Hvala.

Imam, naravno, pitanje za ministra Selakovića – da li će se izviniti i da li će uputiti reči izvinjenja za ovakvo objavljivanje fotografija i ovakvo etiketiranje narodne poslanice da laže? Nije mu bilo dovoljno što je dao izjavu na televiziji „Pink“ i vrtelo se na „Dnevniku“ ceo dan, nego je to i objavio na svom nalogu.

Istina je da u domu za stara lica postoji ovakva prostorija, ali ovu prostoriju ne koriste korisnici, ovo je prostorija koja se nalazi ispred čekaonice direktorke doma zdravlja. Znači, fotografije koje je ministar Selaković objavio zajedno sa vršiocem dužnosti direktora tog doma zdravlja su fotografije iz službenih prostorija, odnosno prostorija koje koristi doktorka, koje koristi direktor i koje koristi osoblje.

Ovo su fotografije, gospodine ministre, iz odeljenja G3 i G6. Ovako vam žive i ovako funkcionišu i rade korisnici tog doma za stara lica u Jagodini. Evo pravih slika. Vi ih niste obišli. Prema tome, da li ste saučesnik u ovakvim slikama? Da li ste saučesnik u prikrivanju ovakve istine? Evo kako su sklonjene stvari i kako se bacalo u domu kada ste vi došli. Evo kako izgleda krov koji ste popravili, u koji ste uložili ne znam ni ja koliko miliona. Ovo jeste toalet, ali iz G4, a ovo je toalet koji koriste ljudi. Znači, nije tačno, slikali ste vaše toalete, slikali ste vaše prostorije, slikali ste vaše uređene delove zgrade i delove staračkog doma.

Ovako, gospodine ministre, izgleda jedna terasa koju koriste korisnici. Ovako izgleda prekriveni kauč koji ste prekrili i slikali sa prekrivačima da biste prikrili starudiju. Ovako su sakrivene uništene stolice za vaš dolazak, da ne vidite. Ovako, gospodine, izgledaju terase na odeljenju G6 i G4. Ovako izgleda sledeća terasa. Pogledajte kako vam žive štićenici doma. Učestvujete u laži, a mene nazivate lažovom. Vi ste uništili jednu dobru priču i nešto što su građani i javnost trebali da vide. Ovo je gledao moj otac, ovo je gledala moja familija i svi su mi rekli – da li je moguće da neko ko je toliko godina proveo u policiji iznosi lažne podatke? Ja ne iznosim, ja sam školovana da ih pokažem.

Evo kako izgleda klima koju koriste. Ovako je, gospodine ministre, izgledalo dvorište iza kuhinje kada ste otišli da jedete pasulj iz porcelanskog tanjira koji korisnici ne koriste. Ovako su sklonjena vozila da ih vi ne vidite, a ono što je najvažnije, napravili ste, izgleda, tj. ne znam da li znate, ali vršilac dužnosti direktora doma zdravlja vam je napravio Potemkinovo selo.

Ovo su korisnici psihogerijatrije, 30 korisnika ovog doma je bilo sklonjeno i ovako su proveli nekoliko sati da ih ne bi ministar video. Jedno od mojih pitanja je – da li ministar zna da u ovom domu postoji odeljenje psihogerijatrije? Da li je ovaj dom licenciran da pruži uslugu ovakvim korisnicima? Da li ima lekare specijaliste i da li ovi ljudi imaju adekvatnu pomoć? Ovi ljudi su pod ključem. Oni ne vide belog boga.

Ovo je jedna od poruka koju sam dobila. Evo, građani Srbije, pogledajte i pročitajte, non-stop mi se javljaju ljudi čiji su rođaci korisnici ovog doma. Čak mi se javio i čovek koji je iz Vranja, čija sestra ima multiple sklerozu, koju ne može mesecima da vidi i koju ne može mesecima da obiđe, zato što jednostavno im mu dozvoljavaju da dođe i da vidi, a otac koji je star i koji ne može da se kreće, ne može čak ni da se popenje na taj treći sprat zato što lift ne radi.

Znači, ove fotografije će dobiti tužilac, ove fotografije će dobiti predsednik, dobiće premijerka, dobiće sve organizacije koje se bave ljudskim i manjinskim pravima.

Tražim od ministra da pod hitno sprovede nadzor i nalog da se direktor, odnosno vršilac direktora smeni, jer ga je možda doveo u zabludu i obmanuo, da ne vidi pravu sliku i pravo stanje ovakve slike.

Sada pogledajte ove dve slike. Prošli put nas je premijerka 10 sati, 20 minuta i četiri sekunde ubeđivala da živimo ovako i ovoliko je pričala, da je nama lepo i da ova država, i da Srbija… Mi, dragi građani, živimo ovako. Ovo je slika i prilika Doma za stara lica u Jagodini. Nije ova slika. Ovako žive predstavnici SNS, a ovako živimo mi.

Tražim odgovornost ministra za laži koje je izneo meni i za lažni prikaz Doma za stara lica u Jagodini.

Zahvaljujem se, predsedavajući, što ste mi omogućili danas da postavljam pitanja.

Prvo pitanje imam za ministarku kulture gospođu Maju Gojković. Da li će, kada, kako i na koji način reagovati na vređanje istaknutih glumaca koji se ovde nazivaju svakakvim imenima, naročito kada se koristi izraz da su glumci koji prestavljaju ovu državu i koji se takmiče na raznim festivalima i tako podižu rejting ove države, nazivaju šljamovima i drugim imenima? Kako i koje će se sankcije preduzeti prema osobama koje takve glumce, ničim zasluženo, nazivaju takvim imenima?

Zatim, imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova. Kako namerava da, nakon usvajanja nove sistematizacije, podeli rešenja onim policijskim službenicima koji su došli zajedno sa prethodnim ministrom Vulinom i tu ostali na visokim mestima, a zna se da nisu imali niti karijerno napredovanje, niti su ispoštovali procedure o karijernom napredovanju, odnosno razvoju, koji podrazumeva konkurse i kako će ih sada rasporediti, kao i kako će rasporediti, kakva će rešenja imati policijski službenici koji su izdejstvovali rešenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a otišli su zajedno u BIA-u zajedno sa ministrom Vulinom, iako imaju dugogodišnje karijere u Ministarstvu unutrašnjih poslova?

Zatim, na osnovu kog elaborata i koje analize se ponovo otvara srednja škola unutrašnjih poslova i da li je prilikom donošenja odluke da se osnuje srednja škola unutrašnjih poslova, da li su se konsultovali sa profesorima kriminalističko-policijskog univerziteta?

Takođe, pitanje za ministra - kada je poslednji put i ko postavljen na rukovodeće mesto strateškog nivoa rukovođenja koje se popunjava u postupku konkursa pred kadrovskom komisijom Vlade?

Takođe, imam i jedno pitanje za ministra za rad, socijalna i boračka pitanja, a to je sledeće. Od predstavnika i ljudi koji rade u staračkom domu, to je državni starački dom koji se nalazi u Jagodini, dobili smo ove skandalozne slike.

Pogledajte, dragi građani, u kakvim uslovima borave ljudi u staračkom domu u Jagodini.

Ovo su nenormalni uslovi. Znači, oni nemaju osnovne uslove za boravak. Znači, nameštaj je potpuno ruiniran, ne liči ni na šta, ne može da se sedi, ne može da se boravi.

Evo, pogledajte krevete na kojima oni leže i krevete na kojima se oni prebacuju iz sobe u sobu i to pod uslovom da lift radi.

U toj ustanovi lift ne radi već neko vreme, pa tako da bolesnici koji se nalaze, odnosno korisnici usluga koji se nalaze na poslednjim spratovima, nemaju nikakvu mogućnost da im se pruži bilo kakva vrsta nege, da im se dođe u posetu, odnosno da ti ljudi koriste taj dom na način na koji treba da koriste.

Evo, pogledajte kako izgledaju toalet u koje odlaze korisnici tih domova. Znači, takođe su uništeni. Njima tamo prokišnjava krov. Stavljaju se kofe da bi odlazili u toalet.

Za taj dom je već pisano i treba da se unapredi i treba da se nešto uradi, ali ono što je najvažnije to je, evo, pogledajte ako možete da vidite, dragi građani, u kakvim uslovima se tamo peru sudovi i iz kakvih posuda ti korisnici koriste hranu.

Naime, u tom staračkom domu nekada zna da po tri, četiri dana uopšte nema tople vode. Tamo se sudovi u kojima se koristi hrana i u kojima se kuva hrana, peru u hladnoj vodi, a sami znamo da hladna voda ne može da spere, niti može bilo šta da učini da bi se nivo higijene održao, ali ono što je najstrašnije, a to su, na primer, izveštaji od 18.4.2023. godine, gde se kaže – korisnici nisu okupani danima z ato što nema tople vode. Korisnicima se ne može pružiti osnovna higijenska nega, niti im se može pružiti bilo kakva vrsta pomoći, jer se taj dom starački, kažem, državni, nalazi u katastrofalnom stanju i tamo se zbog loših uslova i zbog lošeg tretmana i neadekvatnog tretmana, upravo zbog ovakvih stvari koje se događaja, vrlo često imaju i smrtne ishode.

Ono što je isto strašno, ako bi se obavestio član porodice da njihov korisnik nije u dobrom zdravstvenom stanju i da mu treba pomoć, tim članovima porodice totalno je zabranjeno da dođu i da posete svoje rođake koji koriste te staračke domove.

Znači, pozivam ministra za rad i socijalnu politiku da obiđe državni dom u Jagodini i da proba da pomogne ovim ljudima.

Hvala vam što ste mi dozvolili da pričam.

Hvala vam.

Ja bih povredu člana 107. i ovaj deo „kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica“.

Zaista smatram, gospodine predsedniče, da je van pameti pričati o našoj deci, spominjati naše sinove i naše porodice.

Kao neko ko je radio u policiji, ja zaista posedujem jako puno podataka i informacija, jer po prirodi posla slivaju se, intervenišemo, itd, ali imam jednu profesionalnu etiku i nikad neću spomenuti ni ko je vršio razbojništvo, ni ko je prodavao paštete, itd. Nije lepo da se koriste sinovi i da se spominje da su to neki razbojnici.

Isto tako, to ne treba da radi čovek kojeg mogu samo da pitam – da li je vaš sin ozdravio… (Isključen mikrofon.)

Hvala, poštovani predsedniče.

Za početak, imam pitanje za gospođu premijerku Anu Brnabić.

Ona je ovih dana u više navrata govorila da ovde nije čula nikoga ko daje konkretne predloge i mere za unapređenje postupanja svih slučajeva kada su u pitanju nasilje u porodici i vršnjačko nasilje. Ja želim da obavestim gospođu Anu Brnabić da je moj zadatak i da je moja velika želja i uopšte razlog zašto sam ovde, upravo te teme, da ja sve vreme od kako smo ovde, devet meseci, predlažem amandmane, predlažem konkretne mere, predlažem ustanove koje bi mogle da se unaprede kako bismo postupili bolje i sprečili ovakve situacije, ali ja ne nailazim ni na kakvu saglasnost, ni na kakvu podršku.

Isto tako, želim da je upoznam da sam četiri puta podnosila zahtev za sazivanje sednice Odbora za prava deteta i koristila sam pravo iz člana 71. Poslovnika da kao zamenica predsednika Odbora sazovem sednicu, kako bih iznela predloge, jer ih imam jako puno zahvaljujući svom iskustvu i zahvaljujući svemu u onom radu u Ministarstvu unutrašnjih poslova i svemu onome što je Ministarstvo uložilo u mene, da vidim kako se to radi i u drugim državama.

Tako da ja zaista molim predsednicu Vlade da se suzdrži od toga da kaže da ovde niko ne predlaže mere i da mi odgovori na koji način bi sve predloge koje ja imam mogla da plasiram i kako bi mogli da ih implementiramo?

Jedna od mera koju bih ja uvela u ovih 10 tačaka koje su predložene je da bih izbacila meru smanjivanja kazne sa 14 na 12 godina je mera a koja je najvažnija u ovom momentu, a to je odgovornost roditelja dece koja vrše vršnjačko nasilje. Ne može se ostaviti na milost i nemilost odnosno na odluku takvim roditeljima da li će da sarađuju ili neće, takvi roditelji moraju, pa čak i pod prinudom, biti dovedeni, sarađivati i raditi, a ne sedeti kući i buniti se, jer takvi problemi počinju još od vrtića. Naše vaspitačice nemaju pravo da kažu roditeljima da im je dete nasilno prema drugoj deci zato što se ponašaju vrlo neprijatno.

To je samo jedan od predloga, imam ih jako mnogo i mislim da bi bili korisni ako bi ovde bili svi solidarni i ako bih vas zamolila, po ko zna koji put, da izađemo iz političkih okvira i da razgovaramo na način na koji treba da unapredimo to i da ne vređamo više jedni druge.

Drugo moje pitanje se odnosi na ministra unutrašnjih poslova, koji je izjavio da će 1.200 policajaca koji ove godine završavaju u Centru za osnovnu policijsku obuku biti raspoređeni kao školski policajci, ako sam dobro čula. Ja znam nastavni plan i program u školi, to su momci i devojke koji izlaze sa određenim veštinama koje nisu dovoljne da se uđe u školu i da se bavi jednom tako ozbiljnom problematikom. To su deca koja uče razne ishode, nemaju poseban plan i program za rad kao školski policajci za postupanje u takvim situacijama, tako da lično smatram da nije svrsishodno da se 1.200 mladih i neiskusnih policajaca koji tek treba da prođu i pripravnički staž i nauče ubace u škole.

Drugo, svaka škola mora da ima i prvu i drugu smenu i ne može samo Beograd da ima školske policajce, mora da ima Srbija. Ja sam 2003. godine uspostavljala projekat školskog policajca i znam kako to izgleda i znam ko sve treba da bude.

Imam pitanje za Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici, Kliniku za psihijatriju, Odsek za poremećaj mladih i MUP – da li je ikada urađena bilo kakva analiza vršnjačkog nasilja, da li su se utvrdili uzroci, posledice, uspostavile konkretne mere i predlozi za prevazilaženje ovakvih situacija i da li su se ove institucije ikada sastale i napravile plan i program kako prevenirati i kako ići u susret ovakvim problemima? To je jako važno. Nije ovde samo stvar da policajac školski bude, to nije rešenje, to je samo jedna mera. Ja tu meru podržavam, ali policajac, kako sam pročitala u izveštaju ministra Gašića, „reguliše saobraćaj“. To ne reguliše školski policajac, to radi saobraćajni policajac.

Ako hoćemo da unapredimo bezbednost naše dece u školi, moramo da imamo i policajca i psihologa i pedagoga i defektologa, odgovornost direktora škole i odgovornost svih institucija.

Naša deca su naše najveće blago i zato moramo ozbiljno kao društvo da reagujemo. Sistem jeste zakazao, ali dajte, dragi poslanici, ovde da vas po ko zna koji put zamolim, hajmo da budemo složni, nemojmo da budemo politički orijentisani u govoru mržnje u ovom najtežem trenutku, prihvatite bar jedan moj predlog koji predlažem i dajte mi mogućnost da pričam kako da unapredimo, jer imam dosta iskustva u tome. Hvala.

Hvala, poštovani predsedniče.

Poštovani poslanici koji ste ovde prisutni danas u sali, moram sa vama da podelim jedno svoje iskustvo a to je da kada sam zaista ušla u ovaj parlament bilo je nekoliko obuka na kojima sam prisustvovala za početnike parlamentarce i verujte, rađena su neka istraživanja šta to građane najviše tišti. Zaštita životne sredine je bila po raznim istraživanjima drugo, treće, pa čak negde i na prvom mestu.

Zato smatram da je ova tema veoma važna i zaista mi je žao, a moram da kažem i skandalozno, da na ovakav jedan zakon koji se ovde raspravlja nema predstavnika ministarstava zaduženog za tu oblast, naročito nema ni ministarke, posebno što želim i građanima Srbije da objasnim zašto smo mi protiv ovog zakona. Ne protiv zakona, nego protiv načina na koji je ovaj zakon ušao u skupštinsku proceduru.

Znači, nakon javnog slušanja na kojem je predstavljen ovaj zakon, urađene su neke izmene koje, i suštinske su vrlo bitne, nisu ponovo vraćene na javnu raspravu, jer bi se tako ispoštovala zakonska procedura, nego su kao takve dostavljene ovde Skupštini na raspravu.

Te promene nisu promene koje treba da budu i koje su dobre, koje su pozitivne, i zato se mi zalažemo zaista da se ovaj zakon ponovo vrati na javno slušanje, kako bismo razgovarali i doneli odluku koju treba.

Znači, ponavljam, skandalozno je da nema predstavnika Ministarstva za ekologiju.

Kao neko ko je učestvovao u pregovorima u početku za pristup EU znam da je ovo poglavlje jedno od najtežih poglavlja, i za otvaranje i za zatvaranje i da najduže traje. Zato moramo da krenemo iz početka sa ovim zakonom, a ne da ga usvojimo.

Iskoristila bih priliku, kao što sam juče rekla, da zaista sa ponosom mogu da kažem da sam sticajem okolnosti deo svog života provela u Lazarevcu. U vreme kada je moj otac dobio službu u Lazarevcu, znam koliko je taj grad bio u procvatu i kako izgledaju kopovi, i kako izgleda, uopšte kako se tada država brinula o tom mestu i kako se, nakon što se završi iskopavanje rude, kako su se pošumljavali ti prostori i kako se gradio novi život.

Takođe, znam šta je značila sušara, koja je bila najveći zagađivač u tom kraju i zaista vas poslanike želim da upoznam, jer sam sigurna da većina vas ne zna da prvo odeljenje za nefropatiju, dijalizu, jedno među prvima koje je uopšte formirano u Beogradu, okolini, pa čak i u najvećem delu Srbije, u Lazarevcu, upravo zato što je Lazarevac bio grad koji se smatrao jednim od većih zagađivača.

Zato mi je jako žao zbog svega što se sada dešava u Lazarevcu. Žao mi je što će taj grad pustinjski grad za izvesno vreme i žao mi je što opet Ministarstvo za ekologiju nije tu da pričamo šta je trebalo uraditi i kako je trebalo taj grad unaprediti i pružiti mu mogućnost da nastavi dalje da živi, bez obzira što se ti kopovi, što se iskopavanja prebacuju ka Ubu. Drago mi je da je koleginica iz SNS pohvalila Ub, kako je Ub perspektivan, jer ja kad sam bila u Lazarevcu nije bio perspektivan, već je bio Lazarevac.

Zato kažem, vratiću se na to poglavlje za pristupanje EU koje nalaže taksativno šta treba da se uradi i na koji način treba da se uredi ova država da bismo mogli da uđemo u EU.

Mi moramo da vodimo računa o našoj zemlji i moramo da vodimo računa o našoj okolini, jer to ostavljamo za budućnost našoj deci.

Kao što sam rekla, kada se pregovara za ulazak u EU za ovo poglavlje koje je najteže i otvoriti i zatvoriti, nisam imala vremena da kažem da je i ovo poglavlje i ova oblast nešto što ovu našu državu će najviše da košta i najviše novca upravo za pregovaranje pri pristupu EU skoro odlazi i za ovo poglavlje.

Zato ja zaista vas sve molim da ponovo razmislimo da li je dobro, da li je pametno, da li je svrsishodno da izglasate jedan ovakav zakon koji će koštati građane Srbije i biće još jedan novi namet na vilajet.

Takođe, zamolila bih i gospodina Orlića da me ne prekine, da mi dozvoli samo par minuta, ja znam da ovo sada što ću reći nije tema uopšte ovog današnjeg dana i zasedanja, ali tiče se svih nas, a to je zamolila bih sve novinare, zamolila bih sve izveštače iz Skupštine i sve one koji dele na društvenim mrežama snimke iz Skupštine, posebno snimak, koji je objavljen da jedan poslanik spava, da prvo razmisle zašto se to desilo i da li je to bilo tako.

I žao mi je ovde što nema predstavnika PUPS-a, jer to što je objavljeno za poslanika koji je navodno spavao je sramota.

Kažem, trebalo je prvo raspitati se i videti šta se dogodilo, a ne, ružno rečeno, ali ismevati se jednom takvom događaju koji uopšte nije za ismejavanje i ne treba nikada da bude ni u jednoj emisiji i ne treba da bude ni na jednim novinama, ni u nikakvim komentarima ni novinara, ni građana Srbije. Hvala vam.

(Rodoljub Stanimirović: To su vaše novine.)

Htela sam da odgovorim gospodinu i molim vas, podržite takve izjave novinara. Nema veze koje su novine u pitanju, molim vas, podržite i kažite im da ne dobacuju, to je ružno ko god da je objavio.

Ja se zahvaljujem vama što ste mi dali reč i to sve „Nova S“ nije moja televizija i možda na moju žalost i novine, ali ja sam to pročitala i videla u „Blicu“ i videla sam u nekim drugim novinama. Tako da, ja ne kritikujem ni „Novu S“, ne kritikujem ni „Blic“, ne kritikujem ni jedne novine, samo ih molim da takav jedan događaj iz Skupštine ne treba da bude objavljen i komentarisan na takav način.

Vi dobro znate, gospodine Orliću o čemu ja pričam. Znači, nisam kritikovala ni „S“, jer sam to pročitala u drugim novinama. Ja vas molim, ja zaista imam jedan korektan odnos prema svima da se ipak moje reči ne spinuju i ne izvrću, da kažem narodski.

Poštovani, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama podnosimo amandman. U članu 25. stav 1. reči „četiri meseca“ zamenjuju se rečima „dva meseca“.

Obrazloženje je vrlo jednostavno – amandmanom predlažemo izmenu predloženog zakonskog rešenja koje je svrsishodnije, jer smatramo da se istim ne obezbeđuje postojanje postojećeg zakonskog okvira.

Imajući u vidu da se radi o komunikacijama elektronskim i uopšte kada se ulaže bilo kakva žalba, smatramo da svaki vid odugovlačenja može samo da šteti, a nikako ne može da koristi. Tako da smatramo da upravo po prirodi ovog zakona da se taj rok smanji na dva meseca.

Ono što zaista moram da kažem i nešto što me zaista ovih dana izuzetno frustrira i pogađa to je, svi znate dolazim iz jednog ozbiljnog sistema, iz sistema gde su se ljudi poštovali ma koliko se razlikovali, ma koliko imali različiti pristup i pogled na posao, na rad, na funkcionisanje, ovde se od prvog dana ljudi ne poštuju. Ovde se od prvog dana ljudi vređaju, i to na jedan najprizemniji način, sa potpuno neadekvatnim rečima i sa potpuno neadekvatnim poređenjima. Mi smo ovde narodni poslanici. Mi ovde treba da poštujemo jedni druge. Naše političke razlike ne trebaju da budu i razlog da jedni druge nazivamo imenima nekakvih životinja i da pričamo ružne reči.

Mene je jako pogodilo zašto smo mi nazvani ovde tifusarima, iz razloga što spadam u generaciju koja je gledala te filmove i generaciju koja je rasla na temeljima tih filmova. Gledali smo kako se razvija naša država.

Kad neko ovde, gospodine Orliću, iznese da mi podsećamo nekoga na tifusare, treba da snosi zaista posledice.

Pozivam Jugoslovensku kinoteku i Ministarstvo kulture da oštro reaguje na jedna ovakav istorijski film i poređenje. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, podnosimo amandman na član 55. i predlažemo da se posle stava 8. doda i stav 9, koji glasi da operator može da uloži žalbu na rešenje regulatora u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Smatramo da je ovo veoma važno, zato što se amandmanom predlaže izmena predloženog zakonskog rešenja, jer se tako utiče na poboljšanje postojećeg zakonskog okvira.

Imajući u vidu da regulator bliže propisuje načine i uslove zajedničkog korišćenja elektronskih komunikacija i mreža, nije definisano kako se na tako neku odluku može žaliti regulatoru, zato što operater ima pravo da koristi druge mreže i da koristi elemente mreže i drugih operatera i trećih lica.

Ono što bih želela da kažem a nemam nikako priliku ovde u ovom plenu, to je da sam ja dobar deo svog života provela u Lazarevcu. Žao mi je što ovde nema ministara nadležnih, ali mnogo dobro znam šta rudnik znači za Lazarevac, šta rudnik znači za Srbiju i šta taj rudnik znači za sve građane koji tamo žive. Ti ljudi žive za rudnik i žive od rudnika.

Prebacujući sada ovaj rudnik u deo akcionarskog društva, država će mnogo izgubiti i mnogo porodica će ostati možda bez osnovnih sredstava za život. Izgubiće se život Lazarevca. Lazarevac će uskoro, bude li se nastavilo sa takvom jednom nepopularnom politikom, postati grad koji više ni malo nije perspektivan i grad u kojem više život nije prijatan.

Imajući u vidu da je Lazarevac prigradska opština, dobar deo novca i sredstava Beograd crpi od tog Lazarevca. Zato u ime svog detinjstva provedenog u Lazarevcu i svih ljudi koji me ovih dana zovu, ja zaista molim državu da odustane od jednog ovakvog čina i ostavi rudnik da funkcioniše onako kako je funkcionisao.

Član 95. stav 1. menja se i glasi: „Svi privredni subjekti su u obavezi da omoguće svim krajnjim korisnicima uslugu besplatnog poziva prema brojevima iz opsega koji počinje brojem 116“. Tako da mi predlažemo da se ovim amandmanom, dodavanjem broj 19833 – pozivni centar za bezbednost dece na internetu, uvrsti u ove besplatne pozive, s obzirom na neophodnost obezbeđivanja sigurnosti i bezbednosti dece, zbog sve većeg broja zloupotreba dece na internetu.

Mislim da je suvišno da govorim koliko je ovo važan amandman i da je suvišno da govorimo koliko su nam deca žrtve nasilja na internetu. To je pojava koja uzima sve više maha i to je pojava na koju mi kao društvo treba da obratimo pažnju.

Ovo je jedan od načina kako možemo da pomognemo deci, a to je da imamo jedan besplatan poziv i gde bi ta deca dobila ili roditelji čija su deca žrtve na internetu jedan kvalitetan i pravi savet.

Ja vas zaista, dragi poslanici, molim da, nakon niza predloga koje sam iznela za zaštitu žena i dece, uzmete u razmatranje ovaj amandman i prihvatite ga. Suvišno je da spominjem da smo imali 13 ubijenih žena, na svakih 10 dana nam je jedna žena ubijena. Nasilje nad decom i nasilje nad ženama ne bira da li je neko opozicija ili pozicija. Nasilje u porodici je prisutno svuda i sva naša deca mogu postati žrtve nasilja na internetu.

Zato nemojte da vam bude žao i nemojte da sutra vam bude krivo zašto niste reagovali i zašto niste uradili nešto onda kada ste mogli, a možete sada da uradite mnogo toga tako što ćete prihvatiti jedan ovakav amandman. Ako se ovakvi amandmani i moji predlozi ne prihvate, onda zaista svaki put kada budemo imali ubijenu ženu, dete žrtvu interneta, dete žrtvu samoubistva zato što je žrtva na internetu, onda treba da se zapitate i da se zastidite zašto niste uradili, a mogli ste.

Poštovani predsedniče, hvala vam na reči.

Poštovani građani, u potpunosti podržavam amandman koji je izneo kolega Milivojević.

Samo bih se nadovezala da najoštrije osuđujem smenu dve tužiteljke zato što govorim iz pozicije policije i svi dobro znate gde sam radila i šta sam radila. Bojanu Savović poznajem direktno i poznajem je lično. Bojana Savović je sa mnom radila silne edukacije za nasilje u porodici, da nam se ovo ne događa i da se ne pitamo koja je sledeća. Bojana Savović je uvek govorila da su policija uši i oči tužilaštva. Samim činom oduzimanja ovakve jedne važne funkcije i smenjivanjem ovakvih tužilaca vi ste drugovi koji odlučujete o tome, a posebno Nebojša Stefanović sasekli ruke policije. Sati, dani, noći provedeni u radu na ovakvim predmetima ne znače više ništa. Policija ne može da radi bez saglasnosti tužilaštva zato što je ovde tužilačka istraga.

Osnovni postulat na kome se zasniva rad policije – zaštita građana i njihove imovine, a mi, dragi građani, ako smenjujemo tužioce koji pomažu policiji, rade u policiji, mi nećemo biti zaštićeni, jer bez ovakvih tužilaca policija ne može da radi.

Takođe, poštovani građani Ćuprije, želela bih da osudim najstrašniji tviter post koji je jedan od poslanika okačio na svom nalogu zato što je rekao – građane Srbije, građane iz Ćuprije…

Koristim vreme grupe.

Da, i hoću da koristim vreme ovlašćenog.