Hvala predsedavajući, ja zaista stojim i dalje iza svojih tvrdnji, a to je da je srpskoj policiji potreban direktor policije, a ne ministar koji donosi političke odluke i koji štiti predsednika i koji štiti partiju. Ministar nam nije odgovorio na pitanje o policajcima, koji je policijski službenik kojeg je nagradio ove godine za Dan policije, a koji je predvodio ljude da ruše Savamalu?

Da, ja bih se javila po Poslovniku, po članu 27.

Pre neki dan, tj. prekjuče, zaista ovde sam u obraćanju izjavila, ja ne bih volela da se smejete, napravila sam jedan lapsus. Rekla sam da je ministar Gašić zaista kriv za smrt, sada kada je ministar u policiji. Ja samo želim da kažem da je to bio lapsus. Ministar Gašić snosi objektivnu odgovornost. Bio je na tom mestu, ali desio se lapsus i ne želim da se to protumači da je on direktno kriv, ali da ima objektivne odgovornosti, ima. O tome ćemo pričati. Hvala vam što ste mi dali reč.

Dobar dan, uvaženi predsedniče i uvaženi građani Srbije.

Meni je danas čast i zadovoljstvo što mogu kao neko ko je 32 godine radio u MUP-u da pričam o ovoj tački dnevnog reda.

Počeću od te 2015. godine kada se srušio helikopter i kada je stradalo sedmoro ljudi. Ja sam tada u MUP-u zajedno sa svojim kolegama rekla – dobro je da taj čovek nije u MUP-u i da neko iz MUP-a ne donosi takve pogrešne odluke.

Bilo je reči da se takav helikopter angažuje i u MUP-u, ali policija je tada imala direktora policije i direktor policije je sa svojim saradnicima i sa profesionalcima i iskusnim ljudima iz helikopterske jedinice procenio i doneo odluku da je podizanje, odnosno angažovanje helikoptera u takvim uslovima potpuno nebezbedno.

Naravno, da po Zakonu o policiji ministar donosi odluku, ali na predlog direktora da li će se angažovati helikopter i bila sam jako ponosna. Profesija je tada pobedila neke interese i neke samopromocije i policija nije tada angažovala helikopter, ali zato je Ministarstvo odbrane angažovalo helikopter i znamo šta se desilo i znamo koliko je žrtvama bilo, a opravdanje za takav događaj nije bila pogrešna odluka, pogrešna procena, bilo je to da je jedan heroj, jedan pilot, jedan junak proglašen alkoholičarem. To je bio veliki skandal tada za našu državu i za Ministarstvo odbrane.

Takođe, eto, posle nekoliko godina desilo se da je taj isti ministar došao u Ministarstvo unutrašnjih poslova i, nažalost, i na njegovu veliku žalost, vrlo brzo su se desila masovna ubistva i desile su se velike tragedije.

Priznajem da ministar unutrašnjih poslova ne može baš da snosi odgovornost i da zna šta se i kako dešava, ali prosto ministar Gašić, odnosno član Vlade je jedan taličan čovek. Ne mogu ništa drugo da kažem, nego jednostavno jedan taličan, jedan malerozan čovek. Gde god da se pojavi javljaju se velike tragedije. Zato mislim da gospodin Gašić ne može da radi i ne može više da bude na čelu ni jednog sistema bezbednosti.

Možda se vi, gospodine Gašiću, dobri da se bavite trgovinom, građevinom i nekim drugim stvarima i pošto vas predsednik jako voli vi idite u ta ministarstva, ali, kao Boga vas molim, nemojte više da budete na čelu ni jednog sistema bezbednosti, zato što ste zaista talični i zato što sa vašim odlukama imamo jako velike tragedije u našem društvu.

Nikada se nije desilo da se u Ministarstvu unutrašnjih poslova ubije čovek.

Nemojte da dobacujete.

Molim vas da upozorite kolege koje ovde dobacuju vrlo nepristojno. Ja ne mogu da sednem, ja ovo jako dobro poznajem i bolje poznajem tematiku od vas.

Znači, u istoriji Ministarstva unutrašnjih poslova nije se desilo da policajac ubije sebe, a zatim ubije i svoje dete.

Prosto, opet kažem, imate neku karmu koja uopšte nije dobra za sistem bezbednosti.

Gospodine Gašiću, za vreme vašeg mandata 10 policajaca je izvršilo samoubistvo. Da li ste ikada otišli negde i da li ste posetili porodice tih policajaca koji su izvršili samoubistvo? Da li znate šta je izjavila sada majka ovog deteta kojeg je otac ubio? Da ne želi ni jednog rukovodioca da vidi.

U Ministarstvu postoji Odeljenje za psihološku prevenciju, ali to Odeljenje se najmanje bavi suicidom i najmanje analizom suicida. Opterećeni su raznim trijažama, raznim prijemima, ne idu na teren. Još dok sam ja radila, načelnik iz Prijepolja nam je slao dopisa, jer je imao najveći broj ljudi koji su izvršili samoubistvo.

Vi niste otišli tamo, ni vi, niti vaši prethodnici. Ja vam govorim iz ličnog iskustva – te porodice su zaboravljene. O tim porodicama Ministarstvo ne brine. O toj deci Ministarstvo uopšte ne brine.

Kažu – nije poginuo na dužnosti, nije poginuo dok je izvršavao službeni zadatak i postaju zaboravljeni od Ministarstva unutrašnjih poslova, a ne zaslužuju jer ti policajci su digli ruku zato što im je bilo teško na poslu i zato što policija i njihovi rukovodioci nisu prepoznali da im je teško i nisu im pomogli. U očaju i u besu od stresa od posla, nemojte da vrtite glavom, ovo je jako stresan posao, ti ljudi su digli ruku na sebe, a o njima niko ne brine.

Vi se, ministre, zapitajte zašto ja ovako pričam o ovakvim slučajevima, kada je u pitanju samoubistvo i kada je u pitanju nebriga za porodice i decu ljudi koji su izvršili samoubistvo.

Zato je uopšte, kažem, nesporno da ste vi dobar partijski drug i da vas voli predsednik, ali nemojte da budete u sistemu bezbednosti.

Zato, u tom duhu i želim da obrazložim vas. Na primer, zašto ne treba da budete zaista na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, zato što ste ovde, u ovoj Skupštini izjavili, pre izvesnog vremena, da ćete da čuvate šefa i da ćete da čuvate partiju.

Kao ministar unutrašnjih poslova vi ne treba da čuvate šefa. Njega čuvaju Kobre. Njega čuvaju najelitnije jedinice u Srbiji i ne treba vi da ga čuvate. Vi, po članu 3. Zakona o policiji, treba da čuvate građane. Na to vas taj član i obavezuje, jer on kaže da treba da štitite građane i njihovu bezbednost. Vi treba da budete na usluzi građana, a ne treba da budete na usluzi vaše partije i vašeg šefa.

Takođe, u istom tom članu, 169, definisano je da policijski službenici ne mogu biti članovi političkih stranaka, ne mogu se stranački organizovati, niti politički delovati. Međutim, praksa u policiji danas izgleda drugačije. Napreduje se i dobijaju se pozicije na radna mesta samo lojalnošću partiji.

Tako poslušnici majori postaju rukovodioci, neposredne starešine, potpukovnicima i pukovnicima, karijernim policajcima, što se nikada nije desilo do ove nesretne sistematizacije od 2015. godine, koju ni vi, gospodine Gašiću, ne možete da ispravite. Vi sada pokušavate da uradite nešto bolje za policiju, po pitanju sistematizacije, a neko mora da snosi odgovornost koja je snašla.

Nemojte tako da dobacujete, jer to nije lepo. To je malo, da vam kažem, i mangupski, a vi ste ipak i ministar unutrašnjih poslova i sedite ovde u parlamentu. Gledaju vas i drugih ljudi.

Takođe, vi ne vladate ni osnovnom policijskom terminologijom. Vi govorite stalno – lice mesta. Taj termin ne postoji, jer po Zakonu o policiji, u članu 64, kao policijsko ovlašćeno definisano je pod tačkom 10. – obezbeđenje i pregled mesta događaja. Postoji pregled lica, stvari i mesta, ali mesto gde se dogodi neka nesreća ili tragedija je mesto događaja i to mesto je veoma važno. Proučava se na Policijskoj akademiji, odnosno univerzitetu kao poseban predmet zato što se na mestu događaja vrši jedna najvažnija predistražna dokazna radnja, a to je uviđaj i od uviđaja zavisi mnogo toga. Od tog uviđaja zavisi prikupljanje materijala tako da i kada je rađen uviđaj u ovom stanu odakle je ovaj dečak koji je počinio ubistvo, nađen je spisak zato što rađen uviđaj, Spisak je dat neposrednom starešini od tih policajaca, zatim je dat načelniku PU za za Grad Beograd i vama i vas dvojica ste bili ti koji ste odlučivali šta će biti sa tim spiskom i da li će se objavljivati. Tako da gospođo premijerka, unutrašnja kontrola nema šta tu da traži. Unutrašnja kontrola je pod direktnom ingerencijom i polaže račune samo ministru unutrašnjih poslova i Skupštini. Tu je jako jedna čista situacija i veoma jasna situacija.

Takođe, isto u članu 30. pošto kada ste bili u Smederevu i ono oružje i slikali se tamo, ne znam jel to sve oružje oduzeto i u prethodnim godinama, tada je predsednik rekao da ćete postupati represivno. Gospodine ministre, član 30. Zakona o policiji obavezuje vas da je prevencija kriminala u unapređenje bezbednosti u zajednici osnova postupanja policije. Znači ide prvo prevencija pa tek represija, a vi ste klimali glavom. Znači zadatak policije je da prevenira i stalno mi citirate i u ovom odgovorima koje mi šaljete, rad policije u zajednici su neki programi, a ja ću vam reći. U tom programu rad policije u zajednici postoji, slušajte me ministre, možete da naučite nešto, postoji Sara model, to je model ministre gde se prevenira kriminal, gde se analizom i koračanjem u susret problemu sprečava da dođe do represije. Znači, policija prvenstveno postupa preventivno i to treba da znate i da se zove Sara model. Opet kažem zbog čitavog tog niza odgovora gde se pozivate na obuku policajca u zajednici, ja sam je radila. Ja sam je uspostavila, ja sam rukovodila i mene ne možete zato odgovarati i nemojte tako da se mrštite i da odgovarate, jer ja zaslužujem svako poštovanje, ja uvek vama pomažem.

Znači, svaki put kada vam nešto kažem gospodine ministre, ja vama pomažem, a ovi ovde sa kupljenim diplomama koje kakvih menadžmenta mogu da se smeju i do sutra.

Zatim ste više puta ponovili kako smo se bunili da Nacrt zakona o policiji ne treba da uđe u proceduru zato što policija ne može da uđe u stan, a taj Nacrt zakona je omogućavao da se može ući u stan. Evo, opet vas učim ministre, i sada policija po Zakonu o krivičnom postupku, u članu 158. evo ga, citiran je ovde, izvukla sam ga, mogu da vam ga i dam, u tački 5. kaže da policija može i službena lica policije mogu izuzetno bez naredbe ući u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preuzeti pretresanje stana i drugih lica i prostorija, tačka 5. radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu.

Da ste to primenili gospodine ministre u slučaju Mladenovca, mi ne bismo imali situaciju da nam čovek ima onoliko oružje i da ide i da prangija po selu i da radi šta hoće. Imali ste ministre po Zakonu o krivičnom postupku pravo i da bez naredbe ti policajci koji rade na sektoru i ti policajci koji rade u zajednici trebali su da napišu informaciju i da dostave i da ekipa, možda čak i Žandarmerija, obzirom da se radi o ovolikom broju oružja, bez ikakve naredbe i naloga može da uđe u stan.

Sada, ono najvažnije. Vi ste ministre unutrašnjih poslova kada ste došli u MUP krenuli od naopačke. Prvo šta ste trebali da uradite ministre, to je da ste trebali da radite sa policijom i trebali ste najviše da se pobrinete za uslove i rad onog policajca koji je 12 u patroli, onog policajca koji 12 sati pešači po svom reonu, onog policajca koji je 12 u dežurnoj službi. Da li znate da su me policajci zvali i molili me da vam prenesem da oni nemaju nekada ni osnovne uslove za rad u pojedinim policijskim stanicama, nemaju ni stolice kako treba. Većina njih nema kompjutere-

Evo u Beogradu, u jednoj prigradskoj opštini su mi rekli – reci ministru da mi nemamo štampač, mi nemamo papire. A vi, gospodine ministre, lickate zgrade za vas i vaše saradnike, krečite, lepite pločice po ko zna koji put. U tim istim zgradama su i ministar Stefanović i ministar Vulin renovirali svoj kabinet i doveli ga maltene, silne pare su date. Znači, kako dođete, vi renovirate kabinete i prostorije za vas i vaše saradnike, umesto da krenete da zaštitite onog policajca. Vi najviše treba da brinete o tim policajcima, a ne o salonskim oficirima, koji se u svakoj strukturi snađu i u svakoj strukturi napreduju i bude im dobro, a ne prema policajcima koji rizikuju svoje živote. Evo, pre neki dan su bili pripadnici i postupali su u slučaju nasilja u porodici u Somboru i ranjeni su. Znači, to je kategorija ljudi koje treba da unapredite.

Znate li šta su mi još rekli? Napravili ste veliki jaz sa koeficijentom, pa upravo ti policajci i upravo ti vatrogasci koji su jutros prvi bili na mestu da gase požar, dok su ovi salonski oficiri ulazili u lepo okrečene i u pločicama uređene kancelarije, a imaju najmanji koeficijent plate. I svakim porastom plate, taj jaz se povećava i tim policajcima je najgore, zato što su oni najviše sa narodom. Doveli smo do toga da je veliki jaz između rukovodilaca i ljudi koji sede u tim zgradama koje ste im sada ulepšali i onog policajaca koji je svaki dan ugrožen i koji je svaki dan u opasnosti.

Prema tome, strašno je kako ti policajci nisu ispoštovani. Strašno je, kažem vam, kako ste krenuli unapred. Takođe su mi isto rekli, ministre – nemojte, evo, ko boga vas mole, isti ti policajci, da ne uvodite nove uniforme, one nisu praktične za te policajce. To su uniforme… A zašto me ne gledate, ministre? Ja vama pričam, treba da me gledate u lice i treba da me slušate, a ne tamo da gledate ljude koji se smeju i vi se zajedno smejete sa njima, ovo je važno. To su ljudi koji su nam ovde ispred, to su ljudi koji okružuju našu zgradu. E, ti policajci vas mole, ministre, da im ne uvodite uniformu, jer je uniforma nepraktična. Znači, uniforma ima pantalone koje moraju da se peglaju, ima šapku. Zamislite vi policajca koji treba da potrči za nekim, a ima šapku na glavi. To su košulje koje stalno treba da se peglaju. Ti su ljudi 12 sati maltene pogužvani. Prema tome, ministre, nepraktično je. Sastav uniforme je nepraktičan i ko zna po koji put menjate. To nije uopšte uniforma prikladna za ljude koji rade na terenu.

Zbog svih ovih stvari i zbog svega što sam rekla, ministre, vi zaista treba da odete i da napustite ovaj sistem bezbednosti.

Takođe, podsećam vas, ministre, tamo sam vam više puta postavila pitanje, evo, na primer, 11. aprila sam vam ponovila po ko zna koji put ista pitanja, kolike troškove MUP snosi zarad tih tužbi koje podnose policajci zbog raznih postupaka koje vode protiv MUP-a, a najčešće su to nezakoniti premeštaji? To su ti premeštaji sa tim sistematizacijama i to je bila degradacija policajaca, a podizanje kadrova koje ste vi dovodili i koje vi dovodite.

I znate šta kaže izveštaj Revizorske komisije, evo – samo za 2022. godinu 2,2 milijarde dinara. A ja ovde imam vaš izveštaj, ministre, vi ste prikrili, rekli ste mi, evo čitam – Ministarstvo unutrašnjih poslova nema nijedan jedini trošak i ne spada na teret Ministarstva unutrašnjih poslova. Pa da li vi smete meni kao poslanici tako nešto da kažete? Da li smete da mi odgovorite da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne snosi, a ja dobro znam da snosi i te kako velike posledice?

Drugo, stalno vas, ministre, molim – nemojte to da radite i nemojte, ministre, da onu decu koja će sada da izađu iz Kamenice posle devet meseci, ali samo devet meseci obuke stavljate na radna mesta školskog policajca. Oni su tamo neiskusni. Policijski posao je veština, policijski posao se uči dok ste živi. Svaka intervencija, građani Srbije i dragi poslanici, je intervencija za sebe. Znate li da je, po analizama, najviše bilo napada na policijske službenike kada su izvršili policijsko ovlašćenje legitimisanje lica. Neko će reći da je to najjednostavnija radnja, ali najviše napada i najviše povređenih lica je bilo tada. Taj plan i program u kojem ste vi meni opisali u devet meseci da će oni biti osposobljeni je mali, ne zove se džabe to osnovna policijska obuka. Oni izlaze sa nekih 80 i nešto ishoda. To je jako mali broj časova.

Onda ste mi se isto tako pozvali na taj program – rad policije u zajednici. Oni moraju naknadno da idu i da prođu i tu obuku, ali ono što je mene najviše razočaralo, to je kada ste mi rekli da će isti ti neiskusni policajci proći obuku koja se zove – rad policije na unapređenju bezbednosne zaštite učenika i u školi. Ovo su seminari iz programa stručnog usavršavanja. Ja sam ove seminare uspostavljala i radila. Oni su fakultativni. Znači, program stručnog usavršavanja ima obaveznu i fakultativnu nastavu. Ovaj seminar traje osam časova. Da li vi mislite da jedna od tema, način primene policijskih ovlašćenja prema deci i učenicima, može da se savlada za 45 minuta?

Ministre, gledajte me, ponovo vas molim. Znate šta treba da uradite? I zbog ovoga što me ne poštujete treba da podnesete ostavku. Hvala vama, premijerko, što me gledate. Znači, šta ministar treba da uradi? Evo, probajte vi da utičete.

U svakoj policijskoj stanici postoje policajci. Treba da se napravi kriterijum – pet ili deset godina radnog iskustva u policiji i da ljudi koji već imaju iskustva u policiji da se oni anketiraju, da kažu dobrovoljno ko želi da bude školski policajac, jer od tog posla beže policajci. Ja sam to radila i znam. Pa onda oni koji se jave dobrovoljno, ako nije popunjen broj, da nakon toga se odrede drugi iskusniji policajci po raznim kriterijumima. A ovi mladi policajci koji su željni intervencije, koji sad maštaju kako će izaći na ulicu i kako će primenjivati ovlašćenja, oni treba prvo da se obuče šest meseci, nemojte ni vi da mašete rukama, jer ne znate ni vaše seminarske radove koje ste napisali, a kamoli o policajcima. Znači, oni mladi treba da se obuče. Drugo, ne možete, mali je jaz u godinama ako ga stavite u srednju školu. To su mladići i devojke koji imaju od 22 do 25 godina, znači nemojte njih da stavljate u škole, nije dobro rešenje. I nije dobro rešenje da budu samo policajci, bez pedagoga, bez psihologa i bez ostalih stručnih službi.

Ovo što hoću još da vam kažem, gospodine Gašiću i gospođo premijerka, mene je policijska plata odgajila. Od mene je policijska plata napravila čoveka. Policijska plata je od moje dece napravila ljude. Policijska plata je moju decu iškolovala. Ja volim policiju. Ja ne dam na policiju. Meni je policija u srcu, a vama je prolazna fotelja do sledeće funkcije.

Da sam rekla da zaista neku nesreću donosi ministar Gašić, sa svojim pogrešnim odlukama i sa procenama, on zaista donosi neku nesreću i to je prosto neizbežno. Jer, pođimo od vojske, pođimo sada od policije, kako ministar dođe, tako se dešavaju loše stvari. Ja bih se zaista zapitala šta se to događa. To nije uopšte za smeh i to nije ništa paranormalno.

Jednostavno, ministar Gašić, ono što prvo nije uradio, on nije postavio direktora policije. Da je postavio direktora policije, ministar ne bi bio u situaciji da donosi pogrešne odluke i da ima ovako loše odluke. A nije ga postavio zato što hoće nekog svog čoveka i zato što taj ne ispunjava uslove. Da ima direktora policije, ministar ne bi ni mahao ovde nekom enciklopedijom strogo poverljivom da Nemačka krije ubicu Olivera Ivanovića. E, to su greške ministra Gašića.

A to što nije gledao u mene, to mu je takođe greška, jer od mene može da nauči. On bi mene trebao da pozove i ja sam mu to rekla, jer se okružio sa ljudima koji mu samo klimaju glavom, bez obzira što su to ljudi iz policijske struke. To nisu ljudi koji su ministru Gašiću rekli da nije u pravu.

Zato ministre vi morate da imate jednog profesionalca direktora policije i zato ne može da prođe vaš nacrt zakona o policiji gde ćete vi imati svu vlast. Ne možete pričati tako da ja nisam ja u pravu ili da ja pričam o ministru loše, jednostavno ministar Gašić nije čovek za sistem bezbednosti. Nema direktora policije, samoživo donosi odluke, samo odlučuje o svemu i sluša Aleksandra Vučića. On ne može da sluša Aleksandra Vučića, nego mora da sluša narod.

Ja sam zaista, gospođo premijerka, mislila da vi razumete kada sam rekla da ministar ne snosi odgovornost, jer na vašoj poziciji i vašeg ranga treba da znate razliku između krivične i objektivne odgovornosti.

Ministar unutrašnjih poslova ne može da snosi krivičnu odgovornost, ali sam nastavila i rekla da zbog loših procena, loših odluka, nepostojanja direktora policije, iznošenja podataka vezano za Nemačku itd, on mora da snosi objektivnu odgovornost. Zaista, ne mogu da verujem da vi koji ne pravite razliku između neodređenog i određenog zasnivanja radnog odnosa sebi dajete za pravo da deseti put pričate o meni kako sam rekla da ministar nije kriv. Krivično nije, premijerko, kriv, ali je kriv zato što je dozvolio svojim odlukama da se mnoge loše stvari dese.

Sada ću vam reći ovde odgovorno. Nakon Ivice Dačića, MUP nije imalo pravog i odgovornog ministra unutrašnjih poslova. To je jedini čovek koji je radio za dobrobit policije i oni pre njega. Posle Ivice Dačića je krenuo sunovrat policije. Ako smo se igde naslušali gluposti i bezveznih stvari, naslušali smo se od vas.

Isto tako ne mogu da shvatim da poslanici vaše stranke koji su dugo ovde nisu u mojim rečima shvatili i malo ironije Zašto govorim da ministar Gašić treba da ponese ostavku, treba da snosi objektivnu odgovornost, jer on je zaista kriv za smrt kada je bio u Vojsci, kriv je i za smrt, sada kada je ministar u policiji.

Zato vas najlepše molim da prestanete da me citirate i da pravite razliku između krivične i objektivne odgovornosti. Molim ovog đavoljeg advokata da tako može da se ponaša u emisiji kod Jovane Jeremić na „Pinku“.

Hvala.

Imam, naravno, pitanje za ministra Selakovića – da li će se izviniti i da li će uputiti reči izvinjenja za ovakvo objavljivanje fotografija i ovakvo etiketiranje narodne poslanice da laže? Nije mu bilo dovoljno što je dao izjavu na televiziji „Pink“ i vrtelo se na „Dnevniku“ ceo dan, nego je to i objavio na svom nalogu.

Istina je da u domu za stara lica postoji ovakva prostorija, ali ovu prostoriju ne koriste korisnici, ovo je prostorija koja se nalazi ispred čekaonice direktorke doma zdravlja. Znači, fotografije koje je ministar Selaković objavio zajedno sa vršiocem dužnosti direktora tog doma zdravlja su fotografije iz službenih prostorija, odnosno prostorija koje koristi doktorka, koje koristi direktor i koje koristi osoblje.

Ovo su fotografije, gospodine ministre, iz odeljenja G3 i G6. Ovako vam žive i ovako funkcionišu i rade korisnici tog doma za stara lica u Jagodini. Evo pravih slika. Vi ih niste obišli. Prema tome, da li ste saučesnik u ovakvim slikama? Da li ste saučesnik u prikrivanju ovakve istine? Evo kako su sklonjene stvari i kako se bacalo u domu kada ste vi došli. Evo kako izgleda krov koji ste popravili, u koji ste uložili ne znam ni ja koliko miliona. Ovo jeste toalet, ali iz G4, a ovo je toalet koji koriste ljudi. Znači, nije tačno, slikali ste vaše toalete, slikali ste vaše prostorije, slikali ste vaše uređene delove zgrade i delove staračkog doma.

Ovako, gospodine ministre, izgleda jedna terasa koju koriste korisnici. Ovako izgleda prekriveni kauč koji ste prekrili i slikali sa prekrivačima da biste prikrili starudiju. Ovako su sakrivene uništene stolice za vaš dolazak, da ne vidite. Ovako, gospodine, izgledaju terase na odeljenju G6 i G4. Ovako izgleda sledeća terasa. Pogledajte kako vam žive štićenici doma. Učestvujete u laži, a mene nazivate lažovom. Vi ste uništili jednu dobru priču i nešto što su građani i javnost trebali da vide. Ovo je gledao moj otac, ovo je gledala moja familija i svi su mi rekli – da li je moguće da neko ko je toliko godina proveo u policiji iznosi lažne podatke? Ja ne iznosim, ja sam školovana da ih pokažem.

Evo kako izgleda klima koju koriste. Ovako je, gospodine ministre, izgledalo dvorište iza kuhinje kada ste otišli da jedete pasulj iz porcelanskog tanjira koji korisnici ne koriste. Ovako su sklonjena vozila da ih vi ne vidite, a ono što je najvažnije, napravili ste, izgleda, tj. ne znam da li znate, ali vršilac dužnosti direktora doma zdravlja vam je napravio Potemkinovo selo.

Ovo su korisnici psihogerijatrije, 30 korisnika ovog doma je bilo sklonjeno i ovako su proveli nekoliko sati da ih ne bi ministar video. Jedno od mojih pitanja je – da li ministar zna da u ovom domu postoji odeljenje psihogerijatrije? Da li je ovaj dom licenciran da pruži uslugu ovakvim korisnicima? Da li ima lekare specijaliste i da li ovi ljudi imaju adekvatnu pomoć? Ovi ljudi su pod ključem. Oni ne vide belog boga.

Ovo je jedna od poruka koju sam dobila. Evo, građani Srbije, pogledajte i pročitajte, non-stop mi se javljaju ljudi čiji su rođaci korisnici ovog doma. Čak mi se javio i čovek koji je iz Vranja, čija sestra ima multiple sklerozu, koju ne može mesecima da vidi i koju ne može mesecima da obiđe, zato što jednostavno im mu dozvoljavaju da dođe i da vidi, a otac koji je star i koji ne može da se kreće, ne može čak ni da se popenje na taj treći sprat zato što lift ne radi.

Znači, ove fotografije će dobiti tužilac, ove fotografije će dobiti predsednik, dobiće premijerka, dobiće sve organizacije koje se bave ljudskim i manjinskim pravima.

Tražim od ministra da pod hitno sprovede nadzor i nalog da se direktor, odnosno vršilac direktora smeni, jer ga je možda doveo u zabludu i obmanuo, da ne vidi pravu sliku i pravo stanje ovakve slike.

Sada pogledajte ove dve slike. Prošli put nas je premijerka 10 sati, 20 minuta i četiri sekunde ubeđivala da živimo ovako i ovoliko je pričala, da je nama lepo i da ova država, i da Srbija… Mi, dragi građani, živimo ovako. Ovo je slika i prilika Doma za stara lica u Jagodini. Nije ova slika. Ovako žive predstavnici SNS, a ovako živimo mi.

Tražim odgovornost ministra za laži koje je izneo meni i za lažni prikaz Doma za stara lica u Jagodini.

Zahvaljujem se, predsedavajući, što ste mi omogućili danas da postavljam pitanja.

Prvo pitanje imam za ministarku kulture gospođu Maju Gojković. Da li će, kada, kako i na koji način reagovati na vređanje istaknutih glumaca koji se ovde nazivaju svakakvim imenima, naročito kada se koristi izraz da su glumci koji prestavljaju ovu državu i koji se takmiče na raznim festivalima i tako podižu rejting ove države, nazivaju šljamovima i drugim imenima? Kako i koje će se sankcije preduzeti prema osobama koje takve glumce, ničim zasluženo, nazivaju takvim imenima?

Zatim, imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova. Kako namerava da, nakon usvajanja nove sistematizacije, podeli rešenja onim policijskim službenicima koji su došli zajedno sa prethodnim ministrom Vulinom i tu ostali na visokim mestima, a zna se da nisu imali niti karijerno napredovanje, niti su ispoštovali procedure o karijernom napredovanju, odnosno razvoju, koji podrazumeva konkurse i kako će ih sada rasporediti, kao i kako će rasporediti, kakva će rešenja imati policijski službenici koji su izdejstvovali rešenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a otišli su zajedno u BIA-u zajedno sa ministrom Vulinom, iako imaju dugogodišnje karijere u Ministarstvu unutrašnjih poslova?

Zatim, na osnovu kog elaborata i koje analize se ponovo otvara srednja škola unutrašnjih poslova i da li je prilikom donošenja odluke da se osnuje srednja škola unutrašnjih poslova, da li su se konsultovali sa profesorima kriminalističko-policijskog univerziteta?

Takođe, pitanje za ministra - kada je poslednji put i ko postavljen na rukovodeće mesto strateškog nivoa rukovođenja koje se popunjava u postupku konkursa pred kadrovskom komisijom Vlade?

Takođe, imam i jedno pitanje za ministra za rad, socijalna i boračka pitanja, a to je sledeće. Od predstavnika i ljudi koji rade u staračkom domu, to je državni starački dom koji se nalazi u Jagodini, dobili smo ove skandalozne slike.

Pogledajte, dragi građani, u kakvim uslovima borave ljudi u staračkom domu u Jagodini.

Ovo su nenormalni uslovi. Znači, oni nemaju osnovne uslove za boravak. Znači, nameštaj je potpuno ruiniran, ne liči ni na šta, ne može da se sedi, ne može da se boravi.

Evo, pogledajte krevete na kojima oni leže i krevete na kojima se oni prebacuju iz sobe u sobu i to pod uslovom da lift radi.

U toj ustanovi lift ne radi već neko vreme, pa tako da bolesnici koji se nalaze, odnosno korisnici usluga koji se nalaze na poslednjim spratovima, nemaju nikakvu mogućnost da im se pruži bilo kakva vrsta nege, da im se dođe u posetu, odnosno da ti ljudi koriste taj dom na način na koji treba da koriste.

Evo, pogledajte kako izgledaju toalet u koje odlaze korisnici tih domova. Znači, takođe su uništeni. Njima tamo prokišnjava krov. Stavljaju se kofe da bi odlazili u toalet.

Za taj dom je već pisano i treba da se unapredi i treba da se nešto uradi, ali ono što je najvažnije to je, evo, pogledajte ako možete da vidite, dragi građani, u kakvim uslovima se tamo peru sudovi i iz kakvih posuda ti korisnici koriste hranu.

Naime, u tom staračkom domu nekada zna da po tri, četiri dana uopšte nema tople vode. Tamo se sudovi u kojima se koristi hrana i u kojima se kuva hrana, peru u hladnoj vodi, a sami znamo da hladna voda ne može da spere, niti može bilo šta da učini da bi se nivo higijene održao, ali ono što je najstrašnije, a to su, na primer, izveštaji od 18.4.2023. godine, gde se kaže – korisnici nisu okupani danima z ato što nema tople vode. Korisnicima se ne može pružiti osnovna higijenska nega, niti im se može pružiti bilo kakva vrsta pomoći, jer se taj dom starački, kažem, državni, nalazi u katastrofalnom stanju i tamo se zbog loših uslova i zbog lošeg tretmana i neadekvatnog tretmana, upravo zbog ovakvih stvari koje se događaja, vrlo često imaju i smrtne ishode.

Ono što je isto strašno, ako bi se obavestio član porodice da njihov korisnik nije u dobrom zdravstvenom stanju i da mu treba pomoć, tim članovima porodice totalno je zabranjeno da dođu i da posete svoje rođake koji koriste te staračke domove.

Znači, pozivam ministra za rad i socijalnu politiku da obiđe državni dom u Jagodini i da proba da pomogne ovim ljudima.

Hvala vam što ste mi dozvolili da pričam.

Hvala vam.

Ja bih povredu člana 107. i ovaj deo „kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica“.

Zaista smatram, gospodine predsedniče, da je van pameti pričati o našoj deci, spominjati naše sinove i naše porodice.

Kao neko ko je radio u policiji, ja zaista posedujem jako puno podataka i informacija, jer po prirodi posla slivaju se, intervenišemo, itd, ali imam jednu profesionalnu etiku i nikad neću spomenuti ni ko je vršio razbojništvo, ni ko je prodavao paštete, itd. Nije lepo da se koriste sinovi i da se spominje da su to neki razbojnici.

Isto tako, to ne treba da radi čovek kojeg mogu samo da pitam – da li je vaš sin ozdravio… (Isključen mikrofon.)

Hvala, poštovani predsedniče.

Za početak, imam pitanje za gospođu premijerku Anu Brnabić.

Ona je ovih dana u više navrata govorila da ovde nije čula nikoga ko daje konkretne predloge i mere za unapređenje postupanja svih slučajeva kada su u pitanju nasilje u porodici i vršnjačko nasilje. Ja želim da obavestim gospođu Anu Brnabić da je moj zadatak i da je moja velika želja i uopšte razlog zašto sam ovde, upravo te teme, da ja sve vreme od kako smo ovde, devet meseci, predlažem amandmane, predlažem konkretne mere, predlažem ustanove koje bi mogle da se unaprede kako bismo postupili bolje i sprečili ovakve situacije, ali ja ne nailazim ni na kakvu saglasnost, ni na kakvu podršku.

Isto tako, želim da je upoznam da sam četiri puta podnosila zahtev za sazivanje sednice Odbora za prava deteta i koristila sam pravo iz člana 71. Poslovnika da kao zamenica predsednika Odbora sazovem sednicu, kako bih iznela predloge, jer ih imam jako puno zahvaljujući svom iskustvu i zahvaljujući svemu u onom radu u Ministarstvu unutrašnjih poslova i svemu onome što je Ministarstvo uložilo u mene, da vidim kako se to radi i u drugim državama.

Tako da ja zaista molim predsednicu Vlade da se suzdrži od toga da kaže da ovde niko ne predlaže mere i da mi odgovori na koji način bi sve predloge koje ja imam mogla da plasiram i kako bi mogli da ih implementiramo?

Jedna od mera koju bih ja uvela u ovih 10 tačaka koje su predložene je da bih izbacila meru smanjivanja kazne sa 14 na 12 godina je mera a koja je najvažnija u ovom momentu, a to je odgovornost roditelja dece koja vrše vršnjačko nasilje. Ne može se ostaviti na milost i nemilost odnosno na odluku takvim roditeljima da li će da sarađuju ili neće, takvi roditelji moraju, pa čak i pod prinudom, biti dovedeni, sarađivati i raditi, a ne sedeti kući i buniti se, jer takvi problemi počinju još od vrtića. Naše vaspitačice nemaju pravo da kažu roditeljima da im je dete nasilno prema drugoj deci zato što se ponašaju vrlo neprijatno.

To je samo jedan od predloga, imam ih jako mnogo i mislim da bi bili korisni ako bi ovde bili svi solidarni i ako bih vas zamolila, po ko zna koji put, da izađemo iz političkih okvira i da razgovaramo na način na koji treba da unapredimo to i da ne vređamo više jedni druge.

Drugo moje pitanje se odnosi na ministra unutrašnjih poslova, koji je izjavio da će 1.200 policajaca koji ove godine završavaju u Centru za osnovnu policijsku obuku biti raspoređeni kao školski policajci, ako sam dobro čula. Ja znam nastavni plan i program u školi, to su momci i devojke koji izlaze sa određenim veštinama koje nisu dovoljne da se uđe u školu i da se bavi jednom tako ozbiljnom problematikom. To su deca koja uče razne ishode, nemaju poseban plan i program za rad kao školski policajci za postupanje u takvim situacijama, tako da lično smatram da nije svrsishodno da se 1.200 mladih i neiskusnih policajaca koji tek treba da prođu i pripravnički staž i nauče ubace u škole.

Drugo, svaka škola mora da ima i prvu i drugu smenu i ne može samo Beograd da ima školske policajce, mora da ima Srbija. Ja sam 2003. godine uspostavljala projekat školskog policajca i znam kako to izgleda i znam ko sve treba da bude.

Imam pitanje za Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici, Kliniku za psihijatriju, Odsek za poremećaj mladih i MUP – da li je ikada urađena bilo kakva analiza vršnjačkog nasilja, da li su se utvrdili uzroci, posledice, uspostavile konkretne mere i predlozi za prevazilaženje ovakvih situacija i da li su se ove institucije ikada sastale i napravile plan i program kako prevenirati i kako ići u susret ovakvim problemima? To je jako važno. Nije ovde samo stvar da policajac školski bude, to nije rešenje, to je samo jedna mera. Ja tu meru podržavam, ali policajac, kako sam pročitala u izveštaju ministra Gašića, „reguliše saobraćaj“. To ne reguliše školski policajac, to radi saobraćajni policajac.

Ako hoćemo da unapredimo bezbednost naše dece u školi, moramo da imamo i policajca i psihologa i pedagoga i defektologa, odgovornost direktora škole i odgovornost svih institucija.

Naša deca su naše najveće blago i zato moramo ozbiljno kao društvo da reagujemo. Sistem jeste zakazao, ali dajte, dragi poslanici, ovde da vas po ko zna koji put zamolim, hajmo da budemo složni, nemojmo da budemo politički orijentisani u govoru mržnje u ovom najtežem trenutku, prihvatite bar jedan moj predlog koji predlažem i dajte mi mogućnost da pričam kako da unapredimo, jer imam dosta iskustva u tome. Hvala.

Hvala, poštovani predsedniče.

Poštovani poslanici koji ste ovde prisutni danas u sali, moram sa vama da podelim jedno svoje iskustvo a to je da kada sam zaista ušla u ovaj parlament bilo je nekoliko obuka na kojima sam prisustvovala za početnike parlamentarce i verujte, rađena su neka istraživanja šta to građane najviše tišti. Zaštita životne sredine je bila po raznim istraživanjima drugo, treće, pa čak negde i na prvom mestu.

Zato smatram da je ova tema veoma važna i zaista mi je žao, a moram da kažem i skandalozno, da na ovakav jedan zakon koji se ovde raspravlja nema predstavnika ministarstava zaduženog za tu oblast, naročito nema ni ministarke, posebno što želim i građanima Srbije da objasnim zašto smo mi protiv ovog zakona. Ne protiv zakona, nego protiv načina na koji je ovaj zakon ušao u skupštinsku proceduru.

Znači, nakon javnog slušanja na kojem je predstavljen ovaj zakon, urađene su neke izmene koje, i suštinske su vrlo bitne, nisu ponovo vraćene na javnu raspravu, jer bi se tako ispoštovala zakonska procedura, nego su kao takve dostavljene ovde Skupštini na raspravu.

Te promene nisu promene koje treba da budu i koje su dobre, koje su pozitivne, i zato se mi zalažemo zaista da se ovaj zakon ponovo vrati na javno slušanje, kako bismo razgovarali i doneli odluku koju treba.

Znači, ponavljam, skandalozno je da nema predstavnika Ministarstva za ekologiju.

Kao neko ko je učestvovao u pregovorima u početku za pristup EU znam da je ovo poglavlje jedno od najtežih poglavlja, i za otvaranje i za zatvaranje i da najduže traje. Zato moramo da krenemo iz početka sa ovim zakonom, a ne da ga usvojimo.

Iskoristila bih priliku, kao što sam juče rekla, da zaista sa ponosom mogu da kažem da sam sticajem okolnosti deo svog života provela u Lazarevcu. U vreme kada je moj otac dobio službu u Lazarevcu, znam koliko je taj grad bio u procvatu i kako izgledaju kopovi, i kako izgleda, uopšte kako se tada država brinula o tom mestu i kako se, nakon što se završi iskopavanje rude, kako su se pošumljavali ti prostori i kako se gradio novi život.

Takođe, znam šta je značila sušara, koja je bila najveći zagađivač u tom kraju i zaista vas poslanike želim da upoznam, jer sam sigurna da većina vas ne zna da prvo odeljenje za nefropatiju, dijalizu, jedno među prvima koje je uopšte formirano u Beogradu, okolini, pa čak i u najvećem delu Srbije, u Lazarevcu, upravo zato što je Lazarevac bio grad koji se smatrao jednim od većih zagađivača.

Zato mi je jako žao zbog svega što se sada dešava u Lazarevcu. Žao mi je što će taj grad pustinjski grad za izvesno vreme i žao mi je što opet Ministarstvo za ekologiju nije tu da pričamo šta je trebalo uraditi i kako je trebalo taj grad unaprediti i pružiti mu mogućnost da nastavi dalje da živi, bez obzira što se ti kopovi, što se iskopavanja prebacuju ka Ubu. Drago mi je da je koleginica iz SNS pohvalila Ub, kako je Ub perspektivan, jer ja kad sam bila u Lazarevcu nije bio perspektivan, već je bio Lazarevac.

Zato kažem, vratiću se na to poglavlje za pristupanje EU koje nalaže taksativno šta treba da se uradi i na koji način treba da se uredi ova država da bismo mogli da uđemo u EU.

Mi moramo da vodimo računa o našoj zemlji i moramo da vodimo računa o našoj okolini, jer to ostavljamo za budućnost našoj deci.

Kao što sam rekla, kada se pregovara za ulazak u EU za ovo poglavlje koje je najteže i otvoriti i zatvoriti, nisam imala vremena da kažem da je i ovo poglavlje i ova oblast nešto što ovu našu državu će najviše da košta i najviše novca upravo za pregovaranje pri pristupu EU skoro odlazi i za ovo poglavlje.

Zato ja zaista vas sve molim da ponovo razmislimo da li je dobro, da li je pametno, da li je svrsishodno da izglasate jedan ovakav zakon koji će koštati građane Srbije i biće još jedan novi namet na vilajet.

Takođe, zamolila bih i gospodina Orlića da me ne prekine, da mi dozvoli samo par minuta, ja znam da ovo sada što ću reći nije tema uopšte ovog današnjeg dana i zasedanja, ali tiče se svih nas, a to je zamolila bih sve novinare, zamolila bih sve izveštače iz Skupštine i sve one koji dele na društvenim mrežama snimke iz Skupštine, posebno snimak, koji je objavljen da jedan poslanik spava, da prvo razmisle zašto se to desilo i da li je to bilo tako.

I žao mi je ovde što nema predstavnika PUPS-a, jer to što je objavljeno za poslanika koji je navodno spavao je sramota.

Kažem, trebalo je prvo raspitati se i videti šta se dogodilo, a ne, ružno rečeno, ali ismevati se jednom takvom događaju koji uopšte nije za ismejavanje i ne treba nikada da bude ni u jednoj emisiji i ne treba da bude ni na jednim novinama, ni u nikakvim komentarima ni novinara, ni građana Srbije. Hvala vam.

(Rodoljub Stanimirović: To su vaše novine.)

Htela sam da odgovorim gospodinu i molim vas, podržite takve izjave novinara. Nema veze koje su novine u pitanju, molim vas, podržite i kažite im da ne dobacuju, to je ružno ko god da je objavio.

Ja se zahvaljujem vama što ste mi dali reč i to sve „Nova S“ nije moja televizija i možda na moju žalost i novine, ali ja sam to pročitala i videla u „Blicu“ i videla sam u nekim drugim novinama. Tako da, ja ne kritikujem ni „Novu S“, ne kritikujem ni „Blic“, ne kritikujem ni jedne novine, samo ih molim da takav jedan događaj iz Skupštine ne treba da bude objavljen i komentarisan na takav način.

Vi dobro znate, gospodine Orliću o čemu ja pričam. Znači, nisam kritikovala ni „S“, jer sam to pročitala u drugim novinama. Ja vas molim, ja zaista imam jedan korektan odnos prema svima da se ipak moje reči ne spinuju i ne izvrću, da kažem narodski.

Poštovani, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama podnosimo amandman. U članu 25. stav 1. reči „četiri meseca“ zamenjuju se rečima „dva meseca“.

Obrazloženje je vrlo jednostavno – amandmanom predlažemo izmenu predloženog zakonskog rešenja koje je svrsishodnije, jer smatramo da se istim ne obezbeđuje postojanje postojećeg zakonskog okvira.

Imajući u vidu da se radi o komunikacijama elektronskim i uopšte kada se ulaže bilo kakva žalba, smatramo da svaki vid odugovlačenja može samo da šteti, a nikako ne može da koristi. Tako da smatramo da upravo po prirodi ovog zakona da se taj rok smanji na dva meseca.

Ono što zaista moram da kažem i nešto što me zaista ovih dana izuzetno frustrira i pogađa to je, svi znate dolazim iz jednog ozbiljnog sistema, iz sistema gde su se ljudi poštovali ma koliko se razlikovali, ma koliko imali različiti pristup i pogled na posao, na rad, na funkcionisanje, ovde se od prvog dana ljudi ne poštuju. Ovde se od prvog dana ljudi vređaju, i to na jedan najprizemniji način, sa potpuno neadekvatnim rečima i sa potpuno neadekvatnim poređenjima. Mi smo ovde narodni poslanici. Mi ovde treba da poštujemo jedni druge. Naše političke razlike ne trebaju da budu i razlog da jedni druge nazivamo imenima nekakvih životinja i da pričamo ružne reči.

Mene je jako pogodilo zašto smo mi nazvani ovde tifusarima, iz razloga što spadam u generaciju koja je gledala te filmove i generaciju koja je rasla na temeljima tih filmova. Gledali smo kako se razvija naša država.

Kad neko ovde, gospodine Orliću, iznese da mi podsećamo nekoga na tifusare, treba da snosi zaista posledice.

Pozivam Jugoslovensku kinoteku i Ministarstvo kulture da oštro reaguje na jedna ovakav istorijski film i poređenje. Hvala.