Dame i gospodo, reklamiram povredu članova 23, 87, 103, 104. i 226.
Počeću od člana 23 – u Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu, najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine.
Znate da su izbori završeni 11. maja, nakon toga je došlo do konstituisanja Narodne skupštine. Ovde imamo predstavnike poslaničke grupe, kako ih naziva parlamentarna većina, koji su svoju poslaničku grupu konstituisali u septembru.
Stav 2 – poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje pet narodnih poslanika.
U trenutku kada su bivši poslanici SRS-a, koji su napustili SRS, obavestili javnost i rukovodstvo Skupštine da su formirali poslaničku grupu, oni nisu postojali kao politička stranka, druga politička organizacija.
Član 87 – na sednicama Narodne Skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekreterijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Ovde raspravljamo, kako vi tvrdite, o izuzetno važnim temama. Mi, takođe, tvrdimo da su izmene Poslovnika suštinski važne za demokratiju u Srbiji, međutim, ovde ne vidimo nijednog predstavnika Vlade.
Član 103 – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Gospođa Nada Kolundžija, koja se sad vratila, desetak puta je izlazila za ovu govornicu i govorila o raznim temama, ali nije govorila o temi koja je na dnevnom redu, to su izmene Poslovnika Narodne skupštine.
Stav 2 – niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
U vreme dok je za ovom govornicom bio moj kolega, narodni poslanik Munjić, poslanik DS-a, gospođa ili gospođica, koja ima vrlo simpatičan glas i još simpatičniji repić, najmanje pet-šest puta je dobacila – vreme, vreme. Vi niste postupili u skladu s Poslovnikom i niste joj izrekli opomenu.
"Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora." Sada sam se osvrtao na jedan takav slučaj, gde ste vi propustili priliku da reagujete.
Član 104 – narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Počeo sam da obrazlažem. Izvinjavam se, isteklo mi je vreme, hvala na ovih šest sekundi.

Dame i gospodo, moram da izrazim svoje zadovoljstvo što sednicom ponovo predsedava gospođa Čomić, zato što zaista cenim način na koji ona to radi.
Javljam se po članu 101. i članu 226.

Javljam se po članu 104. Poslovnika Narodne skupštine. Smatram da je više puta u toku svog izlaganja predsednik Poslaničkog kluba DS-a, gospođa Nada Kolundžija, grubo povredila dostojanstvo Narodne skupštine, pre svega, Poslaničke grupe SRS-a.
O čemu se radi? Gospođa Kolundžija je više puta podvukla da mi ovde raspravljamo o beznačajnim stvarima, na jednoj strani, dok, na drugoj strani, na usvajanje u ovoj skupštini, u proceduri, čekaju izizetno važni zakoni koji će omogućiti brže približavanje Srbije EU i poboljšanje životnog standarda građana Srbije.
Pošto građani Srbije vide šta mi ovde radimo, na njima je da ocene da li je to dobro, da li je to u njihovom interesu ili nije. Dužan sam, da bih pokazao i drugu stranu medalje, da bih pokazao u čemu se sastoji povreda dostojanstva, da građane Srbije i narodne poslanike upoznam s nekoliko vrlo važnih zakona koji čekaju u proceduri Narodne skupštine.
Prvi je Predlog zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika, zatim, Predlog zakona o potvrđivanju Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide.
Milion nezaposlenih u Srbiji jedva čeka usvajanje ovih zakona.
Zatim, Predlog zakona o elektronskoj trgovini. Stočari na Pešterskoj visoravni, zemljoradnici u Vojvodini i Pomoravlju, takođe, s nestrpljenjem čekaju usvajanje ovog zakona, pa da počnemo s elektronskom trgovinom.
Molim vas, pazite sada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ustanovljenju međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova, sačinjenog u Beču, 12. juna 1973. godine. Ako ovo ne usvojimo, propade država.
Četvrto, Predlog zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima. Peti zakon je Predlog zakona o etanolu. Veoma značajno za 6.000 radnika iz Velike Plane koje je dosovski režim izbacio s radnih mesta na ulicu; kada već nemaju šta da jedu, da bar piju po standardima EU.
Šesti zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. Ako već nismo u stanju da poboljšamo natalitet među Srbima, da to učinimo bar među bukvama.
Osmi zakon je Predlog zakon o dobrobiti životinja. Petsto hiljada građana Srbije, koji prema zvaničnim statističkim podacima žive ispod granice siromaštva, jedva čekaju usvajanje ovog zakona o dobrobiti životinja. Sledeći zakon je Predlog zakona o potvrđivanju Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna, usvojenog na Diplomatskoj konferenciji 1999. godine.
Dakle, po mišljenju gospođe Nade Kolundžije, ovo su ti izuzetno važni zakoni koji će poboljšati životni standard građana Srbije, a mi to, diskusijom o Poslovniku Narodne skupštine i o otetim mandatima SRS-a sprečavamo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 104, zato što smatram da je pre sat vremena grubo povređeno moje dostojanstvo kao narodnog poslanika, dostojanstvo Narodne skupštine i dostojanstvo svih narodnih poslanika hrišćanske veroispovesti.
Pre sat vremena, od stručnih službi Skupštine Srbije, Poslanički klub SRS-a je dobio kalendar koji svojim sadržajem grubo vređa dostojanstvo Narodne skupštine. O čemu se radi? Skupština Srbije je štampala kalendar za 2009. godinu.
Molim kamermana da ovo zumira.
''Skupština Srbije'' je ispisano latiničnim pismom. Ovim ne samo da je prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine i narodnih poslanika, na ovaj sveti dan, nego je grubo prekršen Ustav Republike Srbije. Član 10. Ustava Srbije glasi – u Republici Srbiji, u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Prihvatio bih kao prihvatljivo i ne bih tumačio kao uvredu da je kalendar odštampan na dvojezičnom pismu, pa da imamo i ćirilicu i latinicu.
Mi iz SRS-a, koji smo tolerantni i poštujemo nacionalne manjine, prihvatili bismo to kao gest pomirenja i saradnje. Međutim, neprihvatljivo je da Skupština Srbije štampa kalendar latiničnim pismom i da na taj način krši Ustav Srbije.
U proteklih nekoliko dana, imali smo prilike da čitamo u novinama i gledamo na fotografijama kako se širom Vojvodine postavljaju table s nazivima mesta na mađarskom jeziku. Nema ni traga od ćirilice, nema ni traga od srpskog pisma. Sada sam čuo informaciju da je Skupština Bečeja donela odluku, usvojili su izgled grba na latinskom jeziku. Nema ni ćirilice, nema ni srpskog jezika.
Ono što je još uvredljivije od samog pisma koje je korišćeno za štampanje ovog kalendara, jeste sadržaj kalendara. Izvinjavam se, pošto mi ističe vreme, da ga ne bih prekoračio, ponovo ću se javiti po Poslovniku, pošto ovu uvredu ne mogu da obrazložim za 20 sekundi, koliko mi je ostalo na raspolaganju. Hvala vam.

Gospođo Đukić, poštujem to što ste rekli i strogo ću se pridržavati Poslovnika. Javljam se po članu 104. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica".
Preskačem članove, da ne bih gubio vreme. Član 106: "Opomena se izriče narodnom poslaniku koji prekida govornika u izlaganju, ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora".
Pre 15 minuta, dok je za ovom govornicom bio šef Poslaničke grupe SRS-a, gospodin Dragan Todorović, lica koja sede u zadnjim redovima, pripadnici SNS-a, više puta su dobacivali: "lažovčino, lažovčino". Vi ste to čuli i bili ste dužni da primenite Poslovnik i izreknete meru opomene.
Juče smo s ove skupštinske govornice nazivani magarcima. To je, takođe, prošlo bez opomene. Pre nekoliko dana smo nazivani manijacima, vi ponovo niste primenili Poslovnik. Dva minuta nakon što ste dali pauzu, izašao sam u hodnik Skupštine, sasvim normalno, smiren, jer u politici se događaju raznorazne stvari, pa i ove nemile koje su se desile danas. Prema meni išao je Mićo Rogović. Nismo razmenili nijednu jedinu reč. Čovek me s obe ruke gurnuo u grudi, uz psovku, izvinjavam se građanima Srbije – majku, sve ćemo vas pobiti. Obratio sam se rečima – Mićo, šta ti je? Ponovo je ponovio – sve ćemo vas pobiti.
S tim čovekom imam sasvim korektne odnose. Nikada ni njemu, ni bilo kom drugom licu koje ulazi u Skupštinu nisam uputio nijednu jedinu ružnu reč.
Žao mi je što je gospodin Tomislav Nikolić izašao iz sale. Hteo sam da presliša pripadnike svoje političke stranke i da pita, neću da iznosim ime, čoveka koji sedi s njim u klupi, koji je najmanje 20 puta, a to su čuli pre mesec dana i poslanici DS-a, pretio u skupštinskim klupama. Pretio je meni i članovima moje porodice, pominjao mi decu, pominjao kako će se zakleti u crkvi da će me unakaziti. Pitao sam ga – zbog čega, čoveče? Nisam dobio objašnjenje.
Kada neko izađe za ovu govornicu i kada se poziva na moral, na poštenje, na časno viteško ponašanje, onda prvo treba da pogleda u svoje dvorište, a ako govori jednom poslaničkom klubu, onda pre toga treba da pogleda kako se ponašaju članovi onoga što on naziva svojim poslaničkim klubom. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. zato šo smatram da je ovde grubo prekršen Poslovnik Narodne skupštine, da je prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine i, najviše, da je prekršeno dostojanstvo predsednika Republike i lično dostojanstvo gospodina Borisa Tadića.
O čemu se radi? Tomislav Nikolić je sa ove govornice izrekao tvrdnju da je neko razgovarao sa Borisom Tadićem. On je tog nekog nazvao magarcem. Mislim da je neosporna činjenica, ako je magarac razgovarao sa Borisom Tadićem, onda je i Boris Tadić razgovarao sa magarcem. Neosporna je činjenica, sa magarcima mogu da razgovaraju samo magarci. Na osnovu toga (izvinjavam se, ovo je vrlo ozbiljna stvar), ako je magarac razgovarao sa Borisom Tadićem, ako sa magarcima mogu da razgovaraju samo magarci, onda je, po nauci koja se zove logika, neko ko je razgovarao sa magarcem takođe magarac. Ovde je izrečena tvrdnja da je predsednik Srbije magarac.
U ime poslaničke grupe SRS protestujem zbog toga što predsedavajuća i rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije tim povodom nisu izrekli meru upozorenja i meru opomene Tomislavu Nikoliću.
Podsetiću na još jedan slučaj, kada je predsedavajuća Narodne skupštine, mislim da je tad sednici predsedavala gospođa Slavica Đukić-Dejanović, takođe propustila priliku da izrekne bilo kakvu meru opomene, bilo kakvu meru upozorenja Tomislavu Nikoliću zbog grubog kršenja dostojanstva Narodne skupštine i narodnih poslanika. To se dogodilo 21. januara ove godine u 15.45 minuta kada je Tomislav Nikolić poslanike poslaničke grupe SRS uporedio sa manijacima. Hvala vam.

Prihvatam izvinjenje. Dame i gospodo javljam se po članu 104. Poslovnika Narodne skupštine. Smatram da su članovi radnog tela koje je sačinilo ovaj predlog izmena Poslovnika i narodni poslanici koji su ovaj predlog dostavili u skupštinsku proceduru, pojedinim rešenjima, na najgrublji način povredili dostojanstvo Narodne skupštine, dostojanstvo svih narodnih poslanika, uključujući i sopstveno dostojanstvo.
Osvrnuću se na rešenje koje se odnosi na dužinu trajanja diskusije. Zaista smatram da samo neko ko nije u dobrim odnosima sa zdravim razumom, neko ko ne želi dobro parlamentarnoj demokratiji u Srbiji, neko ko ne želi dobro ovoj skupštini, neko kome sopstvena glava služi samo za klimanje, a tuđa glava za mišljenje, može da predloži da narodni poslanik u Skupštini Srbije, u najvišem zakonodavnom telu, jedno zakonsko rešenje, jedan amandman obrazlaže najduže dva minuta.
Šta neko može da kaže za dva minuta? Smatram da ne postoji niko ni u skupštinskoj manjini, ni u skupštinskoj većini ko može da izađe za ovu govornicu i utvrdi da je moguće za dva minuta objasniti, obrazložiti bilo šta, a kamoli neko razumno zakonsko rešenje.
Podsećam građane Srbije da je trenutno važeći poslovnik delo istih ljudi, istih stručnjaka koji predlažu sadašnje izmene. Oni su pre nekoliko godina tvrdili sledeće – da je neko minimalno vreme potrebno da bi neko odbranio svoj amandman 15 minuta. Sada ti isti ljudi kažu da je maksimalno vreme koje je potrebno za taj isti posao dva minuta.
Kako je moguće takvo odstupanje? Takvo odstupanje ne može da se brani, obrazloži bilo kojim razumnim, stručnim razlozima. O čemu se ovde radi?
Ovde se radi o nastojanju skupštinske većine da na svaki način ućutka opoziciju, da na svaki način spreči raspravu u Skupštini, da Skupštinu pretvori u glasačku mašineriju.
Izvinjavam se poslanicima vladajuće većine zbog ovoga što ću reći, ali je činjenica da se oni, od konstituisanja ovog parlamenta, ponašaju kao glasačka mašinerija. Skupštinska većina, rukovodstvo DS, rukovodstvo Skupštine, očigledno nastoje da na isti način pasiviziraju skupštinsku manjinu, opoziciju, da i nas pretvore u skupštinsku glasačku mašineriju. To nećemo dozvoliti. Hvala vam.

Dame i gospodo, javljam se po članu 104. Poslovnika i ponavljam svoj stav da je Predlogom koji se nalazi u skupštinskoj proceduri povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Najmanje što se očekuje od narodnog poslanika koji podnese amandman, jeste da izađe za ovu govornicu i da, zbog građana Srbije, taj amandman pročita, a nakon toga taj amandman obrazloži.
Ukoliko ovi predlozi izmene Poslovnika budu usvojeni, narodni poslanici će biti onemogućeni da obrazlažu i da podnose amandmane. To ću sada pokazati na jednom praktičnom primeru. Molim vas da mi ne zaustavljate vreme. Pročitaću jedan amandman koji je podnet na predlog ove odluke i tvrdim da taj amandman nije moguće pročitati za dva minuta, a kamoli ga, što bi bilo normalno, obrazložiti.
Počinjem da čitam: Predsednici Narodne skupštine Republike Srbije. Na osnovu čl. 145. i 160. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosimo amandman na Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji glasi – član 2. menja se i glasi: posle člana 165. dodaje se nova glava VIII A, koja glasi: Poseban postupak za predlaganje i donošenje evropskih zakona. 1. Predlog sa oznakom ''SRB-EU''.
Član 165a – Postupak predlaganja i donošenja zakona kojima se vrši harmonizacija pravnog poretka Republike Srbije s pravnim tekovinama EU obavlja se po posebnim pravilima predviđenim ovom glavom Poslovnika.
Član 165b – Vlada dostavlja Odboru za praćenje procesa stabilizacije i pridruživanja (u daljem tekstu: Odbor), kvartalne, polugodišnje i godišnje planove predlaganja zakona, drugih akata i aktivnosti kojima se predlaže usklađivanje pravnog poretka s pravnim tekovinama EU (u daljem tekstu: predlog s oznakom SRB-EU).
Vlada predlaže i okvirne termine održavanja posebnih sednica, na kojima se isključivo razmatraju predlozi zakona i drugih akata kojima se predlaže usklađivanje pravnog poretka sa pravnim tekovinama EU.
Član 165v – Odbor daje svoje mišljenje i sugestije na dostavljeni plan i upućuje ih Vladi, predsedniku Narodne skupštine i narodnim poslanicima. Nakon razmatranja dostavljenih mišljenja i sugestija, Vlada dostavlja Odboru konačni plan predlaganja zakona, drugih akata i aktivnosti s oznakom SRB-EU. Odbor zaključkom usvaja plan predlaganja zakona i drugih akata s oznakom SRB-EU i objavljuje ga, preko Narodne skupštine, u "Službenom glasniku".
Izvinjavam se, pošto mi je vreme isteklo, zamolio sam predsedavajuću da mi ne zaustavlja vreme, radi građana Srbije želim da kažem samo sledeće. Ovaj amandman na predloženu odluku podnela je odbornička grupa LDP-a i ja sam pročitao tek trećinu amandmana. Kažem, valjda bi bilo logično da se amandman pročita s ove govornice i da se nakon toga obrazloži. Kao što vidite, za to nema vremena. Hvala.

Dame i gospodo, pre nekoliko dana u jednom dnevnom listu je objavljena informacija, potkrepljena činjenicama, da je država Srbija samo u poslednje četiri godine konsultantskim kućama koje su učestvovale u procesu privatizacije u Srbiji isplatila više od 30 miliona evra. Konsultantske kuće angažuje Agencija za privatizaciju, sa ciljem da joj daju ili, bolje rečeno, prodaju savet kako i za koliko novca da izvrši prodaju određenog preduzeća. Kakve je konsultantske kuće angažovala agencija i kakve je savete od njih dobijala, to vide svi građani Srbije.
Privatizacija u Srbiji, koja je najavljena kao izuzetno uspešna privatizacija, pretvorila se u najveću mirnodopsku pljačku u istoriji Srbije. Državna mafija, bliska vladajućim strankama, opljačkala je desetine miliona evra državne imovine. Deo tog novca završio je u džepovima vlasnika konsultantskih kuća.
Pošto građani Srbije imaju pravo da znaju gde se troši njihov novac, na osnovu člana 226. od Ministarstva ekonomije tražim sledeća obaveštenja: koje konsultantske kuće su učestvovale u procesu privatizacije u Srbiji od 2000. godine do danas; u kojim privatizacionim postupcima su konkretne konsultantske kuće bile angažovane; koja je pojedinačna vrednost privatizacionih postupaka; koliki je novac isplaćen svakoj konsultantskoj kući pojedinačno? Ono što je mnogo važnije, gde se nalaže sedišta konsultantskih kuća, kada su te konsultantske kuće osnovane? Najvažnije pitanje, ko su vlasnici konsultantskih kuća koje su učestvovale u procesu privatizacije u Srbiji, odnosno da li se među njima nalaze bivši i sadašnji ministri, bivši i sadašnji službenici ili članovi njihovih porodica? Koji su to kriterijumi po kojima je Agencija za privatizaciju angažovala pojedinačne konsultantske kuće za pojedinačne privatizacione procese?
Na kraju, tražim obaveštenje da li je tačna informacija, a informacija je potekla od Agencije za privatizaciju, da je konsultantskoj kući "Citadel" u toku prošle godine isplaćeno 56 miliona dinara zbog saveta koje je davala u vezi sa privatizacijom "Zastave"?
Ovo pitanje postavljam zato što svi znate i građani Srbije znaju da je kompletan posao oko prodaje "Zastave" (da ne govorim o kakvom poslu se radi, svi vidimo da je u pitanju propala rabota) završen direktnim razgovorima "Fijata" i države Srbije.

Javio sam se zato što smatram da predsedavajuća, i jedna i druga, već danima, u kontinuitetu, krše Poslovnik Narodne skupštine, članove 27, 104. i 105. Kršenje se ogleda u neravnopravnom tretmanu narodnih poslanika, u različitim aršinima.
Primer prvi. Sinoć je 13 poslanika SRS-a kažnjeno opomenom, uz obrazloženje da su lupanjem o klupe ometali izlaganje gospodina Tomislava Nikolića.
Uopšte ne želim da ulazim u opravdanost te kazne, iako sam video da su kažnjeni neki narodni poslanici koji nisu lupali. Problem je u tome što su predsedavajući danima pre toga propuštali da sankcionišu ponašanje Tomislava Nikolića, da sankcionišu povrede Poslovnika koje su bile mnogo gore nego što je lupanje o klupe.
Poslednji primer se dogodio u četvrtak. U četvrtak je, s ove govornice, gospodin Tomislav Nikolić poslanike SRS-a nazvao manijacima: ''Ja sam mislio da ovde sede narodni poslanici, a ne manijaci''. Ta uvreda je prošla bez ijednog jedinog upozorenja, a kamoli opomene. Smatram da predsedavajuća, i jedna i druga, ne smatraju da su poslanici SRS-a manijaci.
Primer drugi, pre dvadesetak dana, ovde se dogodio jedan incident čiji akteri su bili gospodin Tomislav Nikolić i gospodin Srboljub Živanović. I jedan i drugi su kažnjeni opomenom, uz obrazloženje predsedavajuće da je gospodin Tomislav Nikolić gospodinu Živanoviću čupao kosu, što su zabeležile televizijske kamere, a da je gospodin Živanović dobacivao gospodinu Nikoliću.
Postavljam pitanje – kako je moguće, po Poslovniku ili po bilo kom kriterijumu, izjednačavati verbalno dobacivanje, koje je redovna pojava u ovoj skupštini, svakodnevna pojava, sa fizičkim nasrtajem? Kako je moguće čupanje za kosu izjednačiti s lupkanjem olovkom o klupu ili s otimanjem 21 poslaničkog mandata, ili s krađom 160 dokumenata poslanika SRS-a, 160 službenih isprava, sa krađom, prekrajanjem izborne volje građana Srbije? To su dve nespojive stvari.
Podsećam građane Srbije da mi u ovoj skupštini u poslednja dva-tri meseca izražavamo simboličan protest zbog činjenice da je u ovom skupštinskom domu izvršena teška krađa, teška prevara, SRS-u je oteto 20 poslaničkih mandata i skupštinska većina, uz pomoć predsedavajućih, predsednika Narodne skupštine i potpredsednika Narodne skupštine, čini sve da tu krađu legalizuje. Hvala vam.

Dame i gospodo, gospođa Čomić je naknadnom interpretacijom mog izlaganja potpuno promenila njegov smisao. Ona je komentarisala sve osim onog najvažnijeg, što je bilo predmet zbog kog sam se javio da reklamiram povredu Poslovnika, i smatram da je na taj način prekršen član 104. i član 105. Poslovnika.
Još jednom ću da podsetim na suštinu svog prethodnog javljanja. Pitao sam – kako je moguće da neko s ove skupštinske govornice narodne poslanike nazove manijacima, a da od strane predsedavajuće ne bude čak ni opomenut, a kamoli kažnjen?
Zatim, pitao sam – kako je moguće da ista disciplinska mera bude izrečena narodnom poslaniku koji je dobacivao, ako svi znamo, to znaju i građani Srbije, da se u Skupštini svakog dana, svakog sata, svakog minuta dobacuje?
Svakog trenutka neko dobacuje nekome, mnogo gore uvrede, mnogo gore reči nego one koje su bile razlog za kažnjavanje gospodina Živanovića.
Kako se može dobacivanje izjednačiti, kao disciplinski prekršaj, s fizičkim nasrtajem na narodnog poslanika? Jednostavno, to mi je neshvatljivo. Tražio sam objašnjenje.
Isto tako mi je neshvatljivo, imali smo slučaj da je narodni poslanik iz DS-a, visoki funkcioner DS-a, opsovao majku narodnom poslaniku SRS-a. Narodni poslanik DS-a je izašao za ovu govornicu, priznao da je učinio taj prekršaj, međutim, nije trpeo nikakve disciplinske posledice.
Sledeće, pitao sam, kako je moguće da u jednom domu kao što je Narodna skupština bude ukradeno 160 dokumenata, 160 službenih isprava, i da Narodna skupština i rukovodstvo Narodne skupštine tim povodom ne preduzimaju, apsolutno, nikakve mere, kao da se ništa nije dogodilo?
Poslednje pitanje koje sam postavio jeste – kako je moguće da u bilo kom državnom parlamentu na svetu, ne samo u Evropi, nego i u Africi, u onim banana državama, bude zastupljena politička partija koja ne samo što nije učestvovala na parlamentarnim izborima, nego u vreme izbora uopšte nije postojala?
U pitanju je nastavak jedne prakse, prakse dvostrukih aršina. Moji prethodnici su spominjali da imamo nekažnjene slučajeve, da su narodni poslanici učestvovali u paljenju Narodne skupštine 5. oktobra, da su nekažnjeno učestvovali u vršenju nasilnog državnog prevrata, da su učestvovali u paljenju državne televizije, da su glasali iz Bodruma, da su glasali iz Soluna.
Prema tome, možda ste vi, u stvari, i objektivni. Kada sve ove stvari mogu u jednom državnom parlamentu da prođu nekažnjeno, onda, u krajnjem slučaju, nešto mora, što kaže kolega Marković, i da se kazni, a najlakše je kada kaznite ljude iz opozicije, poslanike SRS-a. Hvala.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 226, tražim obaveštenje od ministra pravde – ko je, kada, zbog čega i na osnovu kojih ovlašćenja povukao međunarodne poternice za šiptarskim teroristima, Hašimom Tačijem i Agimom Čekuom?!
Podsećam, poternice protiv ove dvojice terorista su podignute zbog teških zločina koje su pripadnici tzv. OVK potčinili nad srpskim i nesrpskim stanovništvom pre i nakon okupacije KiM. Telegrafski podsećam na te zločine, 250 hiljada proteranih Srba, 400 porušenih i oskrnavljenih pravoslavnih grobalja, 150 porušenih crkava i pravoslavnih manastira, više od četiri hiljade ubijenih i nestalih, među njima i 500 kidnapovanih za koje se pretpostavlja da su bili žrtve trgovine organima. Podsećam da su šiptarski teroristi ubili više od 100 pripadnika albanskog narodna koji su bili lojalni građani Republike Srbije.
Međunarodnu poternicu protiv Agima Čekua i Hašima Tačija raspisao je Okružni sud u Prištini. Po našem domaćem pravu jedino je taj sud bio vlastan da tu poternicu i povuče.
Pročitaću vam izjavu Danice Marinković, koja je kao istražni sudija Okružnog suda u Prištini i donela odluku o podizanju ovih poternica. Poternice može da povuče samo sud koji ih je i izdao. Okružni sud u Prištini je izdao poternice 2000. godine, ali ih nije povukao, što znači da prilikom povlačenja nije ispoštovana procedura.
"Saslušala sam po celoj Srbiji 150, 200 svedoka i prikupila puno dokaza. U jednom trenutku je došao tadašnji ministar pravde Vladan Batić i tražio mi predmete, jer su Ministarstvu bili potrebni zbog Haškog tribunala. Od tada mi predmeti nisu vraćeni. Ne znam ni kako je povučena crvena poternica, znam samo da je ja nisam povukla".
Podsećam da je poternica povučena u vreme kada je premijer Vlade Srbije bio član DS, Zoran Živković, a ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović. Članovi Udruženja porodica poginulih i nestalih sa Kosova i Metohije sumnjaju da je povlačenje poternica prethodilo uzimanje novca od strane Zorana Živkovića i Dušana Mihajlovića. Citiram njihovu izjavu: "Sumnjamo da su poternice povučene za veliki novac i da su se bivši premijer i ministar bogatili nad srpskim žrtvama. Pet godina nismo imali pojma da su skinute, dok nismo pročitali u novinama."
Da ne bih dužio, pošto mi ističe vreme, podsećam na jednu situaciju u kojoj se trenutno Srbija nalazi. Srbiji danas otimaju deo njene teritorije. U isto vreme Srbija amnestira kolovođe pobune šiptarskih terorista, koji joj otimaju teritoriju. U istom trenutku Srbija raspisuje nagradu za glavu Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ljude koji su se u proteklih 15 godina borili za odbranu teritorije Srbije, teritoriju Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
(Aplauz.)

Dame i gospodo, po članu 226. tražim obaveštenje od Vlade Srbije – zašto srpska diplomatija nije reagovala na usvajanje rezolucije u Evropskom parlamentu, kojom se od zemalja EU, zemalja Zapadnog Balkana traži da 11. jul obilježavaju kao dan sjećanja na zločin genocida u Srebrenici?
Srbija je na ovu rezoluciju reagovala ćutanjem. I Vlada Srbije i ovaj parlament. Tim ćutanjem mi prihvatamo da naši neprijatelji na leđa srpskog naroda natovare nepodnošljiv teret genocida, teret koji neće nositi samo ove, nego i buduće generacije srpskog naroda.
Ovo ćutanje je posebno neshvatljivo ako se u vidu imaju sledeće činjenice. Navešću samo tri.
Prva, u Srebrenici nije bilo nikakvog genocida. Po međunarodnom pravu genocid je ako neko organizovano, planski uništava i uništi određenu etničku grupu. Ako neko hoće da uništi određenu etničku grupu, jedan narod, logično je da mu prvo uništi najvitalniji dio, to su djeca, i reproduktivni dio, to su žene. Šta su radili srpski vojnici u Srebrenici?
Nakon ulaska u Srebrenicu i Potočare, srpski vojnici su bukvalno svu djecu i žene potovarili u kamione i autobuse i odvezli u Tuzlu na teritoriju pod muslimanskom kontrolom.
Druga činjenica – do sada je na području Podrinja sahranjeno 3.356 Srba. Na istom području je do sada sahranjeno manje od 3.000 muslimanskih žrtava. Utvrđeno je da su mnogi od njih umrli za vrijeme rata, a nedavno ste imali slučaj jedne djevojke, koja se nalazi na spisku ubijenih, koja je došla u Srebrenicu i slikala se pored spomenika koji je njoj podignut. Djevojka je živa, a nalazi se na spisku ubijenih.
Treća činjenica – nakon ulaska srpske vojske u Srebrenicu zapaljeno je ukupno deset zgrada. Iza muslimanske vojske u Podrinju je ostalo potpuno uništeno 150 srpskih sela, sa 3.500 objekata.
Umjesto da u ovom parlamentu raspravljamo o toj sramnoj rezoluciji koja je usvojena u Evropskom parlamentu, šta imamo u Srbiji? Imamo jednu nenormalnu situaciju, da jedna parlamentarna stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine, danas čitam u novinama, pokreće inicijativu da se i Srbija pridruži tom antisrpskom kolu, da i Srbija počne da obilježava 11. jul kao Dan sjećanja na zločin genocida u Srebrenici. Dan sjećanja na zločin koji nije počinjen.

Dame i gospodo, u skladu sa članom 226. tražim obaveštenje – da li srpska diplomatija i Vlada Srbije preduzimaju određene korake po pitanju sledećeg problema­?
Za vreme rata u BiH u Sarajevu je postojalo više od 90 logora u kojima su mučeni i ubijani građani srpske nacionalnosti. Najveći logor nalazio se u kasarni "Viktor Bubanj". U toj kasarni bilo je zatočeno više od 400 Srba, među njima i nekoliko desetina građana Srbije, uglavnom zarobljenih pripadnika JNA. Šezdeset nesrećnika nije živo izašlo iz tog logora, oni su podlegli mučenju, dok su ostali razmenjeni kao teški fizički i psihički invalidi.
Zašto sada govorim o tom problemu? Zato što je muslimanska vlast nakon završetka rata u zgradu u kojoj se nalazio logor, čiji su zidovi bukvalno natopljeni srpskom krvlju, smestila, da ne poverujete, Vrhovni sud BiH. Ono što je još skandaloznije jeste činjenica da u tom sudu sude neke sudije koje su 1992, 1993. i 1994. godine na stotine Srba u Sarajevu osudile na višegodišnje kazne zatvora u montiranim sudskim procesima i poslali ih na izdržavanje kazne upravo u kasarnu "Viktor Bubanj". Mnogi od njih su tamo ubijeni, nisu preživeli.
Ono što je skandal nad skandalima jeste činjenica da se u ovom trenutku u BiH pripremaju određeni sudski procesi za zločine koji su počinjeni nad Srbima. Znači, 15 godina nakon završetka rata. Bolje ikad nego nikad. Šta se događa? Postoji velika verovatnoća da će po nekim od tih tužbi postupati upravo sudije koje su praktično zloupotrebom sudijske funkcije 1992, 1993. i 1994. godine činile zločine nad srpskim stanovništvom.
Smatram da bi bilo logično da Vlada Srbije, posebno Ministarstvo spoljnih poslova, ovim povodom u najmanju ruku zatraži objašnjenje od Vlade u Sarajevu. Hvala.

Dame i gospodo, što se tiče ovog pitanja koje je sada na dnevnom redu, mislim da se ne može rešiti jednim amandmanom, nego je to pitanje koje treba rešiti na jedan sistemski, ozbiljniji način.
Ja ću ovu priliku i raspravu o PIO iskoristiti da ministru Dragutinović, javnosti Srbije i članovima Vlade skrenem pažnju na problem nekoliko stotina radnika iz Velike Plane koji ne mogu da ostvare stečeno pravo na penziju. U pitanju su radnici građevinskog preduzeća "Sveto Mladenović", tekstilne konfekcije "Perkon", fabrike nameštaja "Zvezda", ugostiteljskog preduzeća "Šumadija", trgovinskog lanca "Ineks velepromet" i kombinata "10. oktobar".
Ova preduzeća su nekada poslovala vrlo uspešno i zapošljavala skoro 6.000 radnika, međutim, poslednjih godina Miloševićeve vladavine ova preduzeća su doživela sunovrat, da bi u vreme vladavine DOS-ovskih partija bila potpuno uništena, a radnici isterani na ulicu. Nekoliko stotina radnika ovih preduzeća ispunjava sve uslove predviđene zakonom, uslove po pitanju starosti i uslove po pitanju radnog staža, da dobiju punu penziju. Međutim, problem je u tome što poslednjih nekoliko godina nisu vršene uplate doprinosa za PIO.
Kada sam već pomenuo kombinat "10. oktobar", reći ću nekoliko reči o njemu. Za one koji ne znaju, u pitanju je mesna industrija, jedna od najstarijih, najvećih i najuspešnijih ne samo u Srbiji nego i na prostoru bivše Jugoslavije, koja posluje više od sto godina. Taman toliko vremena ta mesna industrija je bila motor razvoja ne samo Velike Plane nego i okolnih opština. Zapošljavala je više od 2.100 radnika.
Mesna industrija u Velikoj Plani počela je sa radom u 19. veku, uspešno je preživela oba balkanska rata, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, Titovu nacionalizaciju i Miloševićevu kriminalizaciju, ali nije uspela da preživu DOS-ovu demokratiju.
Na preduzeće je stavljen katanac, a radnici su isterani na ulicu da obijaju pragove preduzeća i trgovačkih radnji u Velikoj Plani u uzaludnom nastojanju da pronađu bilo kakav posao.
Između 50 i 60 radnika tog preduzeća ima ovaj problem - ispunjavaju sve ove uslove da dobiju penziju, ali je kod njih problem što u poslednje tri godine nisu uplaćivani doprinosi za PIO. Pre nekoliko dana sam razgovarao sa jednim od njih, to je Radiša Jovanović, jedan častan domaćin iz Novog Sela, koji je u kombinatu, mesnoj industriji "10. oktobar" radio punih 40 godina, ali sada ne može da ostvari pravo na punu penziju.
Mislim, a to je mišljenje i ljudi iz struke sa kojima sam razgovarao, da postoje svi uslovi da se obnovi proizvodnja u kombinatu "10. oktobar", da se iskoristi izuzetan potencijal za razvoj stočarstva koji postoji u Velikoj Plani i okolini i da se iskoristi jedan izuzetan stručni potencijal, s obzirom na to da se od ovih 2.000 radnika koji su radili u Kombinatu više od 1.000 još uvek nalazi u najboljoj radnoj snazi.
Agencija za privatizaciju Srbije je pokušala dva puta privatizaciju "10. oktobra", oba puta neuspešno. Kada čovek pogleda tu dokumentaciju vezanu za privatizaciju teško je se oteti utisku da je neko smišljeno sprovodio proces privatizacije s ciljem da ona ne bude uspešna, da kombinat bude uništen, a da privatna preduzeća, privatne klanice i male mesne industrije koje su se pojavile u Velikoj Plani i okolini praktično nemaju konkurenciju.
Tražim od Vlade obaveštenje o tome da li Vlada ima ikakav program kada je u pitanju sudbina kombinata "10. oktobar" i apelujem na Vladu i na ministra gospođu Dianu Dragutinović da Vlada pronađe neko rešenje po pitanju problema koji ima ovih nekoliko stotina radnika iz Velike Plane, da im se na neki način uplati taj novac koji nedostaje po pitanju doprinosa za penzijsko osiguranje.