Hvala, poštovani predsedniče.

Svako ovde brine o svojoj kući, a moja kuća je 33 godine bila MUP. Zato na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine postavljam poslanička pitanja ministru unutrašnjih poslova.

Ovih dana smo imali priliku da slušamo obrazloženje zašto se radi rebalans budžeta, pa shodno tome, ja imam neka pitanja za ministra unutrašnjih poslova.

Naime, u MUP se svake godine krajem godine pravi budžetski plan za narednu godinu tako što organizacione jedinice MUP dostavljaju svoje planove, potrebe za narednu godinu, šta je potrebno uraditi, organizovati, planirati i, naravno, postoji jedna stavka, a to je finansijski izveštaj.

Do sada je bila praksa da se nije moglo izaći iz ovih okvira planiranih budžetskih sredstava osim ih preusmeriti, prerasporediti za neke druge već planirane aktivnosti, a za to da ne postoji više nego opravdani razlog ili da se nešto za tu godinu ne realizuje.

Međutim, netransparentnost struktura rebalansa budžeta MUP, u smislu da se ne znaju uzroci zašto je došlo do nedostatka novca na određenim aproprijacijama i kojim budžetskim aproprijacijama, dovelo je do ovoga o čemu smo sada pričali, a to je rebalansa budžeta za 2022. godinu.

Verovatno ima i opravdanih razloga, kao što je npr. nabavka helikoptera koje smo ove godine gledali na TV-u i gde nam je pre neki dan Aleksandar Vulin demonstrirao gašenje požara u Beogradu na vodi, ali ima i onih koji su potpuno neopravdani, kao što je kupovina opreme i drugih sredstava koje su se ad hok desile u glavi Aleksandra Vulina i njegovih saradnika i koje su dovele do ovakve finansijske situacije u budžetu MUP.

Takođe, svedoci smo i velikih investicija za koje nisam sigurna da postoji odgovarajuće stručno planiranje i realizacija, a to je, već juče spominjan Makiš, objekat namenjen za rekreaciju pripadnika policije i njihovih porodica, uključujući i decu, gde se nalaze i parkići i tereni namenjeni za ovakve situacije.

Takođe, Zlatibor, hotel „Narcis“, koji već dve godine ne radi, renovira se. Boraveći na Zlatiboru pre 10 dana lično sam se uverila da su tamo samo skele oko objekata i razbacan materijal, a nigde nema niti jednog radnika, niti bilo koga da nešto radi ili planira.

Moje pitanje je da li postoje elaborati koji opravdavaju ulaganje za ove veoma značajne, kompleksne objekte za radnike MUP i članove njihovih porodica i da li će biti ispoštovani? Ako ne, ko će snositi odgovornost za ovakav nemar?

Drugo pitanje, radna mesta bez konkursa, deficitarna radna mesta, nameštenici, preuzimanje, kako je moguće da neko ko se primi na ovakvo radno mesto, a da prethodno nema nikakvo policijsko iskustvo, niti je bio radnik MUP, za par meseci dobije čin majora, potpukovnika, pukovnika i prečicom zauzimaju strateške visoke nivoe rukovođenja u potpunosti ne poštujući Uredbu o karijernom razvoju? Uredba o karijernom razvoju i napredovanju propisuje opšte uslove za napredovanje, vremenski uslov za sticanje, stručnu obuku i stručni ispit, način i određenje zvanja. Uredba je fenomenalna. Doneo ju je i potpisao čovek koji je mislio o ovakvim stvarima, koji je želeo da uvede red u organe bezbednosti, a to je lično predsednik Aleksandar Vulin, ali ga njegovi saradnici ne poštuju. Takođe, govori da nema poštovanja Uredbe i da na ovakav način radnicima je potrebno, koji rade u ministarstvu, 10 do 15 godina staža da dođu na takva radna mesta, a nekima je potrebno dve nedelje ili dva meseca.

Poseban slučaj su već deficitarna radna mesta preko kojih se ulazi u MUP, a to su radna mesta za koje nije potreban konkurs. Predviđeno je da se na ta radna mesta zaista prime oni ljudi koji su stručni, obučeni u svojim poslovima, a deficitarni su u radnim mestima. Uglavnom se radi o radnicima sa srednjom stručnom spremom.

Zato vas pitam – koliko je lica, gospodine ministre, za protekle dve godine ušlo na takva radna mesta i vrlo brzo otišlo odatle na radna mesta policijskih službenika koja podrazumevaju određene beneficije i procedure za prelaske na takva radna mesta, kao što se događa sada da neko, kao što sam rekla, za vrlo kratko vreme od kuvara, spremačice postane major, kao i ko će snositi odgovornost za ovakav javašluk i nepoštovanje propisa?

Takođe ga molim da dostavi iznos troškova koje MUP plaća kao rezultat kazni i penala po osnovu dobijenih sudskih sporova, odnosno sudskih rešenja, a koje su dobili policijski službenici ministarstva koji su tužili MUP za nezakonita preraspoređivanja.

Ono što nas sve boli, dragi građani, to su pripravnost, uvećanje, prekovremenih sati. Ovakav vid stimulacije policijskim službenicima se dodeljuje na osnovu obima, složenosti zadataka. To je za policijske službenike koji se nalaze na terenu. Da se dostavi tačan podatak i iznos koliko su najbliži saradnici ministra Vulina uzeli na osnovu prekovremenih sati, vanrednih sati, za vreme dok su sedeli kući, odgovarali na telefone i koji je to obim poslova koji je zahtevao ovakvo uvećanje, kao i da se dostavi podatak o broju službenih vozila koji je korišćen. Živela Srbija.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre Vesiću i poštovani ministre Siniša Mali, neizmerno mi je drago što vas tu vidim jer se nadam da će moje obrazloženje možda i promeniti odluku, pa ćemo uspeti nešto da izmenimo vezano za ovaj amandman.

Naime, SRC „Makiš“ za koji su predviđena sredstva da se ulože u objekat za namenu i obuku policije nalazi se u delu grada koji je veoma frekventan i nalazi se u zoni Ade Ciganlije gde se kreće veliki broj ljudi.

Inače, pošto sam radila u Odeljenju, odnosno Upravi za obrazovanje koja je u svom sastavnom delu imala, Nastavni centar „Makiš“ je sastavni deo te Uprave, sama sam se nekoliko puta odlazila u gradske uprave upravo da bismo videli da li tu može nešto da se gradi.

Znači, SRC „Makiš“ je namenjen pripadnicima policije i njihovim porodicama, da dođu da se rekreiraju. Na tom prostoru takođe sam došla do saznanja, znači u našim gradskim institucijama, da se tamo ukrštaju sve moguće infrastrukture Beograda, i kanalizacija i struja. Oni objekti koji tamo stoje oni su nelegalni, nigde ih nema na mapi.

Zaista vas molim, gospodine ministre Vesiću, imate uticaja, takva vrsta namene uopšte nije dobra jer tamo treba da se obučavaju specijalne jedinice. Znate li vi šta znači obučavati jedinicu u gradskoj zoni, u centralnoj zoni gde dolaze policijski službenici. Dolaze sa svojim vozilima. Nemoguće je i ne izvodljivo.

Zaista vas molim da uvažite ovaj moj amandman i da ga preuredite i da novac koji je opredeljen za Nastavni centar, odnosno za SRC „Makiš“ bude preimenovan i da se usmeri na izgradnju i dogradnju kapaciteta u Nastavnom centru „Kula“ u Kuli.

To je idealan centar. Nalazi se na brdu Šolc izolovan od grada. Znači, za sve moguće obuke koje su potrebne policiji taj centar zadovoljava sve uslove. Tamo fali dosta sadržaja, dosta stvari da se poradi.

Zaista vas u ime svih policijskih službenika molim da uvažite moj amandman.

Neizmerno mi je drago što ste prisutni u momentu kada sam pričala o tome i nadam se pozitivnoj saradnji.

Samo da se zahvalim gospodinu Vesiću.

Zaista, ja sam i očekivala ovakvu podršku i ovakvo razumevanje. Slažemo se, to jeste sportsko-rekreativni centar i treba da ima isključivu namenu. Ali, molim vas, hajde da potražimo elaborat na osnovu koga je ovo predloženo, jer znam, dolazim iz institucije te, predviđeno je da tamo bude centar za obuku vodiča službenih pasa, pa čak i policijske brigade.

Znači, pomozite mi da rešimo taj slučaj. Ja se nalazim u Odboru za unutrašnje poslove i odbranu i zaista sam raspoložena, a vidim imate i vi volju, da to ostane isključivo sportsko-rekreativni centar za decu, za radnike policije, a ne za obuku kao što je ovde stavljeno. Hvala vam puno na razumevanju.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani budući ministri, poštovani budući poslanici, javljam se po povredi Poslovnika u članu 107. gde se kaže da je Narodna skupština dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Pre nego što bilo šta kažem, želim samo da vas upoznam ko sam. Znači, ja sam Slavica Radovanović, policijski službenik koja je 33 godine časno i pošteno radila u policiji i mnogo mi je teško ovde da slušam neke reči koje pričate o ljudima, o kriminalnim grupama, o iznošenju poverljivih podataka, da li je protiv nekog vođen neki postupak. To su isključivo poverljivi podaci.

U članu 12. Zakona o policiji stoji da policijski službenici rade samostalno u operativnim postupanjima. Svako onaj ko vam je dao podatak može da ostane bez posla.

U članu 169. se kaže da policijski službenici se ne mogu…

Tiče se.

Ne pričam o tvitu, pričam o iznošenju podataka, ali neću o tome.

Samo malo, molim vas, dozvolite mi.

Da.

Oduzimate mi vreme. Ali, zašto sam htela da kažem?

Kao policijski službenik 20 godina sam se borila… (Isključen mikrofon.)