Zahvaljujem se na vašem viđenju ovih zakona. Moj prvi utisak je da, što se tiče zakona, u prvom delu gde ste se obraćali da ste manje, više saglasni sa tim zakonima, jedina vam je dilema što neke stvari potpisuje ministar, neko mora da potpiše, tako da ne možete da imate stvari koje niko neće da potpiše, onda one ne bi važile i mislim da je to sasvim jasno.
Ono što ste rekli za biomedicinu, ministar bira, ministar predlaže, Vlada bira, imenuje direktora i ljude u biomedicini.
Postavili ste pitanje koji su uslovi, kako će se određivati, šta može od organa da se uveze, da se izveze i ostalo, moram da vam kažem da je to struka odredila, tačno propisala stroga pravila po kojima to može da se radi i postoje stroge procedure uzete iz iskustva onih zemalja koje imaju najbolje iskustvo i koje su imale najmanje problema sa tim. Znači, to je jedna stvar koja je strogo stručna, koja nema veze ni sa politikom, ni sa bilo čim, jer jednostavno cilj je krajnje jednostavan da pomognete nekom ko čeka na organ ako se ukazala šansa, ako možete da uvezete, konkretno mislimo na rožnjaču ili na nešto, imamo dosta tih ljudi koji čekaju i imamo zemlje koje imaju u višku te rožnjače, a našim ljudima bi mnogo značilo da se to uradi i da im se reši problem vida. Znači, struka, izričito struka propisala i definisala sve te stvari koje moraju da se urade.
Sledeće pitanje ste postavili vezano za inspekciju i inspekcijski nadzor. Da vam pojasnim, inspekcijski nadzor ide svake dve godine, ulazi inspekcija, ako je sve u redu. Na svakih šest meseci su ustanove obavezne da daju izveštaje. Ukoliko se desi bilo kakav prigovor na ustanovu istog momenta izlazi inspekcija. Ovo je, znači, samo kada nema nikakvih problema, kada taj proces ide, kada su izveštaji dobri, kada nema nikakvih primedbi, ali i tada izlazi se na dve godine da se sve prekontroliše. Znači, eto, to je suština priče.
Što se tiče saglasnosti, milim da je sada mnogo jednostavnije, imali ste proceduru da idete da potpišete saglasnost da hoćete, pa da imate svedoka, pa da dobijete donorsku karticu, pa da ulazite u sistem. Sada, da razjasnimo. Posle ovog zakona, ako se usvoji, svako može da sedne i da napiše direktno Upravi za biomedicinu - nisam saglasan sa tim, ja sam taj i taj, moji podaci su ti i istog momenta je on zaveden kao neko ko nije saglasan da sutra bude donor, u slučaju da ispunjava uslove za to. Znači to je jedan vid, da najjednostavnije na parčetu papira pošaljete svoje podatke i kažete da niste saglasni, ili usmeno da dođete do Uprave za biomedicinu, ako ste tu negde, da date tu izjavu da niste saglasni i tu više nikakvog problema nema.
Jednostavno, mi imamo problem. Drago mi je da kažete da ste bili u timu za transplantaciju i nadam se da ste videli koliko to znači ljudima koji godinama čekaju, kojima je jedina to šansa za život, pa kada dobiju taj organ. Znači, tih ljudi ima preko 2.000 u Srbiji koji čekaju i jednostavno treba tim ljudima izaći i reći šta država radi, jer je njihova jedina šansa da dobiju organ i da prežive. To je jedini razlog koji se radi.
Pomenuli ste nestale bebe, u poslednjih ne znam koliko godina nismo imali nijedan slučaj nestalih beba. Apsolutno saglasan da se sve ispita pre 30, 40, 50, 60 godina. Nemamo nikakav problem. Svu podršku dajemo da se to ispita i da se utvrdi, da se jednom stavi tačka na to. Ali ono što je bitno, sve smo uradili što je neophodno da to ne može da se desi sada i sa duplim evidencijama, i sa protokolima i sa kamerama, sa svim onim stvarima i drago mi je da se te stvari ne dešavaju i da ne postoje insinuacije da negde to danas može u Srbiji da se desi. Izvukli smo neku pouku. Ponavljam, saglasan i svu podršku da se to ispita.
Postavili ste pitanje da postoji mogućnost da dođe do neke zloupotrebe. Bili ste u timu za transplantaciju. Mislim, ako samo malo vratite film, samo se setite koliko je ljudi neophodno da bude, da učestvuje u tome da bi vi, da bi odradili i eksplantaciju i transplantaciju. To su minimum 20 ili 30 ljudi, ako hoćete da uspe taj proces. Ako mislite da u Srbiji možete da uradite tako nešto da 20, 30 ljudi učestvuje u tome, ja vam sad najodgovornije tvrdim mislim da je to nemoguće.
(Sanda Rašković Ivić dobacuje.)
Doći ću do toga.
Pričam o ovom zakonu i ovome što se dešava. Pričam o jednom ipak uređenom društvu gde nije realno da se takve stvari dese i jedan od razloga zašto sređujemo ovo, stavljamo sve u jedan sistem da slučajno ne može da dođe do bilo kakvog kršenja procedure ili bilo čega i svima koji iole pročitaju ovo površno je jasno kada vide da nije realno da se to dešava.
Prvo ste pohvalili Ameriku, da ima izvanredan sistem, a onda ste rekli Rokfeler sedam puta je transplantirao srce. Da li je dobar sistem u Americi ili je Rokfeler loš? Za šta se opredeljujete? Samo se odlučite koji je. Znači, nema nikakve veze sa nama. To je deo sistema.
Pomenuli ste da je krvna grupa sasvim dovoljna. Bili ste u timu, znate da to nije dovoljno da imate nečiju krvnu grupu da bi mogli da znate da li je neko davalac, da razbijemo sve iluzije da ne misle ljudi da nešto postoji.
Jednostavno, zakon se donosi da bi se napravio sistem i da on funkcioniše po primeru onih zemalja koja imaju iskustva i koja nemaju probleme.
Što se tiče „žute kuće“, ono što sigurno mogu da vam kažem, predsednik će insistirati na tome, ni u jednom momentu nećemo odustati od toga, koliko je to moguće da imamo uticaja na ljude koji će da vode sutra taj postupak. Koliko znam, već je odrađen taj predistražni postupak i da je sve spremno da se to radi. Siguran sam da to ne može da se sakrije i da će to izaći na svetlost dana šta je i kako je rađeno. U svakom slučaju ni predsednik ni Vlada neće odustati od toga, snažno će insistirati da se to reši. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
U većem delu se apsolutno slažem sa vama. Mi imamo problem svesti kod nas. Ne znam da li ste primetili da kada god krenu transplantacije, kada god se poveća broj donora, mi odjednom u medijima imamo tekstove da se negde u nekoj zemlji desila zloupotreba, da se desilo nešto i onda to postane tema. Ali, jednostavno, mi moramo da budemo jači od toga i da uspemo u tome.
Što se tiče druge stvari, praćenje efekta, to će biti krajnje jednostavno. Jer, jednostavno, imaćete svake godine broj donora, broj transplantacija koje su urađene i tu ne može da se ne vidi učinak. Da li je on dobar ili loš, ovakav ili onakav, ali on svake godine na kraju godine dolazi na videlo.
Kampanje, zahvaljujem ovom prilikom RTS-u koji već dugi niz godina svake nedelje vodi tu kampanju, zahvaljujem se kompanijama koje su se uključile prošle godine i koje su na najozbiljniji mogući način uzele iskustva drugih zemalja i radile, ali, očigledno da sve to nije bilo dovoljno dobro. Jesmo mi došli do 90 i nešto transplantacija, što je mnogo veći broj nego 2016. godine, ali to, svi se slažemo, nije dovoljno.
Mislim da bi ovo trebalo da ima efekta i da svi moramo da radimo na tome da se promeni ta svest, inače, rezultat neće biti dobar. Možemo sve ove zakone svaki dan da menjamo i da nešto usaglašavamo, ali, ako ljudi ne shvataju da je ovo hiljadama ljudi jedini način da prežive, da ostanu sa svojim porodicama, ništa od toga. Možete vi da imate mnogo novca, možete da pokušate da odete u neku drugu državu, sa dosta novca, da pokušate da uradite transplantaciju, ali ni tamo nema dovoljno organa, ni to nije garancija da ćete doći na tu listu čekanja i da će to biti urađeno.
Prema tome, molim sve da shvate. Mi nemamo izbora. Treba izaći pred te ljude i reći im šta smo uradili, kako smo uradili, da li će oni preživeti ili neće preživeti. To je jedini način, da ovo pogledamo samo sa te strane, da sklonimo sve drugo. Jer, ako se budemo bavili nekim drugim stvarima, išli u neku širinu, suština će se izgubiti i tu nikakvog efekta neće biti.
Što se tiče droge, vi vidite i šta se radi i kako se radi. Imali smo sad ovu akciju za Ehit, krenuli smo sa tom kampanjom, nova komisija koja je formirana pri Vladi i mogu vam reći da su efekti bili odlični. Izuzetno mali broj, najviše bi voleli da nije ni bilo ljudi koji su se obratili lekaru za to, ali, bukvalno, jedan jedini ozbiljniji slučaj smo imali koji je završio u bolnici zbog kombinacije alkohola i psihoaktivnih supstanci. Po saznanjima iz policije, nikakvih incidenata nije bilo na Exitu. Zaplenjena droga je u gradu, nije ni ušla u Exit.
Mislim da ćemo nastaviti sa time. Kao što smo sa festivalima, mislim da ćemo nastaviti i kada su sportske manifestacije u pitanju, domaće prvenstveno, derbi, međunarodne utakmice, fudbal, košarka, ili bilo šta drugo, gde su mladi u rizičnoj grupi. Krenućemo sa tim – sport - da, droga – ne.
Ono što se slažem, a to je da ćemo mi početi sa decom od pet godina, sa njihovom edukacijom o raznoraznim drogama, psihoaktivnim supstancama, jer je procena stručnjaka koji se time bave da je to period kada mora da se krene sa obrazovanjem te dece.
Nećemo imati apsolutno nikakve milosti niti razumevanja za one koji prodaju drogu i koji jednostavno ubijaju našu decu za par hiljada dinara. I ovu priliku koristim da im poručim da je bolje da nađu neki drugi posao. Nemoj to više da rade, da prodaju tu drogu, i to deci, jer nećemo imati nikakve milosti prema njima. Jednostavno, mogu bilo šta drugo da rade, ali to ne mogu da rade, jer to nećemo gledati i to nećemo tolerisati.
Moram da vas podsetim, pomenuli ste antivakcinalni lobi i ostalo, zašto smo došli u tu situaciju. Dok je to trajalo i kada je padao obuhvat vakcina, samo vratite, imate mogućnost da vratite, jedna od prvih vesti su bile okupljanje antivakcinalnih lobija. Tako su počinjale vesti. I ne samo što su počinjale sa tim, nego su stavljali i decu u prvi red. Niko se nije javio, niko nije hteo da odreaguje i da kaže. Kad smo rekli medijima da to ne rade, da to nema veze ni sa čim, ispalo je da je to neko mešanje u medijsku politiku. Samo vratite film i vidite kako je bilo. To su bile udarne vesti. A da ne pričam o medijskom prostoru za te neke, ne znam ni kako da ih nazovem, ljude koji nemaju veze sa medicinom, ne znam ni čime se bave, a koji su dali sebi za pravo da komentarišu da se vakciniše i da se ne vakciniše. Ni tu nije bilo nikakve reakcije. Morali su roditelji dece i lekari da ih tuže, pa je tek tada malo zastalo i tek sada imamo efekte toga. Znači, pričam vam samo činjenice koje postoje.

Iz svega što ste izneli ja zaključujem da vi još treba dosta da čitate. Nastavite da čitate i biće bolje.

Stvarno mogu da pohvalim da vi podržavate ove zakone i to mi je izuzetno drago. Koliko sam video ovde, mi nećemo imati neku ozbiljnu raspravu o ovim zakonima …
(Narodni poslanik dobacuje.)
Izvinite. Zaboravio sam na vas, ali za ostale vidim da zakoni neće biti tema i to mi je drago. To je znak da nema ništa loše i problematično u zakonima i kada nema toga onda su neke teme od pre 15 godina. Još jednom podržavam to, ali ja još tri života da živim ja ne mogu da budem kontraverzniji od vas. Ja sam malo dete za vas gospodine Živkoviću …
(Zoran Živković: Malo dete?)
Da, da.
… što se tiče kontraverze. O vašim glupostima ćemo pričati.
(Zoran Živković: Predsedavajući, da li ste čuli ovo?)
Još nisam započeo tu temu. Započeću je, ali vratiću se na Torlak. Što se tiče Torlaka, nije završena procedura iz krajnjeg razloga, Torlak traži stratešku vonternu, odnosno investicije koje će da se ulože i u zavisnosti od toga kada imamo investicije, kada napravimo detaljan plan na osnovu investicija koje imamo, pravimo strategiju za dalji rad. To je jedini razlog. Torlak najnormalnije funkcioniše. Biće novih projekata. Tako da tu ne vidim nikakav problem za razliku od perioda kada ste vi bili i kada ste na sve načine radili da uništite Torlak i bili ste na samom pragu da ga uništite. Torlak sada radi i proizvodi vakcine i ima dobru perspektivu da se vrati na put, na put na kome je bio. Toliko o Torlaku sada i toliko o Torlaku u vašem vremenu.

Meni je drago da ste zainteresovani za te teme i za sve to. Ja bih vas moli samo, pošto vas interesuju te teme i vidim da volite o tome da pričate, da kažete vi sve što znate i što imate o ubistvu novinara Pantića u Jagodini, o crnom mercedesu, lažnim tablicama i ostalim stvarima, da ljudima u Srbiji bude sve jasnije.

Vi ste, mislim u 60% onoga što ste rekli, apsolutno sve u pravu. Postoje studije koje se rade u svetu, mi ne možemo da utičemo, da utičemo kao država, da li će te studije da se rade u Srbiji ili neće da se rade. Vi znate da to zavisi od onoga ko je zainteresovan za to, da ispuni neophodne uslove i to može da se radi.
Da razjasnimo da svi ljudi ovde i gledaoci znaju, kanabis, ulje od kanabisa, lekovi na bazi kanabisa ne mogu da izleče bilo koji karcinom ili neku drugu malignu bolest, što ste lepo naveli, oni pomažu, olakšavaju muke. Znači, samo da razjasnimo tu stvar.
(Milorad Mirčić: Ne mogu ovo da slušam.)
Recite, da li ste nešto rekli ili?
(Milorad Mirčić: Za sebe?)
Za sebe, dobro. Recite slobodno.

Tako da to su dejstva kanabisa i tu se apsolutno slažemo. Mi smo…. Molim vas, hoćemo da pričamo ili?
(Milorad Mirčić: Ne mogu da ga slušam.)

Tako da taj deo mislim da svima treba da bude jasan.
Druga stvar, mi smo krenuli, verovatno znate u proceduru legalizacije kanabisa. Sastali su se ljudi koji se bave time, koji se bave svim tim stvarima i mi samo, ne znam da li, mi smo samo ušli u jedan problem koji čim se nađe rešenje za taj problem, lekovi, odnosno ulje na bazi kanabisa, nema nikakvih problema da bude ovde. Šta je problem? Problem je što mi ne možemo da garantujemo iz svega onoga što je nama ponuđeno da se uveze ovde, da će u tom preparatu koji dolazi ovde, biti tačno one koncentracije kanabisa koje su napisane, jer to niko od tih koji su ponudili ne garantuje za to. Analize koje su urađene u svakoj toj supstanci imate različitu koncentraciju kanabisa. Da li stvarno mislite da država može da preuzme na sebe da je neko dobio to ulje sa manje, a neko sa većom koncentracijom i dođe do nekih neželjenih efekata, recimo sa tom višom koncentracijom, a država je dozvolila da to ide.
Znači to je jedini problem koji postoji vezan za legalizaciju toga. Zašto su ovi drugi lekovi koje ste naveli, registrovani i uredno mogu da se koriste? Zato što može da se garantuje koncentracija kanabisa u njima.
Ono što smo mi predložili tim ljudima, taj proces morao bi da se radi od početka do kraja i da bude ispraćen i nema nikakvih problema. Znači, to je osnovna suština, da imamo kao država garanciju da je ta koncentracija koja piše, da se nalazi u tom ulju. Ko god to dostavi, donese, garantuje u najkraćem mogućem roku će biti registrovan.
Znači, nemojte da pravimo ljudima da je to sad neko političko pitanje - hoćemo, nećemo, to pomaže, ne pomaže i slično. Razjasnili smo sve i šta pomaže i šta ne pomaže.
Pomaže kod ljudi koji su u terminalnim fazama, u teškim i nekim drugim stanjima. Olakšava im probleme, olakšava im muke. Naravno, da svako od nas se bori za te ljude. Ti ljudi sada ovo gledaju šta mi pričamo i treba da znaju samo koji je problem, a da preuzme država na sebe i da kaže - neka ulazi to, pa sutra će da kažu – pa, vi ste dali dozvolu za to kao država, ovaj je popio više, ovaj je popio manje, ovome se desilo ovo, onome se desilo ono. Mi ne možemo tako neozbiljno da radimo.
Znači, evo, ja vam sad kažem i za vas i za sve one koji su zainteresovani za to, a što bi mi imali problem da se to pojavi kod nas na tržištu, ali ako može da bude kontrolisano, da se ispoštuju zakonski okviri.
Šta su uradile druge zemlje? To niste hteli da kažete. Druge zemlje da bi to sprečile oni su uzeli taj proces i radili ga od početka do kraja. Oni su svoju farmaceutsku industriju jedan deo su stavili za to. Oni uzgajaju to, u strogo kontrolisanim uslovima, prave i dobijaju tu koncentraciju, ali nemamo ništa protiv. Pa, ne može to država da uzme da radi.
Znači, hajde samo da budemo objektivni i da kažemo ljudima kako stvarno stoje stvari. Ne postoji nikakva prepreka za to. Samo moraju da se izbore zakonski uslovi.

Zbog zainteresovane javnosti, zbog pacijenata koji misle da je to potrebno, neophodno i slično, želim samo da kažem jednu stvar. Nije svako ko ispuni zakonske uslove koji postoje u Agenciji za lekove… Ne postoji nikakav problem da kada se ispoštuju zakonski uslovi, kada to bude u tim koncentracijama u tome da može da pomaže da se registruje kao lek i da ima tačnu dijagnozu za koju se primenjuje, ali ja, nažalost, moram da vas obavestim da nijedan zahtev nikada nije stigao u Agenciju. Zvaničan zahtev nije stigao za registraciju.
(Dušan Pavlović: To je krivično delo.)
Ne, ne. Nemojte mešati. Pokušavamo da pričamo o činjenicama. Znači, vi imate pravo. Postoji zakon, postoji tačno šta morate da ispunite, ispunjavate to, podnesete zahtev i to se rešava.
Ne postoji niko ko je ispunio zakonske uslove da mu je odbijen zahtev.

Što se tiče Zakona za transfuziju, samo moram na jedan detalj da vas podsetim. On i tada kad smo ga donosili je planirano da u potpunosti zaživi, da se do tada urade sve neophodne mere koje se rade, koje mogu da se provere i da se vide, za zaživi prvog januara 2019. godine.
Prebacuju se ti centri i šta je suština, kada već pričamo o tom zakonu, da vas podsetim, mi sa Zakonom o transfuziji od prvog januara imaćemo četiri centra i dobićemo mnogo bolju kontrolu te krvi. To je suština toga. Nećemo imati taj prozor od 15 dana gde je moguće da imate davaoca krvi koji je zaražen HIV-om ili nečim drugim, a da je 15 dana potrebno vreme da se to otkrije. Iz tog razloga ide u četiri centra jer je to izuzetno skupa analiza da bi se uradila tu i da bi imali kontrolu da krv stiže tamo gde treba, a ne neko zato što je sebičan neće da da drugom, nego – možda će meni zatrebati. Ne dam kome sad treba, nego možda će meni zatrebati i onda smo imali ogromne količine krvi koje su bačene iz tog razloga. Nismo imali jedinstveni sistem da pratimo koliko gde krvi ima i svako je prijavljivao kako je hteo. Od prvog januara 2019. godine ide svojom dinamikom kojom treba i zaživeće i to je razlog. Samo da podsetim.
Što se tiče transplantacije, zašto smo sada krenuli sa tim, da ljudi koji neće dovoljno je da napišu na jednom papiru – ne želim to, moji podaci su ti i ti, da pošalju u Upravu za biomedicinu ili da odu da daju usmenu izjavu. Neko je pričao da treba da se ide kod notara, da treba da se ide negde, da imaju nekih troškova. Apsolutno to ne postoji.
Zašto idemo na ovo? Idemo zato što ovim zakonom pravimo sistem gde nije moguće doći do zloupotrebe. Nije moguće. Znači, napravljen je takav da ne možete da izvedete nikakvu zloupotrebu a da se to ne vidi u sistemu i da se to ne primeti. Iz tog razloga sada imamo problem. Ako mislite da je lako izaći ispred tih dve hiljade i više ljudi kojima je to jedini izlaz, i oni koji slušaju sada nas i gledaju, imajte samo na umu njih i njihove porodice kojima je jedini spas za njih i njihovu decu da ostanu sa njima, jer ako nema donora, njih neće biti. To je suština priče. Mi mislimo da je tako napravljen da ne možete da uzmete tu zloupotrebu, a da kažem da se ona ne vidi, da to izvedete.
Sami znate, Srbija je takva, ne možete da ovde uradite ništa a da se ne zna, a kamoli nešto u nekom procesu gde ima 20,30,40,50 ljudi koji moraju da učestvuju u tome, da vi neki organ uzmete, da vi neki organ prodate. Prvo moramo da kažemo, ovo se sve radi na dobrovoljnoj bazi. Organ ne može da se plati, ni u Srbiji, niti bilo gde od ovih zemalja koje su razvijen. Mi zakon nismo radili po ugledu na nešto. Radili smo ga da mi osiguramo sebe i naše građane i naš sistem.
Nemojte, sada da budemo takvi, sad, uzeli smo primer iz drugih zakona, nemam nikakav problem da kažem kod ljudi koji imaju iskustvo. Ali, nemojte sada da kažemo – e, nećemo te zakone, a sutra kada se neko razboli, e, onda kažete, pustite me, sada mi dozvolite da idem u tu zemlju da se lečim, znate. To nije korektno. Znači, to su stvari o kojima smo vodili računa, o kojima vodimo računa, i ono što najiskrenije mislim da sa ovim zakonom, sa poštovanjem ovih procedura, bez kojih nismo ulazili u ovakvu priču, mislim da nećemo imati problem, problem je svest.
Što se tiče, pominjali ste crkvu, mi imamo saglasnost crkve za sve ovo. Tražili smo i od crkve saglasnost, i dobili za sve ovo, dobro ih upoznali, pričali sa njima i dobili napismenu saglasnost za ovo od crkve, želim da to znate vi, da znaju svi građani.
Zato se i malo duže čekalo, jer nije lako menjati svest ljudima. Zato smo hteli što širi konsenzus, nije naivna, nije jednostavna stvar. Umire desetine ljudi godišnje samo u Srbiji, što ne dočeka organ. Morali smo nešto da uradimo. Uvek će biti različitih mišljenja, mogli ste ovako, mogli smo ovako, mogli smo onako, ali mislim da je bitno da radimo, jer ako ne radimo ništa, ako ćemo da se povučemo i da pustimo da pričamo neke teme koje nemaju veze sa mozgom.
Meni je danas drago, jedna stvar, da su građani mogli da vide kako se neko ophodi prema onome što nekome znači život, o čemu je pričao, kako je priča, i kako je išao na neko svoje samoreklamerstvo, da dobije neki prostor u medijima i slično. Onda se čude što su na nivou statističke greške. Pa, eto iz tog razloga su na nivou statističke greške i svaki dan će im biti sve manja i manja podrška. Jer, jednostavno, kada se radi o bitnim stvarima, oni gledaju kako će oni da dođu do izražaja, kako će nekog misle da vređaju, ili nešto. Znači, eto to je suština te priče.
Što se tiče droge, ne znam da li se ikada više radilo, više pričalo. Mislim da je bitno da se što više priča o tome. Ono što je naš cilj, mislim da je prilično kasno kada dođe do toga da je neko uzeo drogu. Naš plan je da sa decom od pet godina radimo, da ne dođu i da ne uzmu, da odole iskušenju tih narko dilera, i svih tih koji dođu, da ne uzmu, to nam je prevashodni cilj, da podignemo njihovu svest da oni mogu da se odbrane od njih.
Da li vi vidite, ne pamtim, ne znam, možda nisam pratio dovoljno, ali svaki dan, kilogrami i kilogrami, ili ne znam ni ja, desetine kilograma droge se oduzme. To se oduzme, ali nje ima i dalje, jer jedan ode u zatvor, jedan padne, jednom oduzmu, ali to je očigledno takav biznis, gde oni ne odustaju, pored svega toga.
Jedna od prvih stvari o kojoj smo pričali sada na ovom Savetu za drogu, da ćemo ići sa predlogom da se podignu te kazne. Ali, to je Krivični zakonik, ili šta već, da se te kazne podignu i da ćemo mi kao Komisija tražiti da uđe u proceduru da mi podnosimo taj predlog da to budu najoštrije kazne.
Nemam nikakav problem sa svakim ko prodaje to i ko će za par hiljada dinara da ubije dete. Nemam nikakve milosti, nemam nikakvog razumevanja, želim da bude doživotno u zatvoru. Znači, bolje da on bude doživotno u zatvoru, nego da jedno dete bude mrtvo. Ono što im kažem, neka uzmu neka se bave nekim drugim stvarima, disaću im za vratom, neću im dati mira, zbog te dece.
Borimo se za decu, za natalitet, neko dobije dete lakše, neko dobije dete teže, prođe Tantalove muke, pa ga onda odgajate, pa ga školujete, pa onda dođe taj neki period neko ga tamo na nekom splavu, ili negde, za par hiljada dinara ubije. Neko ga ubije. Jeste. Znate.
Ali, vidite uvek imate one koji imaju naknadnu pamet i sve znaju, i sreća da su oni na tom mestu i da imaju tu podršku kakvu imaju i tako i prolaze. Ali ćemo mi nastaviti da se borimo, a njima ostaje samo da pričaju i da žale za prošlim vremenima, kada su oni sarađivali sa svima njima, ili šta su već radili.

Prvo želim dam vam se zahvalim što ste na ovakav način sagledali i probleme i sagledali predloge zakona, da je više takvih koji na ovakav način sagledavaju i koji uđu u suštinu. Onda ste mogli da vidite šta sve morate da uradite da bi jednu, krajnje jednostavnu stvar, kada pogledate jednu intervenciju koja ima mnogo prednosti, da bi vi samo legalizovali tu intervenciju, koliko morate zakona da promenite, koliko drugih podzakonskih akata, statuta, od same bolnice, pa preko specijalizacije, fakulteta, ministarstva, države da bi uradili da bi to funkcionisalo po najjednostavnijem principu, da ima svoju svrhu, da smanjite liste čekanja, da ne bude to invazivna metoda, da to bude minimalna invazivna metoda, da bude dobar efekat.
Vi vidite koliko treba da se uradi, mi sada radimo ovo, ali ostaje, nama je jedan od sledećih zakona, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, da sve to promenimo, da sve to ukomponujemo da bi to dalo efekta, da dođemo u fazu, da to što vi predlažete, da budemo lideri u regionu i ostalo, moramo…. Ali, to je sve vidljivo i to je sve može. To je ono što ja vama pričam, biće za dve, tri godine, da stignemo sve ove prateće stvari da uradimo i da do tada imamo dovoljno iskustva i da imamo ceo sistem koji je regulisan i za naše građane, prevashodno njima da pomognemo onda i drugim građanima i na tome da se obnavlja sistem u Srbiji.
Mislim da vam je sada tek jasnije kakav je ovo sistem i šta sve treba da se uradi za jedan mali korak da bi išao dalje. LJudi to gledaju sa jedne strane, svakom je svoj problem najveći, i želi da on bude rešen odmah, i ako njegov problem nije rešen, svi ostali problemi su nebitni i ne rešava se i sve je najgore. Mi to razumemo, ali se trudimo da sve te stvari popravimo, jedino što treba to je, kada neko ovako uđe da ima vremena da se pozabavi ovim stvarima, ne daj Bože da ima i lično, da je morao da se upozna sa svim tim, e onda tek naiđete na neko razumevanje.
Što se tiče promocije i svega, ne postoji bolja promocija od toga kada vi i vama slični to kažu. Mi šta god kažemo, iz Ministarstva, na kraju ljudi koje odredimo za republičke stručne komisije, oni sve to prevedu na teren politike i kažu; ne oni to pričaju politički, lažu nas, ovo, ono i sl. Na medije tek ne možete da utičete, oni pišu šta god hoće, niti se trudimo, jer ako vi kažete „pa nemojte ovo, ajd stavite ono“ uvek će da bude obrnuto. Jednostavno naš jedini cilj je da krajnji građanin koji dođe u tu situaciju, da on oseti, to je nama najbitnije. Kada ima reč onih koji su nešto prošli, koji su videli, to je za nas najbolja promocija. Tako da ćemo mi nastaviti u tome.
Ne očekujte od nas da izlazimo, jer i da kažete, znate, ovo treba ovako, ovo je ovako, ovo su prednosti, imaćete njih pet glasnijih koji su jači u medijima, koji će hteti da to sve obesmisliste. Tako da je nama ostao jedan jedini način da radimo ovako, da menjamo zakone i da dođemo bukvalno do svakog građanina, da oni osete da vide da se to menja i onda ne može niko ništa, ni mediji, ni bilo šta, mogu samo da pričaju, ali kao što vidite oni ne pričaju o temi, pričaju o neki stvarima koje njih žuljaju i na kraju to građani sve vide.

Zahvaljujem se na ovom vašem zapažanju.
Ono što je bitno da vam kažem da ovo sada što će ići u ovim zakonima, posebno Zakon koji ste vi pominjali, o psihoaktivnim supstancama, je preduslov da bi dobili sve ono o čemu ste vi pričali da nam nedostaje. Eto, to je suština. Zato smo i ovo sve uradili da bi imali valjane podatke, da bi imali informacioni sistem, da bi imali sve.
Ja moram da vam kažem da smo mi zatekli jedan sistem gde niste imali ne jednu bolnicu, dom zdravlja, uvezanu u istom mestu u istom dvorištu, oni su imali različite sisteme koji nisu bili kompatibilni i niste mogli da uvežete te podatke, neće vam izaći jedinstveno, hoćemo da ukucamo tu dijagnozu, imamo toliko pacijenata, toliko se javljaju.
Znači, od te situacije, a da ne pričamo o psihoaktivnim supstancama i svemu onome što je bilo. Naravno, kada krene nešto da se radi, onda ljudi vide krenulo je da se radi, onda oni hoće još više i to ide. To je meni drago da ste vi videli i da ste prepoznali – e pa ovi su krenuli nešto da rade, nešto će i uraditi, nešto će napraviti, krenulo je to.
Da vam pojasnim, ovo je preduslov da bi krenuli sa tim, da bi imali i podatke koliko njih se javilo, koliko njih koristi neke psihoaktivne supstance, koji koriste neke droge, koji koriste nešto treće, nešto četvrto, alkohol i slične stvari. Vi morate u jednom momentu da napravite presek da bi znali gde idete.
Druga stvar, bitna vam je ova stvar saradnje sa međunarodnim, pitali ste se gde se droga, gde je droga, pa mi iz tog razloga što je ta droga bila po policijskim stanicama, sudovima, krajnje nebezbedna i rizična za one ljude koji dolaze u kontakt sa njom, mi tek sad regulišemo to. Sad, da mi kažete – e znate nije bilo tako.
Mislim da možemo sve zakone da donesemo u godinu, dve, tri dana iz svih oblasti koje nas muče i koje smo zatekli. Ja vam kažem da je to nemoguće, ali barem radimo, barem se borimo, bar gledamo da svaki put bude sve više i više tih zakona i pokušavamo neki prioritet da nađemo. Samo iz zdravstva bi morali da budemo ovde godinu dana u Skupštini, da ne izlazimo uopšte, da bi sve stavili onako kako bi svi želeli da bude i opet ne bi bili zadovoljni.
Znači, moramo da regulišemo gde se odlažu te psihoaktivne supstance, kako se one čuvaju. Do sada nismo imali mogućnost da tu psihoaktivnu supstancu, drogu prebacimo u neku drugu laboratoriju u inostranstvu, a da je to zakonski regulisano, a da ne pričamo o drugim stvarima. Vladina komisija je morala da sprovodi transport i spaljivanje te droge, pa setite se samo koliko smo u onoj termoelektrani spalili tona droge koja je stajala, koja je zbog nekih zakona morala da bude tu, niste smeli da je dirate, i to je bilo tako. Znači, tone i tone, sećate se sigurno onih slika, da to ne bude neki rizik, da neko ne dođe u dodir sa tim, da neko to ne uzme, da neko to ne ukrade, da neko to ne proda, da neke stvari uredimo. Znači, to su činjenice koje su bile do juče.
Sada, ovo je uslov da se uvede sistem i da bi mogli onda da funkcionišemo, da zna svako kako će po tome da funkcioniše. Da li će to da bude dovoljno, da li ćemo mi da iskorenimo drogu, psihoaktivne supstance? Naravno da nećemo, ali nećemo im dati mira i neće im biti jednostavno da sprovode to što su pokušavali da rade do sada. Naravno da ćemo se zalagati za povećanje te kaznene politike, jer pre svega nam je stalo do naše dece, a ne do dilera. To je suština ovoga. Ako uspemo u ovome, onda kada to uradimo, samo treba da se pridržavamo i da sprovodimo, jer onda ćemo tek imati otvoren put da uradimo sve te stvari koje do sada nisu išle tako.

Gospodine Markoviću ili ekselencijo, kako već treba, što se tiče povećanja plata, prioritet za ovu godinu Ministarstva zdravlja, Vlade Srbije, države Srbije je da povećamo plate prvo medicinskom osoblju, sestrama, tehničarima i lekarima, a zatim i nemedicinskom osoblju.
Reći ću vam i kako smo to zamislili da uradimo. Što se tiče nemedicinskog osoblja, ljudi koji pomažu, oni koji čiste, oni koji rade na drugim poslovima, idemo na autsorsing, angažovaćemo firme koje se time bave i automatski te radnike koji sada rade kod nas prebaciti u te firme gde su već sada veće plate i tu ćemo po proračunima koje smo uradili imati kapaciteta za to i, druga stvar, da povećamo ovo što sam rekao za medicinsko osoblje, posebno za medicinske sestre i tehničare. Nadam se da već u ovoj godini to bude ostvareno.

Mislim da verovatno znate, da što se tiče vojnih ustanova one već učestvuju u zbrinjavanju i radu sa civilnim stanovništvom. Primer je i recimo, dežurstvo VMA svake srede koje radi. To je jedan zajednički projekat koji već funkcioniše, shodno kapacitetima koje ima vojno zdravstvo mi smo u stalnoj komunikaciji i uvek razmatramo šta je to što možemo još više. Mogu da kažem da je to odlična saradnja i da će se sigurno tako i nastaviti.

Želim da vas obavestim, vezano za neke podatke za preventivne preglede koji su se dešavali, a to je da je pregledano preko 120, 130 hiljada ljudi i za sada, od obrađenih podataka, preko 2.300 građana koji su pregledani, otkriveno je na vreme da imaju zdravstvene probleme koji mogu da se reše i koji neće ući u stadijum sa komplikacijama i moći će, kada se ti problemi reše, najnormalnije da nastave svoj život, da budu sa svojim porodicama i da budu društveno aktivni. Da nije bilo ovih pregleda, to teško da bi, i oni su sami priznali da teško da bi došli do tih dijagnoza.
To nije jedina akcija koju sprovodimo. Tu je niz drugih akcija: „Rak je izlečiv“ uz podršku medija, to su i razni skrining programi koji se rade i pokušavamo svaki dan da dođemo do svesti ljudi i da im predočimo koliko je bitno da se na vreme pregledaju i da se na vreme otkrije i da u preko 90% slučajeva kada se na vreme otkrije, da može u potpunosti da se izleči i da oni nastave najnormalnije svoj život.
Sledeća stvar koju ste pomenuli, a to je da ste pomenuli teško obolele i stare ljude. Mi smo već odredili u svim bolnicama 10% kreveta da služe za paliativno zbrinjavanje, upravo za takve pacijente koji su teško oboleli, koji su obziljan teret i porodicama i društvu. Postoje raznorazni domovi koji su izuzetno skupi. Proverava se da li ti domovi imaju dozvole, da li imaju adekvatne uslove, da li mogu da brinu o tim ljudima. Ono što smo uradili bukvalno pre 10 dana, to je, dali smo nalog svim bolnicama po unutrašnjosti koje nemaju dovoljno iskorišćene kapacitete, da ih usmere da proširimo te kapacitete da primaju takve ljude, da im pomognemo, da im okupiramo bolove, da uradimo sve te stvari koje ste rekli, koje mi mislimo da se urade. Jer, mnogo je lakše uraditi kad se ti pacijenti nalaze u bolnici i u bolničkim uslovima sve to odraditi i videti šta je to što može njima da pomogne da im bude što kvalitetniji život, jer se nalaze u tim fazama i na ozbiljnom su teretu svima.
To će se nastaviti dalje, ali to, ne samo to. Znate i sami da smo kupili nove akceleratore, da je pri kraju Onkologija 2, da će vrlo brzo, daću vam i datume sledeće nedelje, kada će proraditi novi akceleratori i u Beogradu i u Nišu i u Kragujevcu i u Kladovu i gde ćemo još nabaviti novih akceleratora, zaposliti nove lekare, mlade naše stručnjake koji su završili ovde fakultet i koji žele da ovde i specijaliziraju i da nastave da rade. Ali, i nabavka sve te opreme i druge opreme, da ne nabrajam sada, biće prilike, i zahvaljujući, ovde se pominjalo dosta i korupcija i sve ono što ide. Ja želim da vas obavestim da po svim anketama koje se rade, nažalost, one ne ugledaju svetlost dana, jer nekima to ne odgovara, da više zdravstvo nije u samom vrhu po korupciji i po onome po čemu je bila asocijacija i po čemu je bilo poznato.
(Dragan Marković: I više se ne čeka red kao nekada.)
(Radoslav Milojičić: Čeka se po dve godine.)
Čekaju ljudi zahvaljujući onima što su pokrali iz zdravstva i koji se javljaju, uzeli od bolesnih ljudi. Zahvaljujući njima čekaju. Biće uhapšeni, biće uhapšeni sigurno. Nemojte da se sekirate, nemojte da žurite. Samo polako, ja ne znam gde vi žurite. Nemojte da se nervirate, nervoza utiče na lepotu. Nemojte.
(Predsedavajući: Nema razloga da direktno komunicirate sa poslanicima. Izvolite.)
To utiče na lepotu, tako da, polako.
Tako da, to su sve stvari koje se dešavaju i koje građani vide i onda to tako i ocene kada dobiju priliku.
Želim samo građanima da kažem da ćemo nastaviti dalje i da ćemo uraditi sve da svaki dinar u zdravstvu ode na pravo mesto i da građani osete to, za razliku od onoga kako je nekad bilo. To građani dobro vide i dobro ocenjuju na svakoj prilici koju dobiju da ocene. Hvala.