Samo bih htela da dodam jedno preciziranje. Znači, kada upoređujemo ono što je do sada davano u ovom domenu i ono što se sada daje, jeste, tačno je da je obim prava ostao isti ali, za razliku od prethodnog perioda, mi ta prava i isplaćujemo. Tako, u realizovanom budžetu udeo za ove namene će biti mnogo veći ako nastavimo da ih isplaćujemo onako kako smo ih isplaćivali ova tri meseca. Znači, redovno.
Jeste činjenica da se obim prava po zakonu ovim ne povećava, ali je i činjenica, vi znate, vi ste u Skupštini doneli obveznice da bi se rešio problem zaostalih dečijih davanja. Činjenica je da se to nije isplaćivalo. Ta prava jesu postojala, ali se nisu isplaćivala.
Znači, sada će u tom realizovanom budžetu udeo u strukturi onoga što su socijalna davanja, biti znatno veći, a inače mislim, i to je jedna dilema koja ostaje da se razreši, i nadam se da ćemo uspeti kada budemo sa kompletnim zakonom izašli, da ova prava kada se sagleda šta bi ona trebalo realno da nose i koji deo zapravo da zaštite, da bismo onda trebali sa indeksima i troškovima života uopšte da ih vezujemo, jer je to način da ona ostanu realno na tom nivou.
Mi smo to predvideli za ova tri meseca. Mislim da će to biti pravac u kome ćemo ih predvideti kada budemo radili kompletne izmene. Inače je ovo jedan jako osetljiv i obiman skup prava koja zaista moramo dobro izbalansirati. Prošlog puta sam rekla da zakon za suštinske izmene još nije na dnevnom redu po onom planu koji je vlada napravila, a nadam se da ćemo imati prilike da svi sarađujemo na izradi tog novog predloga zakona. Hvala.

Meni je žao što moram da se vratim na pitanje bruto i neto plata, odnosno šta su sada zarade po zakonu. Niste pažljivo izračunali, jer niste u tu računicu uračunali ono što je sada po zakonu zarada. Zato vam procenti nisu dobri. Evo, sada da kažem kako ste vi računali, a da vam kažem šta je sada po zakonu. Šta je po zakonu zarada, šta po zakonu sada ulazi u zaradu, po bruto principu - znači, ne govorimo  o osnovicama za oporezivanje, što je nešto drugo. Govorimo o tome šta je zarada.
U zakonu koji je donet prošle nedelje, zarada je sada ono što je nekada bilo neto zarada, plus ono što ste dobijali kao platu, plus topli obrok, regres itd. i plus porezi i doprinosi koji padaju na teret zaposlenog. To je sada zarada. A vi ste računali ovako - neto zarada je 4.000 dinara (da zaokružimo), pa ste na to dodali 100% opterećenja, znači neto na neto, pa ste na to dodali topli obrok, ali ste prvo dodali sva opterećenja. To ulazi u osnovicu za osiguranje, u osnovicu za osiguranje ulaze sva opterećenja, ali ne ulaze sva opterećenja u zaradu.
Znači, to su dve različite stvari. U ovu zaradu, sada, da bismo dobili ukupno šta je zarada, moramo pažljivo da čitamo u zakonu šta je sada zarada - zarada je ranija neto zarada, plus topli obrok, i regres, plus porezi i deo doprinosa koji padaju na teret zaposlenog, a vi ste dodali sve ono što pada na teret poslodavca, pa vam je zato sada ispala ta zarada, kako ste je vi formulisali, mnogo veća, pa naravno da onda ovi procenti daju druge računice.
Znači, to je razlika. Molim vas, imamo zakon. Nekoliko puta sam čitala šta je zarada sada. Kada tako računamo, dobićete drugu računicu. Sada izračunajte tako. Imamo "Službeni glasnik", pa to možemo lako da vidimo.
(Poslanik traži pravo na repliku.)
Pa nema ovde replike, morate prvo onda da izračunate ponovo, jer niste dobro računali.
A druga stvar, neće se smanjiti, jer smo za tri meseca predvideli da se indeksira troškovima života. Znači, možemo da govorimo o tome, da li je to malo ili nije malo, potpuno se slažem, možemo o tome da govorimo, ali ne možemo da govorimo o tome da će se smanjiti prema ovome, jer, predviđeno je čak i to da se za svaki slučaj indeksima troškova života u tom periodu indeksira, a onda ćemo da se pogledamo u oči, pa ćemo da kažemo šta je bilo. Hvala.
(Poslanik Radojko Petrić traži pravo na repliku.)

Pošto ste zamolili da vam odgovorim, mislim da to ostavimo za raspravu za vreme pauze i da uporedimo prethodni zakon koji ste vi doneli i sada ovaj, pa da vidimo. Sve ovo što ste vi čitali je predlog odredaba zakona čija se izmena predlaže.

Htela bih samo da pojasnim još jednom ako to izgleda nije jasno. Znači, na ovom poslednjem delu, gde kaže - pregled odredaba zakona čija se izmena predlaže, znači to su odredbe iz prethodnog zakona, u tim odredbama menjano je samo ono gde se pominje neto zarada.
Znači, ponovo smo usklađivali samo one zakone zbog promene prethodnih zakona. Tako, naravno, ima razloga da se razgovara o svim drugim elementima, ali oni sada nisu bili predmet promene. To je baš tako kako je bilo i u prethodnom zakonu. To isto se odnosi i na nominalne iznose koje precizira ministar. To je sve bilo i u prethodnom zakonu.
Sada, ovim izmenama, se menjaju ove odredbe a u tim odredbama samo ono što se vezuje za zaradu. Tamo gde je bila neto zarada sada je zarada i ti su procenti promenjeni. Tako, ima razloga da kritikujemo te druge elemente ali oni sada nisu bili predmet promene.
Druga stvar koja se odnosi na ono što ste rekli, jedino što mogu da tvrdim do kraja, naravno, pošto je to u Predlogu ovog zakona, to je sadržano u članu 6. Znači, da se realni iznos tih dodataka ostavi nepromenjen u prva tri meseca, jer smo ih predvideli da sa indeksom troškova života ostanu. Zato će on ostati realan, da se tako menja, znači ono što je porodica dobila u maju kao dečiji dodatak, isti taj iznos uvećan u meri u kojoj se uvećaju troškovi života, biće u junu, julu i avgustu.
Znači, to smo predvideli kao prelaznu odredbu. Zašto nismo do kraja ostali na indeksu troškova života? Zato što ako želimo da sačuvamo realnu vrednost onda prvo treba da preispitamo ono što ste vi govorili - šta je to što mi toj porodici pružamo, i da li je to što joj pružamo kroz ove zaštite, da li je to taj iznos ili neki drugi, ali naravno, to moramo da sagledamo i vezano za mogućnosti budžeta.
Onda možemo da kažemo da princip zaštite podrazumeva da ta porodica može to i to sa tim dečijim dodatkom, i onda to vezujemo za indeks troškova života, da bi to ostalo na realnom nivou. To je objašnjenje. Znači, ono što sasvim sigurno možemo da tvrdimo, to je da će zbog indeksiranja troškova života ostati realno taj iznos, i to stoji u ovom članu 6. Predloga zakona. Hvala.

Vi ste u pravu kada se to gleda tako. Stvar je u tome što je ovde pored toga što je promenjeno da nije više u pitanju neto zarada, nego zarada, nije više ni u pitanju neto zarada po zaposlenom u privredi Republike, nego je po zaposlenom. Tu,  kao što znamo, postoji razlika, niže je ono što je u privredi nego što je prosek. Tako da je ovde primenjen drugi koeficijent, nego onaj koji je primenjen u Zakonu o braku i porodičnim odnosima, a tamo plaćate od onoga što je vaše lično primanje. Znači, nema više privrede ili neprivrede. Znači, ta razlika uslovljava da u stvari odnos između tih koeficijenata bude različit.
Kažem, mi smo još ovde i dodatno se osigurali, da ta primanja ne padnu, sa ovim indeksiranjem troškova života, a da vam kažem, rekla sam, bićemo tu i u avgustu da se pogledamo u oči. Ako ove računice, a s obzirom da su pravljene na osnovu istorijskih podataka, nisu bile dobre, mi ćemo onda u zavisnosti od toga šta se bude dešavalo u ova tri meseca to promeniti. Znači, razlika je zbog toga što je ovde ranijim zakonom bilo u privredi, a ovo je sada uopšte, a znamo da je taj prosek takav.

Ovo su iznosi za dečije dodatke, koji su prema dosadašnjem zakonu iznosili, odnosno iznose za prvo dete 578 dinara, za drugo dete 723, za treće dete 867 dinara, a uvećani iznosi, za samohrane majke i za decu bez roditeljskog staranja, znači ono što je takođe dosadašnji zakon, a i ovaj sada, su 752 za prvo dete, 940 za drugo dete i za treće dete 1.128 dinara. To je, pretpostavljam, ono što ste želeli da čujete.

Ono što sam pročitala, to su iznosi ovih prava sada, a ono što piše u obrazloženju, to su iznosi prava koji su prosečno, koliko su ta prava prosečno iznosila u toku 2000. godine. To je sve bilo vezano za plate, je li tako, u zakonu je bilo vezano za plate. Kako su se plate menjale, tako se menjao iznos ovih prava, znači dodataka za decu, materinskih naknada itd. Znači, kada pogledamo koliki je bio prosečan iznos, evo, ovde to i piše - prosečan iznos materinskog dodatka za 2000. godinu, to je znači prošla godina, a ono što sam sada čitala, to su iznosi koji se isplaćuju sada.
Kada dođe novi zakon, znači u maju mesecu izračunava se prema dosadašnjem zakonu, znači u maju mesecu prema neto zaradama koje su u maju. I onda kažemo, a sada, naredna tri meseca ide prema indeksu troškova života, onda ćemo da vidimo još jedanput odnos bruto i neto, jer ovo sve što je računato, to je računato na osnovu prethodne godine, pa da se ne bi dogodio neki problem. Ali, ovi iznosi koji stoje u obrazloženjima, sada smo prešli na amandmane, to je sve prosek za prethodnu godinu. Ovo je sada ono što se isplaćuje.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Što nam ne dadoste za prošli mesec, nego za prethodnu godinu?)
Zato da bismo imali više meseci, da bismo taj koeficijent mogli da izračunamo. Moramo da primenimo neki duži vremenski period, a ne samo u jednom mesecu, jer bi se onda moglo dogoditi, a znate kakva je situacija u jednom mesecu kada nešto računate, uvek taj mesec može zbog nečega da bude izuzetan, pa da se onda ti odnosi ne odraze na onaj način, na koji bi oni, realno, u jednom dužem vremenskom periodu postojali.

Znači, ako se prava po zakonu nisu promenila, a ako se do sada nije isplaćivalo sve ono što su bila prava po zakonu, iako ne ulazim u razloge zašto, ali je činjenica da se nije isplaćivalo, onda će u ovom budžetu, kao što sam već rekla, za sada biti isplaćivano to na vreme. Nadam se da ćemo to tako uspeti.
Ja sam takav čovek, nikad ne kažem - čvrsto, dok to ne bude prošlost. Znači u tom slučaju, ako prava ostanu ista, pošto se u stvari do sada nisu isplaćivala, a sada se isplaćuju, onda je to mnogo više nego što je bilo. Koliko znam, u prethodnoj godini je bilo negde oko dve milijarde, a sada je predviđeno, ukoliko se sva prava redovno isplaćuju, da to više bude od 10 godina.
Isplatili smo za sada sve obveznice koje dospevaju ove godine. To je oko 17 miliona maraka. Planiramo da isplatimo prema ovim porodicama, i nadam se da ću vas o tome sa zadovoljstvom obavestiti kada to bude realizovano, ali mislimo da ćemo u avgustu moći da idemo sa još jednom dodatnom isplatom, tako da kada sve to stavimo ove godine, što iz budžeta, što iz donacija, ove će porodice dobiti višestruko više nego što su dobijale prethodnih godina. Hvala.

Mislim da se zna ko je nadležan. Prema tome, ako mu ne verujemo za plate, ne možemo mu verovati ni za indeks troškova života. Znači, ili verujemo ili ne verujemo u podatke.
Podsetila bih vas samo da su u prethodnom zakonu ta prava o kojima govorite za četvrto i svako naredno dete već postojala. Jer, kaže se ovako - trećim detetom iz porodice sa troje dece, u skladu sa ovim zakonom, smatra se treće i svako naredno dete u porodici iz opština sa negativnom stopom prirodnog priraštaja.
Nažalost, pošto se sada ništa ne uplaćuje za Kosovo, to je 97% opština u centralnoj Srbiji i Vojvodini, tako da to pravo, koje vi zagovarate, već postoji. To su takođe formulacije koje inače već postoje i koje mi već isplaćujemo onako kako je po zakonu.
Što se tiče tog čuvenog povećanja, prava se ne povećavaju ali se povećava ono što se isplaćuje zbog toga što do sada nije isplaćivano. Ako znamo da prethodne godine, nisam pouzdano sigurna da li su isplaćena tri dečija dodatka, ali proveriću pa ću vam sutra reći, cele prošle godine isplaćena samo tri dečija dodatka, a mi sada isplatimo 12 dečijih dodataka po istom zakonu i istim pravilima, da ne govorim šta su donacije. Sada govorim samo o budžetu. Znači, onda je sigurno da će ono što su davanja biti veće ove godine nego prethodne. Ako su prava nepromenjena.

Znači, ne govorimo o povećanju, govorimo o tome dosta. Kad je reč o planu, mi smo inače planirali da će se  broj porodica koje se prijavljuju za dečije dodatke povećavati po tom osnovu što, pošto ranije nije bilo isplata, onda nije postojala do kraja velika motivacija, možda ni za prijavljivanje, pošto vi znate da je prijavljivanje jednom godišnje, tako da, naravno, u tom periodu od godinu dana, moguće su promene, tako da je deo povećanja u planu predviđen i za to. Imaćemo relativno brzo priliku da vidimo, pošto je sada u toku to prijavljivanje, koje ide jednom godišnje.

Za neto zaradu, da ne moramo samo zbog prelaska sa neto na bruto ovoliko, znači rado bih zadržala neto zaradu da ne moramo samo zbog prelaska sa neto na bruto ovoliko da razgovaramo. Ali, pošto nema više tog pojma u zakonu, morali smo znači preći na zarade. Zarada je sada ono što je po bruto konceptu drugačije. Znači, ne možemo da ostanemo na principu neto zarade, jer više tog pojma nema u zakonu.

Mislila sam da nema potrebe da o ovome komentarišemo. Znači, nismo više u mogućnosti da neto zaradu tako formulišemo i to je problem. Zbog toga smo i predvideli indeks troškova života. Predvideli smo da se ne menja u odnosu na ono što je u maju, a onda ćemo izračunati, imaćemo crno na belo situaciju. Ako se bude dogodilo da ta računica nije dobra, mi ćemo proći kroz Skupštinu i, to obećavam ovde pred svima, te ćemo procente promeniti onako kako nas život za ta tri meseca bude naučio. To je i svrha  člana 6. ovog zakona. Hvala.

Pošto ima više amandmana koji se odnose na apsolutni iznos osnovica, ja bih samo ovom prilikom htela da kažem da većina tih amandmana predlaže da te osnovice u bruto iznosu budu manje nego što su sada važeće osnovice u neto iznosu. Pošto oni koji nemaju kod sebe najnovije odluke Fonda, koje se odnose na revalorizaciju, ja bih samo još jednom pročitala koje su važeće neto osnovice da biste videli da su one više nego ono što se predlaže u ovom i onim amandmanima koji se odnose na ovo.
Znači, sada su te osnovice, čitam po nivou kvalifikacije 1.705, 2.639, 3.137, 3.956, 4.260, 5.609, 6.266 i 7.586. Znači, koliko god se sporili oko visine osnovica nema osnova da one budu niže za bruto nego što su za neto važeće iznose danas. Još jednom samo da kažem da ste vi osnovice već usvojili u prethodnom Zakonu o radu i da je način socijalnog osiguranja jedinstven.

Znači, opet još jedno zaostalo pitanje, koje se odnosilo na Zakon o zaradama, i neto i bruto. Kada kažemo da pretpostavljamo da je 100 dinara neto plata i da su porezi i doprinosi još 100 dinara, znači da na 100 dinara imate 100 dinara opterećenja. To je opterećenje od 100%, da pretpostavimo zbog argumenta da je tako.
Ako kažemo - bruto plata, to je znači 200 dinara. Kolika su onda opterećenja? Znači, jedina razlika između bruto plate, nekada, i bruto plate sada je što se sada u bruto platu računaju topli obrok, regres, i sve one naknade, kako je definisano u Zakonu o radu i radnim odnosima. Meni je strašno žao što to nije raspravljeno u prethodnom zakonu, ali je to razlika. Znači, kada se kaže da je 12.000 dinara najveća plata za najviši nivo obrazovanja, ako se ne varam, osnovica je 12.700. Dakle, koliko god ste vi platili svog radnika sa najvišim nivoom obrazovanja, država kalkuliše da je njegova bruto zarada, ono što on vas košta, 12.700, i na takvu kalkulaciju primenjuje poreze i stope poreza i doprinosa. Da pretpostavimo da se isto kao i do sada, jer se isto kalkulativno računao bruto, i na bruto kalkulativno su se primenjivale stope poreza i doprinosa i dolazili ste do onoga što vi plaćate kao apsolutni iznos za poreze i doprinose.
Da pretpostavimo da ostanu iste stope poreza i doprinosa, kao što su sada po važećim zakonima. Ako je 12.700 dinara, to što mi kažemo, toliko vas bruto košta, znači sve kada platite, to vas kalkulativno toliko košta, onda je po važećim stopama poreza i doprinosa oko 8.000 ono što vi morate na ime poreza i doprinosa da izdvojite, s tim što, ako nemate para, vi ne plaćate porez, jer se porez plaća samo na ono što je isplaćeno.
Znači, to je sada ta razlika koja stvara nerazumevanje između neto i bruto. Znači, on vas ne košta 12.700, a to možemo zaista lako da proverimo i u penzionom fondu, i gde god za to postoji potreba. Zaista je tako.

Pošto, koliko ja znam, a ne tvrdim da znam sto posto, poslanici imaju nešto veće plate nego što zakon predviđa za osnovice, onda se vama kalkulišu realne, isplaćene plate, i na to se obračunavaju bruto porezi i doprinosi. Znači, tu osnovice onda više nemaju nikakvog značaja.
A ovo je najnoviji zakon, koji ste usvojili, gde kaže - zarada (dakle, sada postoji samo bruto zarada) se sastoji iz zarade koju zaposleni ostvari na osnovu cene rada, radnog učinka i vremena provedenog na radu, naknade zarade, dodataka na zaradu. Pod dva i pod tri, obaveza koju zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom. To je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima.