To što je ovo drugačije u odnosu na druge amandmane, ja bih samo htela da prokomentarišem. Pitanje je da li država može da se ponaša potpuno različito kod uzimanja i kod davanja. Odnosno, penzije se ne razlikuju u zavisnosti od toga gde ko živi i od opštine. Znači, ne možemo voditi računa samo o jednoj strani, a o drugoj da ne vodimo.

Vrlo kratko, postavlja se pitanje koliko bismo više morali da opteretimo one koji su, uslovno govoreći, dobri i koliko bismo morali da povećamo onda stope poreza i doprinosa, kada bi to bilo moguće. Inače, da kažemo još jednom da je ovo uređeno na jedinstven način, delimično centralizovan, slažem se, ali postoje brojni argumenti za decentralizaciju koja bi onda vodila računa o tome što vi govorite, ali na jedan drugi način. Znači, šta ćemo da radimo u situaciji decentralizacije, gde najrazvijeniji regioni ili opštine prikupljaju doprinose i daju ih samo za svoje penzionere, što je, slažem se, neka ekstremna situacija. Ako gledamo sa aspekta najnerazvijenijih, onda će se kod onih koji su najrazvijeniji javljati ta tendencija da prikupljaju doprinose i da ih zadržavaju na nivou svoje opštine. Mislim da bi to sada, u ovoj fazi bilo jako opasno.

Ja sam malo o tome juče govorila, ali pošto ima dosta amandmana koji se odnose i na pitanja da li treba da se ukinu te osnovice, da li treba da budu minimalne zarade itd. Znači, o konceptu koji je Vlada zauzela, se naravno može raspravljati i mogu postojati različiti argumenti i može postojati drugačiji stav. Ali, koncept koji je Vlada zauzela, pa su u skladu sa tim menjani zakoni, odnosno delovi zakona, jeste da to nije dobar način da se štite ni preduzeća, ni firme, ni zaposleni time što će se diskrecionim pravima ili nekim olakšicama njima praktično ostavljati više na raspolaganje.
Na kraju, ako pogledate, to je isto što i budžetsko davanje. Znači, ako ja nekom kažem - ne moraš da platiš porez ili možeš da platiš manje, to je onda znači manji prihod u budžetu. Znači, postavlja se pitanje sada šta je bolji način intervencije. I jedno i drugo podrazumeva neku intervenciju. Mi smo se opredelili za ovaj koncept i u skladu sa tim su i postavljeni zakoni.

Evo, vrlo kratko, tačno je to što kažete da postoji razlika u iznosu dečijih dodataka, ali, kao što znate, taj se zakon nije menjao, znači, to je zakon koji je odranije. I da vam kažem, ja donekle dajem za pravo, imaćemo prilike da raspravljamo, nadam se, tokom ove godine o tome, pošto ipak postoji neka razlika u troškovima života. Ali, to je zakon, onakav kakav je bio donet ranije, prema tome, ne možemo baš tako da kažemo.

Znači, kada budu usvojena ova tri zakona koja se odnose na socijalno osiguranje, onda treba da se utvrdi šta su stope doprinosa. Vi ste već sa gospodinom Đelićem, u okviru donošenja njegovih zakona, razgovarali o tome da je namera da se stope doprinosa smanje. One se ne donose kao za zakon, one se donose u fondovima za PIO, ali očekujemo da bude do 1.06. postignut sporazum koje su te stope doprinosa. Znači, kada je gospodin Đelić govorio o smanjenju opterećenja, ja sam bila ovde u skupštini, on je rekao da kada se gleda formalno, opterećenje se smanjuje samo zbog toga što prelazimo sa neto na bruto. Ono što je na neto 100% od bruto je 50% itd. Znači, to je formalno smanjenje opterećenja, a suštinsko smanjenje bi trebalo da nastane kao rezultat smanjenja stope doprinosa. Mi očekujemo da se to utvrdi i donese pre kraja ovog meseca, odnosno do 1.06.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, ovo je znači još jedan zakon, biće takva još dva u ovom zasedanju Skupštine, gde se ne unose suštinske izmene, gde su izmene utoliko reformske ukoliko se tiču povezivanja sa paketom ovih ostalih zakona. U ovom konkretnom zakonu postoje, praktično, dve izmene.
Prva, gde je izvršeno terminološko usaglašavanje sa Zakonom o radu i radnim odnosima, koji je usvojen, te se garantovana zarada zamenjuje terminom minimalne zarade i druga izmena, koja se zapravo odnosi na procente obračunavanja iznosa izdržavanja, pošto je bruto zarada veća nego neto zarada, onda, naravno, da procenti moraju biti niži i to je ono što je sračunato u odgovarajućim službama i ti su procenti sada ovde predloženi. Znači, ništa se suštinski ne menja, iako sigurno za to ima razloga.

Ovo, naravno, nisu uopšte reformske izmene, molim vas, ja to nisam ni rekla, ali bih htela da primetim koliko sada sa aspekta nekih prava ima značaja što su dodaci na zarade uključeni u zaradu. Znači, ako je nekada neko, recimo da su u pitanju izdržavaoci, dobijao samo topli obrok a nije dobijao platu, ili je dobijao mnogo manju platu nego što je topli obrok, to mu, znači, nije ulazilo u obavezu da deo toga daje onome ko je izdržavano lice - dete, npr.
Sa tog aspekta posmatrano, zaista ima razloga da se uključe ta dodatna primanja, koja u našim uslovima, na žalost, prevazilaze osnovna, a motiv je opet često izbegavanje poreza i doprinosa.
Drugo, namera je svakako bila da ovo bude finansijski neutralni mehanizam. Opet se postavlja pitanje, kad se izračunavaju ovi procenti, šta je zarada? Zarada, dakle, nije samo bivša neto zarada, plus regres, topli obrok i pripadajući dodaci, nego i doprinosi, što piše u prethodnom zakonu. Hvala.

Moram da kažem da nismo bili primorani iz tehničkih razloga da idemo sa ovakvim promenama, da sa njima zaista ne bismo išli. Znači, tačno je, menjati samo jedan član u zakonu i prolaziti kroz ovakvu proceduru, to je zaista za sve nas, sigurna sam, problem. Jednostavno, pošto se od 1. juna menjaju zarade, menja se to što je zarada, mi smo to morali da uradimo.
Da bih možda do kraja pojasnila šta bi to značilo da je ostalo ovakvo rešenje u zakonu - onaj ko je primao neto zaradu od 4.000 dinara praktično bi celu tu zaradu, odnosno sve ono što dobija, što nosi kući, morao da daje na izdržavanje i ništa mu ne bi ostalo za njega samog. Jer, primena istog procenta na veću osnovicu značila bi u apsolutnom iznosu mnogo veću sumu. Inače, ja sam to rekla kada smo govorili o prethodnom zakonu. Mi smo napravili neki plan koji je logičan, koji zakoni moraju kada da prolaze kroz Skupštinu. Socijalni zakoni nisu u planu za ova prva dva meseca. Prema tome, za njihove suštinske izmene ćemo sačekati da prođe nekoliko meseci, a to će sve zavisiti od toga koliko budu brzo ovi drugi zakoni uspevali da prođu kroz Skupštinu. Hvala.

Meni se čini iz nekih razgovora, iz nekih izlaganja poslanika, da zapravo nije dovoljno jasno šta su osnovice. Zaista sam mislila da je to u toku donošenja prethodnog zakona potpuno razjašnjeno. Šta to znači da su ove obavezne osnovice, sada kada se sve to zasniva na bruto principu, ovolike, kolike su one u ovom predlogu zakona? To znači da ako neko ne isplati nekvalifikovanom radniku neto zaradu od 1.600 dinara, njega će taj radnik koštati bruto 3.000 dinara. Znači, ako neko ima visoku stručnu spremu, njega će taj radnik koštati 9.000 dinara. To je ono što ove osnovice znače. Vi ćete u praksi moći da proverite da li je to tačno.
Bruto plata podrazumeva neto platu plus sva ona davanja, ne samo topli obrok i sva druga primanja, nego i sve poreze i doprinose. A, ako neko kao radnik dobije više, onda će se to više oporezovati. Znači, to je smisao, to su ove osnovice. Mi nismo smatrali, kao predlagači zakona, s obzirom da je ovo na neki način paket zakona, da je naša obaveza da detaljnije objasnimo, s obzirom da je rad već to objašnjavao. Očigledno da tu postoji nesporazum. Ovo je jako važno da se shvati, jer sam zaista ubeđena da nije u pitanju samo politička manipulacija, da je zaista u pitanju neshvatanje - i kod jednog broja poslanika sa svih strana, i sigurno i kod poslodavaca. Ovo je izuzetno važno da se razume. Znači, to zapravo ove osnovice znače, a nadam se da ćemo biti dovoljno dugo ovde i da ćemo moći u oči da se pogledamo i da kažemo sutra da li je to tako. To je jedna stvar koju sam htela da kažem.
Druga stvar, molim vas, nemojte da se bavimo manipulacijama. Ovo je sada zaista manipulacija, juče je bilo jako mnogo reči o tome šta su one osnovice koje su u prethodnom zakonu bile - to su nominalni iznosi koji su vremenom uvećavani. Znači, mi ne prelazimo kada je reč o najnižoj osnovici sa 470 dinara, kao što je stajalo u prethodnom zakonu, na tri hiljade. To nije odnos neto i bruto. Ovde sam sigurna da je reč o manipulaciji, zbog toga što je to više puta juče objašnjavano. Znači, prethodni zakon koji mi sada samo dopunjujemo - osnovice su, piše zaista za prvi iznos 470 dinara, ali isto tako piše da se po zakonu one svaka tri meseca usklađuju i da ih objavljuje Fond za penziono i invalidsko osiguranje. Poslednji podatak koji je Fond objavio je da su neto zarade, kada je reč o najmanjim zaradama, odnosno najnižoj kvalifikaciji, 1.700 dinara. Znači, ono što je sada bruto 3.000, ukoliko radniku nije isplaćena odgovarajuća plata.
Na kraju bih htela još jednom da pojasnim, ovde se javljaju dileme. Ovaj zakon nije reformski i nije sistemski, u smislu izmena koje se tiču penzionog i invalidskog osiguranja, ali je deo reformskog u smislu da je ono što se menjalo u poreskom sistemu povuklo i ove promene u penzionom. Još jednom da pojasnim, znači, reč je o jedinstvenom socijalnom osiguranju. Onako kako ste uredili u prethodnom, tako će morati da se uredi i u ovom i u onom zakonu, o kome će se tek govoriti narednih dana, koji se odnosi na zdravstveno osiguranje.

Htela bih dve stvari da prokomentarišem -  postoje neke zemlje koje budžetski finansiraju penzije. Znači, ne postoji fond za penziono osiguranje, nego se iz budžeta, kao što se neke druge stvari finansiraju, takođe finansiraju i penzije. To je jedan mogući model, mi taj model nemamo.
Ali, ako nekome opraštate poreze i doprinose, to faktički znači jedno potpuno zamagljivanje situacije u sistemu. Znači, da li ćete pomoći neku firmu, koja iz nekih razloga nije u mogućnosti da plaća plate, ili poreze i doprinose, to je druga tema.
Postoji zaista potreba da se utvrdi da sve firme imaju obavezu plaćanja poreza i doprinosa.
Druga je tema - da li njima treba da se pomogne budžetski, iz nekih drugih sredstava? Ali, na ovaj način mi pokušavamo da raščistimo situaciju.
Znači, svako mora da plati svoje obaveze. Ako postoji potreba za nekim davanjem od strane države, to će se odvijati kroz druge kanale i na drugi način, a ne na taj način što ćemo nekome umanjiti osnovice, ili umanjiti ono što on treba da da budžetu.
Suštinski je to isto budžetsko davanje, i ono što je bilo do sada. Znači, mi sada kažemo - ne, više nije to princip da mi na osnovu nekih kriterijuma kažemo: nećete davati za poreze i doprinose.
Za poreze i doprinose morate da dajete, a drugi su programi koji će utvrditi, koji će reći - sada iz budžeta, znači, postoje neka sredstva koja se daju nekim preduzećima, da bi se oporavila i da bi mogla da nastave ili da započnu ponovo sa proizvodnjom.
Znači, to je jedna tema koja mislim da je isto tako jako važna.
Jedan od razloga zbog kojih se odustaje od ovih 50% umanjenja itd, je što su to sve diskreciona prava. Vi znate kako su izgledali ti spiskovi, da ne ulazimo u to, preduzeća koja su na taj način oslobađana. Mi smatramo da je ovo mnogo čistiji način, da je moguće postaviti kriterijume onda kome se pomaže itd.
I najzad, poslednji moj pokušaj da objasnimo šta znači 3.000 dinara - ako platite radniku neku neto platu, poreze, odnosno topli obrok itd. i onda na to platite poreze i doprinose, i to je neki bruto iznos, ispostavi se da je to veće od ovih 3.000 dinara, onda se ova osnova ne primenjuje radniku sa najnižom kvalifikacijom.
Ukoliko tom radniku platite nešto izuzetno malo, onda država kaže, kao što je bilo i u prethodnom zakonu - aha, tom radniku plaćeno izuzetno malo, porezi i doprinosi koji bi se na to platili bi bili jako mali, to je sve neadekvatno, mi kalkulišemo da vas taj radnik košta bruto 3.000 dinara, da su tu uračunati porezi i doprinosi.
Molim vas, ovo su ozbiljne stvari, ovo je zakon. Prema tome, može sa ovim zakonom da se ide na sud i da se utvrdi da li je tačno, ili nije tačno. Prema tome, to je tako.
Znači, mi kalkulišemo. Kao što smo u prethodnom zakonskom tekstu, kada je bio princip neto plate, kalkulisali da je plata radnika sa najnižom kvalifikacijom 1.600 dinara, odnosno 1.700 po novom izveštaju Fonda, pa je poslodavac na to plaćao poreze i doprinose, bez obzira koliko je isplatio radniku, ako je to mala suma, sada mi kalkulišemo da je bruto plata za radnika sa najnižim nivoom 3.000 dinara, i na bazi toga se plaća porez i doprinos, koji zajedno treba da bude sve, bruto plata je 3.000 dinara onda.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, meni je ostao jednostavan zadatak, pošto je prethodni Zakon usvojen, a u ovom predlogu zakonu se ne menja ništa suštinski, menjaju se osnovice. Osnovice su za obračun plaćanja poreza i doprinosa, naravno, u ovom predlogu zakonu a formulisane na isti način kao i u prethodnom koji je upravo usvojen. Nadam se, da je većina argumenata već iscrpljena u prethodnoj raspravi.
Htela bih samo da kažem, da bi pojasnila onima koji insistiraju na velikom povećanju osnovica, dakle, osnovice su nekada obračunate na bazi neto plata, sada se obračunavaju na bazi bruto plata i otuda toliko povećanje. Tako, kada kažemo u nekim predlozima, u nekim amandmanima, da bi osnovice trebalo da budu za 50% manje od predloženih, to zapravo znači, da one treba da budu manje u bruto iznosu nego što su bile ranije u neto iznosu. Mislim, da zaista nema razloga da se o ovome dalje govori. Nadam se, da će ovaj zakon biti nešto brže usvojen nego prethodni. Takođe, nadam se da vam je jasno, da nema osnove da osnovice za jedno socijalno osiguranje budu utvrđene na drugi način nego što su za drugo. Hvala.

Ovo je zakon koji reguliše prava penzionera, uslove penzionisanja. To je zakon na saveznom nivou i nama je to naravno poznato. Zaista sada da otvaramo raspravu o svim rešenjima koja se odnose na penzioni sistem, ta bi rasprava mogla da traje jako dugo, ali takvi predlozi ovde ne postoje. Objasniću i zašto ne postoje.
Znači, mi smo se kao vlada dogovorili kada će koji zakoni prolaziti kroz skupštinsku proceduru, zbog toga što je jasno da svi zakoni pripremljeni na ozbiljan način i na ozbiljan način tretirani od strane poslanika ne mogu da prolaze svi u isto vreme i preko reda. Ono što je menjano u ovom zakonu, kao i u svim zakonima koji se odnose na socijalna davanja, promenjeno je samo zbog toga što se prelazi sa neto na bruto plate i samo su te izmene izvršene. Znači, ne radi se o promeni statusa penzionera, ne radi se ni o kakvim drugim promenama. Promene koje se odnose na predlog penzionog sistema biće formulisane do kraja ove godine.

Izvinjavam se, htela bih samo jedno pojašnjenje da dam, koje se odnosi na osnovice. Gospodin Vučić je dobro uočio da su u prethodnom Zakonu stajali iznosi - osnovica, neto, koji su zaista neuporedivo manji, nego što su sada bruto osnovice.
Znači, radi se o iznosima koji su bili adekvatni u momentu kada je taj Zakon donošen. U međuvremenu, kao što i u Zakonu stoji i tadašnjem i sadašnjem, osnovice se usklađuju sa kretanjem tromesečne plate u privredi. Tako da ta sada osnovica koja je nekada bila 470 dinara, sada je kao bruto 3.000. U ovom momentu bi neto bila 1.700 dinara. Tako da zaista taj skok nije takav kao što bi mogao da izgleda, ako bi se gledali samo apsolutni iznosi. Znači, u međuvremenu prema oba zakonska rešenja postoje usklađivanja. Hvala.

Samo bih još jednom htela da kažem, pošto očigledno to nije jasno, a mnogi od vas se vraćaju ili će se bar vratiti (u firme) po završetku sednice Skupštine. Znači, ovaj pregled osnovica koji je ovde dat, to je prethodni Zakon. Mi ga nismo obrazlagali. Mi smo samo ukazali šta se u prethodnom Zakonu menja, pošto su po prethodnom Zakonu utvrđene apsolutne cifre, a zatim kaže da se to usklađuje sa tromesečnom promenom kretanja prema kretanjima u zaradi, znači, ove apsolutne cifre danas, naravno posle toliko vremena ne mogu da važe, kao što ni ove apsolutne cifre koje danas donosimo neće važiti, već će se usklađivati, povećavati nadamo se, sa povećanjem plata. Znači, tih 400 dinara prvo nije za nivo doktora nauka, nego je prema ovome što ovde piše za najniži nivo kvalifikovanog rada, a drugo danas je to, kao što je vaš kolega rekao, 1.700 dinara.