Vama je već poslato, znači, stići će vam. Mi želimo da čujemo i vaše mišljenje sa terena, da kažete prave podatke šta je sve vama neophodno, da bi uklopili sve te podatke, da uradimo jednu konačnu analizu i da na osnovu te analize zaposlimo ljude, one koji su stvarno neophodni u sistemu, da bi funkcionisao.

Samo želim da vas obavestim, ono što juče je predsednik pričao o izgradnji novog kliničkog centra u Beogradu, da sutra u 10.00 časova potpisujemo ugovor za izgradnju kliničkog centra, konačno.

Samo da vas obavestim, ne znam da li su vam javili, danas su u Šapcu počele da se rade laparoskopske operacije debelog creva, uzima se laparoskopski stub i uz podršku lekara iz Engleske i naših stručnjaka osposobiće se lekari u Šapcu da oni samostalno to rade.

Želim neizmerno da se zahvalim poslanicima na konstruktivnoj raspravi.
Želim da se zahvalim svim građanima koji su pokazali interesovanje za ovu oblast, za obolele, za ovaj zakon koji se donosi zbog njih i koji će njima značiti.
Želim da ponovim da je ovaj zakon delo naših najboljih stručnjaka, iskustva drugih koji su imali ozbiljan rezultat u ovoj oblasti do sada.
Građanima želim da kažem da budu sigurni da je sve urađeno u ovom zakonu da ne dođe do bilo kakve zloupotrebe.
Želim da se izvinim građanima što su morali da slušaju i ono što nije vezano za ovaj zakon i sve ono što nije vezano za pacijente kojima ovaj zakon znači život.
Apelujem na građane da se ne ljute na one što su hteli da skupe političke poene i da šire dezinformacije tokom ove rasprave. Nemojte da se ljutite, ipak, oni samo polaze od sebe. NJima je jedino u glavi malverzacija, zloupotrebe i kriminal. Ovaj zakon ima samo jednu dobru nameru, da pomogne onim ljudima koji nemaju drugi izbor sem transplantacije. Hvala svima.

Nemam ništa protiv, samo da vidimo o čemu se radi. Nisam siguran da je dovoljno da se urade izmene samo u Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu, mislim da to ima veze i sa PIO i socijalom, ali, možemo već sledeće nedelje da organizujemo sastanak i da sednemo, neka se iznesu sve te činjenice i videćemo šta je ono što možemo da uradimo u najkraćem roku. Nema nikakve logike, ali pretpostavljam da je neka zakonska logika koja sigurno može da se reši. To je rešiva stvar.

Nemamo nikakav problem da pošaljemo da se proveri, ali zbog svih samo da znate jednu stvar. Što se tiče domova zdravlja, pripadaju lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava bira direktora, bira upravni odbor, bira nadzorni odbor.
Mi isplaćujemo plate, dajemo novac za potrošni materijal, za sve ono što je neophodno, ali na to koga će da izaberu za direktora, kako će da radi upravni odbor, upravni odbor odgovara njima je sve stvar lokalne samouprave.
Možemo da pošaljemo inspekciju, da kažemo šta je bilo, ali molim da svi znaju koja je adresa za to da bi se rešilo. Ne biramo nikog od njih, ni direktora, ni upravne, ni nadzorne odbore, niti bilo šta, ali ćemo poslati da imate izveštaj, jer to možemo da uradimo.

Hvala što ste primetili šta je urađeno, ali na tome, naravno, neće se stati.
Što se tiče kadrova, želim da svi znaju, nemamo nikakav problem da zaposlimo kadrove, 10.200 medicinskih radnika smo zaposlili u proteklih nešto manje o četiri godine, dali preko 6.000 specijalizacija koje su kad smo došli bile zabranjene. Znači, to su vam konkretne stvari, činjenice koje su krajnje jednostavno proverljive.
Nama je samo neophodno da taj ko vodi ustanovu da ima viziju šta mu treba. Znači, ništa drugo. Ne postoji neko kome nismo izašli u susret i sa zapošljavanjem i sa specijalizacijama. Kad vidimo da postoji vizija, u narednih 10 godina, da sad kreće da pravi plan kome će dati specijalizaciju, koje će mu trebati specijalizacije. Specijalizant ne može tih svih četiri, pet godina da bude tu, on mora da ide na kruženje, mora da ode u drugi centar, mora da se organizuju dežurstva u bolnici, mora sve to.
Znači, to je vizija, nije realno da mi možemo da stignemo da vidimo svakog, ali zato postoji direktor, zato postoji uprava, zato postoje načelnici koji moraju da imaju i to je njihova odgovornost šta je ono što je njima neophodno u narednih 10 godina. Mi ne pravimo plan za šest meseci, za godinu dana, pravimo ga za 10 godina.
Mi još nismo dobili prvog specijalistu, specijalizaciju koju smo dali 2014. godine, a pogledajte koliko je prošlo vremena. Još prvog nismo dobili.
Znači, to je proces koji traje i jednostavno ne možete preko noći da ga rešite, ali mora na vreme da ga sad rešavamo i plus da nadoknadimo sve ono što je bilo, zabrana specijalizacija, zabrana svega onoga što je bilo gde smo imali više nastavnika fizičkog, vodoinstalatera i nemedicinskih radnika, vozača i sličnih, nego medicinskih radnika.
Ako neko misli da je to bilo lako zaustaviti, pa to krenuti da se ispravlja i da se ispravlja od toaleta koji nisu mogli da se zatvore, od prozora, nisu mogli, morali ste da stavljate ćebiće da se zatvore, ali sve što dobro uradite to se ne računa, uvek se traži nešto više. Ali nema veze, nastavićemo.

Mislim da nema nikakvog razloga da se vodi ovakva polemika. Ako do sada nije dokazano ko se i kako se zapošljava u zdravstvu, onda stvarno.
Moram prvo da vas podsetim na jednu stvar, da smo zatekli sistem gde se uopšte nije išlo na konkurs. LJudi su se zapošljavali tako što su dobili ugovor i samo su se pojavili na poslu i predstavljeni kao da su oni novi radnici, a kamoli da su prošli, da su nešto volontirali, da su videli, da se neko upoznao sa njima, ili bilo šta.
A sada, čujem povremeno, ne stalno, ali povremeno čujem kao nešto – neko partijsko zapošljavanje, ali, to se toliko retko čuje, a i nisam čuo još ni jedan jedini primer negde da je neko nekog zaposlio partijski. Znači, apsolutno se zna kako se zapošljava, da se ide na konkurs, da se zapošljavaju najbolji.
Izvinite, molim vas, zašto neko pre nas nije zaposlio bar pet najboljih studenata, odnosno lekara koji su završili sa najboljom ocenom, a svima su bila puna usta – trebamo da vodimo računa o toj deci, to je naša budućnost, oni to zaslužuju, itd. Svima su bila puna usta, a niko nikad jednog nije zaposlio tako. Nikad niko. A ne da ih je zaposlila ova država, nego im je dala posao, dala im je specijalizaciju i dala im je doktorske studije, sve besplatno. Znači, država im sve to plaća. Izvinite molim vas. Kolika je to razlika između onog zapošljavanja bez ikakvog konkursa, bez ičega, padanje sa neba, po tarifama, znamo kako se naplaćivalo, da li je član stranke, nije član stranke i ostalo, i sad imate jedan transparentan postupak – ide konkurs, ima komisija, razmatraju se najbolji kandidati i radi se na tome.

Što se tiče CT, odnosno skenera, on je u realizaciji, mislim da pred kraj godine će to biti u finalnoj fazi.
Druga stvar, mislim da je u bolnicu u Loznici dosta uloženo, ali nastaviće se sa ulaganjem, tako da je to nešto što će sigurno ići.

Samo želim, narodne poslanike i sve građane Srbije da obavestim da noćas dok smo mi spavali, urađena je uspešno transplantacija srca. To je sedma transplantacija srca od početka godine. Kod nas do sada, za ovaj period od pola godine nikada nije urađeno više transplantacija srca.
Zahvaljujem svima, koji su učestvovali u ovome.

Već je u završnoj fazi kadrovski novi plan, tako da ćete sigurno dobiti sve ono što je neophodno, znam i za Vrbas i za Suboticu i za sve. Bukvalno pravimo ono što je neophodno i to dobijate u najskorije vreme, naravno mislim na kadrove.

Samo ću vas podsetiti, što se tiče kampanje antivakcinalnog lobija, ako možete, vratite da vidite. Mi nismo mogli u medijima da dođemo do reči, jer udarna vest na svim medijima su bili ljudi iz antivakcinalnog lobija i, što je najgore, zloupotrebljavali su decu i stavljali su ih ispred nas.
Stručno mišljenje, mišljenje stručnjaka nije moglo da se pojavi ni do kraja vesti, niti da uđe u vest. Obrazloženje je bilo – žurili smo, nismo stigli. Znači, samo radi realnosti i radi činjenice da kažem.
Ovo više nikada ne sme da nam se ponovi, jer su nama zbog te kampanje umirala deca, umirali ljudi. Nadam se da je neko izvukao pouku iz ovoga. I ovo nema veze ni sa kakvom politikom, ovo se radi o životu i o smrti.
Kao što se radi o životu i o smrti, vezano za psihoaktivne supstance i za drogu, gde smo oformili ovu komisiju. Molim sve, sada znamo šta je problem, znamo razlog zašto deca odlaze da probaju te psihoaktivne supstance. Jedan razlog je radoznalost, to je jedan razlog, a drugi razlog je zato što nemaju alternativu, nemaju neke druge stvari kojima mogu da se bave, treća stvar, da bi ušla u društvo, jer je to nešto „in“ i četvrta stvar je – problemi u porodici.
Sada mi svi treba glasno da pričamo koji su razlozi i da radimo na tome, da im damo alternativu, da ne razmišljaju o tome nego da se bave drugim stvarima i ove stvari koje možemo da popravimo i da se bavimo svojom decom. Jer, deca nikada ne mogu da budu kriva. Deca nikad ni za šta nisu kriva. Krivi su samo njihovi roditelji. To je dokazala nauka.

Moram da vam kažem da smo pokušali da ukažemo medijima, urednicima, ali su oni rekli da je to pritisak na njih i da oni to neće raditi tako. Znači, molim vas, proverite da li je to bilo tako.
Izašli smo najstručnije i rekli – ljudi, nema studije za ovo, nema dokaza za ovo, nemojte raditi ovo, desiće vam se ove stvari, a oni su rekli – nemate vi pravo da se mešate nama u medije, da vi radite nama uređivačku politiku, da vi kažete šta ćemo mi da stavimo na početku vesti a šta nećemo. Znači, to treba odavde da se čuje.
Hajmo svi zajedno, kad se desi takva akcija, da svi ustanemo odavde i da skrenemo pažnju medijima – gospodo, mi želimo da se bavite ovom temom na taj i taj način. Jel smo to nekad uradili? Ne, nismo, nego smo svi dnevnopolitički reagovali i sada kažemo – hajde da spasimo jedan život svi zajedno, da izađemo ovde svi zajedno, uvek će se naći oni koji će reći – e, mi nećemo, jer mi čekamo nešto da se desi, Lončar nam nije lep, nije nam simpatičan i nećemo zato što je Lončar to predložio ili što je Petrović predložio ili što je Marković predložio. Eto, takvi smo. To je naša suština.

Imamo izuzetno ozbiljno pitanje pred nama, zato sam i tu, mnogo ljudi gleda kako se mi ovde ponašamo i šta ćemo da uradimo. Ovde postoji jedan jedini cilj, da se pomogne ljudima kojima je pomoć neophodna. Nema razloga da mešate ni Evropu ni svet, niti bilo šta, zakone donosimo da bi nama bilo bolje. Za vašu informaciju, do sada mnogo građana Srbije je dobilo organ iz EU, a nijedan građanin iz Evrope i sveta nije dobio nijedan organ iz Srbije, to bi trebalo da znate.
Sledeća stvar, stalno preskačete jednu reč, pretpostavljena saglasnost. Mnogo je efikasnije, mnogo je bolje, pokazali su mnogi primeri, što ste vi i sami rekli, krajnje je jednostavno, da ne ponavljam više. Ko god ne želi, dovoljno je da napiše na običnom papiru – ja sam taj i taj, ne želim. Istog sekunda, od prvog dana kada zaživi zakon pravi se spisak tih ljudi koji ne žele, dostavlja se svim ustanovama koje rade transplantaciju i jednostavnije je nego što je bilo do sada. I to ne znači ništa. Ako dođe rodbina, ne slaže sa tim, nema od toga ništa. Transparentnije ne može, bolje ne može, smanjeno sve za bilo kakvu zloupotrebu. Ovde niste čuli zloupotrebu. Što se tiče embriona, to u Srbiji ne postoji. Molim vas, ako postoji recite, jedan jedini primer.
Druga stvar, pričate o bebama koje su nestajale pre 50, 60, 70 godina. Mnogo stvari smo uradili da je to sada nemoguće uraditi. Da je to danas moguće uraditi, pa vi bi prvi izašli i rekli – evo, u prošlih, ne znam, pet, šest godina, ukradena je beba. Postojala je sumnja, ne da je ukradena, nego postojala je sumnja, ali nema ni toga. Znači, pričam vam samo činjenice. Ovde smo skoncentrisani na ljude, kako da pomognemo ljudima kojima je jedini spas, njima i njihovim porodicama. Pričamo o minimumu dve hiljade ljudi, o njihovim porodicama i oni pažljivo slušaju kako se mi ophodimo prema tome, da li mogu da dobiju pomoć ili ne.

Prvo moramo da razjasnimo, unosite previše nekih dilema koje postoje. Rekli ste, tu je rodbina i sad jedan kaže „ne“, drugi „da“. Ako se svi nisu složili, ako postoji i jedno „ne“ ne postoji saglasnost i ne ide se na donorstvo, tako da je to krajnje jasno.
Druga stvar, mislim da je veliki problem što niste pažljivo pročitali zakon, a u međuvremenu možete da izađete i na sajt Pravoslavne crkve, gde su i oni stavili svoje mišljenje o svemu tome.
Znači, postoji jedan problem. Prvo, ne spremite se dovoljno za ono o čemu pričamo, a onda paušalno procenjujete i treća stvar dolazi do izražaja, a to je – ljudi, hajde da ne radimo ništa, sve je moglo bolje, sve je moglo ovako, a što baš vi, a što baš sada podnosite, a kako? Pa, šta je bilo bolje, što se ništa nije radilo i slično?
Znači, mislim da je to veliki problem, tako da bih vas ja zamolio, pročitajte samo pažljivije, nema razloga da unosite te dileme, sve je regulisano tako da jedini cilj je da pomognemo onim ljudima kojima je potrebna pomoć. Što niste ranije rekli, što niste sami napravili neku kampanju? Što vi niste organizovali neko da potpiše donorske kartice, nego sad naknadno svega se sećate i naknadna pamet? Drago mi je zbog toga, ali jednostavno ovo je put kojim želimo da idemo.
(Đorđe Vukadinović: Replika.)