Nije meni, nemojte više, stvarno više ta isprazna demagogija. Ja stvarno ne mogu to ni da razumem. Ne mogu. Saglasan sam ja sa vama, ja vas ne mogu da razumem. To je meni 26-o, a meni je prvo, a vama je 26-o. To nije samo broj. To je ne znam šta. Aman bre.

Predložili ste dva puta ministarstvo pod rednim brojem 26. Jel ste me sad razumeli? Dva puta ste predložili ministarstvo pod rednim brojem 26 i pošto očigledno ne razumete kako to funkcioniše – kada bismo prihvatili vaše amandmane, na šta nas pozivate, imali bismo zakon u kome piše 26 – ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu i 26 – ministarstvo za KiM. Na to bi ličio zakon da prihvatamo vaše amandmane, vas genijalaca koji znate kako da vodite zemlju, a ne znate da napišete dva amandmana, a da imaju smisla.

Hvala što ste saglasni sa mnom. Sledeći put kada dignete Poslovnik zbog dobacivanja setite se sebe. U redu?

Što se tiče onoga o čemu je pričano u parlamentu dok niste bili tu, iz kojih god razloga, uopšte me to ne zanima. Kako možete da komentarišete nešto čemu niste prisustvovali. Vama se ne sviđa šta smo mi radili dok vi niste bili tu. Šta ste vi nama, razredni starešina, pa ćete da nam kažete o ovome možete da pričate, o ovome ne možete da pričate.

Ja znam da ste ušli u parlament po prvi put, ali je pretenciozno to što mislite da sa tim procentom glasova i tom podrškom koju imate i u toj dijaspori i u tom regionu o kome govorite, koja je minimalna, jer podržavaju ljudi Aleksandra Vučića i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori i u Makedoniji, dakle u celoj dijaspori bližoj, bivšoj Jugoslaviji i u Hrvatskoj i svugde gde ih ima.

Najzad, pošto je to spomenuto. Nemam nikakav problem da na jednoj od narednih sednica tačka bude analiza prethodnog političkog delovanja svakog narodnog poslanika, gde je bio, kad je bio, kad je izašao, itd, pa da krenemo od vas ili mene, gde smo bili, šta smo radili, pa redom. Evo i vaš kolega diže ruku i on bi da bude na tom spisku. Pošto je očigledno ono što se nama zamera, vama prednost.

Kad kažemo otkud neko od vas, vi kažete, e pa zapitajte se, ali ako je neko ovde, to ne treba da se zapitamo, to je za osudu. Dobro je Krsto odgovorio. Kad nema drugih argumenata, aha, vraćamo se u 2008. godinu, jer to menja, tačno šta. Vaš zadatak je ovde danas, evo da vam kao neko sa nešto malo više iskustva kaže, da ubedite mene kao predlagača da je vaš amandman dobar. Ubedićete me tako što četiri minuta pričate o amandmanu, 17 minuta o svemu ostalom, i tako što ćete mi reći da je Krsto Janjušević 2008. godine bio tri meseca član DS. Pa niste me ubedili.

Stvarno ne mogu da prihvatim da nam se spočitava nekakva neozbiljnost i da smo manipulisali time što smo rekli da se traže nova ministarstva i 26 ministarstava. Pobogu, pročitajte amandmane! Jel znate o kojim amandmanima smo govorili kad smo o tome pričali? Niste bili tu, sad ste došli u salu, niste ispratili uopšte taj deo rasprave.

Amandmani 21. i 22. na ovaj tekst, član 1. – u Zakonu o ministarstvima član 2. menja se i glasi da se posle tačke 25) dodaje tačka 26) i glasi: „26) ministarstvo za dijasporu i Srbe i regionu.

Amandman 22 – u Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona menja se i glasi – u zakonu o ministarstvima menja se na način da se posle 25) dodaje 26) – ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Jel to 26 ili nije 26? I sad mi manipulišemo? Vi manipulišete, to je očigledno, jer niste pratili raspravu.

A što se tiče toga da mi, faktički, time što kažemo istinu, pravimo problem svojoj državi, ne, mi gledamo stvari onakve kakve jesu. Šta bismo mi želeli? Ja bih najsrećniji bio da je sve onako kako kažu oni koji tvrde da mi sve vreme grešimo. Ali, nažalost, to nije tako. Uostalom, u to vreme, kao posledica tog mišljenja, došao je jedan hladan tuš, o tome mogu da vam pričaju oni koji su tome prisustvovali, za kompletnu tadašnju vlast. Nuđene su ostavke, a komentar tadašnjeg predsednika Republike, Borisa Tadića, bio je da je to teška odluka za Srbiju.

Kad sve to nije tako, kako to da niko 10 godina nije tumačio na način na koji se sad tumači? Kako to nikome do sada nije palo napamet? A sad ćemo da tumačimo kako nam odgovara, pa će to da promeni realnost. Neće. Možemo da tumačimo i da mišljenje Međunarodnog suda pravde glasi da Albanci sutra moraju da predaju sve institucije koje su na divlje napravili tamo, da izađu iz njih i da sve rasformiraju i u roku od tri dana da se vrate u mirnu reintegraciju, kako kažete, možemo mi tako da tumačimo, ali, da li će to da promeni nešto na terenu? Neće.

Znači, tumačimo onako kako piše. A da nam je drago zbog toga, nije. Samo ne damo da nam drže predavanje oni koji su do toga doveli. Sad kao oni brinu o Kosovu. Nemojte više brinuti, ko boga vas molim. Koliko ste brinuli, propadosmo. Hvala.

Nije bilo o amandmanu koji govori o sasvim desetim stvarima, ali hajde. Prvi put izgradnja mosta u Novom Sadu na ovoj lokaciji se spominje 1934. godine u planu grada Novog Sada. Moje pitanje, a mislim da je ispravnije od tog zašto se sada most gradi, jeste – zašto nije do sada izgrađen? Mislim da mi na taj način treba da guramo našu zemlju napred. Dakle, da postavljamo pitanje zašto, evo, to će sada, hajde nije sada, ali za 12 godina, to je sto godina, za 12 godina će biti sto godina kako se taj prvi most pominje. Je li moguće da nama za jedan most treba jedan vek? Dakle, to je ključno pitanje. I sada kada se i ekonomija u Novom Sadu podigla, kada su došle nove fabrike, kada je ambijent generalno u pokrajini Vojvodini bolji, kada je ambijent u Republici Srbiji bolji, postoje sredstva i postoje mogućnosti da se to reši i da se konačno završi. E, mi smo se sad setili – nećemo da gradimo.

Dakle, moramo da se trudimo da ova zemlja ide napred. Taj grad se razvija, taj grad više nema onaj broj stanovnika koji je imao 1934. godine. Pazite tek taj paradoks, 1934. godine, sa tim manjim brojem stanovnika, tom gradu je neko procenio da treba most. A zamislite danas na ovaj broj stanovnika koliko je potreban most. Uostalom, kolone koje su juče blokirale Novi Sad su dokaz da je taj most neophodan.

Još jedna stvar i time da završim ovo izlaganje. Dakle, taj most će povezivati, kao što je već rečeno, nešto što će biti jako važan projekat, a to je tunel kroz Frušku goru. Ja očekujem da to bude nova akcija, nova brana da se gradi, jer evo sad će da buše planinu. Ali onaj ko nije išao Iriškim vencem, taj ne zna o čemu ja govorim. Ruma će biti na 15-20 minuta do Novog Sada. Potpuno menjate poziciju tog mesta, a Novosađani sa druge strane će lakše prelaziti na onu sremsku stranu, dublje u Srem.

Prema tome, ključno pitanje nije, i da ne ponavljam sada sve, i kolege su govorile o tome koji su sve urbanistički planovi usvajani pa to niko nije izbacivao, dakle, nije pitanje zašto se most gradi, ključno pitanje je – zašto mosta do danas nema i zašto je Novi Sad čekao Miloša Vučevića do 2020. godine od 1934. i niko nije bio sposoban da do sada to završi? Hvala.

Dva puta je urađena procena na životnu sredinu. Samo dva puta. Ali, nije u tome stvar, stvar je u tome što neko ko ne živi u Novom Sadu, dođe ljudima u Novi Sad da im kaže da im ne treba most.

Pored toga se angažuje jedna grupa profesionalnih demonstranata, navodno nezavisnih i nevladinih organizacija i aktivista, koji su i te kako politički obojeni, i koje predvodi Braja Brković, od dede Jevrema Brkovića, koja je čuvena…

Eno, Bajatović se sklonio, računa da će on najviše da nastrada između ove dvojice. Iskusno ponašanje.

Uglavnom, ono što jeste suština, a to je da imate jednu grupu ljudi koja bukvalno sve što se radi u Novom Sadu pokušava da omete. Kada se gradi garaža ne može garaža. Kada ljudi parkiraju na zelenu površinu, zašto parkiraju na zelenu površinu. Oni hoće da im naprave garažu, ne može garaža, blokira se izgradnja garaže.

Dakle, gde se god tabla napravi da se nešto gradi oni se pojavljuju i pojavljuje se Brajan, da on kaže Novosađanima kako Novosađani ne znaju da se brane, pa će on da ih brani valjda, ne znam ni ja koga, isti čovek. I sada vi baš kao potomak nekoga ko je prešao Albaniju na to morate da imate senzibilitet. Čovek koji je precrtavao srpske zastave, kome smeta crveno, plavo, belo u Novom Sadu, jednaka širina polja crveno, plava, bela, ne ona sa drugačije poređanom širinom boje.

Šta je poenta cele priče u Novom Sadu? Poenta je u tome da se jedna autonomaška grupacija, jedna grupacija ljudi u političkom smislu vrlo interesantna, budući kad se okupe oni pevaju himnu Jugoslavije "Hej Sloveni", njima nedostaje Ustav iz 1974. godine, njima fali Vojvodina republika. Ta ekipa se pojavljuje i onda ometa sve ono što se radi u Novom Sadu, to je vrlo politički skup, to nije ekološki skup. To što ekološke organizacije pokušavaju, političke organizacije, formalno političke organizacije na tome žele da profitiraju, to je drugi par rukava.

I Miloš Vučević je na meti napada, ne samo zato što je najbolji gradonačelnik Novog Sada, nego i zato što nikada nije krio svoju pripadnost srpskom narodu, što nikada nije krio da ne podnosi bilo kakve secesionističke priče, ko je pružio ruku svakome da sa njim sarađuje i radi, ali vrlo jasno govori da je Novi Sad srpska Atina i da je Vojvodina Srbija.

Sa druge strane imamo ljude kojima sve to smeta i zato se ruši, između ostalog, Miloš Vučević, ta priča u Novom Sadu ne može da prođe. Prosto, kažem vam, ili nemate podatke, ili su vam podaci pogrešni, ne znam šta je, ali kažem, od 1934. godine se priča o tome, urađene su studije, urađeno je sve. Prošlo je šest, sedam Generalnih urbanističkih planova i važno pitanje zašto toga do danas nema? Zašto se mi ne vozimo tim mostom, a ne zašto ga gradimo.

Što se kaže - ne tuče majka sina što se kocka, nego što se vadi. Vi sad pričate o tabli. Pa, evo je tabla. Dakle, imate na Radiju 021, koji je radio koji je apsolutno nenaklonjen i SNS i Milošu Vučeviću, evo vam slika table i Brajana Brkovića koji lomi tablu. Pa, kako da ima tabla kad je izlomio tablu? Ofarbao tablu. Ofarbao je grb Srbije na toj tabli. Evo.

Dakle, dve dozvole dobijene. Evo, da vam čitam i brojeve dozvola, nije ni to problem. Čisto da ljudi vide da li nešto postoji ili ne postoji. Evo, 15. septembar 2022. godine, broj 351-02-02775/2022/07. Znači, sva dokumentacija postoji. Druga, broj 351-06-03095/022/07. Dakle dva puta rađen uticaj na životnu sredinu u formi analize uticaja na životnu sredinu generalnog projekta mosta. Druga procena strateška procena, generalni urbanistički plana grada Novog Sada do 2030. godine, itd. Sve postoji.

Ja ne znam da li je vas neko obmanuo ili vi svesno obmanjujete? Dakle, ja sad ne znam, samo je to tema.

Nemojte da ulazimo u priču oko političkog NVO sektora u Novom Sadu, koja nema dobru nameru, koja svaki projekat minira i šta god da se radi, postoji problem. Dakle, šta god. Vrtić, parking, most, šta god i zaista je tako. Sad, uzmite pa nemojte mi verovati, uzmite pa istražite, pa ćete videti sami. Možda oni vama manipulišu, ja ne znam.

Hvala.

Kakav dijalog može da se vodi kada vi kažete nema table, a evo snimka kako se kida tabla, kako kidaju tablu isti oni koji su doneli kutiju sa miševima pred Skupštinu Vojvodine, isti oni koji su gađali policiju.

Kažete - šta policija radi? Pa, šta je zadatak policije? Pa, to nije država, to je hipi komunal o čemu vi pričate, da ko god hoće blokira šta hoće zato što ima pravo. "Šta policija ima koga da bije?" Pa, policija i ne bije kada ne mora, ali kada neko bije policiju, onda policija mora…

(Radomir Lazović: Prebijate ljude po zatvorima!)

Ali ovo mi je drago da vidimo od poslaničke grupe koja svaki put diže Poslovnik zbog dobacivanja. Kako lepo dobacuje kada je tema koja im ne odgovara i kako se njihove neistine koje ovde iznose ruše kao kao kula od karata.

A ko je zavrtao ruku novinaru "Kontravizije" u Nišu, gospodine Lazoviću? Da niste vi lično? Lično ste čoveku zavrtali ruku.

(Aleksandar Mirković: Siledžijo!)

I onda se pitate…

Šta je smešno?

(Radomir Lazović: Smejem se vašem kolegi.)

Smešno vam je to što ste novinarima zavrtali ruku. Odlično.

Juče ste novinarku gađali telefonom i udarali u glavu. I to je smešno? Vi ćete da odredite koji novinari smeju, a koji ne smeju da rade. Vi ste ti koji će da kažu ko može da radi u ovoj zemlji, a ko ne može.

Vi ste ti koji će da kažu šta može da se gradi, a šta ne može da se gradi. Nema države, nema institucija, nema ničega, nema dozvola. Sve to pada u vodu. Dok vi ne date dozvolu, dok vi ne kažete da nešto može da se gradi ne može da se gradi. Ko ste vi? Sada ja vas pitam - a ko ste, bre, vi i po čijem nalogu to radite? Ako ste to sami osmislili, pa to je katastrofa. Pa, bolje da su vam rekli.

Na samom kraju, još jednom svima vama iz te velike zelene borbene grupe, pa kako vam nije smetao osiromašeni uranijum u Srbiji? Što ga niste tražili po Novom Sadu? Ima li zračenja u rafineriji gospodo? Baš vas briga, to ne smete ni da spomenete, jer odoše grantovim odoše pare, nema više onda za Dobricu 15 miliona godišnje, vratiće se na 500 hiljada.

Hoćete da osudite što je NATO srušio mostove? Kažite - ne sme, na šta liči rušenje mostova. Sve mostove su srušili u Novom Sadu. Ljudi su se skelom vozili ko u 19. veku. To ne smete da kažete. To ne sme da se kaže. Koliko je zagađenje od gađanja rafinerije, gospodo zeleni? Kolika je kontaminacija zbog gađanja rafinerije, gospodo zeleni? Jel smete da spomenete to? Pa ne smete.

Koliko je Dunav zagađen? Baš vas briga, ali ne može most da se gradi. Gradiće se, i to što ste uspeli da napravite pritisak javnosti u jednom slučaju, ne znači da ćete uspeti u bilo kom drugom. Ne da nećete, ne pada nam na pamet, a vi protestvujte, na to imate pravo po zakonu, okupljajte se, pevajte, radite šta god hoćete, ali da više vi maltretirate celu zemlju, da se zemlja ne može graditi zato što ste vi smislili da je vas gospod Bog na zemlju poslao da vi odlučujete šta u Srbiji može da se radi, a šta ne, izvinite, kada dođete na vlast izborima, kao Viola fon Kramon što je došla na vlast, onda ćete odlučivati. Do tada možete da pitate, možete da tražite, ali odlučivati nećete i zaustavljati Srbiju nećete. Hvala.

Mi smo imali priliku sada da čujemo kako izgleda vođenje neodgovorne politike. Dakle, u želji da se na neki način pošalje poruka građanima da se predstavi njima kao njihov veliki zaštitnik zapravo se šalje poruka o velikoj neodgovornosti i o velikom neznanju.

Naime, temperature u Srbiji su preko 20, 22 stepena svakoga dana.

(Narodni poslanik: A jutarnja?)

A sada je jutarnja. I noćna, jel tako? Kada noću ima grejanja?

Za Novu godinu, jel tako, kada je ispod nule i za Novu godinu? Neverovatno.

Ali, o čemu se ovde radi? Dakle, potpuno se apstrahuje situacija u kojoj se mi nalazimo, ne mi, cela Evropa. I sad napunili ta gasna skladišta, obezbedili nešto, e sad, imamo visoke temperature i imamo mogućnost nešto da uštedimo. Svaki dan nam znači. Ne samo za građanstvo nego i za privredu koja troši, fabrike kojima treba taj gas, ali ne. Sad pošto možemo da uštedimo, ne sad ćemo da dignemo dževu – dajte gas, puštajte sve. I šta ćemo da radimo? Ko od njih to može da predvidi? Ko je od njih išta mogao da predvidi kad su bili na vlasti? Ko je od njih mogao da predvidi šta će biti rezultati svetske ekonomske krize, pa pričali su da je to najveća razvojna šansa za Srbiju. I sad oni, vizionari, nama kažu troši, arči, umesto da budemo srećni što nas je Bog pogledao ovim temperaturama.

Svaki dan nam je jedan duže kada temperatura stvarno budu u minusu, ali nema veze. I sad čujem, praviće protest. Blokiraće Kragujevac zato što nema grejanja i ne znam ni ja šta. E to vam je politika bez politike. To vam je priča bez politike, to vam je priča bez ičega. Hajde da vidimo šta se dešava, pa ćemo da kažemo građanima, evo mi ćemo, a oni bi pustili grejanje.

O nekim drugim stvarima gospodin Pastor je govorio i nemam šta ni da dodam, ni da oduzmem. Jedino što mogu da kažem na samom kraju izlaganja, sve smo čuli danas od gospodina koji je izazvao salvu replika svojim neodgovornim izlaganjem, jedino što nismo čuli jeste da nije tačno da kad radi za nešto, radi isključivo za sebe ili za HDZ. To jedino nije demantovano, to jedino nije otvoreno, to jedino nije tema oko koje se sporio. Sve drugo je rekao, sve drugo je izmislio, sve drugo je dodao, a mi ćemo valjda sve te stvari da prećutimo da pustimo takvim neodgovornim ljudima da o bilo čemu odlučuju.

I na samom kraju, ljudi to je bio direktor toplane u Novom Sadu. Pogledajte vi to znanje i taj raskošni talenat. Pa, čudo je što od ove zemlje kamen na kamenu ostao kada pogledamo te raskošne talente za politiku, privredu, energetiku i sve ostalo. Čudo. Hvala.

Mi smo svi pričali o tome da ćemo da se zalažemo za ono što je interes građana i interes Srbije i sa onim kako svako od nas vidi taj interes izašli smo na izbore. Na tim izborima narod je rekao za koga veruje da će taj interes i da ostvari i vi ste na tom ispitu pali. Ne toliko pali da Skupštinu gledate samo turistički, ali pali da na taj interes možete da utičete odlučujuće.

Prema tome, to što vi sada pričate i to što sada afektirate u želji da ne znam šta postignete, kako bih vam rekao, ništa nije novo. Ja sam vam rekao i ranije sam govorio o tome interes Srbije je ono i interes građana ove zemlje je ono što će biti prioritet za nas.

Pojednostavljujete stvari, ne gledate dovoljno široko, ne obraćate pažnju na posledice, odluke koje predlažete, kažete da je čarobni štapić i rešenje za sve probleme uvesti sankcije Rusiji, ali ne govorite o onome što sledi posle toga kao drugi stepenik, treći stepenik, peti stepenik itd. i zašto to nije tako jednostavna odluka i sve ostalo. Ali, ta lakoća iznalaženja jednostavnih rešenja je verovatno i dovela dotle da narod neda poverenje rešenjima koje ste im nudili i ne misle da je sve tako jednostavno i vrlo dobro znaju da je potrebno ozbiljno i mudro promišljati svaki korak u okolnosti u kojima se nalazimo.

Svaki korak ima svoje posledice i mi o tim posledicama moramo da razgovaramo.

Ne vidim kakve sve ovo veze ima sa amandmanom, ali što se cena tiče, mislim da ćemo upravo odgovore na sva ova pitanja koja su postavljena moći da dobijamo mnogo jednostavnije, mnogo argumentovanije kada budemo imali jedno ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu, koje će pratiti i analizirati i ono što se dešava u inostranstvu i ono što se dešava kod nas, kakve su marže, kolike su marže i da ćemo onda moći da kažemo gde je problem i kako taj problem da rešimo.

Dakle, kao što se kosovski problem, odnosno problem koji imamo sa Kosovom i Metohijom ne može rešiti tako što ćete da odete da se slikate pod zastavu „republik Kosova“, da sadite jagode i da od toga pravite performans, da kažete – evo, mi smo posadili jagode i to je sad super, i da nam to predlažete kao rešenje, tako se ni mnoga druga rešenja koja ste nudili ne mogu realizovati na korist građana. Oni to vide, oni to znaju i zato ste tu gde jeste, zato smo tu gde jesmo. Hvala.

Zanimljivo je to da nam o rezultatima priča čovek čiji je rezultat 9,3 miliona evra duga za toplanu koju je vodio. Ako neko ima legitimitet, ako nečija reč ima težinu ta reč ima težinu, 9,3 miliona evra težina te reči.

Nema rezultata. Evo, dok zasedamo dolazi rezultat, pozitivno mišljenje Venecijanske komisije o novom setu sudskih zakona, ministarka pravde Maja Popović učestovala u radu 132. plenarne sednice Venecijanske komisije, na kojoj je usvojeno mišljenje o radnim tekstovima Zakona o uređenju sudova, sudijama i Visokom savetu sudstva.

Dakle, mi i dok ovde sedimo i dok nam drže predavanje o tome kako nema rezultata, postižemo rezultate. Ti rezultati će se postizati svaki dan i tu nikakvih promena više biti neće. Mi smo jedina vlast u istoriji Srbije koja se razvlastila, dobrovoljno, dakle, preneli na pravosuđe takvu nezavisnost i takvu mogućnost da funkcionišu bez ikakvog uticaja, bilo kakvih spoljnih faktora, kako nikom nije palo na pamet da realizuje.

(Srđan Milivojević: Samo vi nastavite svojim rečima.)

Uživam u tome da dobacuju, to je prava stvar. Znate, to znači da boli, to znači da smeta, to znači da nema drugog odgovora, i to sa treće strane znači da se približavamo vremenu kada će i sami kroz izveštaje onih kojima najviše veruju da vide sve one rezultate koje smo postigli. To što ih oni ne priznaju, znate kako, mogu da ne priznaju da ne postoji gravitacija, i da zemlja je okrugla i sve ostalo, ali to te činjenice promeniti neće. Hokus pokus tu ne pomaže.

Hvala.

Danas smo u najvećem delu rasprave čuli ono isto što smo čuli pre dva dana, bukvalno ništa novo nismo saznali. Sve ono što je rečeno u načelu, to je danas ponovljeno. Kaže se – zašto nismo prihvatili amandmane opozicije? Da smo prihvatili amandmane opozicije, prihvatili bismo da se briše osam predloženih ministarstava, da se osnuje 13 novih ministarstava i da je sve bilo prihvaćeno, imali bismo Vladu od ukupno 30 resora. To je otprilike ono što je bilo danas predloženo. Kada se sve sabere i oduzme, na jedno mesto kada se stavi sve ono o čemu smo danas slušali, obrisalo bi se osam ministarstava, prestalo bi da postoji, osnovalo bi se 13 novih i rezultat bi bio da Vlada ima 30 članova. To pokazuje da mi danas zapravo, sa druge strane, pošto je druga strana predlagala, nismo imali nikakav koncept, nismo imali nikakvu ideju, nego prosto amandman da bi se iznele neke opšte političke ocene koje smo imali prilike da slušamo.

Najzad, u neka druga vremena, kada su neki drugi predstavnici opozicije sedeli ovde, o ovom zakonu se u principu nije ni raspravljalo, rasprava je trajala jedno prepodne i nije bio podnet nijedan amandman, zato što se zna da onaj ko ima većinu da organizuje Vladu, onaj ko ima većinu da izglasa Vladu, može strukturu Vlade da napravi onako kako mu odgovara.

U svakom slučaju, hvala svim kolegama koje su danas učestvovale u radu, hvala svima koji su izdržali sve ono što smo danas morali da izdržimo, a kako će izgledati ta struktura kada se pretvori u delo, imaćemo priliku da vidimo već naredne nedelje. Hvala.