Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman kojim predlažem da se u naslovu Predloga zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim primedbama, briše ovo „i nedoličnog ponašanja“.
To sam učinio iz sledećih razloga. Prvi razlog, ono što je u Predlogu zakona podvedeno pod pojam „nasilje i nedolično ponašanje“ u stvari predstavlja izričito nasilje. Drugo, teško je definisati šta je to nepristojno, nedolično ponašanje.
To je posebno teško definisati kada su u pitanju sportski događaji, fudbalske utakmice, obzirom na činjenicu da je nedolično ponašanje svojevrsna lična karta svih velikih sportskih događaja. Od kada je sveta i veka, od borbi rimskih gladijatora, pa do današnjih olimpijskih igara, vulgarne psovke, vulgarno skandiranje, dobacivanje, vređanje, ono što vi podrazumevate i podvodite pod pojam nedoličnog ponašanja, sastavni je deo svih sportskih priredbi.
Sledeći razlog zbog kojeg sam ovo predložio jeste to što je takvo nedolično ponašanje nemoguće zabraniti. Da li je nedolično ponašanje ako 50.000 navijača na utakmici „Partizana“ i „Zvezde“ skandira sudiji „sudija lopove“? Ne postoji pravosnažna sudska presuda da je sudija lopov. U pitanju je najteža moguća uvreda, međutim, to nije moguće zabraniti i to neće biti moguće zabraniti nakon usvajanja ovog zakona.
Sledeća stvar, trebalo bi uhapsiti 50.000 ljudi, isprazniti stadion, pa da se postigne nekakav efekat u skladu sa ovim zakonom. Sledeći razlog je što stičem utisak da će ovaj predlog zakona biti zloupotrebljen i mislim da je zloupotrebljena i najava njegovog donošenja u Skupštini.
Navešću dva primera te zloupotrebe. Prvi primer je hajka koja je vođena povodom nesrećne pogibije francuskog navijača u Beogradu. Mislim da je taj nesrećni događaj iskorišćen da se manje govori o ovim huliganskim navijačkim grupama, a da se više govori, naravno negativno, o „Obrazu“ i sličnim organizacijama mladih srpskih nacionalista.
Drugi primer je ovaj novi slučaj medijske hajke koja se vodi povodom događanja na utakmici između „Partizana“ i „Šahtjora“ zbog skandiranja novinarki B92 Brankici Stanković i one nesrećne lutke kojom su se navijači poigravali. Jasno je svima da je nedolično ponašanje, jasno je svima vama da to neće biti moguće ni ubuduće sprečiti.
To treba osuditi. Međutim postavljam jedno pitanje –šta bi se dogodilo da su se navijači poigravali sa muškom lutkom i da su skandirali pogrdno, recimo, protiv Ratka Mladića?
Postavljam pitanje - da li bi B92, svi ovi silni ambasadori borci za ljudska prava, koji sada brane B92, koji osuđuju navijače, da li bi se tim povodom oglasili jednom kritikom? Naravno da ne bi. Mislim čak da bi oni to pohvalili, rekli bi ovo je dokaz da su mlade srpske generacije konačno postale svesne i žele da se otarase, da se obračunaju sa svojom mračnom prošlošću.
Da bi usvajanje ovog zakona imalo smisla treba odgovoriti na nekoliko pitanja. Prvo pitanje - zašto ste čekali devet godina, zašto se ovaj zakon usvaja tek sada? Drugo pitanje, zašto je tužilaštvo krenulo u obračun sa navijačkim grupama? Zašto je srpsko pravosuđe krenulo u obračun sa navijačkim grupama, a ne završavaju se pravosnažnim sudskim presudama sudski procesi koji se vode protiv vođa tih navijačkih grupa.
Mislim da se trenutno vodi oko dve stotine sudskih procesa za ubistva, za silovanja, za težak kriminal. Međutim, zanimljivo je, ti sudski procesi traju po nekoliko godina, ali se ne završavaju osuđujućim presudama.
Sledeća stvar, postavlja se pitanje - kako je moguće i ko je dozvolio da ti pojedinci, kriminalci, budu članove najviših tela uglednih sportskih organizacija i društava, između ostalog i fudbalskih klubova "Crvena Zvezda" i "Partizan"?
Sledeće pitanje - kako je moguće da takvi navijači, huligani, o trošku klubova godinama, konkretno mislim na fudbalske klubove "Crvena Zvezda" i "Partizan", putuju besplatno na međunarodne utakmice koje ovi fudbalski klubovi igraju u inostranstvu?
Sledeća stvar, kako je moguće i ko je dozvolio, bili smo svedoci više takvih slučajeva u poslednjih nekoliko godina, da ti navijači ulaze u prostorije fudbalskih klubova? Bio je jedan slučaj, mislim da je bio na treningu fudbalskog kluba Partizan ili fudbalskog kluba Crvena Zvezda, da ulaze u autobuse posle utakmica, da vuku za uši fudbalere, da ih šamaraju i da niko od njih ne bude procesuiran. Postavlja se pitanje - ko štiti te pojedince?
Sledeće pitanje, kako i zbog čega klubovi omogućavaju tim navijačima da unose pirotehnička sredstva na stadion? Sledeće i možda najvažnije pitanje, ko sedi u upravi fudbalskih klubova, predstavnici kojih političkih partija? Zadnje pitanje, ono što mene najviše muči, jeste da li je ovaj iznenadni obračun sa navijačima posledica procene nekoga iz vladajuće garniture da su ove navijačke grupe postale politički nepodobne i da u određenom trenutku mogu...