Čini mi se da se ovde brkaju dve stvari. Ako pažljivo pročitamo zakon, čije se izmene predlažu, znači ovaj član 1. ovde odnosi se na član 11. Zakona, kojim se ne definiše nivo davanja, nego se definišu cenzusi, znači, ko ima pravo, sa kojim nivoom dohotka, ko ima pravo na ovo materijalno obezbeđenje. Znači, svi proračuni koji su do sada pravljeni, pravljeni su kao da ovaj član 1. podrazumeva koliki je iznos prava. Ne, on se odnosi na to ko ima pravo, pa pošto su po dosadašnjem zakonu pravo imali oni koji su imali toliko i toliki niži dohodak od prosečnog, onda se taj procenat menja.
Ovo znači nije iznos davanja. To je jedna stvar koju bih htela da naglasim. Znači, to su izmene člana 11, koji definiše ko ima pravo, a ne koliki je iznos prava. Pošto je to tako, onda smo u članu 7, pomerili rok primene, da bismo mogli da utvrdimo ko ima pravo. Oni ljudi koji se prijavljuju 1. oktobra, znači na njih se primenjuje ova promena - šta je sada taj iznos zarade. Za one koji se prijavljuju 1. jula računaćemo neto zaradu, zbog toga što su oni u prethodnom kvartalu ostvarivali neto zaradu i oni idu po starom zakonu.
Propisi kažu - ti imaš pravo na osnovu toga kakva su ti bila primanja u prethodna tri meseca. Znači, nema vakuma. Mi nećemo da kažemo da se od 1. juna primenjuje ovo, jer bi to onda značilo da mi primenjujemo po principu bruto zarada za prethodna tri meseca kada bruto zarade nisu postojale, nego su postojale neto zarade. Zbog toga je to preciziranje i zbog toga se to razlikuje.
Vrlo je važno da shvatimo da se ovaj član 1. odnosi na cenzuse, pa onda ti cenzusi mogu da se primenjuju tek od 1. oktobra, zbog toga što su neophodna ta tri prethodna meseca kada postoji novi princip šta su zarade.
Što se tiče nivoa materijalnih davanja, moram da kažem, isto što je važno, da se shvati da je u postojećem zakonu suštinski dobro rešenje, taj iznos koji se daje porodicama se razlikuje zbog toga što su porodice u različitoj situaciji. Znači, jedne uopšte ne zarađuju, pa se njima daje puni iznos i praktično se puni njihov budžet potpuno, a drugima se daje razlika između onoga što suštinski imaju i onoga što je nivo materijalne sigurnosti, onako kako je definisan po zakonu, tako da se naravno to razlikuje od porodice do porodice. Neka porodica već ima nešto, a neka nema nikakva primanja, neka ima gotovo blizu tog nivoa materijalne sigurnosti, kako god ga definisali.
Inače, ono što bih još htela da kažem, to je da su ova akumulirana zakašnjenja isplaćena ovim porodicama, znači više tog duga nema, tako da bismo mogli da kažemo da ako gledamo sada striktno ovu godinu, prema tim porodicama će ići znatno veća sredstva zbog toga što su dobila ono što su bili zaostaci države prema njima, tako da bez obzira što su relativno, zavisi i od porodice do porodice, mala ta davanja, oni će ipak u apsolutnom smislu dobiti znatno više.
A nama ostaje da se nadamo da ćemo onda sledeće godine, ne zbog toga što im sada dajemo nešto što je zaostalo, pa na taj način oni dobijaju više, nego što ćemo moći i da zaista dajemo više, a nadamo se da će i privreda da se podigne na svoje noge. Ali, sledeća godina je sledeća godina. Znači, ono što sa sigurnošću možemo da kažemo ove godine to je da su oni dobili zaostala davanja, tako da je prema njima otišlo znatno više novca.

Obećavam da više neću govoriti. Mislim da je ovo prvi put da govorim nešto na konceptualnom nivou, jer zaista mislim da ćemo imati puno prilike i razloga da razgovaramo konceptualno. Ali, ovo je jedno otvaranje, prosto me je podstakao gospodin Nikolić.
Ono što smo mi zatekli i što u ovom momentu nisam mislila da je dobro da se menja, zatekli smo jednu situaciju u socijalnoj politici da su se značajno više štitile porodice sa decom nego generalno posmatrano siromašne porodice.
Pošto kod nas oni cenzusi za dečije dodatke, sem kada je reč o trećem detetu, znače da ih primaju siromašne porodice, postoji neki cenzus kojim se to utvrđuje ko ima pravo na dečiji dodatak, onda se postavilo pitanje, da li mi sad treba da idemo na neko pomeranje težišta ili možda neko vraćanje težišta. S obzirom da imamo to iskustvo da su u toku tranzicije porodice sa decom platile najveću cenu tranzicije, mi smo se za sada odlučili onako kako smo rekli.
Pretpostavljam da će doći na dnevni red i to da menjamo ove zakone na jesen, ali za sada smo se odlučili da zadržimo taj princip da se više štite porodice sa decom. Prema podacima koje sada imamo, povećava se broj. Kao što znate, juče sam govorila o tome, jednom godišnje se prijavljuju porodice za dečije dodatke i na osnovu kvartala iz prethodne godine, opet o njihovim prihodima, mi smo se odlučili da vidimo koliki će to sada biti broj porodica sa decom, pošto već vidimo da je on povećan. Očigledno je da su sa jedne strane prihodi krajem prošle godine bili relativno niski, a sa druge strane da je postojao, pošto su se isplaćivale dodatno obveznice, motiv da se neko prijavi, tako da pomeranja možemo da očekujemo kada budemo konceptualno radili suštinske izmene ovog zakona.
Ali, što kažu, dajte da vidimo sada koliko se povećao broj siromašnih porodica sa decom, prema podacima za kraj prošle godine. Da vidimo koliko ćemo te porodice štititi kroz dečije dodatke i da onda vidimo da li ćemo na bazi svega toga imati pomeranja u ovoj sferi. Da kažem - relativno brzo očekujemo, za mesec dana, da imamo sve te podatke prikupljene od opština, pošto je upravo završen proces prijavljivanja. Hvala.

Ja ću još jednom da pomenem da mere nisu restriktivne, znamo da će nivo socijalnih davanja ostati isti prva tri meseca, a onda ćemo proveriti, ako dođe do tog pada o kome govorite, mi ćemo promeniti te procente, da više o tome sada ne razgovaramo. Pitanje korišćenja decentralizovanih kriterijuma je jako ozbiljno.
Kada je ovaj zakon formulisan, svojevremeno, znam da nisu verovatno postojale takve razlike između opština, i to je pitanje koje, sasvim sigurno, mora da se reši u ovom periodu, i, da tako kažem, jedan od razloga zbog kojih je izdvojen i taj fond za jednokratnu pomoć je taj što računamo sa prelaskom sa decentralizovanog na korišćenje centralizovanih kriterijuma, pa će se onda pojaviti potreba za dodatnim davanjima, a pošto se, naravno, budžet pravi po postojećim zakonima, onda takve stvari nismo mogli da uključimo u ovaj razdeo. Ali smo baš iz tih razloga napravili u međuvremenu dodatne liste po opštinama (to ste verovatno imali prilike i da čujete), tako da sada znamo koji je to broj porodica, koji bi se zbog tog korišćenja decentralizovanog kriterijuma morao dodatno štititi.
Sada prikupljamo i njihove dodatne podatke. Vi ste tu u pravu, znači korišćenje decentralizovanog kriterijuma u ovakvim uslovima zaista nije primereno, jednostavno lako je razvijenim zemljama, koje nemaju toliko velike razlike između opština, pa i ona koja je najnerazvijenija, može sebi da omogući to, ali je to čitav drugi princip finansiranja i prihoda opština itd.
Ali, korišćenje decentralizovanog kriterijuma je definitivno nešto ka čemu u konceptualnom pravcu idemo.

Na invalide i borce ovaj se zakon ne odnosi, mi smo u procesu formulisanja novog zakona. U potpunoj smo konsultaciji sa svim boračkim organizacijama. Pozivamo ovom prilikom i vas da nam se pridružite, da taj zakon formulišemo tako da on što bolje reši ta pitanja. Hvala vam.

Naravno, moram da kažem da je jedini pravi način za izvlačenje iz siromaštva to da neko ima posao i da može da radi, tu ste potpuno u pravu. Nastojaćemo da se pomeramo, odnosno da imamo više elemenata te aktivne socijalne politike, možda da ne ulazimo sada u to neko preciziranje, šta to znači. Nemam taj podatak za decembar mesec ovde, ali se naravno on povećavao, tako da je poslednji za april, ako je reč o petočlanoj porodici, sada 2.954 dinara, taj maksimalni iznos. Ako se ne varam, to je ono što ste vi pominjali za decembar.
To je ono što će ostati samo ta tri meseca zbog indeksa troškova života, on podrazumeva da kada u maju mesecu se isplati poslednji prema prethodnom zakonu da se on realno održi. Znači, da se održi prema onome kako se svi troškovi života budu uvećavali i tako će se on održavati. Zato je predviđeno da on realno ostane isti, da ga cene ne bi ubile. Inače, znate da je rast cena na malo u stvari nepovoljniji i zato smo mi išli na indeks troškova života, jer u cene na malo mogu da uđu i mnogi proizvodi koji nisu za ugrožene kategorije od važnosti i zato smo izabrali indeks troškova života, da on zaista ne bi realno pao.

Znači, ne mogu da branim budžet u celini - to vam je jasno. Mogu da kažem ono za šta je naše ministarstvo predvidelo kao povećanje i zbog čega je taj budžet sada veći. Postoje dva osnovna razloga. Od 1. aprila je krenulo, prijavljuju se, a rekla sam juče, ne znam da li sam danas govorila, porodice koje imaju pravo na dečiji dodatak na osnovu situacije koju su imali u prethodnoj godini.
To je tako regulisano zakonom. Mi smo predvideli da će se broj tih porodica koje imaju pravo značajno povećati i, između ostalog, zbog toga, što je sve prema prethodnim prihodima i rashodima, znači ništa se u odnosu na one koji se prijavljuju sada ne menja, tako da je u tom smislu, bar tu, situacija jasna. Mi procenjujemo, a sada na osnovu ovoga što smo do sada uspeli da obradimo to se i potvrđuje, da će se taj broj značajno povećati.
Teško je sada proceniti koliko to znači da je njihova situacija prethodne godine bila teža. Sigurno je da će redovnost isplata takođe neke motivisati da se prijave, ali smo predvideli da će se broj tih porodica koje imaju pravo značajno povećati. U zavisnosti od toga kakva bude bila situacija sa našim obavezama u pogledu siromašnih porodica sa decom i dečijim dodacima, mi ćemo onda, kada budemo sada potvrdili tu našu hipotezu, ili se ispostavi da ih ima manje, što bi bilo dobro, kada budemo vršili ove suštinske izmene i ovog dela, moći da u tom iznosu promenimo nešto, kada je reč o socijalnim slučajevima.
Za sada ta situacija ostaje nepromenjena. To je razlog zbog koga je uvećana, kada je reč o budžetu. Pretpostavlja se da će broj porodica koje se prijavljuju za dečije dodatke, ponavljam na bazi situacije u prethodnoj godini, da će više njih imati pravo i da će više njih biti motivisano da se prijavi. Hvala.

Samo vrlo kratko. Znači, ove porodice takođe praktično automatski imaju pravo na dečije dodatke. Tako da pored ovoga dobijaju i kroz dečji dodatak, pa to nisu dve različite potpuno kategorije. Mislim, to je bilo tako i do sada su naravno imali pravo. To je jedna stvar. Druga stvar, ovo im je samo dodatna zaštita. Za tuđu pomoć i negu zakašnjenje je bilo 32 meseca, sada je 16 i očekujemo da ćemo moći da ubrzamo još i da ćemo ta zaostala plaćanja takođe eliminisati. Hvala.

Pošto je očigledno da se postavlja pitanje da li su ova davanja adekvatna, htela bih na dve stvari da ukažem. Nažalost, nemam taj podatak da je 1.700 dinara bio poslednji iznos materijalnog obezbeđenja za petočlanu porodicu, ali znam da je sada 2.900, ako imamo u vidu da je indeks troškova života 17%, koliko znam. Onda ćemo videti da ono u realnom iznosu nije opalo. Naravno, sasvim sam sigurna da vi to imate u vidu, postoje već 7, 8 godina brojne međunarodne organizacije, koje su do sada uglavnom davale za izbeglice, za raseljena lica, nakon bombardovanja, ono što su oni davali, a to znači posle 1999. godine.
Uključena su i većina onih koji su socijalno ugroženi, a bilo po osnovu paketa svetskog programa za hranu, bilo po osnovu narodnih kuhinja koje je otvarao Međunarodni crveni krst. To funkcioniše evo već treću godinu. Tako da je, pošto su socijalna davanja i po dasadašnjem zakonu bila izuzetno mala, pošto se prosečno u toku godine davalo po svega nekoliko meseci tih davanja u novcu, zapravo za većinu ove populacije do sada osnovni način preživljavanja bio je to što su dobijali pomoć od humanitarnih organizacija.
Njihova motivacija da se nađu na spisku socijalno, materijalno ugroženih porodica je bila, između ostalog, odnosno velikim delom uslovljena baš time što su onda imali pravo, kao lokalno ugroženo stanovništo, na tu pomoć. Znači, treba imati u vidu da se ta pomoć za sada zadržala i da pored onoga što sada mi redovno dajemo i svakako, ako ne uvećamo, onda u istom iznosu, da ta populacija ima i tu vrstu pomoći.
Pored toga, oni kao i do sada uglavnom imaju i oslobođenja, koliko sam shvatila i koliko mi imamo podatke, većina opština im daje i određene popuste kada je reč o plaćanju računa za komunalne usluge i za električnu energiju. Znači, pored onoga što je ovim mahanizmom predviđeno, u smislu direktnih davanja, pored toga što oni koji imaju decu, naravno da dobijaju dečije dodatke, ova populacija je, kao i do sada, znači, te mehanizme zaštite nije izgubila.

Raseljena lica imaju pravo na sve ono na šta imaju pravo i naši građani. Vi znate da postoji problem platnog prometa, ako se može tako definisati, između ostalog sa Kosovom i Metohijom. Inače, imali smo nekoliko isporuka kamiona, šlepera, humanitarne pomoći, koji su išli ka tom stanovništvu i moram da kažem da neki od njih nisu mogli da prođu. Tu postoje jako veliki problemi, oni krenu pa stignu donekle, pa ih vrate, to je izuzetno teška situacija i teško je da se ona kroz ovaj zakon ustvari može rešiti, ali to je nešto što jeste važno i što se ima u vidu. Hvala.

Znači, što se tiče tog obećanja, a meni će to izračunati i doneću vam u 14 časova, pošto znate da se noćas nije radilo, ali precizno je prikazano kako je to izračunato i izračunato je na isti način u svim zakonima. Znači, procenjeno je, odnosno na osnovu podataka u toku prošle godine zna se šta je bilo zarada, bruto zarada tadašnja, a sadašnja zarada, sva ta prava su stavljena u odnosu na tu zaradu, stavljena su u odnosu na neto, dobijen je koeficijent i taj koeficijent je primenjen.
Da bismo bili sigurni da se u ta tri meseca ništa neće dogoditi drugačije, mi smo rekli da će ta tri meseca biti indeks troškova života, pa će se videti da li je to tako ili nije tako. Na osnovu svega onoga što je raspoloživo bilo, mi smo to preračunali, pošto smo bili prinuđeni da preračunavanje izvršimo. Jedno, na osnovu čega je moglo da se preračuna, moglo je da se preračuna na osnovu prethodnog perioda, pošto budućnost možemo nešto da procenjujemo, ali se u to ne bih upustila. Znači, u tom smislu to precizno piše kako je preračunato i tu vam se ništa drugo ne može dati, ali ono što je važno, to je da onako kako bude pravo u maju, znači na osnovu postojećeg zakona neto zarada, to će se pravo održati, koje je u maju.

Tačno, stope doprinosa još nisu donete i to svima nama predstavlja problem, i meni isto koliko i vama, ali je naša krivica, ako se o krivici govori. Znači, to je ono što mi naravno moramo da donesemo, te stope doprinosa, a prošli put sam rekla da se preračunavanja još uvek rade i očito da to predstavlja problem, a za mene posebno što sam mislila da će se pitanje toga šta su neto, bruto zarade i osnovice razrešiti tamo gde one pripadaju, a to je u Zakonu o radu.
Nije mi bilo lako da pratim vašu računicu, naravno pošto ste vi izneli, kao što verovatno neće ni vama biti lako da pratite moju, ali mislim da će ovo biti lako da se prati u sledećem smislu, da ako pogledamo obrazloženje zakona i pretpostavke, odnosno istorijske podatke, od kojih su i jedan i drugi pošli da bi mogli da sračunaju ono što treba da sračunaju, videćemo da su i jedan i drugi, znači i socijalna sigurnost građana i o braku, koji nisam ponela, pošli od toga da je bruto zarada onako kako je računato u toku prethodne godine iznosila 5.387 dinara. Da bi se došlo do obaveza u ovim davanjima, da se ne bi promenile, onda je stavljeno u odnos šta je davanje i šta je neto i šta je bruto zarada. A, kada se određivalo u Zakonu o braku i porodici, ako pogledamo obrazloženje, videćemo da su date iste cifre šta je bruto zarada bila 2000. godine, a bila je 5.387 dinara. Na bazi toga su izvršeni svi preračuni. To je sve što mogu da vam kažem.

Vi ste, gospodine Nikoliću, potpuno u pravu. To je nešto o čemu sam više puta u javnosti govorila, mislim da su to prenosili i mediji. Znači, u dosadašnjem rešenju postoji taj problem koji se ne odnosi samo na ovo pravo, koje na različit način štiti porodice, u zavisnosti od toga gde one žive, i to je svakako jedna od stvari koje ćemo mi menjati.

Međutim, zašto se sada ne menja - pa evo, kazaću vam zašto: zbog toga što mi imamo nešto što smo proračunali pre, onda kada smo morali da preračunamo, kada se donosio budžet, kada smo proračunali šta su naše budžetske obaveze prema našim korisnicima. Da biste budžetske obaveze povećali prema jednim korisnicima, vi morate da ih smanjite prema drugima. Mislim da je to potpuno i do kraja jasno.

Mi ne želimo da ulazimo u obaveze, ako ne znamo da li te obaveze možemo da ispoštujemo. Da bismo znali koje obaveze, odnosno šta je ono što mora da se smanji, da bi nešto moglo da se poveća, mi moramo da posmatramo sistem u celini, i nadam se da se tu slažete. Jer, mi imamo jako veliki broj prava, koja se finansiraju iz socijalne zaštite. To nije samo ovo pravo na materijalno obezbeđenje porodice. Ono je najočiglednije. Kad vas neko pita - ko je zaštićen, vi najpre govorite o onima koji su socijalni slučajevi.

Mi imamo pravo na tuđu negu i pomoć, mi imamo hraniteljske porodice, gde se nalazi 2.000 dece bez socijalnog staranja, mi imamo 65 institucija, gde su deca bez roditeljskog staranja, gde su domovi za stare i domovi za mentalno retardirana lica.

Mi imamo centre za socijalni rad po celoj Srbiji, koji rade sa porodicama koje imaju problema u funkcionisanju, prilikom razvoda, sa decom koja imaju mentalnih problema. Postoji veliki pritisak. Juče smo govorili, ja sam sa jednim poslanikom razgovarala o tome da postoji potreba da se i hendikepirana deca dodatno zaštite, ako žive u porodici, pogotovu ako nam je vizija, a mislim da je to za sve nas važno, da nam bude što manje dece u institucijama, da se deca zadrže u porodici.

Kad je reč o hendikepiranoj deci, to nije samo pitanje materijalnog davanja, ali je pitanje i materijalnog davanja. Postoji veliki broj sada dodatnih prava i dodatnih potreba, koje bismo mogli štititi, ali da vidimo koja su sada ta prava. Juče sam sa jednim poslanikom o tome razgovarala i rekla sam - nama je veliki problem, mi sada pokušavamo to da procenimo, koliki je broj dece sa hendikepom. Znate, takvi se podaci u Srbiji ne znaju.

I dajte onda da vidimo, u okviru jednog koncepta, šta su nam prioriteti i da li su to deca sa hendikepom, da li je to, ako mi hoćemo da izmeštamo decu iz institucija u hraniteljske porodice, a institucije moramo da održavamo na ovom postojećem nivou, jer ih ne možemo sve odjednom ukinuti, znači, tu imamo te tzv. tranzicione troškove, koji znače prelaz iz jednog sistema u drugi.

Da li nam je to važnije, da deca koja su smeštena u institucijama, budu ipak smeštena u porodicama? Postoji mnogo otvorenih pitanja. Slažem se da je ovo jedno od pitanja koja su takođe važna i koja su negde u sistemu onoga o čemu mi razmišljamo. Sigurno je da treba ići u pravcu centralizacije. Ali, dok ne sagledamo sva ova pitanja, mislim, kao ozbiljni ljudi, mi nismo u stanju da kažemo sada kome treba dati prednost, ako nemamo podatke o tome koliko ima dece koja su hendikepirana, a nalaze se u porodicama, kojima treba neka dodatna zaštita. Mislim da takva deca zaslužuju zaštitu.

Znači, to je jedna mogućnost. Druga mogućnost je upotreba centralizovanog kriterijuma, koji nam je takođe važan. Treća mogućnost je - da li porodicama koje imaju, uopšte imaju decu, da li sada davati više nešto samohranim majkama?

To je čitav jedan sistem koji mi sada, ako poremetimo samo u pojedinim delovima, mi ćemo onda doći u veoma ozbiljnu situaciju. Iskreno da vam kažem, ono što bi se sada donelo, sutra bi se postavilo pitanje - zašto ne i ovi. Ima mnogo ranjivih grupa u našem društvu, ima mnogo ranjivih grupa u svakom društvu. Znači, da bismo mogli da vidimo sada gde treba da napravimo prioritete, moramo prvo da imamo jasnu sliku o tome kakve su potrebe, pa ćemo onda razgovarati o tome čije su potrebe veće.

(Predsednik: Vreme.)

Da li su veće potrebe vojnih invalida, ili su veće potrebe dece koja su hendikepirana, ili su veće potrebe dece koja su u instituciji ili su veće potrebe onih koji se nalaze u različitim opštinama sa različitim nivoom cenzusa. Naravno, mi ćemo, pošto je to zadatak Vlade, kada budemo imali sve relevantne podatke, izaći pred Skupštinu i imaćemo sigurno svoj predlog. Vi ćete sigurno imati priliku da date premedbe na taj predlog. Mi smo do sada već mogli nešto parcijalno da predložimo, ali mislim da parcijalno menjanje sistema može da nam nanese velike štete.

Vi sad kažete da je to mnogo mali iznos. Juče smo govorili o tome da treba da bude veća pomoć za opremu novorođenčadi, pa smo rekli da je to mnogo mali iznos. Govorili smo o dodatku za hendikepiranu decu, pa smo i tu rekli da je mali iznos. Znate, to su zaista vrlo ozbiljna pitanja. Mislim da to nisu pitanja gde bi čak trebalo da razgovaramo na način na koji se razgovara o nekim drugim pitanjima. Hvala.

Ovde postoji, čini mi se, delimično, nesporazum. Nije ovde samo problem kako će pojedinci dobijati u tim opštinama. To je samo deo problema. Postoji jedan drugi problem koji znači uvođenje u novo pravo, tako da nije moguće samo ovom preraspodelom. Kada bi to bilo moguće, onda bi to bilo u redu. Zato što nije samo iznos davanja vezan, nego je i stvar u tome da li imate pravo ili nemate, vezano za opštinu. To onda podrazumeva novo pravo.  Kada bi bilo samo ovo prvo, onda bi bilo moguće da se podeli i onda bi bila situacija jednostavnija. Ovako je komplikovanije. Znači, postoji tamo gde je nizak i oni nemaju pravo, zato što pravo zavisi od toga kakav je opštinski prosek. Hvala.

Znači, nemi smo u meri u kojoj sada isplaćujemo redovno ono što to pravo podrazumeva. Inače bih htela da kažem, postoji tu jedna neobična situacija, a to je da u stvari ova vrsta prava postoji na više tačaka u sistemu, da postoji definitivno potreba da se objedini u okviru jednog sistema i da onda ta davanja budu konzistentna.
Moram reći da je, takođe, ono što je davanje prema ovoj populaciji, pošto su ubrzane bile isplate, smanjeno sa 32 na 16 meseci. Moram, gospodine Nikoliću, da vam kažem da sam lično bila ministar koji je potpisao, meni je žao što see sve to kroz donaciju isplatilo, ali se isplatilo sa Švajcarskom i sa Vladom Velike Britanije. Ministarstvo zaostatke za materijalno obezbeđenje porodice dalo i mislim da to nije zaista centralno pitanje. Znači, važno je da su u ovoj godini ljudi dobili ono što nisu bili u mogućnosti da dobiju ranije i da će, zahvaljujući tome, u ovoj godini imati bolju zaštitu. Hvala vam.

Izvinjavam se što nisam bila ovde na samom početku. Sada bih uzela reč samo da kažem par stvari. Reč je o socijalnim davanjima, znači, prava se ne smanjuju, preračunato je da ono  što je nekada bilo neto, da je sada to udeo za bruto, s tim što smo mi u ovom zakonu predvideli, to ćete videti, u ovom članu 6. da se svaka tri meseca preko indeksa troškova života ova davanja usklađuju, da ne bi slučajno došlo do promene iznosa, realnog, onog što se dobija. U tom smislu, postojeća prava se sigurno neće umanjiti, a što kažu, imaćemo prilike da se pogledamo u oči posle ta tri meseca, pa da kažemo, ako se iznos onoga što se dobije umanji, mislim da ni za koga od nas neće biti problem da to konstatujemo, pa da onda procente, ako treba i promenimo.
Znači, ono što ove izmene i dopune apsolutno garantuju, to je da se postojeća prava prema zakonu neće promeniti. Kada je reč o tome, da li će porodice sa decom biti dodatno zaštićene, ukoliko se ostvari sve ono što smo predvideli u smislu boljeg priliva sredstava u budžet, mi smo u okviru Ministarstva finansija, ste sigurno prilikom usvajanja budžeta o tome razgovarali, predvideli fond za jednokratnu pomoć. Pošto znamo da su porodice sa decom u drugim zemljama u tranziciji zaista među onim grupama stanovništva koje su platile najveću cenu, mi smo predvideli da iz tog fonda, ukoliko se bude punilo na način na koji smatramo da će se puniti, znači, jednokratno, više puta u toku ove godine idemo sa dodatnim davanjima prema ovim porodicama.
To je objašnjenje, šta će se desiti ukoliko se, kao što mislimo da hoće, budžet bude punio na bolji način. Mislimo da ako je reč o većim davanjima, u skladu sa mogućnostima, da nas ništa ne sprečava da više damo, ako je u zakonu predviđeno i manje. U svakom slučaju, kada je reč o ovim izmenama i dopunama, ništa se neće promeniti. Hvala.