Kao što je rečeno u načelnoj raspravi, jedan deo nadležnosti koji je vezan za predškolske ustanove preći će u Ministarstvo za obrazovanje i regulisaće se zakonom o predškolskim ustanovama. Dok se taj zakon ne donese, moraju ostati na snazi neki elementi iz Zakona o društvenoj brizi o deci, koji sada dolaze u nadležnost drugog ministarstva.
Kad smo to razgraničenje napravili, videli smo da se ne može raditi na izmenama ovog zakona, nego da su to, zapravo, finansijska prava vezana za podršku porodici i zbog toga se ovaj zakon tako i zove.
Kad je reč o dosadašnjim pravima, kad je reč o dečijem dodatku, po postojećem Zakonu o društvenoj brizi o deci, član 23. Zakona kaže: "Dodatak na decu pripada deci najduže do 19 godina života, ako su na redovnom školovanju." Znači, ako nisu na redovnom školovanju, ne pripada im ni do 19 godina života. Te dve stvari su povezane.
I najzad, ono što je takođe važno, to je da zaista postoji uverenje u našem Ministrstvu kad je reč o dečijem dodatku da to nije način, jer pravi način su zaista stipendije.

Samo bih skrenula pažnju na dve stvari. Treći stav kaže:  "Predškolskoj ustanovi u kojoj se organizuje posebna grupa za decu ometenu u razvoju obezbeđuje se naknada troškova po detetu u visini učešća korisnika u ceni usluge". To je, da kažem, nešto što verovatno za većinu ljudi nije razumljivo. Ako su deca teže ometena u razvoju onda se za njih organizuju posebne grupe. Tu se nadoknađuju troškovi tih grupa. Znači, to je nešto što je pod Ministarstvom za socijalna pitanja bilo i ranije.
Znači, sva deca koja su teže ometena u razvoju su ovim trećim stavom pokrivena. Što se tiče ovog dela, kako se to kaže u prvom stavu, prvi stav podrazumeva da se nadoknađuje onaj deo koji je korisnik plaćao u ceni usluge. Znači, za roditelja je to besplatno. Tumačenje pravnih službi je da se vrši nadoknada tog dela, što je jasno čim kaže - u visini učešća korisnika u ceni usluge; korisnik je, naravno, roditelj.

Gospodine Čoliću, ovo pitanje se uopšte ne reguliše ovim zakonom. Pitanje vaspitno - obrazovnog programa u godini pred polazak u osnovnu školu, u trajanju od tri sata dnevno u školskoj godini se ne reguliše ovim zakonom. Zato u obrazloženju piše ono što piše.

Ovo je važno da se kaže zbog korisnika - verovatno nisam bila dovoljno precizna. Znači, svi članovi Zakona o društvenoj brizi o deci koji se odnose na vaspitno - obrazovni program u godini pred polazak u osnovnu školu, u trajanju od tri sata dnevno u školskoj godini ostaju da važe dok Ministarstvo prosvete ne bude donelo zakon o predškolskim ustanovama i  ne bude preciziralo. U tom smislu sam rekla da ovaj zakon ne uređuje taj deo, pošto taj deo ostaje da važi, do njegove definitivne regulacije u okviru predškolskih ustanova.
U tom smislu to ne reguliše ovaj zakon.
(Poslanik Aleksandar Vučić traži repliku.)

Možda samo nekoliko stvari još jedanput da se naglase, zašto je ovo išlo po hitnom postupku, pošto je to jedno od pitanja koja su se postavljala. Da bi zakon stupio na snagu od 1. juna, da bi prava mogla da se ostvaruju, potrebno je vreme da se ljudi prijavljuju, a vi znate da postoji veliki broj korisnika i potencijalnih korisnika ovih prava, tako da mora da postoji odgovarajuće vreme. Ne može sve stupiti na snagu 1. juna i onda da počne odmah da se isplaćuje.
Druga stvar koju je važno naglasiti, bilo bi dobro da postoji veći broj mera, da postoje veća davanja, da su cenzusi povoljniji, ali postoje budžetska ograničenja i postoji nešto što je namenjeno za ovu oblast. Znači, ono što je bila namera Ministarstva, to je da se ta sredstva koja su na raspolaganju koriste na što efikasniji način i da dovedu porodice koje su korisnici ovih sredstava u što ravnopravniji položaj, koliko je to moguće. Hvala vam.

Poštovane dame i gospodo, pred vama je zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, čija je intencija da na jednom mestu reguliše ona pitanja koja se tiču te materijalne podrške.
Suštinski, jedna od osnovnih ideja koja stoji iza ovog zakona je da odvoji ono što su socijalne mere od onoga što su mere populacione politike. Naravno, tu postoji značajan broj davanja, koja su postojala i ranije u sistemu, u okviru Zakona o društvenoj brizi o deci i intencija je bila da se zapravo ono što su davanja porodicama sa decom, koja treba da budu vezana za njihov materijalni položaj, bude u potpunosti odvojeno od onoga što su davanja porodicama sa decom koja treba da regulišu, odnosno da utiču na podsticanje rađanja.
Suštinski, ovde je reč pre svega o četiri vrste mera. Prva je naknada za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. To je pitanje koje je regulisao Zakon o radu: Zakonom o radu je predviđeno da tri meseca traje porodiljsko odsustvo, i da je odsustvo radi nege deteta ono što je dopuna do godinu dana, a ovim zakonom se reguliše iznos te nadoknade i iznos te nadoknade je jednak u oba ta perioda, znači, iznosi sto posto.
Ono što je na određeni način različito u odnosu na dosadašnja rešenja, to je da je iznos limitiran sa pet prosečnih zarada u Republici i da se sada on ne razlikuje u zavisnosti od reda rođenja dece.
Drugo pravo koje je novo pravo, naziva se roditeljski dodatak. U stvari, moram da kažem da smo nastojali, imajući u vidu ono što je predviđeno budžetom za ovu godinu i što je bilo predviđeno uopšte budžetom za zaštitu dece, odnosno porodica sa decom, da u okviru toga izvučemo sve one mere koje je trebalo da imaju populacioni efekat (znači, oprema za novorođenčad, materinski dodatak, različiti iznos dečijeg dodatka u zavisnosti od reda rođenja deteta), smatrajući da ako se ta sredstva, koja su mala i koja se daju tokom dužeg vremenskog perioda, daju kao jedno davanje, jednokratno, mogu imati veći efekat, u smislu podsticanja rađanja.
Ja sam sigurna da ni vas, ni naše stanovništvo uopšte, gotovo da nije potrebno obaveštavati o tome kakva je naša demografska situacija i koliko je važno da se jedan deo mera usmeri i na podsticanje rađanja.
Dakle, roditeljski dodatak bi se davao za drugo, treće i četvrto dete, jer je zapravo podsticanje dece ovog reda rođenja značajno, kada se posmatra sa demografskog aspekta. Znači, rađa se još uvek dovoljno dece, kao prva deca u porodici, ali ono što bitno utiče na našu lošu demografsku sliku, ako tako mogu da kažem, to je nedovoljan broj dece koji se rađa kao deca drugog, a posebno trećeg i četvrtog reda rođenja u porodici.
Takođe, kad je reč o roditeljskom dodatku, pošto je to populaciona mera, on nije uslovljen finansijskim aspektom ili materijalnim položajem porodice, jer zapravo on treba da ima pre svega populacione efekte. Jedino što je ipak na određeni način trebalo da isključi one koji su najbogatiji, to je neka izuzetno visoka poreska osnovica, koja prelazi 12 miliona dinara.
Kad je reč o dečjem dodatku, on sada treba da ispunjava socijalnu funkciju, jednak je za svu decu, bez obzira na red rođenja. Ono što je takođe važno, to je da se do sada za dečiji dodatak moglo kvalifikovati samo na osnovu primanja iz poslednjeg kvartala prethodne godine i ta primanja su se poredila sa cenzusom.
Ono što je novo i što smatramo da je dobro, u ovom rešenju to je da sada apsolutno u svakom momentu možete da podnesete taj zahtev i da se vaši prihodi iz prethodna tri meseca, (znači, ne iz poslednjeg kvartala prethodne godine), upoređuju sa cenzusom.
Takođe je cenzus jednak za celu teritoriju centralne Srbije i Vojvodine.
Nema više manje razvijenih opština od onih koje su razvijenije, što takođe smatramo da je važno - pošto je iznos dečijeg dodatka takav da on pokriva samo elementarne potrebe deteta ili najelementarnije, onda nema razloga da se u tom smislu stavljaju u poseban položaj one opštine koje su manje razvijene i da tu cenzus bude niži.
Kada je reč o većim pravima u okviru dečijeg dodatka, veća prava, znači uvećan iznos dečijeg dodatka i bolje uslove za cenzus imaju deca bez roditeljskog staranja, a takođe i porodice sa decom koja su ometena u razvoju i porodice u kojima je samohrani roditelj prisutan kao jedini roditelj.
Ono što je, takođe, različito, to je da sada ovo pravo mogu da ostvare i hraniteljske porodice i porodice koje su usvojile decu, zbog toga što smatramo da je mnogo važno da što manje dece bude u institucijama i nastojaćemo da kroz što je moguće veći broj zakona stavimo ove porodice u povoljniji položaj u odnosu na onaj u kome su bile do sada.
Poslednje pravo se odnosi na naknadu roditeljskog dela cene za decu u predškolskim ustanovama. Znači, država bi nadoknađivala, to je ono pravo koje je postojalo i ranije u Zakonu o društvenoj brizi o deci, ali za one porodice koje imaju pravo i na dečiji dodatak, za siromašne porodice, nadoknađivala bi udeo u ceni boravka u predškolskoj ustanovi i to bi pravo važilo za decu bez roditeljskog staranja. Do sada je ono važilo za decu u institucijama, ali smatramo da je važno da to bude i za decu u hraniteljskim i porodicama koje su ih usvojile, i za decu ometenu u razvoju.
To je ono što ovaj zakon reguliše i što će, nadamo se, imati bolje efekte i da predstavlja korak napred u ovoj oblasti. Hvala.

Razlog zbog čega se zakon ne zove za materijalno ugrožene porodice, pošto jeste činjenica da su dva prava vezana samo za materijalno ugrožene porodice, je što postoji i onaj deo koji se odnosi na sve porodice, a to je roditeljski dodatak, znači za svakog ko dobije drugo, treće ili četvrto dete i što naknada porodiljskog odsustva nije vezana, naravno, za materijalni položaj.
Ideja je da se limitira iznos naknade sa pet prosečnih zarada i to je istovremeno regulisano da onaj koji ima preko pet prosečnih zarada ne plaća doprinose i to je nešto što je drugim zakonima regulisano. Znači, to je neka mera za koju se smatralo da je normalno da država bude ta koja će to nadoknaditi poslodavcu, a ono što je preko toga naravno ostaje na poslodavcu da tako neka izuzetno visoka davanja sam nadoknadi.
(Tomislav Nikolić: Replika.)

Samo još jednom da ponovim - da, rekla sam u obrazloženju da nisu u pitanju veća sredstva. Sada je pitanje  kako se sredstva koja imate na raspolaganju koriste. To je istovremeno i odgovor na pitanje zašto se neka prava ukidaju. Ne možemo u okviru postojećeg budžeta uvesti neko novo pravo koje predstavlja neko značajno davanje, a da se istovremeno zadrže druga prava u okviru sistema. Smatrali smo da je važnije, na primer, za majku koja je nezaposlena da prilikom rađanja drugog deteta dobije 50.000, prilikom rađanja trećeg deteta 90.000 dinara, nego da u toku godinu dana dobija materinski dodatak koji je neka manja suma. Znači, to je sada pitanje neke efikasnosti koju neka mera može imati i procene njene efikasnosti.
Pitanje vezano za materinski dodatak, zašto se on još uvek pominje, to je zbog toga što će ga, pošto zakon stupa 1. juna na snagu, oni koji su ostvarili to pravo pre 1. juna, ostvarivati dok im se ne iscrpi u toku tih godinu dana, tako da će to postojati kao plaćanje iz budžeta dok postoji osnova za njegovo isplaćivanje.

Ja bih odgovorila na neke primedbe koje su se, čini mi se, najviše pojavljivale ili su po mojoj proceni važne da se na njih odgovori.
Znači, mi smo zaključili da, prema Zakonu o ministarstvima, postoji deo Zakon o društvenoj brizi o deci, a odnosi se na predškolske ustanove, koji će sada preći u domen nadležnosti Ministarstva za obrazovanje. Ono što je preostalo, a što je u nadležnosti ovog ministarstva. Smatrali smo da bi bilo pretenciozno da se nazove zakonom o društvenoj brizi o deci, pošto bi on onda morao da pokriva neuporedivo veći broj oblasti. To je bio motiv zbog čega je ovo zakon o finansijskoj podršci, jer obuhvata one delove koji predstavljaju finansijsku podršku porodicama sa decom.
Kada je reč o populacionoj politici, naravno, jasno je da u razvijenim zemljama postoji takođe veliki problem sa natalitetom, ali isto tako je iskustvo pokazalo da su one zemlje koje su imale mere populacione politike, koje su pokušavale da se nose sa tim problemom, usporile pad ili su zadržale nivo fertiliteta, a nije došlo do njegovog tolikog sniženja kao u onim zemljama koje nisu imale mere populacione politike, pa su čak neke od tih zemalja uspele i da vrate stopu ukupnog fertiliteta na nivo prostog obnavljanja stanovništva, kao Švedska na primer.
Dakle, problem bele kuge je ogroman i on se, kao što sam u uvodnom delu rekla, nikako ne može rešavati samo materijalnim podsticajima, ali pošto je ovo zakon koji se bavi materijalnim podsticajima, onda je taj deo i obuhvatio.
Najzad, još jednom da kažem, naravno, bilo bi jako dobro da možemo da imamo veća davanja i da zadržimo sve ono što su bila davanja predviđena prethodnim zakonom, ali mi, kao što znate, kao ministarstvo imamo budžetsko ograničenje, a to je budžet koji je usvojen od strane ove skupštine i mi smo u okviru tog budžeta nastojali da napravimo nešto što je efikasnije, znači u datim ograničenjima.
Kada je reč o tome zašto ne prvo dete, dakle ako smo kao koncept imali da se odvoje mere populacione od mera socijalne politike, sa aspekta demografske situacije važno je ili je najvažnije da se podstiče rađanje drugog, trećeg i četvrtog reda, jer ono što analize pokazuju to je da nije problem, kada je reč o Srbiji naravno, nedovoljan broj dece koja se rađaju prvog reda rođenja, a da nažalost jedan deo populacije ostaje izvan odluke da rodi i da tu materijalni podsticaji ne mogu da daju rezultate, jer razlozi zbog kojih neki ljudi ne rađaju ni prvo dete nisu uopšte materijalne prirode.
Kada je reč o tome zašto ne pomognemo decu iznad 19 godina -mi bismo imali prostora u budžetu kojim bismo mogli to da podržimo, ali pošto nije bilo ni u prethodnom zakonu, onda nažalost oni koji su stariji od 19 godina, a bez obzira na to što su na redovnom školovanju, neće biti podržani kao ni do sada. Iskreno govoreći, pošto su to ljudi i pošto u stvari nisu deca, smatram da bi bilo mnogo značajnije da se oni podržavaju kroz stipendije, bez obzira da li je reč o poslovnim fondovima, o preduzećima za koja je važno da tu decu vezuju, koja će završiti fakultet i sutra se zaposliti; znači, da se kroz stipendije rešava taj problem, pre nego kroz dečiji dodatak koji, priznaćete, baš za nekog koji ima 25 godina, i da ga dobija, i nije baš nešto što bi bilo važno.
Najzad, ovo je jako važno da se precizira, kada je reč o naknadi troškova - znači, to je u stvari za onog koji je korisnik, za roditelja koji ima dete ometeno u razvoju, ono što bi on plaćao, to se nadoknađuje u potpunosti iz republičkog budžeta. Znači, nećemo nadoknađivati ono što opštine već po svojoj funkciji plaćaju, nego ono što je korisnički udeo cene, tako da je to za korisnika besplatno, ako spada u siromašnije porodice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, prvo bih htela da kažem da se moja jučerašnja primedba na kraju pre svega odnosila na to da smo zaista, umesto da razgovaramo o zaštiti maloletnika, juče mnogo, mnogo vremena proveli na nekim drugim temama.
Ono što lično mogu da kažem to je da mislim da je najveći dobitak iz svega ovoga to što smo otvorili mnoge teme, koje jesu problem i koje su zaista važne, i niko od nas ne može ovde da porekne da je droga problem, da je ušla u škole, niti iko pokušava to da porekne, da su problem sekte i njihovo delovanje, znači, da su problem sve one stvari koje su ovde iznošene.
Nadam se da niko neće poreći da baš ovde ne postoji ni jedan čovek kome nije stalo da se zaštite maloletnici. Ustvari, zato mi je žao što je jako mnogo vremena juče provedeno u razgovoru o nekim drugim temama. Znači, šta su razlozi zbog kojih je naše ministarstvo smatralo da ovaj zakon, ovako kako je predložen, nije bio za nas prihvatljiv? Prvi razlog je što primat u njemu imaju kazneno-pravne odredbe koje nisu usmerene ka maloletnicima. To je tačno. Ali, kazneno - pravne odredbe, koje su vezane za prekršajne postupke, neće dati rezultate, po našem uverenju, na isti onaj način na koji ne daju rezultate ili će davati rezultate na isti onaj način i u istoj onoj meri u kojoj daju one odredbe koje su već sadržane u krivičnim zakonima. Stoji jedan deo odredbi koje ovaj zakon reguliše, a koje neki drugi zakoni ne regulišu.
Pre svega, sada ću da pokušam da odgovorim na taj deo koji se tiče regulisanja nekih stvari koje ovaj zakon predviđa da se regulišu. Za mene je to, pre svega, pitanje sekti, koje se ovde puno puta otvaralo. Na tu argumentaciju ću odgovoriti samo jednom primedbom, a to je - da li mi možemo da dozvolimo da se jednom zakonskom odredbom zaštite maloletnici od delovanja pseudoverskih ili pseudoisceliteljskih zajednica, a da se njihovo delovanje ne sankcioniše kada je reč o celokupnom delovanju? Drugim rečima, sutra ću se takvog delovanja plašiti, kao i svi mi, i kad naše dete bude imalo 19, 20 godina. To je jedno pitanje koje je neregulisano, suštinski neregulisano ili nedovoljno regulisano. Gotovo sva ova druga pitanja su regulisana krivičnim zakonima.
Ono što mislim da svima nama treba da ostane kao pozitivno sa ova dva dana zasedanja, to je da bez obzira što sigurno socijalno - ekonomski ambijent utiče i što sigurno utiče položaj porodice, postoje očigledno još neke dodatne stvari koje su važne i o kojima svi mi treba da vodimo računa, a koje se odnose na ono što se dugoročno razvija i što se ne može zakonom regulisati, ali može našim pojedinačnim aktivnostima. To je edukacija, to su one aktivnosti koje mogu da angažuje mlade na drugi način i da ih preusmere, a ne da budu izloženi svim ovim negativnim uticajima. Ako uspemo bar delić toga da ponesemo, kao utisak sa ovih sednica, u naše lokalne sredine i da kao rezultat svega ovoga organizujemo neku akciju, onda ova dva dana neće biti izgubljena. Hvala.

Kada je bilo reči o tome da zakon pre svega kaznama pokušava nešto da reši, mi nismo ni govorili o tome da se te kazne odnose na maloletna lica, nego prosto da je to samo jedan deo priče. Inače mi se čini, a nisam pravnik, pa se izvinjavam ako upotrebim neku pogrešnu terminologiju, čini mi se da zaista nismo dovoljno ubeđeni ili bar jedan deo poslanika i da postoji razlog da se kaže tačno, gde su precizno neke od ovih odredbi definisane već u zakonu. Vi ste pomenuli odredbu koja se odnosi na pornografske spise. Znači, postoji Krivični zakon SRJ, koji kaže, ko proizvodi i prodaje, rastura javno pod naslovom "proizvodnja i rasturanje pornografskih spisa", javno izlaže radi prodaje ili nabavlja spise, slike ili druge predmete kojima se teško vređa moral, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Kada je reč o alkoholu, kada je reč o drogama, ne bih želela da se stekne utisak, makar i kod jednog dela poslanika i jednog dela publike.
Zaista je važno da znamo da je ovo regulisano već postojećim zakonima. Ne bih htela da se stekne ili da bilo ko stekne utisak da Vlada smatra da ne treba da se sankcioniše to što neko rastura drogu. Znači, Krivični zakon SRJ, ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili psihotropnih supstanci ili mu daje opojnu drogu itd., kazniće se zatvorom od tri meseca do pet meseci. Ako je delo učinjeno prema maloletniku, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do 10 godina. Znači, sada se postavlja pitanje, da li je primerenije ono što su novčane kazne u zakonskom predlogu koji se ovde predlaže ili su primerenije ove kazne. To je isto nešto što je tema. Za mene je ovo primerenije. Možemo naravno o tome razgovarati.
Kada je reč o oružju i municiji, "Službeni glasnik" RS, Zakon o oružju i municiji, odobrenje za nabavljanje vatrenog oružja neće se izdavati maloletnom licu. Takođe, postoje kazne koje se na to odnose. Kada je reč o služenju alkoholnih pića maloletnim licima, Krivični zakon Republike Srbije, ko u ugostiteljskoj ili nekoj drugoj radnji u kojoj se prodaje alkoholno piće posluži maloletno lice koje nije navršilo 16 godina žestokim akoholnim pićem ili ga posluži drugim alkoholnim pićem u količinama koje mogu da dovedu do opijanja tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 6 meseci.
Zakon o javnom redu i miru, "Službeni glasnik" Republike Srbije, ko se kocka sa maloletnim licem ili ustupa prostorije ili na drugi način omogućava kockanje maloletnom licu, kazniće se zatvorom do 60 dana. Roditelji ili staralac maloletnika koji izvrši prekršaj takođe podležu sankcijama. Znači, postoje zakoni, a ne bih htela da ostane ni trunka sumnje da odbijanjem ovog zakona mnoge stvari ostaju neregulisane. Postoje odredbe koje štite i kada je reč o drogama, i kada je reč o oružju i kada je reč o pornografskim sadržajima, a ostaje otvoreno pitanje sekti.
Kada je reč o tome zaista nisam siguran ni ubeđena da zakon o zaštiti maloletnika ovo pitanje treba da reguliše. Mi smo razgovarali, a neko od poslanika je ovde pomenuo, čini mi se juče, šta je sa drugim delovima populacije, a kada je reč o sektama. Da li su to samo zaista maloletnici? Neko je od poslanika čak pomenuo ovde da je jedan roditelj ne znam šta učinio pod uticajem sekti svom detetu. Onda dajte, ako je to toliko ozbiljno pitanje, da vidimo na koji način to treba da se reguliše.
Očigledno da nije dovoljno da se reguliše samo na ovaj način. Čini mi se samo da je važno da mi ovde jasno kažemo još jedanput sa strane našeg ministarstva i Vlade, da mnoge ove odredbe zaista postoje, da su one već u Krivičnom zakonu i na odgovarajući način, a i ja čak mislim, a to je naravno pitanje, a sada može biti i različitih stavova, da su zatvorske kazne za mnoga od ovih dela daleko primerenije. Samo novčane kazne ne bi bile primerene, a naročito kada je reč o drogi, oružju itd. Hvala.

Znači, moguće je da ove odredbe mogu predstavljati dopunu nekih odredbi koje već postoje. Prvo sam htela da istaknem da kada govorimo o tome da Vlada ili DOS, koji će kako vi pretpostavljate glasati protiv ovog zakona, da to ne  znači da mnoge od ovih stvari već nisu regulisane, možda ne potpuno, ali su one dobrim delom regulisane. To je dodatni  problem sa ovim predlogom zakona, što ima dosta stvari koje su relativno neprecizne. Vi kažete - noževi, bokseri. Ovde stoji - davanje ili nuđenje oružja, rasprskavajućih materija ili otrova i otrovnih materija. Čak i ako bi ovaj predlog zakona trebao da predstavlja neko preciziranje, onda bi, po našem uverenju, morao i on sam da bude mnogo precizniji.

Moram da kažem nažalost, dozvolićete mi, trudila sam se u prethodnim zasedanjima da ne budem lična i da ne iznosim svoje lične sudove, moram da kažem da mislim da bismo mnogo više postigli na temu zaštite maloletnika da smo sredstva koja smo danas utrošili u ovom zasedanju usmerili na neke od programa za zaštitu, da smo sve ovo vreme koje smo proveli raspravljajući o ovoj temi, a u stvari raspravljajući o mnogim drugim temama, prepustili na televiziji da se govori o drogi i o uticaju droge, pogotovo što je najveći broj ovih krivičnih dela zaista rešen u krivičnom postupku, a za mene lično, a mislim i za mnoge od vas  bi bilo mnogo važnije da smo proveli to vreme sa našom decom ili barem deo tog vremena i da smo na taj način mogli da ih zaštitimo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, rekla bih da valjda kod svih ovde pojedinačno ne postoji dilema da treba bolje i potpunije da zaštitimo decu i maloletnike. Mislim da se u tom smislu uopšte ne sporimo. Neću govoriti o dobrim stranama ovog predloga, zbog toga što smo ga kao Vlada odbili. Neka mi ne zamere predlagači što o dobrim stranama neću govoriti, već ću pokušati da obrazložim zašto mi nismo smatrali da je ovaj zakon ovako kako je postavljen prihvatljiv. Pokušaću da se pozovem na gospodina Nikolića, da bih bolje objasnila zašto nismo prihvatili ovaj zakonski predlog u ovom obliku. On je rekao nešto što mislim da bi svima moralo da nam bude važno i što nam je svima važno, znači da treba da podržimo porodicu, da u njoj budu zdravi i porodica i deca.
Ono oko čega ovde može nastati spor, odnosno drugačijim mišljenjem koji je to način da se podrži porodica, da u njoj budu zdravi i porodica i deca, odnosno onako kako mi koncepcijski smatramo, a to je da je baš ovaj izraz - podržati porodicu, više podrazumeva formulisanje mera koje će zaista značiti podršku porodici. Dakle, u najmanju ruku ovaj zakon, odnosno zakonski predlog je u tom smislu nekompletan. Ono što mi zaista smatramo da je od odlučujuće važnosti, a to je da se ojačaju sve one službe u društvu, koje zapravo rade sa porodicom i sa decom.
To podrazumeva mnogo veći rad sa vaspitno zapuštenom decom, sa porodicom u krizi, sa porodicom koja ima problema u funkcionisanju, mnogo veći rad na edukaciji roditelja, na edukaciji dece, na edukaciji edukatora, jer ako pogledamo šta je ono za šta ja smatram da govori u prilog ovakvog koncepcijskog nastupa, to je da većina ovih zakona odnosno odredaba je već regulisana u pojedinačnim zakonima. Znači, postoji kazna, a vi ne možete maloletnom licu na primer da izdate dozvolu za nošenje oružja. Znači, to je već sprečeno kroz zakon. Postoji jedan broj ili koliko sam upoznata, veći broj odredaba, koji već sankcionišu možda na neki drugi način ovakvo ponašanje. Te odredbe postoje već 7-8 godina, kako koja, i one očigledno nisu dale dovoljan rezultat.
Znači, za mene se kao osnovno postavlja pitanje da li sve to treba na neki način da sve te odredbe skupimo na jedno mesto, da ih možda dodatno preciziramo. Ili je zaista potrebno da pokušamo koncepcijski, na drugi način da se nosimo sa ovim problemom, jer je očigledno veliki problem, problem koji je rastao i koji je dostigao zaista zastrašujuću dimenziju. Na kraju, koliko sam shvatila, postoje i tehnički razlozi zbog kojih se ovakav zakonski predlog ne bi mogao usvojiti, jer bi se morao sa svim ovim drugim zakonima usaglasiti. Samo bih rekla koji su to zakoni, koji regulišu, odnosno sankcionišu većinu ovih odredaba. To su Zakon o javnom redu i miru, Zakon o oružju i municiji, Zakon o igrama na sreću, Zakon o okupljanju građana, Zakon o prekršajima, Krivični zakon i tako dalje.
I najzad, kada ne bi bilo ove koncepcijske razlike, treba reći da pojedini članovi ovog zakona nisu do kraja i precizno definisani, tako da bi se na njima moralo raditi. Znači, šta podrazumeva učešće u manifestacijama komercijalno propagandnog karaktera, a pretpostavljamo da mi sada ovde možemo da kažemo preciznije šta to podrazumeva. To bi se isto moralo regulisati zakonom, ukoliko bi on trebalo da proizvede određene pravne sankcije. Toliko. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, ovo je poslednji zakon iz ove oblasti, koji se menja samo utoliko što se promenilo ono što se promenilo u oblasti rada, a to je šta je zarada. Videćete da je, kao i u prethodnom zakonu, ovde ugrađena dodatna sigurnost, u tom smislu što se za tri meseca, za juni, juli i avgust, sva ova davanja indeksiraju troškovima života. Onda ćemo moći, na osnovu realnih podataka, da vidimo da li su ove procene bile dobre. Ukoliko se ispostavi da se nešto dogodilo sa procenama, mi ćemo onda biti u situaciji da promenimo ove zakone ponovo, kako ne bismo slučajno došli u situaciju da se iznosi davanja smanje.
Htela bih da vas zamolim da obratimo pažnju na član 7, odnosno da možda još jednom objasnim zašto ono što se odnosi na cenzuse ovde piše da će se primenjivati tek od 1. oktobra. Zato što se na bazi kvartalnih podataka utvrđuje sve ono što su primanja porodice i onda je čist kvartal u kome ćemo imati bruto iznose primanja. To su juli, avgust i septembar, tako da se ta tačka onda primenjuje od 1. oktobra. To je razlog zašto član 7. izgleda ovako kako izgleda.
Znači, još jednom bih htela da naglasim da su proračuni izvršeni na bazi informacija koje su bile dostupne, na osnovu podataka koje smo dobili iz Ministarstva finansija, da ono što je neto, da je to manje nego ono što je bruto, pa se zbog toga procenti menjaju, a da smo ugradili indeks troškova života kako bismo bili sigurni da ta davanja neće da se smanje. Naravno, kao i za ove druge zakone, postoji dosta razloga da se ova zakonska rešenja unaprede, da se neka promene, da se možda naglasci zaštite pojedinih grupacija promene. Međutim, to je nešto za šta, kao što sam i ranije isticala, postoji jedan redosled promene zakona. Suštinske promene ili poboljšanja ovih zakona sada nisu na redu. Ovo su tehničke izmene zbog promene u poreskoj politici, zbog promene principa formulisanja zarade. Hvala vam.