Dobar dan poštovani građani. Ja imam nekoliko pitanja za ministra unutrašnjih poslova.

Prvo, zbog čega ne postoji, a u skladu sa 16 dana aktivizma nasilja nad ženama, zbog čega ne postoji javno dostupni podaci o postupanju MUP-a po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici na godišnjem nivou? Prema podacima nezavisnih izveštaja o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, samo 6% hitnih mera izriče se radi zaštite maloletne dece koje su žrtve nasilja u porodici, bilo da su direktno žrtve ili su žrtve fizičkog ili drugog nasilja.

Da li je i na koji način Odeljenje MUP-a za prevenciju i sprečavanje nasilja u porodici uočilo ovaj problem i da li je preduzelo mere da se postupanje policijskih službenika radi zaštite maloletne dece poboljša, kako bi maloletna deca imala pravo na zaštitu i kako nam se ne bi dogodila ni Rakovica ni Vršac?

Da li je revidiran protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici u partnerskim odnosima, u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici i ako nije, zašto nije, iako nas na postojanje po postupanju po tom protokolu obavezuje Istanbulska konvencija?

Da li je lista za procenu rizika, nakon više od pet godina primene zakona, unapređena pitanjima koja predstavljaju faktore visokog rizika od ubistva i nastanka težih posledica?

Da li su policijski službenici koji rade u Odeljenju za prevenciju i sprečavanje nasilja u porodici radili analize podataka o primeni zakona, da li su radili analize slučajeva koji su se završili femicidom i ako jesu, da dostave podatke, kao i da li su predlagali mere koje unapređuju postupanje policije u slučajevima nasilja u porodici koji se završavaju femicidom i teškim posledicama?

Koja je obrazovna struktura, tj. koje završene škole, fakultete, su preporučile policijske službenike za rad u ovom odeljenju? Da li u odeljenju za prevenciju i resocijalizaciju, prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici, da li su imali prethodna iskustva u radu sa žrtvama i počiniocima nasilja u porodici i u kojim organizacionim jedinicama?

Zašto je dozvoljeno da se devastira obuka u Centru za osnovnu policijsku obuku koja je trajala godinu dana, gde su polaznici imali uslove kao što su dvokrevetne sobe, gde su imali praksu na terenu, zašto je to devastirano i smanjena je na devet meseci, sa mnogo više polaznike i potpuno je devastirana obuka jer je i skraćena, nema prakse više i mnogo ih polaznika bude na kvadratnom metru koji nije po standardima? Da li će neko odgovarati za to?

Ministre, šta je urađeno po pitanju uspostavljanja sistema Amber alert nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji između ministarstva i Fondacije „Amber alert Jurop“? Koje će mere ministar i prema kome preduzeti ako se utvrde nepravilnosti u postupanju, odnosno nepostupanju policijskih službenika Odeljenja za prevenciju i sprečavanje nasilja u porodici i Odeljenja za policijsku obuku u Sektoru za ljudske resurse?

Pitanje za generalnog sekretara Narodne skupštine – kada će se razmatrati inicijativa Centra za nestalu i zlostavljanu decu, za uvođenje sistema Amber alert, koja je podneta 11.2. ove godine, a dopune koje su tražene podnete su 8. i 13.3. ove godine? Da ne pričam koliko je to važno.

Poštovani generalni sekretar je ovom odlukom zabranio da predstavnice Autonomnog ženskog centra “Cen placa“ i „Astre“, koje najbolje i najkvalitetnije imaju podatke o ženama i deci koje su žrtve nasilja o femicidu drže zajedno konferenciju zajedno sa nama kako bi pomogli tim ženama i dali preporuke.

Članom 22. Odluka o unutrašnjem redu Skupštine kaže da je Narodna skupština i sva njena radna tela se koriste za sastanke poslaničkih grupa i skupova koje organizuje Narodna skupština. Da li je moguće da 250 narodnih poslanika, stručnih, edukovanih, obučenih, koji sedimo ovde nismo sposobni da rešimo pitanje građana, nego nam treba spot sa „Pinka“ i treba nam jedna Jovana Jeremić da se šeta ovde i prezentuje ljudima kako će oni rešiti pitanja svih građana?

Građani su, gospodo poslanici, glasali za nas. Ovde kuca srce Srbije. Ovde kucaju sva naša srca, 250 srca narodnih poslanika i predsedavajućih kuca za Srbiju, pa zar nama treba „Pink“ i Jovana Jeremić sa nekim tamo crnim magijama i bacanjima čini da rešava pitanja građana, a ne možemo mi? Nemojmo to da radimo molim vas.

Ne, ja sam se obratila generalnom sekretaru. (Isključen mikrofon.) Molim vas, ovo su pitanja za generalnog sekretara. Niko drugi.

Ja smatram da je gospodin Siniša Mali povredio član 104, uvredljivi izrazi o narodnom poslaniku.

Rekao je da mi lupetamo. Ja zaista ne vidim da ja lupetam, niti da pričam bilo šta.

Ako su teme o kojima ja pričam lupetanje, onda…

Ne, ali ja se osećam loše. Ja sam deo… (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani, naš amandman se odnosi na povećanje plata prosvetnih radnika.

Naime, u članu 3b) Predloga zakona o budžetu, redni broj 9. tačka 3. iznos u dinarima 22 milijarde 439 miliona predviđeni su za finansiranje stranih investicionih korporacija, fondova i banaka.

Naime, obrazovni sistem je jedan od stubova našeg društva. Sramota je dan prosvetni radnici imaju neadekvatna primanja shodno poslu koji obavljaju i ovim amandmanom ističemo nužnost povećanja plata prosvetnih radnika, njihovih dohodaka, naknada i zaposlenih u prosveti.

Ukupna sredstva u iznosu od 22 milijarde 439 miliona predviđena za finansiranje stranih investicionih korporacija smatramo da treba preusmeriti na sredstva predviđena članom 8. posebni deo Ministarstva prosvete, Glava 26, tačka 1. koja se odnosi na osnovno obrazovanje Program 2003, tako da taj iznos koji prvobitno iznosi 118 milijarde 818 miliona 562 hiljade poveća na 141 milijardu 257 miliona 562 hiljade dinara.

Poštovani građani, suludo je govoriti koliko je važno i koliko je važan obrazovni sistem i koliko je važno da naša deca imaju adekvatno obrazovanje. Pored toga, suludo je govoriti koliko vremena naša deca provode u školama i u drugim objektima namenjenim za obrazovanje. Mi smo tada bezbrižni. Mi kao građani treba da budemo bezbrižni. Ljudi koji brinu o našoj deci, to je naše najveće bogatstvo, to je naš najveći resurs, naša deca, treba da budu u rukama kvalitetnih, obrazovanih i stručnih ljudi. Na taj način ćemo sprečiti i vršnjačko nasilje i sve oblike nasilja koje nam se događa i kojima smo svedoci.

Da li ova sredstva treba da idu stranim korporacijama koje budu ovde samo dok imaju sufinansiranje države? Profesori i nastavnici zaslužuju veću platu zbog naše dece.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani građani, žao mi je što je otišla predsednica Odbora za ustavna pitanja, da joj se zahvalim, njoj i saradnicima što su odbili moj predlog za uspostavljanje sistema Amber Alert. Znate koliko je to važno, znate da je to sistem koji se aktivira kada nestane dete, a nesreća svakome može da zakuca na vrata.

Moj drugi amandman, pre nego što se dotaknem njega, želim da iskažem jedno veliko svoje nezadovoljstvo i podršku gospođi Snežani koja je juče primila one nepristojne poruke. Poslanički klub Narodne stranke ne podržava nikakvo nasilje nad ženama vezanog i na poruke i na reči i na bilo kakav događaj.

Moj amandman se odnosi na član 5. zakona, razdeo Ministarstva za javna ulaganja, obnova i izgradnja objekta javne namene u oblasti socijalne zaštite menja se i glasi: „Prihvatilište i savetovalište za urgentno zbrinjavanje žena i dece koji su pretrpeli nasilje u porodici, zlostavljanje, silovanje i koji su žrtve trgovine ljudima.“

Molim vas, svi poslanici, nemojte da ne glasate za ovaj amandman. Ovaj amandman je veoma važan. Ja vam govorim kao neko ko je 33 godine proveo u policiji, neko ko je 33 godine radio sa žrtvama i neko ko jako dobro zna, molim vas da me saslušate, kako je teško raditi, kako je teško ženama koje ne mogu da izađu iz nasilja iz porodice.

Ovo nije sigurna kuća, zato što znam šta znači kada žena dođe kada joj treba, kako znamo žargonski da kažemo – samo da uhvati vazduha, da se snađe. Možda joj ne treba stan, možda joj treba posao, možda joj treba podrška. To se isto odnosi i na decu. Nemojte da nam ovakav jedan amandman propadne.

Ovo je vanstranačka tema, tema na kojoj svi treba da budemo složni. Hajdemo na ovom amandmanu, dragi poslanici i vi koji pričate i ne slušate, da se prvi put u istoriji parlamenta složimo i usvojimo jedan ovakav amandman. Molim vas u ime svih žrtava, žena, dece, seksualnog nasilja, nasilja i trgovine ljudima.

Hvala, poštovani predsedniče.

Svako ovde brine o svojoj kući, a moja kuća je 33 godine bila MUP. Zato na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine postavljam poslanička pitanja ministru unutrašnjih poslova.

Ovih dana smo imali priliku da slušamo obrazloženje zašto se radi rebalans budžeta, pa shodno tome, ja imam neka pitanja za ministra unutrašnjih poslova.

Naime, u MUP se svake godine krajem godine pravi budžetski plan za narednu godinu tako što organizacione jedinice MUP dostavljaju svoje planove, potrebe za narednu godinu, šta je potrebno uraditi, organizovati, planirati i, naravno, postoji jedna stavka, a to je finansijski izveštaj.

Do sada je bila praksa da se nije moglo izaći iz ovih okvira planiranih budžetskih sredstava osim ih preusmeriti, prerasporediti za neke druge već planirane aktivnosti, a za to da ne postoji više nego opravdani razlog ili da se nešto za tu godinu ne realizuje.

Međutim, netransparentnost struktura rebalansa budžeta MUP, u smislu da se ne znaju uzroci zašto je došlo do nedostatka novca na određenim aproprijacijama i kojim budžetskim aproprijacijama, dovelo je do ovoga o čemu smo sada pričali, a to je rebalansa budžeta za 2022. godinu.

Verovatno ima i opravdanih razloga, kao što je npr. nabavka helikoptera koje smo ove godine gledali na TV-u i gde nam je pre neki dan Aleksandar Vulin demonstrirao gašenje požara u Beogradu na vodi, ali ima i onih koji su potpuno neopravdani, kao što je kupovina opreme i drugih sredstava koje su se ad hok desile u glavi Aleksandra Vulina i njegovih saradnika i koje su dovele do ovakve finansijske situacije u budžetu MUP.

Takođe, svedoci smo i velikih investicija za koje nisam sigurna da postoji odgovarajuće stručno planiranje i realizacija, a to je, već juče spominjan Makiš, objekat namenjen za rekreaciju pripadnika policije i njihovih porodica, uključujući i decu, gde se nalaze i parkići i tereni namenjeni za ovakve situacije.

Takođe, Zlatibor, hotel „Narcis“, koji već dve godine ne radi, renovira se. Boraveći na Zlatiboru pre 10 dana lično sam se uverila da su tamo samo skele oko objekata i razbacan materijal, a nigde nema niti jednog radnika, niti bilo koga da nešto radi ili planira.

Moje pitanje je da li postoje elaborati koji opravdavaju ulaganje za ove veoma značajne, kompleksne objekte za radnike MUP i članove njihovih porodica i da li će biti ispoštovani? Ako ne, ko će snositi odgovornost za ovakav nemar?

Drugo pitanje, radna mesta bez konkursa, deficitarna radna mesta, nameštenici, preuzimanje, kako je moguće da neko ko se primi na ovakvo radno mesto, a da prethodno nema nikakvo policijsko iskustvo, niti je bio radnik MUP, za par meseci dobije čin majora, potpukovnika, pukovnika i prečicom zauzimaju strateške visoke nivoe rukovođenja u potpunosti ne poštujući Uredbu o karijernom razvoju? Uredba o karijernom razvoju i napredovanju propisuje opšte uslove za napredovanje, vremenski uslov za sticanje, stručnu obuku i stručni ispit, način i određenje zvanja. Uredba je fenomenalna. Doneo ju je i potpisao čovek koji je mislio o ovakvim stvarima, koji je želeo da uvede red u organe bezbednosti, a to je lično predsednik Aleksandar Vulin, ali ga njegovi saradnici ne poštuju. Takođe, govori da nema poštovanja Uredbe i da na ovakav način radnicima je potrebno, koji rade u ministarstvu, 10 do 15 godina staža da dođu na takva radna mesta, a nekima je potrebno dve nedelje ili dva meseca.

Poseban slučaj su već deficitarna radna mesta preko kojih se ulazi u MUP, a to su radna mesta za koje nije potreban konkurs. Predviđeno je da se na ta radna mesta zaista prime oni ljudi koji su stručni, obučeni u svojim poslovima, a deficitarni su u radnim mestima. Uglavnom se radi o radnicima sa srednjom stručnom spremom.

Zato vas pitam – koliko je lica, gospodine ministre, za protekle dve godine ušlo na takva radna mesta i vrlo brzo otišlo odatle na radna mesta policijskih službenika koja podrazumevaju određene beneficije i procedure za prelaske na takva radna mesta, kao što se događa sada da neko, kao što sam rekla, za vrlo kratko vreme od kuvara, spremačice postane major, kao i ko će snositi odgovornost za ovakav javašluk i nepoštovanje propisa?

Takođe ga molim da dostavi iznos troškova koje MUP plaća kao rezultat kazni i penala po osnovu dobijenih sudskih sporova, odnosno sudskih rešenja, a koje su dobili policijski službenici ministarstva koji su tužili MUP za nezakonita preraspoređivanja.

Ono što nas sve boli, dragi građani, to su pripravnost, uvećanje, prekovremenih sati. Ovakav vid stimulacije policijskim službenicima se dodeljuje na osnovu obima, složenosti zadataka. To je za policijske službenike koji se nalaze na terenu. Da se dostavi tačan podatak i iznos koliko su najbliži saradnici ministra Vulina uzeli na osnovu prekovremenih sati, vanrednih sati, za vreme dok su sedeli kući, odgovarali na telefone i koji je to obim poslova koji je zahtevao ovakvo uvećanje, kao i da se dostavi podatak o broju službenih vozila koji je korišćen. Živela Srbija.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre Vesiću i poštovani ministre Siniša Mali, neizmerno mi je drago što vas tu vidim jer se nadam da će moje obrazloženje možda i promeniti odluku, pa ćemo uspeti nešto da izmenimo vezano za ovaj amandman.

Naime, SRC „Makiš“ za koji su predviđena sredstva da se ulože u objekat za namenu i obuku policije nalazi se u delu grada koji je veoma frekventan i nalazi se u zoni Ade Ciganlije gde se kreće veliki broj ljudi.

Inače, pošto sam radila u Odeljenju, odnosno Upravi za obrazovanje koja je u svom sastavnom delu imala, Nastavni centar „Makiš“ je sastavni deo te Uprave, sama sam se nekoliko puta odlazila u gradske uprave upravo da bismo videli da li tu može nešto da se gradi.

Znači, SRC „Makiš“ je namenjen pripadnicima policije i njihovim porodicama, da dođu da se rekreiraju. Na tom prostoru takođe sam došla do saznanja, znači u našim gradskim institucijama, da se tamo ukrštaju sve moguće infrastrukture Beograda, i kanalizacija i struja. Oni objekti koji tamo stoje oni su nelegalni, nigde ih nema na mapi.

Zaista vas molim, gospodine ministre Vesiću, imate uticaja, takva vrsta namene uopšte nije dobra jer tamo treba da se obučavaju specijalne jedinice. Znate li vi šta znači obučavati jedinicu u gradskoj zoni, u centralnoj zoni gde dolaze policijski službenici. Dolaze sa svojim vozilima. Nemoguće je i ne izvodljivo.

Zaista vas molim da uvažite ovaj moj amandman i da ga preuredite i da novac koji je opredeljen za Nastavni centar, odnosno za SRC „Makiš“ bude preimenovan i da se usmeri na izgradnju i dogradnju kapaciteta u Nastavnom centru „Kula“ u Kuli.

To je idealan centar. Nalazi se na brdu Šolc izolovan od grada. Znači, za sve moguće obuke koje su potrebne policiji taj centar zadovoljava sve uslove. Tamo fali dosta sadržaja, dosta stvari da se poradi.

Zaista vas u ime svih policijskih službenika molim da uvažite moj amandman.

Neizmerno mi je drago što ste prisutni u momentu kada sam pričala o tome i nadam se pozitivnoj saradnji.

Samo da se zahvalim gospodinu Vesiću.

Zaista, ja sam i očekivala ovakvu podršku i ovakvo razumevanje. Slažemo se, to jeste sportsko-rekreativni centar i treba da ima isključivu namenu. Ali, molim vas, hajde da potražimo elaborat na osnovu koga je ovo predloženo, jer znam, dolazim iz institucije te, predviđeno je da tamo bude centar za obuku vodiča službenih pasa, pa čak i policijske brigade.

Znači, pomozite mi da rešimo taj slučaj. Ja se nalazim u Odboru za unutrašnje poslove i odbranu i zaista sam raspoložena, a vidim imate i vi volju, da to ostane isključivo sportsko-rekreativni centar za decu, za radnike policije, a ne za obuku kao što je ovde stavljeno. Hvala vam puno na razumevanju.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani budući ministri, poštovani budući poslanici, javljam se po povredi Poslovnika u članu 107. gde se kaže da je Narodna skupština dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Pre nego što bilo šta kažem, želim samo da vas upoznam ko sam. Znači, ja sam Slavica Radovanović, policijski službenik koja je 33 godine časno i pošteno radila u policiji i mnogo mi je teško ovde da slušam neke reči koje pričate o ljudima, o kriminalnim grupama, o iznošenju poverljivih podataka, da li je protiv nekog vođen neki postupak. To su isključivo poverljivi podaci.

U članu 12. Zakona o policiji stoji da policijski službenici rade samostalno u operativnim postupanjima. Svako onaj ko vam je dao podatak može da ostane bez posla.

U članu 169. se kaže da policijski službenici se ne mogu…

Tiče se.

Ne pričam o tvitu, pričam o iznošenju podataka, ali neću o tome.

Samo malo, molim vas, dozvolite mi.

Da.

Oduzimate mi vreme. Ali, zašto sam htela da kažem?