučaj samo sa Vladom. Bio je slučaj i u poslaničkoj grupi, bilo je toga na različitim mestima. Ko god želi da vodi svoju politiku, treba samo da kaže, da ova politika više nema legitimitet, da napravi neku svoju organizaciju i sa tom organizacijom i politikom da izađe na izbore, ukoliko bude dobio podršku naroda, neka vodi svoju politiku. Dok to nije tako, vodiće se politika koju je definisao, odredio i za koju je dobio podršku, predsednik Vučić i ni jedna druga politika.

Što se tiče ljudi u Vladi, citiraću ono što je rekao Žan Pjer Ševerman: „Ako si ministar koji se ne slaže sa politikom svoje države, moraš ili da demisioniraš ili da umukneš“. Voleo bih da tu poruku svi ministri dobro razumeju, jer to je ono što mi kao poslanička grupa tražimo. Ako želite našu podršku, vodite politiku koju mi podržavamo. Za druge politike mi podršku nećemo davati.

U svakom slučaju čekaju vas teška vremena, a kada su u Srbiji bila laka, čekaju vas brojni izazovi. Mi ćemo biti podrška da te izazove zajedno prebrodimo za dobro našeg naroda, za bodro naše Srbije. Hvala vam i želim vam puno sreće u budućem radu.

Definitivno idemo na bolje. Počeli smo sa, ponovo ću citirati, „mrzim vas, mrzim vas, mrzim vas“, kraj citata. Nastavili smo sa „Srbija je isto što i Hitlerova Nemačka“. To je bilo nekoliko puta ponovljeno. To je stav… Na Odboru za ekologiju, pa jel vi stvarno mislite da to…

(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje.)

Šta da kažem? Tačan datum da vam kažem.

(Ivana Parlić: To je bilo tačno tako.)

Tačno tako je bilo i ne samo da je tako bilo, nego je Odbor doneo zaključak o tome. Znači na nekoliko postavljenih pitanja – da li ste vi svesni šta govorite i da poredite Srbiju sa Hitlerovom Nemačkom, poslanika kaže – da, oni ponovo pitaju – da li ste vi svesni šta govorite, ona kaže – da.

Ja ne znam na koje pitanje je odgovorila - da li si svesna ili šta govori, ali ona je odgovarala – da. Tako da smo nastavili dalje. Posle toga je bila pretnja Marijanu Rističeviću da će ga juriti motkama, a ovde u sali da će nas juriti po ulicama.

Vas očigledno niko neće juriti i to je napredak koji smo ostvarili u ovih nekoliko dana.

O tome da se iznose laži koje se svesno iznose i kaže – da, znam da nije istina, ali nema veze ja ću da kažem, šta na to uopšte odgovoriti? Pa, tačno je. Sve što je rekla je tačno, baš koliko je Srbija Hitlerova Nemačka, baš koliko je sve ono drugo što je rečeno, tačno. Eto, tako je tačno i ovo.

Što se tiče izdaje i toga ko je izdajnik, a ko nije izdajnik, o tome vi najbolje da ćutite, jer ako neka pitanja otvorimo ovde na taj način, znači, skakaćete i vrištaćete do plafona i ko je vas, zato što tako radite, zato što tako radite od Prve sednice, od Prve sednice urlate čim se obrati neko odavde.

Na kraju krajeva i najzad, to ko je koga upropastio i ko je građane upropastio to pitajte ljude u svojoj poslaničkoj grupi koji su nevine ljude trpali u zatvor da bi danas oni sedeli ovde. Hvala.

Pa, dobro, sada ću ja u istom maniru.

Dakle, draga braćo u dijaspori, ovi koji se nude da stupaju vaše interese nisu bili u stanju da napišu adekvatan amandman, da predlože ministarstvo. Napisali su dva ministarstva i svako nosilo broj 26. Da smo prihvatili njihove amandmane, ta Vlada bi bila potpuni haos, jer se ne bi znalo koje je ministarstvo pod rednim brojem 26, tako da, drago braćo u dijaspori, osim prazne priče i osim priče da je njima stalo do vas, nema ničega. Nema ni sposobnosti amandman da napišu, a ne da se za vas bore.

S druge strane, draga braćo u dijaspori, njima trebaju vaši glasovi i eventualno neka donacija i ništa više od toga.

Što se tiče glasanja pojedinačno za svakog ministra, ni to ne znaju, jer ne znaju kakav je politički sistem ove zemlje. Ne znaju šta znači kada se bira premijer, da se bira cela Vlada itd. To je tek posebno teško, ali kada neko nije u stanju da napiše amandman, draga braćo u dijaspori, teško je da može da razume kako funkcioniše ceo politički sistem.

Pozdrav za dragu braću u dijaspori. Mi ćemo raditi za vas onako kako smo radili do sada. Trudićemo se da budete bolje povezani sa maticom, trudićemo se da pomognemo da se vaš glas ovde čuje, a ove prazne priče od onih koji su nesposobni da bilo šta konkretno urade, neka ostanu da vam lepo uhu i srcu prijaju.

Hvala.

(Dragan Nikolić: Replika.)

Ovo je još dobro, poštovana mandatarko, kako smo prolazili prethodnih dana, ovo je još super bilo. Imali smo i razgovore iz sećanja u četiri oka koje smo on i ja vodili, gde sam ja ne znam šta govorio, a on branio Vučića od mene itd. Svašta smo mi imali ovih dana, ali mislim da je dobro što tome niste prisustvovali, ali niste prisustvovali još nekim stvarima, znate.

Novi Sad je 2003. godine imao Skupštinu grada i imao jednog predsednika Skupštine grada i taj predsednik Skupštine grada je imao parlamentarnu većinu iz tadašnje stranke koja je sve to vodila. Onda su oni formirali jednu komisiju, a ta komisija je imala zadatak da odluči da li je tadašnji novosadski kriminalac, pokojni, Nenad Opačić uradio nešto loše i nezakonito, kada je sa grupom svojih pripadnika naoružan pištoljem upao u Zavod za izgradnju grada i sprečio druge da učestvuju u licitaciji nekog zemljišta kod Sajma gde je gradio benzinsku pumpu. Šta mislite šta su odlučili? Je l' bilo prekršeno neko pravilo, neki zakon, nešto? Ne. Sve je bilo u skladu sa propisi, što kaže Srećko Šojić. Eto, to su uradili. I na kraju, samo još jedna stvar, kada je već replika u pitanju.

Tačno je, nismo kao zemlja dobili ocenu da je u potpunosti postignut od nula do 100%. Dakle, nemamo 100% napretka u borbi protiv korupcije, a najbolji dokaz da nemamo 100% napretka u borbi protiv korupcije je to što su ove klupe prekoputa pune, a ne prazne. Hvala.