Hvala puno predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi poslaniče, ja vam se zahvaljujem na pitanjima i što sam dobila priliku da malo govorim o radu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Najpre ću vam odgovoriti na pitanje koje je vezano za Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ovaj zakon je pretrpeo određene promene 2021. godine i ono što mogu da istaknem kao dobro jeste dobra saradnja sa Poverenikom za informacije od javnog značaja. Međutim, tokom primene ovog zakona stvorili su se određeni uslovi, odnosno došlo je do određenih zloupotreba koje su nas sada navele na to da radimo na izmenama ovog zakona.
Pre dan ili dva mi smo formirali Radnu grupu koju, naravno, čine predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali i predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva finansija, naravno Uprave za zakonodavstvo itd. Ono što bih ja istakla kao pozitivno jeste što je u samoj Radnoj grupi i sam Poverenik za informacije od javnog značaja koji poseduje određenu statistiku. Statistika se tiče organa vlasti, državnih organa, institucija, informacija koje je prikupio, takođe, i on od organa koji sa teritorije lokala, dakle od jedinica lokalne samouprave.
Ta statistika ukazuje na zloupotrebe koje su se javile iz dva razloga. Prvi razlog je, da je 2021. godine prilikom izmene tog zakona izostavljen, odnosno brisan član 13. konkretnog zakona koji se ticao zloupotrebe prava. Sa druge strane upravni sud je zauzeo određeni stav koji je dao prostor za zloupotrebe koje se sada dešavaju.
Te zloupotrebe se odnose, odnosno tangiraju uglavnom budžete malih lokalnih samouprava, mesnih zajednica, podnose se zahtevi koji su neosnovani, odnosno s obzirom na stav upravnog suda i zakon koji važi u našoj zemlji sa te strane jesu osnovani, ali sa strane pravljenja troškova koji su jako veliki, a javljaju se u postupku po žalbi neosnovani su jer budžeti jedinica lokalnih samouprava koje su male izuzetno trpe, na kraju, krajeva zbog tih advokatskih troškova.
Ovde imam ispred sebe i neku statistiku koju smo pripremali kada smo na sastancima razgovarali sa Poverenikom za informacije od javnog značaja, čućete sada i sami kakva je i zbog čega nas je to navelo da radimo izmene ovog zakona. Ja se nadam da će radna grupa u jednom kratkom roku efikasno raditi, ali sa druge strane da ćemo imati i kvalitetan predlog nama, sa kojim ćemo naravno izaći i pred javnost, upoznati javnost sa svim razlozima iz kojih mi krećemo u izmene ovog zakona.
Želim da pozovem sve zainteresovane aktere koji žele da se priključe postupku izmene ovog zakona da nam se u tom smislu jave. Zaposleni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave će vrlo rado primiti predloge i razmotriti ih posle predstavljanja tog zakona javnosti.
Od početka primene novog zakona, posle 2021. godine, pa sve do 23. septembra 2024. godine Poverenik je ukupno primio 33.234 žalbe od koga je čak 32.086 žalbi podneto po novom zakonu. Podneto je 19.219 žalbi podneto preko punomoćnika i njih su prepoznali u kabinetu Poverenika za informacije od javnog značaja kao pokušaj zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja.
Istovremeno bi trebalo da istaknemo da imamo i podnosioce koji podnose žalbe bez punomoćnika ali su takođe prepoznate od strane Poverenika kao pokušaj zloupotrebe, kao što su grupe određenih struktura koje na jedan vrlo tendenciozan način podnose zahteve kako bi pokretali postupke po žalbi i na taj način se bogatili, naravno na račun budžeta, kao što sam već rekla ili malih opština kojima to predstavlja problem ili mesnih zajednica, što na kraju, krajeva tereti i budžet Republike Srbije.
Od svih podnetih žalbi po tom novom zakonu čak 5.194 žalbe su podnete protiv gradskih i opštinskih organa mesnih zajednica, dakle oko 17% svih postupaka se vodi i tangira upravo budžete opštinskih organa i mesnih zajednica, pri čemu je preko punomoćnika čak 43% postupaka, što jasno govori o zloupotrebama i o tome da se izmene koje su učinjene 2021. godine i stav upravnog suda vrlo svesno zloupotrebljavaju od strane određenih struktura.
Poverenik je postupao u skladu sa zakonom. Svojim rešenjima je naložio gradskim i opštinskim organima i mesnim zajednicama da plate troškove advokatima u iznosu koji je oko 10 miliona i 200.000 dinara samo za ove postupke o kojima govorimo. Naravno, poverenik je ponovo postupajući u skladu sa zakonom bio prinuđen da ima više od 240 slučajeva u kojima su izdati prekršajni nalozi protiv odgovornog lica odnosno ovlašćenog lica lokalne samouprave.
Zapravo zaposleni koji rade u lokalnim samoupravama ili zaposleni koji je zaposlen u opštinskoj upravi ili u gradskoj upravi ali se trenutno nalazi u mesnoj zajednici ukoliko nije odgovorio na zahteve koji su čak išli dotle da su tipa koliko imate sijalica u mesnoj zajednici ili koliko ste kafe popili u proteklih godinu dana,
ili podrazumevaju dostavljanje određene dokumentacije za koju je njima potrebno ili mnogo vremena ili mnogo sredstava kojima oni ne raspolažu, dovodimo zaposlene u opštinskim i gradskim upravama u situaciju da čak moraju da plaćaju i kazne.
To su bili razlozi za formiranje radne grupe. Ne bih prejudicirala i ne bih unapred govorila o rezultatima koje ćemo dobiti od same radne grupe i kako će taj nacrt izgledati. U svakom slučaju posle toga nas čeka javna rasprava i nadam se da ćemo od svih koji su zainteresovani za taj zakon na kraju krajeva i dobiti pozitivne kritike da tako kažem, jer želimo da zaštitimo i budžet opština, budžet gradova, na kraju krajeva i budžet Republike Srbije, što negde i jeste normalno za očekivati od jednog ministra u Vladi Republike Srbije.
Ono što ste još spomenuli jeste kampanja „Obilazak upravnih okruga“. Mi smo u ministarstvu pokrenuli kampanju „Obilazak upravnih okruga“ od samog početka mandata, dakle, od 2. maja. Za sada smo obišli pet upravnih okruga, s tim što želim da naglasim da na sastancima u upravnim okruzima su sada prisutni i gradonačelnici, odnosno predsednici opština iz tih okruga u kojima imamo sastanak. Ono što je dobro je da su se do sada svi odazvali, da smo svi razgovarali o izazovima sa kojima se oni susreću, o problemima, o rešenjima, o projektima, o novim idejama koje oni imaju da predlože Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Do sada smo samo na sastancima upravnih okruga razgovarali sa 35 gradonačelnika, predsednika opština, odnosno predstavnika jedinica lokalne samouprave.
Ono što ministarstvo ima u planu jeste svakako dalji obilazak upravnih okruga. Mi ćemo obići sve upravne okruge, posle čega ćemo u formi izveštaja moći da imamo na jednom mestu koji su zajednički problemi sa kojima se oni susreću, zajednički izazovi, šta to eventualno nedostaje, kako u funkcionisanju samih upravnih okruga, tako i kao što ste i sami postavili pitanje možda u nadležnostima koje bi trebalo proširiti u skladu sa intencijom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a to je da želimo da upravni okrug bude mesto koje će povezivati predstavnike jedinica lokalne samouprave sa Vladom Republike Srbije kao jedna spona između državnih organa, samo na različitim nivoima.
U svakom slučaju, razgovarali smo na sastancima i o njihovim nadležnostima. Smatram da bi ministarstvo trebalo da se pozabavi i time da osim što da na takav način da kažem, kontroliše funkcionisanje organa i zaposlenih u upravnim okruzima, možda može da se malo više pozabavi i pitanjem njihovog funkcionisanja u smislu neke pomoći. Da li će to biti pomoć u vidu pružanja neke stručne pomoći, u vidu obuka koje možemo da ponudimo. U svakom slučaju i sa SUKOM i sa Nacionalnom agencijom za javnu upravu, videćemo, u svakom slučaju njima je potrebna pomoć u vidu neke opreme, pa ćemo razgovarati o nekim budućim projektima koji će možda moći da se rade na nivou upravnih okruga, a da onda obuhvatimo i neke manje jedinice lokalne samouprave koje možda nemaju sredstava ili nemaju dovoljno stručnog kadra kako bi mogli da konkurišu sa nekim projektima bilo ka Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave ili ka nekim drugim fondovima iz kojih će oni potraživati sredstva koja će moći da koriste u tom smislu.
Želim u tom smislu i da pomenem budžetski fond za 2024. godinu koji sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Dakle, ukupno je izvojeno 418 miliona dinara i u okviru budžetskog fonda podržano je 29 projekata u ukupno 27 jedinica lokalne samouprave. Mi smo pre jedno mesec dana izmenili Pravilnik o načinu i kriterijumima dodele sredstava zato što smo prepoznali potrebu lokalnih samouprava da se udružuju i da kroz međuopštinsku saradnju, naročito manje lokalne samouprave mogu da konkurišu sa nekim projektima, kao što sam već rekla ili ka ministarstvu ili ka drugim ministarstvima ili ka nekim fondovima. Tako da smo dodeli i petu mogućnost, odnosno način na koji jedinice lokalnih samouprava mogu da konkurišu, a to je upravo međuopštinska saradnja.
Ono što želim da kažem jeste da se mi trudimo u ovom trenutku da ove godine bude raspisan još jedan javni poziv, pored ovog javnog poziva, za dodelu sredstava iz budžetskog fonda jedinicama lokalne samouprave. Ja se nadam da će rebalans budžeta biti usvojen, jer je to jedan od uslova da mi raspišemo taj javni poziv i da će se steći i drugi uslovi da mi do kraja godine, sa mnogo manjim sredstvima od 418 miliona dinara, raspišemo javni poziv za lokalne samouprave koje će moći da koriste ta sredstva iz one prve mogućnosti koju im nudimo, a to je ako su im možda potrebna nedostajuća sredstva, kako bi završili neki započeti projekat ili kako bi neki projekat doveli do kraja, bez obzira na to da li se finansira iz budžetskog fonda Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ili iz nekog drugog ministarstva.
U svakom slučaju, taj postupak sprovođenja javnog poziva će biti javan i transparentan, kao što je to i sada bilo. Lokalne samouprave će znati za koja sredstva mogu da konkurišu, odnosno opredeliće projekte onako kako je to njima potrebno i komisija će sagledati sve te projekte i nadam se da ćemo moći da pomognemo, naročito manjim ili manje razvijenim jedinicama lokalne samouprave da završe neke započete projekte.
Ono što sam još želela da istaknem u smislu pomoći lokalnim samoupravama i na koji način mi možemo možda da pomognemo sa budžetom ili sa nekom finansijskom pomoći, to je svakako program koji sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a to je partnerstvo za lokalni razvoj. Partnerstvo za lokalni razvoj je projekat koji će se završiti do kraja avgusta 2025. godine. Kredit koji smo mi tražili i dobili od Evropske investicione banke za implementaciju ovog projekta iznosi 20 miliona evra, s tim što je učešće opština i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave osam miliona evra. Mi te projekte sada dovodimo do kraja, rekla bih jako uspešno.
Ono što se mi nadamo jeste da ćemo završiti uspešno i te nove pregovore koje smo započeli za novi zajam, u istom tom iznosu. Naravno, biće potrebno ponovo nacionalno kofinansiranje kao i u ovom prvom slučaju. Fokus bi za taj novi projekat eventualno bio na sanaciji i revitalizaciji objekata u nadležnosti jedinica lokalne samouprave u svetlu zahteva koje nam postavlja energetska efikasnost. Evropska investiciona banka nas je obavestila da su zainteresovani da nastave saradnju sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, što znači da je saradnja sa nama bila na zadovoljavajućem nivou.
U tom smislu mi pomažemo jedinicama lokalne samouprave da saradnja i sa njima bude ocenjena kao saradnja koja je na zavidnom nivou, ali ne samo saradnja koja se tiče pukog konkurisanja sa tim projektima, već smo se mi sad odvažili i na korak dalje, a to je da lokalnim samoupravama pomognemo u tom prethodnom postupku, da tako kažem, a to je jedan postupak koji jako dugo traje, nažalost, vrlo često i do godinu dana, a to je prikupljanje papirologije i dokumentacije koja je opštinama potrebna da bi uopšte mogli da konkurišu sa projektom iako, recimo, imaju jako dobro, izvodljivo i kvalitetno idejno rešenje.
Sa druge strane, na koji način još možemo da pomognemo jedinicama lokalne samouprave, između ostalog, sarađujemo jako dobro i sa Stalnom konferencijom gradova i opština. Želim da vam kažem da, recimo, na primeru Niša, upravo u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, oni su dobili opremu u visini od milion i 250 hiljada dinara za IKT opremu. Dakle, oni su se javili na konkurs, oni su na tom konkursu izabrani za efikasnu i delotvornu upravu, koja ima funkcionalni sistem za komunikaciju sa građanima. Ovaj projekat je podržala vlada Švajcarske i to je na kraju rezultiralo da grad Niš dobije milion i 250 hiljada dinara koje će moći da opredeli
za IKT opremu i da zapravo da priliku svim onim merama koje sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave a koje se odnose na kampanju koju sada sprovodimo a koja se zove "Država na dugme". Kampanja se tiče elektronske uprave, uvođenja e-pisarnice i koja će na kraju rezultirati time da građani dobiju efikasne usluge, kvalitetne usluge od organa državne uprave i da budu zadovoljni praktično uslugom koja im se pruža.
Kad sam već pomenula Niš, želim da iskoristim i priliku da kažem i da akcentujem jednu vest koju sam i sama malo pre videla, a to je da je gradonačelnik Niša saopštio na konferenciji za novinare da će konačno biti isplaćene zaostale plate zaposlenima niških društvenih firmi, koje će biti isplaćene u četiri jednake godišnje rate. Svi se sećamo kakav gigant je fabrički Niš bio, i sa elektronskom i sa mašinskom industrijom i, nažalost, desilo se da su zaposleni koji su ostali bez posla mnogo godina tražili zarade koje im nisu bile isplaćene. Radi se oko 6.000 građana Niša koji će iz budžeta grada Niša dobiti čak 2,1 milijardu dinara. Oni će podnositi zahteve gradu, dakle, komunikacija se vrši između gradske uprave i zaposlenih iz tih firmi, kojih je čak u Nišu bilo mislim 57, koje nisu uspele da isplate zarade zaposlenima. Oni čak imaju i pravosnažne i izvršne presude i o tim iznosima ne bih govorila, sasvim sam sigurna da će oni u zahtevima navesti svoja potraživanja i da će im grad Niš izaći u susret.
Apsolutno podržavam odluku da se već na narednoj sednici Skupštine grada Niša donese odluka na Skupštini grada Niša, koja će sadržati i program za isplatu zaostalih plata i eto prilike da ta odluka, ja ih sve pozivam, sve odbornike Skupštine grada Niša, bude jednoglasna i da zapravo svi odbornici, i vlasti i opozicije, pokažu jednu visoku dozu odgovornosti kada se radi o zaostalim zaradama i da ovo reše i daju podršku rešavanju jednog problema koji je dugo trajao. Hvala najlepše.

Hvala vam mnogo na postavljenom pitanju.
Verovatno ste se od ovolikih priča o dvostrukim aršinima setili i biračkog spiska kog se sada opozicija ne seća, ali hvala što ste nas vratili na teren izbornog zakonodavstva i teme biračkog spiska od pre nekoliko meseci, jer ono što je tada bilo u žiži javnosti plasirano od strane opozicije - zapravo ideja kako birački spisak nije dobar i kako treba učiniti određene izmene. Mi se svi sećamo dijaloga na kojima su učestvovali predstavnici vlasti, predstavnici opozicije, to se dešavalo godinama unazad, uvek smo bili tu da pomognemo svima i da učinimo sve da unapredimo naše izborno zakonodavstvo i onda je, kada smo unapredili izborno zakonodavstvo, opozicija rešila da birački spisak nije dobar. Kao što se kaže kod nas - ko gubi ima pravo da se ljuti, oni su se mnogo ljutili, pa su onda pričali kako Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ne postupa sa biračkim spiskom na zakonom utvrđeni način i onda su došli u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i uverili se da zapravo sa biračkim spiskom apsolutno ne postoji nikakav problem.
Ono što želim da kažem jeste da se svi sećamo da je formirana Radna grupa za unapređenje izbornog procesa ovde u okviru Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ta Radna grupa počela sa poslom onako kako je počela. Mislim da je počela loše. I upravo da bi mogla da vrši kontrolu, odnosno nadzor za šta je i formirana, ja sam bila ta koja je sazvala sastanak u Vladi Srbije sa članovima Radne grupe i zamolila da dolaze kao Radna grupa koja je formirana u okviru Skupštine Srbije, a ne da dolaze samostalno, jer su ranije i dolazili samostalno. Izašli smo im u susret maksimalno sa svim njihovim zahtevima koji su bili postavljeni pred nas, bez obzira na to što su tada zaposleni u Ministarstvu danonoćno radili da bismo došli do onoga što se zvalo primena zakona koji smo usvojili. Nemam ništa protiv i uvek ćemo primenjivati zakone koje je usvojila Narodna skupština, ali jedna od negativnih posledica je bila ta što smo morali da više od 52.000 ljudi vratimo na prethodne adrese, a druga negativna posledica je bila ta što više od 12.500 ljudi nije moglo da glasa na izborima juna meseca ove godine, jer su glasali na adresama na koje smo ih vratili decembra meseca prošle godine.
Smatram da to nije dobra stvar, nije u duhu demokratskih principa koje su propagirali naročito iz Radne grupe za unapređenje izbornih procesa, ali onda smo shvatili da su sve lokalne samouprave, odnosno sve gradske i opštinske uprave uradile svoj posao, da su donele rešenje, da su svi ljudi vraćeni i sada imamo više od 60.000 ljudi koje treba vratiti tamo na mesto gde treba da budu u tom biračkom spisku, a upravo kao rezultat primene Zakona, u izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koje je Narodna skupština usvojila.
Mi smo ovih proteklih meseci radili jednu analizu posle sprovođenja čitavog izbornog postupka i kada smo sve to završili, mi smo radili analizu u Ministarstvu, prosto razmišljali smo o tome na koji način mi možemo efikasno da vratimo te ljude, ali da to uradimo na jedan kvalitetan način da ne bi bilo grešaka, jer nam se obraćaju i fizička lica sa dopisima i sa pitanjima - gde sada ja glasam, kad ću moći, kako, gde ću sledeći put moći da glasam, na kojoj adresi sam ja sad, kako, gde se nalazim u biračkom spisku?
Zapravo, jako je kompleksna situacija zato što je birački spisak evidencija koja je oličenje svih drugih evidencija koje se vode u Republici Srbiji. Mi smo dosta sarađivali, jako dobro sarađivali sa MUP-om koje nam je davalo potrebne informacije. Imali smo sastanak sa ODIHR-om juče i razgovarali smo o procesu ažuriranja biračkog spiska, o procesu neke reforme biračkog spiska. To je jedno vrlo škakljivo i vrlo delikatno pitanje koje podrazumeva mnogo različitih stvari. U to su uključeni i pravnici, informatičari itd. Jedino što mogu da vam kažem jeste da će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave se potruditi da ponovo bez greške uradi posao.
Ono što želim da kažem građanima Srbije je da mogu da imaju apsolutno poverenje u ono što radi naše ministarstvo, da mogu da imaju apsolutno poverenje u birački spisak u kome se svi nalazimo, jer i sa pritiscima i bez ikakvih pritisaka birački spisak je nešto što se vodi na takav način kako se vodi. Mi smo tu da te postupke unapređujemo i to ćemo i činiti. Hvala vam na pitanju.

Hvala vam, predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se i ovoga puta javila da vas demantujem, kao što sam se mnogo puta javila kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Prosto je neverovatno da iz godine u godinu toliko možete da lažete, iz mandata u mandat da toliko možete da lažete. Da li stvarno mislite… Što pričate sada sa drugim kolegom dok vam ja odgovaram na pitanje? Budite kulturni malo, budite vaspitani, pokažite da poštujete ovaj dom, kao što sam ja pokazala da ga poštujem svaki put kad sam sa onog mesta, dok sam bila narodni poslanik i predsednik odbora, vama objašnjavala da samo četiri člana Poslovnika o radu Narodne skupštine se odnose na rad Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i dobićete odgovore i od mene kao ministra državne uprave i lokalne samouprave, ali nemojte izmišljati, nemojte pričati narodu da sam ja priznala da sam sakrila potpise.
Svi ste bili pristuni na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo kada smo o tome razgovarali i ja sam rekla – potpisi nisu u Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Nisam rekla da sam ih sakrila. Niti sam ih sakrila, niti sam ih videla, i tako sam vam i odgovorila. Šta smo radili? Zajedno smo radili na tome.
Dakle, budite fer, budite fer, pa kažite onako kako je bilo. Nemojte izmišljati i tražiti jeftine neke političke poene na lažima koje ovde servirate građanima Srbije.
Treba da vas bude sramota, treba da vas bude sramota za svaku sednicu tog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj ste bili, koja je na svim kanalima i mrežama i može da je vidi svaki građanin Srbije.
Za svaku laž treba da vas je sramota i za te krivične prijave koje niste pustili samo Dačiću i Orliću, nego i Odaloviću i meni i Srđanu Smiljaniću i šta je bilo?
U stvari, vi ne znate šta hoćete, u stvari vi ne znate za šta je nadležan Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. U stvari će biti da je to, a ovde građanima Srbije servirate nešto drugo. Ovde pričate kako vam je neko nešto uradio namerno. Stalno ta neka paranoja da su poslanici vlasti ne znam šta uradili poslanicima opozicije, a onda dođete na Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i kroz četiri člana ne znate da kažete ni šta hoćete.
Danas dođete na sednicu i ponovo servirate laži da biste skupljali jeftine političke poene. Treba da vas bude sramota.
Odgovore na pitanja ćete dobiti, na poslanička pitanja koja ste poslali i naravno da ćete ponovo dobiti, super, i naravno da ćete ponovo dobiti instrukcije kako da razumete Poslovnik. Hvala.

Hvala vam predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predloge koji su danas pred nama i ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Ostaje nam danas da čujemo od ministara nešto detaljnije, na koji način će to doprineti građanima Srbije i koji će biti benefiti, a od narodnih poslanika različita mišljenja. Ja se nadam na koji način ćemo možda kroz amandmane i unaprediti ove predloge.

Ono što bih ja želela da kažem jeste da se na dnevnom redu danas nalazi, ne jedan od najvažnijih, već smatram i najvažniji zakon za našu državu, za funkcionisanje, za dalji razvoj naše države, to je Zakon o budžetu, naravno sa svim predlozima koji ga prate.

Posle rebalansa budžeta koji smo nedavno usvojili, koji smo osvojili kao razvojni nastavljamo sa domaćinskim rukovođenjem državnom kasom, tako da za ovaj budžet možemo da kažemo da je uravnotežen, da je razvojni i da dalje nastavlja sa podizanjem životnog standarda građana.

Pre svega mislim na povećanje plata u javnom sektoru od deset posto, mislim na povećanje minimalne zarade za 17,8%, povećanje penzija za 14,8%. Sećate se da smo prilikom usvajanja rebalansa budžeta govorili o povećanju plata i penzija i davanjima koje je država odvojila kao pomoć građanima, tačnije majkama dece starosti do 16 godina, sada možemo ponovo da govorimo o takvoj vrsti pomoći, dakle, možemo da govorimo o jednokratnoj pomoći za penzionere krajem novembra u visini od 20 hiljada dinara.

U decembru ove godine, očekuje se da će prosečna zarada biti 840 evra, a ono što je planirano do kraja 2024. godine jeste prosečna zarada od oko 950 evra i sa ovim povećanjima o kojima smo danas govorili možemo da kažemo da će biti omogućen, ono što smo planirali, ono na čemu je Vlada Srbije radila i ono o čemu je, naravno, i predsednik Aleksandar Vučić govorio, a to je da je cilj naše države da prosečna plata, odnosno zarada do 2025. godine bude hiljadu evra.

Ono što bih takođe istakla kao jako važnoj, jeste i činjenica da se nastavlja sa investicijama u saobraćajnice i za te projekte je izdvojeno oko 600 milijardi dinara. Možemo da govorimo o tri nova projekta, to su obilaznica oko Kragujevca, brza saobraćajnica na severu Vojvodine i auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Sve su to projekti koji su jako važni za našu državu. Sve su to projekti koji nastavljaju izgradnje naše Srbije, povezivanje naših gradova, samim tim povezivanje i ljudi, a sve će to uticati na rast privrede, razvoj ekonomije, na otvaranje radnih mesta, u krajnjem i na bolji život i standard građana.

Očigledno je da iz ovih predloga koje možemo da vidimo danas da je cilj da se nastavi sa razvojem Srbije. Vlada Srbije je pokazala da je naša država dobar partner svim razvijenim zemljama sa kojima smo radili na mnogo projekata koji su od izuzetnog značaja za našu zemlju. Iz tog razloga smatram i iz svih razloga koje sam navela, smatram da je dobro da i danas podržimo predloge zakona koji su pred nama na dnevnom redu, jer to je način na koji ćemo mi odavde, iz Narodne skupštine dati podršku i Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću da se Srbija i dalje razvija. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajuća, što ste mi dali reč.

(Tamara Milenković Kerković: Povreda Poslovnika.)

Hvala vam predsedavajuća što ste mi dali reč.

Javila sam se po amandmanu. Naravno, smatram da ovaj amandman kao i sve prethodne amandmane na ovaj Predlog zakona za koji smatram da je dobar, treba odbiti, odnosno da ih ne treba prihvatiti, a javila sam se između ostalog i zbog toga što sam iz Niša i zbog toga što ovde pojedini opozicioni poslanici koriste razne laži i izmišljotine koje se odnose upravo na ovu temu o kojoj govorimo, na temu gradnje, kako bi prikupljali jeftine političke poene.

Dakle, ja ću vam to i dokazati, pa da li su bezobrazni ili nisu to vi znate bolje, pošto dobacujete. Dakle, mi imamo naravno, Lidiju Stefanović Nikolić koja je diplomirani inženjer arhitekture, koja je glavni urbanista grada Niša i koja je dala saopštenje.

Pošto je saopštenje zvanična stvar, ja ću to i pročitati, da bi građani Niša znali čime se zapravo služe pojedini opozicioni poslanici kada ovde pokazuju slike i kada iznose neistine koje se tiču građana Niša, funkcionisanja grada Niša, naročito opštine Palilula.

Dakle, Gradska uprava za građevinarstvo grada Niša, 13. decembra 2022. godine po zahtevu privrednog društva „Tesla park“ d.o.o. izdala je građevinsku dozvolu za lokaciju koja nije deo obuhvata na kome je predviđena izrada planskog dokumenta nižeg reda, već se za predmetni prostor primenjuju u direktnom sprovođenju važeći plan generalne regulacije područja GO Palilula druga faza.

Planirano stanovanje je srednje gustine na predmetnoj lokaciji za koju je izdata građevinska dozvola, predviđeno je osnovnim generalnim urbanističkim planom objavljenim u „Službenom glasniku“ grada Niša br. 43/2011 i planom generalne regulacije područja GO Palilula – druga faza objavljenim u Službenom listu grada Niša br. 73/2013 i na snazi je i danas.

Prema tome, postoje određena dokumenta koja su proverljiva, postoje određene odluke koje su proverljive. Iskrena da budem već je preterano to, što pojedinim poslanicima opozicionim, smeta što SNS već u trećem mandatu ima gradonačelnika i ja samo imam jednu stvar da im poručim, a to je – dokle god bude gradonačelnik iz SNS na čelu grada Niša, Niš će se graditi i izgrađivati za dobrobit građana Niša. Hvala.

(Tamara Milenković Kerković: Replika.)

Hvala vam, predsedavajuća.

Najpre, smatram da nije bilo osnova da date repliku i želela sam da se javim po Poslovniku, ali pošto ste i meni dali repliku onda se neću javljati po Poslovniku po članu 27, iako određene persone urlaju dok ja govorim, vi ste dužni da vodite računa o redu na ovoj sednici.

Ja se ne bavim sa rekla-kazala, znate? Rekla-kazala možete kada pravite konferenciju za novinare na ulici ili konferenciju za novinare ispred „Belami“ televizije kada plačete zašto niste pozvani da gostujete, jer, zaboga, svašta nešto imate vi lepo da kažete. Takva je bila konferencija jedne naše koleginice.

Ja ću se držati činjenica i nastaviću sa saopštenjem koje je javno, koje je zvanično i koje je dostupno i nastaviću sa tim da možete da nađete ma koliko vi vikali ovde sada dok ja pričam i ometali me, što je takođe za povredu Poslovnika, možete da nađete u „Službenom listu“ grada Niša. Dakle, samo je potrebno da već ako ste doktor pravnih nauka lepo pročitate, ali potrebno je i da znate šta se dešava u vašem gradu, pa bi ste onda znali da je u Oficirskom domu 15. juna ove godine održana javna sednica Komisije za planove grada Niša, sa dnevnim redom sumiranja javnog uvida drugih izmena i dopuna PGR područja GO Palilula druga faza.

Dakle, radi se o prostoru planirane mešovite namene, a ne o prostoru koji se graniči sa predmetnom namenom za koju je već predviđena namena stanovanja generalnim urbanističkim planom grada Niša, koji važi od 2010. godine do 2025. godine.

Molim narodne poslanike da pre nego što bilo šta iznesu ovde se upoznaju sa činjenicama. U suprotnom, naravno da je moje pravo da ja smatram da su to laži, izmišljotine i sve ono na čemu neko može da gradi politiku koju zapravo i nema. Hvala.

(Tamara Milenković Kerković: Replika.)

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Uvaženi članovi Vlade, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, dosta predloga zakona i važnih odluka je pred nama. Govorila sam već o merama populacione politike i uspehu koja je dala primena tih mera, jer najvažnije je da se deca u Srbiji rađaju, ali i da država omogući mladim ljudima da ostanu u zemlji, da planiraju i osnivaju porodice i da obezbede kvalitetan život i budućnost svojih porodica. U tom smislu, smatram da ove izmene koje su predložene, a tiču se Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom treba podržati.

Na javnom slušanju, to je druga stvar, u organizaciji Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu iznela sam stavove zašto treba podržati Zakon o planiranju i izgradnji. Istina, govorila sam o unapređenju sistem, uvođenju tzv. zelene gradnje, o nameri da postupci budu transparentni, lakši za građane i privredu, takođe, o dobrim rešenjima koja se tiču upravljanja građevinskim otpadom. Sve to smo povezali sa nekim potrebama koje postoje u lokalnim samoupravama.

Međutim, danas želim da pomenem i predlog da se ukine Zakon o konverziji uz naknadu za određene kategorije lica, a razlog zašto sam želela da zapravo ponovo činjenice koje su već izneli i ministar Vesić i premijerka Brnabić je jedna nebuloza koju sam čula od pojedinih predstavnika opozicije i ovde u plenumu, ali i na javnom slušanju, a ona glasi – gradnja u Srbiji treba da se zaustavi. Ne slažem se sa idejom da gradnja u Srbiji treba da se zaustavi. Naprotiv, smatram da je predloženo rešenje dobro, naročito ako znamo da će se na taj način osloboditi ozbiljne površine građevinskog zemljišta i da će to podrazumevati nove investicije, nova radna mesta i porast BDP-a.

Ako je razlog da se ne podrži ovakva izmena novac od naknade za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine koji država uzima, radi se zaista o zanemarljivom iznosu na godišnjem nivou koji nam ne znači mnogo, ako uzmemo u obzir da se već nalazimo na visokom nivou razvoja i da ne moramo da se vezujemo za zanemarljive naknade.

Sa druge strane, ovom izmenom ćemo omogućiti da zapravo mnogo više novca uđe u državnu kasu. Dakle, neophodno je da izaberemo najbolje moguće rešenje i za građane i za privredu i da omogućimo dalji razvoj, ali i da podstaknemo građevinski sektor koji će dovesti do dobrih ekonomskih efekata.

Mnogo je primera o kojima nismo govorili na javnom slušanju, bar ja nisam govorila. Dakle, mnogo je primera o kojima možemo da govorimo, odnosno primera lokacija koje čekaju usvajanje ovih izmena kako bismo dobili nove kvadrate stambenog ili poslovnog prostora i gradnje koja će širom Srbije imati, naravno, pozitivne efekte.

U svakoj lokalnoj samoupravi, verujem, da postoje takvi slučajevi. Ja mogu da vam navedem primere iz Niša. Nekadašnja fabrika „Jastrebac“ čeka ukidanje konverzije da bi se gradio stambeno-poslovni centar. Ta fabrika je proizvodila pumpe za vodu, naftu, motorne, brodske pumpe itd. i ta fabrika je otišla u stečaj 2010. godine i svih 250 radnika je ostalo bez posla. Njihova borba da fabriku vrate radnicima bila je bezuspešna i kasnije je, kako su sve privatizacije bile neuspešne, doneta odluka o prodaji te fabrike. Recimo, ta fabrika čeka na usvajanje ovog zakona.

Takođe, „Filip Moris“ čeka kako bi započeli drugu fazu izgradnje. O tome smo već mogli da slušamo i od predstavnika „Filip Morisa“ na samom javnom slušanju, tako da to ne bih ponavljala.

Imam još jedan primer Ciglane, koja takođe čeka usvajanje ovog zakona, odnosno ovih izmena, kako bi se gradio stambeni kompleks u Nišu, itd. Sve su to ogromne površine i velike investicije. Želim i da vas podsetim da je u ovom trenutku Niš prvi po broju izdatih građevinskih dozvola i lokacijskih uslova. U širem centru grada smo i povećali, dali mogućnost za veću spratnost objekata, povećali kvadrature.

Grad Niš i sve službe pružaju odličnu logistiku i to znači mnogo svima koji žele da grade, koji su zainteresovani za gradnju. Sa ukidanjem konverzije, biće mnogo više gradilišta i u Nišu, stvoriće se nove šanse za privlačenje investicija. Radi se zaista o gradu koji se nalazi na odličnom mestu, u povoljnom poslovnom okruženju i uz brzo izdavanje dozvola i uz ažuran rad službi grada Niša mnogi će želeti da investiraju.

Uz sve to, radi se i na rekonstrukciji vodovodne i kanalizacione mreže, što će takođe stvoriti bolje uslove za naš grad.

Želim da kažem i da je broj nezaposlenih smanjen na 18.394 a broj zaposlenih povećan na 92.000.

Smatram da gradnju ne treba prekinuti, smatram da ovakvim tempom moramo da nastavimo, da bismo stvorili nove mogućnosti za građane i privredu, da bismo postigli rezultate na lokalnom nivou u oblasti gradnje koji će Niš uvesti u nove investicione poduhvate.

Razumem ja da je neko opozicija i razumem da neko kao opozicija ne želi da glasa "za", ali ne razumem da to može da bude jače od želje da se u našoj zemlji gradi.

Prema tome, pozivam sve da dobro razmisle i da damo novu šansu u oblasti gradnje i šansu daljem privrednom i ekonomskom jačanju Srbije. Hvala.

Hvala vam, predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili smo da su predlozi o kojima ćemo raspravljati u plenumu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Ja ću iskoristiti ovo vreme koje imam kao izvestilac Odbora i posebno se na kratko osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom iz razloga što je i ministarka Kisić-Tepavčević bila na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i zbog toga što smatram da tu postoje informacije koje su važne da ih evo ja ponovim posle ministarke i predsednice Vlade.

Izmene se dakle odnose na žene preduzetnice kako bi ostvarivale ista prava kao i žene koje su u radnom odnosu. Dakle, izmena se odnosi na dužinu porodiljskog odsustva nakon rođenja trećeg i svakog narednog deteta, gde period odsustva nije više od godinu dana, već dve godine.

Takođe je izmena u korišćenju odsustva radi nege deteta, odnosno to je odsustvo posle trećeg meseca od rođenja deteta, gde je omogućeno da zapravo očevi dece žena preduzetnica mogu da koriste porodiljsko odsustvo, baš kao i očevi dece žena koje su u radnom odnosu.

Najvažnija činjenica zapravo koju bih ja želela da sada istaknem jeste da su mere populacione politike koje smo primenjivali u proteklom periodu dale rezultate, jer statistika kaže da Srbija ima porast broja novorođene dece u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu i sada se nalazimo na prvom mestu u regionu po broju novorođene dece.

Takođe, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju saopštilo je, a to je važno za naše građane da čuju da od 1. jula roditeljski dodatak za rođenje prvog deteta iznosi 366.122 dinara, roditeljski dodatak za drugo dete sada iznosi 324.772 dinara, za treće dete milion 948 hiljada 632 dinara, za četvrto dete dva miliona 922 hiljade 948 dinara. Naravno, isplate se vrše u više mesečnih rata određeni broj meseci.

Što se tiče jednokratne pomoći, ona za rođenje drugog i trećeg deteta za decu rođenu 1. jula i kasnije sada iznosi 122.040 dinara, a paušal za nabavku opreme za dete iznosi 6.766 dinara.

Zašto sam ovo pomenula? Zbog toga što sam i sama mnogo puta pitana i od žena i uopšte od građana i od mojih sugrađanki iz Niša kako se sada kreću ove jednokratne pomoći i davanja.

Želim da vas sve podsetim da se iznosi roditeljskog dodatka i paušala za opremu za dete, dakle cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i iznos tog dodatka usklađuju dva puta godišnje 1. januara i 1. jula na osnovu naravno podataka organa nadležnog za poslove statistike i sa kretanjem indeksa potrošačkih cena u Srbiji u prethodnih šest meseci.

Ovo samo znači da ćemo mi nastaviti dalje sa merama populacione politike. Naravno, ja se nadam i znam da se svi ostali nadamo da će te mere i nadalje dati dobre rezultate.

U svakom slučaju, smatram da su izmene koje su predložene u zakonskom tekstu o kome sam govorila dobre, kao i drugi predlozi zakona i odluka koji su na dnevnom redu na ovoj sednici i zbog toga ću na kraju samo iskoristi priliku da koleginice i kolege pozovem da u Danu za glasanje ponovo damo podršku Vladi Republike Srbije za zakonska rešenja koja su pred nama. Hvala.

Hvala vam, predsedniče.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima o kojima ćemo raspravljati i u plenumu. Ono što mogu da kažem, a što je zajedničko za sve predloge jeste da su zaista dobra rešenja mnogih pitanja i problema koja su predložena, a tiču se različitih oblasti.

Da bih ispoštovala vreme koje mi stoji na raspolaganju, ja ću se najpre skoncentrisati na predlog koji se odnosi na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ova tema je važna za grad iz kog ja dolazim i za opštinu Crveni krst, koja je jedna od gradskih opština u Nišu i na čijoj teritoriji postoje 23 sela u kojima se ljudi bave poljoprivredom. Zaista, ja sam se često susretala sa mnogim pitanjima koja su se odnosila na subvencije prilikom obilazaka gazdinstava i smatram da o tome zaista dosta treba i govoriti.

Vlada Srbije je donela Uredbu o raspodeli budžetskih sredstava za podsticaje za 2023. godinu u ukupnom iznosu od oko 60 milijardi dinara. U okviru uredbe opredeljena su finansijska sredstva za direktna plaćanja, za mere ruralnog razvoja, za posebne podsticaje, za kreditnu podršku i svakako za IPARD podsticaje. Planirano je da se u 2023. godini definišu i novi kriterijumi za svaki podsticaj u okviru nacionalnih mera koje se sprovode, kako bi sredstva dobili poljoprivredni proizvođači kojima su ona najpotrebnija, a takođe i da bi se na pravi način pomoglo određenim specifičnim kategorijama proizvođača kao što su žene ili mladi.

Kad smo kod mladih, želim da se zahvalim ministrima i predstavnicima Vlade Srbije, želim da vas sve upoznam sa projektom na koji će grad Niš biti ponosan, a tiče se ulaganja u budući Omladinski centar, koji će se nalaziti na mestu današnjeg Učiteljskog doma. Naime, Vlada, odnosno Ministarstvo omladine i sporta podržaće projekat sa 95 miliona dinara, kako bi se rekonstruisala zgrada na više spratova u kojoj će mladi ljudi jugoistočne Srbije dobiti prostor za rad, za okupljanja, za razonodu, sale za sastanke, kongresna dvorana, pres-centar, veliki čak balkon za odmor, čak i prostor za rekreaciju i bavljenje sportom, ali i kancelarije koje su namenjena za udruženja koja se bave pitanjima mladih. Sve će to uticati na razvoj omladinskog aktivizma, koji je u Nišu svakako prisutan, ali u svakom slučaju umnogome će biti olakšano učešće mladih u kreiranju omladinske politike.

Drago mi je da je danas ovde i ministarka Irena Vujović. Želim da kažem i da smo nedavno zajedno u Nišu obišli radove na izgradnji kolektorske mreže i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, što je najveći takav projekat u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, koji je vredan oko 85 miliona evra, što znači da Vlada Republike Srbije izuzetno ulaže u jug, odnosno u jugoistok Srbije i Nišlije su sasvim sigurno, verujem, zbog toga zadovoljne.

Na kraju, želim da vas pozovem da podržimo predloge koji su na dnevnom redu, jer samo iz ovih primera koje sam navela možemo da vidimo da borba za bolja rešenja ne prestaje, borba se nastavlja. Uloga narodnih poslanika u svakom slučaju je velika u donošenju zakona i zakonskih rešenja koja će nam omogućiti još bolji napredak i razvoj. Hvala.

Hvala vam predsedniče Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije danas je značajan dan u kome ćemo raspravljati i ovih dana i izabrati Zaštitnika građana. Dakle, danas na dnevnom redu imamo donošenje odluke o izboru Zaštitnika građana, na predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pa ću i kao predsednik Odbora i kao izvestilac i kao predlagač u najkraćim crtama podsetiti na sam tok ovog postupka.

Na osnovu Zakona o zaštitniku građana, predsednik Narodne skupštine, gospodin Orlić raspisao je javni poziv za prijavljivanje kandidata koji su zainteresovani i koji naravno, ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom, da bi bili Zaštitnik građana i ta odluka je objavljena takođe, u skladu sa zakonom na veb prezentaciji Narodne skupštine i u dnevnom listu Politika.

Na javni poziv prijavilo se ukupno pet kandidata, petoro kandidata koji su dostavili svoju dokumentaciju sa svojim biografijama. Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zamenici članova bili su obavešteni o tome kada su mogli da vide tu dokumentaciju i kada je ta kandidatura stavljena na uvid, kako bi se upoznali sa kandidaturama, kako bi se upoznali sa kandidatima i kako bi se pripremili za sednice Odbora koje su posle usledile.

Dakle, dovoljno je vremena bilo za narodne poslanike da se pripreme, a sednica Odbora je čini mi se 24. marta bila najavljena da će biti održana 13. aprila. Dakle, 13. aprila smo razgovarali sa kandidatima. Svi, apsolutno, narodni poslanici koji su želeli mogli su da dođu na sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da postave pitanja kandidatima i da na kraju krajeva sa kandidatima i komentarišu o tome kako i šta bi trebalo da radi Zaštitnik građana. Dakle, rok za prijavljivanje kandidata bio je 30 dana od objavljivanja javnog poziva, poslednji dan za prijavljivanje je bio 13. mart. Da vas podsetim, za Zaštitnika građana može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava određene uslove. Svi kandidati koji su se prijavili su ispunjavali ove uslove, dakle imali su stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama sa najmanje 240 bodova ili visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje deset godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, poseduju visoke moralne i stručne kvalitete i zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana, što smo mogli da budem iskrena da čujemo i od kandidata koji su pristupili sednici. Troje kandidata je dobilo podršku poslaničkih grupa i sa troje kandidata smo i razgovarali na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Želim da se osvrnem i na neke izjave koje sam čula, odnosno na nešto što sam čula u izjavama pojedinih opozicionih poslanika, kako link sa snimkom sednice koja je održana 24. marta nije mogao da se otvori, kako narodni poslanici nisu bili obavešteni o tome kakvu listu kandidata je utvrdio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Želim da kažem da to nije tačno, da je javnost apsolutno bila upoznata, da ne samo da smo odmah na veb prezentaciji Narodne skupštine postavili listu kandidata, već sam i ja lično u određenim medijima videla da je saopšteno, odnosno izveštaj sa sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u kome je mogla da se vidi lista kandidata, a i sama sam više puta proveravala i taj link sa sednice. Apsolutno može da se pusti. Dakle, 24. marta smo mi na sednici Odbora se već dogovorili da ćemo 12. aprila imati sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj ćemo razgovarati sa kandidatima koji su dobili podršku poslaničkih grupa. Tako da ponavljam, narodni poslanici su mogli vrlo dobro, kao što i jesu na kraju krajeva da se pripreme za razgovor sa kandidatima.

Još jednu stvar želim da kažem. Radilo se o sednici Odbora, nije se radilo o javnom slušanju, jer sam videla da postoje neke nedoumice koje su vezane za to. Dakle, postoji razlika između sednice Odbora, na koju mogu da dođu svi narodni poslanici, i javnog slušanja, na koji je pozvana široka zainteresovana javnost ili stručnjaci koji su se prethodno javili Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Svi narodni poslanici koji su prisustvovali sednici Odbora, bez obzira na to da li su članovi ili zamenici članova ili su narodni poslanici koji nisu članovi, mogli su da razgovaraju sa kandidatima, svakome je bilo omogućeno da postavi i po više pitanja i da da svoj komentar.

Od kandidata, shodno Zakonu o Zaštitniku građana, na sednici Odbora pozvani su oni čiju su kandidaturu podržale poslaničke grupe i to su bili Miloš Janković, Zoran Pašalić i Nataša Tanjević.

Na kraju, kandidat Zoran Pašalić je dobio najveću podršku poslaničkih grupa, samim tim i članova Odbora i doneli smo odluku da kao predlog za izbor na funkciju Zaštitnika građana Narodnoj skupštini uputimo kandidata Zorana Pašalića. Verujem da ćemo danas diskutovati o tome i u plenumu i verujem da ćemo odlučiti da podržimo kandidata koji je dobio najveću podršku poslaničkih grupa i koji je kao takav predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom menja se odredba člana 42. stav 3. Predloga zakona, isključivo u cilju preciziranja postupanja Saveta, dakle amandman se tiče objavljivanja rezultata prilikom izbora kandidata za člana Saveta iz reda javnih tužilaca.

Još nešto želim da kažem. Tu je gospodin Vinš, kratko želim da se nadovežem na neke prethodne diskusije, a koje su se ticale raznih predmeta pred tužilaštvima i sudovima koji izazivaju pažnju javnosti, pa pažnja javnosti je vrlo važna i vrlo škakljiva. Može da bude u tim postupcima.

Vi se sećate, gospodine Vinš da sam ja u prošlom mandatu prisustvovala sastancima kojima je prisustvovala i Zagorka Dolovac, koju toliko danas svi prozivaju kako je nevidljiva i na njima je bilo reči o tome da ne bi trebalo da se dešava da narodni poslanici komentarišu sudske ili tužilačke postupke. Neretko su poslanici SNS bivali razapinjani u medijima, izvrgavani kritici, ali i pretnjama, jer su u Narodnoj skupštini iznosili svoja mišljenja i svoja razmišljanja o tome kako bi moglo na javnost da utiče obrazloženje jedne presude u kojoj se npr. kaže - da je u Romskoj zajednici silovanje normalno ili očekivano.

Shodno tome želim da vam ukažem na mnogo diskusija opozicionih poslanika ili na mnogo pomenutih postupaka koji su pri tom ili izmišljeni ili su namerno pokrenuti i tuču se ili toga kako tužilaštvo ne radi svoj posao ili toga kako se kriminalizuje porodica Aleksandra Vučića ili bilo kog funkcionera SNS ili rukovodioca državnog organa.

Smatram da moramo da vodimo računa o tim stvarima, jer posledice po društvo naše mogu biti jako velike, ukoliko dozvolimo dalje iznošenje neistina u tom smislu. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Pošto sam prozvana ponovo kao predsednik Odbora, a to se činilo juče izuzetno neuspešno tokom celog dana, vezano za interpelaciju ili za bilo šta drugo što je u nadležnosti Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Evo reći ću svima. Reći ću narodnim poslanicima i građanima Srbije šta to zavređuje kako vi kažete i kakvo je naše ponašanje ovde. ponašanje sa ove strane sale na kojoj se ja nalazim i izuzetno sam ponosna na to, je da uporno pokušavamo da građanima Srbije ukažemo na sve laži koje se iznose sa one strane sale koja je preko puta mene. Ne samo danas, već i juče.

Što se tiče interpelacije i svih drugih pitanja koja ste imali, niti je danas dan za postavljanje poslaničkih pitanja i dobijanja obaveštenja, niti sam ja ta koja je dužna da vam odgovara na ta pitanja, ali mogu da vam kažem, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravlja se o utvrđenom dnevnom redu za koji glasaju ili ne glasaju i članovi pozicije i članovi opozicije.

Prema tome, to kako će raditi Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ne zavisi od mene, zavisi od primenjivanja Poslovnika narodne skupštine koji ćemo poštovati. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 49. stav 4. kojim se ovaj stav, koji sam ja dodala, zamenjuje postojeći zato što sam smatrala da nije primereno da nadležni odbor Narodne skupštine dva puta odlučuje o utvrđivanju predloga kandidata za člana Saveta.

Takođe, slušamo ovde o uticaju izvršne ili zakonodavne vlasti na pravosuđe, o kontroli pravosuđa, ponovo bih zaključila da je kontrola pravosuđa ipak bila najbolja 2009. godine. Upravo kao rezultat sprege između politike, odbora Narodne skupštine, predstavnika pravosuđa i u vidu Snežane Malović ili Nate Mesarović, sudova, tužilaštva itd. Nažalost, za našu državu, kao posledica, javili su se otkazi, porodice nosilaca pravosudnih funkcija koji su ostali na ulici, a šteta po budžet je bila oko 4,5 miliona evra.

Sa druge strane želim da kažem i kakva je situacija danas. Danas se garantuje, pre svega, sigurnost nosiocima pravosudnih funkcija. Najpre, možemo da govorimo o ukidanju probnog perioda, tzv. probnog perioda od tri godine za sudije, čime se stavlja tačka na svaki uticaj na pravosuđe sa strane, ali pomenula bih da iz ovih predloga možemo da vidimo da npr. svi članovi Državnog veća tužilaca mogu biti ponovo birani ili npr. da sudije i tužioci nastavljaju da obavljaju svoje funkcije ili npr. predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Republički javni tužilac nastavljaju da vrše funkciju kao predsednik Vrhovnog suda i vrhovni tužilac. Dakle, zaključiću, da naša reforma koju sprovodimo, koju sprovodi ova Vlada Srbije, nikoga ne izbacuje na ulicu, već naprotiv stvara bolje uslove za rad nosilaca pravosudnih funkcija. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsednice Narodne skupštine.

U amandmanu koji sam podnela radi se o pravu žalbe Ustavnom sudu protiv odluke o izboru sudija na sudijsku funkciju, o čemu je, naravno bilo reči i u toku postupka promene Ustava. Želim da kažem da mi je zaista drago da vidim da CEPRIS-ov ima narodne poslanike u ovom sazivu i pretpostavljam da će biti zadovoljni sada stepenom transparentnosti rada institucija u koje su i sami uključeni. Računam, već imaju sudije i tužioce koji su članovi Upravnog odbora nevladine organizacije, a sada imaju narodne poslanike. Verujem da ti ljudi i dalje nisu u sukobu interesa i da će to u mnogome popraviti njihovu stručnost.

U svakom slučaju ovim amandmanom principi javnosti i transparentnosti su dodatno ispoštovani, pa se zahvaljujem što je prihvaćen. Hvala.