Vi ste, mislim u 60% onoga što ste rekli, apsolutno sve u pravu. Postoje studije koje se rade u svetu, mi ne možemo da utičemo, da utičemo kao država, da li će te studije da se rade u Srbiji ili neće da se rade. Vi znate da to zavisi od onoga ko je zainteresovan za to, da ispuni neophodne uslove i to može da se radi.
Da razjasnimo da svi ljudi ovde i gledaoci znaju, kanabis, ulje od kanabisa, lekovi na bazi kanabisa ne mogu da izleče bilo koji karcinom ili neku drugu malignu bolest, što ste lepo naveli, oni pomažu, olakšavaju muke. Znači, samo da razjasnimo tu stvar.
(Milorad Mirčić: Ne mogu ovo da slušam.)
Recite, da li ste nešto rekli ili?
(Milorad Mirčić: Za sebe?)
Za sebe, dobro. Recite slobodno.

Tako da to su dejstva kanabisa i tu se apsolutno slažemo. Mi smo…. Molim vas, hoćemo da pričamo ili?
(Milorad Mirčić: Ne mogu da ga slušam.)

Tako da taj deo mislim da svima treba da bude jasan.
Druga stvar, mi smo krenuli, verovatno znate u proceduru legalizacije kanabisa. Sastali su se ljudi koji se bave time, koji se bave svim tim stvarima i mi samo, ne znam da li, mi smo samo ušli u jedan problem koji čim se nađe rešenje za taj problem, lekovi, odnosno ulje na bazi kanabisa, nema nikakvih problema da bude ovde. Šta je problem? Problem je što mi ne možemo da garantujemo iz svega onoga što je nama ponuđeno da se uveze ovde, da će u tom preparatu koji dolazi ovde, biti tačno one koncentracije kanabisa koje su napisane, jer to niko od tih koji su ponudili ne garantuje za to. Analize koje su urađene u svakoj toj supstanci imate različitu koncentraciju kanabisa. Da li stvarno mislite da država može da preuzme na sebe da je neko dobio to ulje sa manje, a neko sa većom koncentracijom i dođe do nekih neželjenih efekata, recimo sa tom višom koncentracijom, a država je dozvolila da to ide.
Znači to je jedini problem koji postoji vezan za legalizaciju toga. Zašto su ovi drugi lekovi koje ste naveli, registrovani i uredno mogu da se koriste? Zato što može da se garantuje koncentracija kanabisa u njima.
Ono što smo mi predložili tim ljudima, taj proces morao bi da se radi od početka do kraja i da bude ispraćen i nema nikakvih problema. Znači, to je osnovna suština, da imamo kao država garanciju da je ta koncentracija koja piše, da se nalazi u tom ulju. Ko god to dostavi, donese, garantuje u najkraćem mogućem roku će biti registrovan.
Znači, nemojte da pravimo ljudima da je to sad neko političko pitanje - hoćemo, nećemo, to pomaže, ne pomaže i slično. Razjasnili smo sve i šta pomaže i šta ne pomaže.
Pomaže kod ljudi koji su u terminalnim fazama, u teškim i nekim drugim stanjima. Olakšava im probleme, olakšava im muke. Naravno, da svako od nas se bori za te ljude. Ti ljudi sada ovo gledaju šta mi pričamo i treba da znaju samo koji je problem, a da preuzme država na sebe i da kaže - neka ulazi to, pa sutra će da kažu – pa, vi ste dali dozvolu za to kao država, ovaj je popio više, ovaj je popio manje, ovome se desilo ovo, onome se desilo ono. Mi ne možemo tako neozbiljno da radimo.
Znači, evo, ja vam sad kažem i za vas i za sve one koji su zainteresovani za to, a što bi mi imali problem da se to pojavi kod nas na tržištu, ali ako može da bude kontrolisano, da se ispoštuju zakonski okviri.
Šta su uradile druge zemlje? To niste hteli da kažete. Druge zemlje da bi to sprečile oni su uzeli taj proces i radili ga od početka do kraja. Oni su svoju farmaceutsku industriju jedan deo su stavili za to. Oni uzgajaju to, u strogo kontrolisanim uslovima, prave i dobijaju tu koncentraciju, ali nemamo ništa protiv. Pa, ne može to država da uzme da radi.
Znači, hajde samo da budemo objektivni i da kažemo ljudima kako stvarno stoje stvari. Ne postoji nikakva prepreka za to. Samo moraju da se izbore zakonski uslovi.

Zbog zainteresovane javnosti, zbog pacijenata koji misle da je to potrebno, neophodno i slično, želim samo da kažem jednu stvar. Nije svako ko ispuni zakonske uslove koji postoje u Agenciji za lekove… Ne postoji nikakav problem da kada se ispoštuju zakonski uslovi, kada to bude u tim koncentracijama u tome da može da pomaže da se registruje kao lek i da ima tačnu dijagnozu za koju se primenjuje, ali ja, nažalost, moram da vas obavestim da nijedan zahtev nikada nije stigao u Agenciju. Zvaničan zahtev nije stigao za registraciju.
(Dušan Pavlović: To je krivično delo.)
Ne, ne. Nemojte mešati. Pokušavamo da pričamo o činjenicama. Znači, vi imate pravo. Postoji zakon, postoji tačno šta morate da ispunite, ispunjavate to, podnesete zahtev i to se rešava.
Ne postoji niko ko je ispunio zakonske uslove da mu je odbijen zahtev.

Što se tiče Zakona za transfuziju, samo moram na jedan detalj da vas podsetim. On i tada kad smo ga donosili je planirano da u potpunosti zaživi, da se do tada urade sve neophodne mere koje se rade, koje mogu da se provere i da se vide, za zaživi prvog januara 2019. godine.
Prebacuju se ti centri i šta je suština, kada već pričamo o tom zakonu, da vas podsetim, mi sa Zakonom o transfuziji od prvog januara imaćemo četiri centra i dobićemo mnogo bolju kontrolu te krvi. To je suština toga. Nećemo imati taj prozor od 15 dana gde je moguće da imate davaoca krvi koji je zaražen HIV-om ili nečim drugim, a da je 15 dana potrebno vreme da se to otkrije. Iz tog razloga ide u četiri centra jer je to izuzetno skupa analiza da bi se uradila tu i da bi imali kontrolu da krv stiže tamo gde treba, a ne neko zato što je sebičan neće da da drugom, nego – možda će meni zatrebati. Ne dam kome sad treba, nego možda će meni zatrebati i onda smo imali ogromne količine krvi koje su bačene iz tog razloga. Nismo imali jedinstveni sistem da pratimo koliko gde krvi ima i svako je prijavljivao kako je hteo. Od prvog januara 2019. godine ide svojom dinamikom kojom treba i zaživeće i to je razlog. Samo da podsetim.
Što se tiče transplantacije, zašto smo sada krenuli sa tim, da ljudi koji neće dovoljno je da napišu na jednom papiru – ne želim to, moji podaci su ti i ti, da pošalju u Upravu za biomedicinu ili da odu da daju usmenu izjavu. Neko je pričao da treba da se ide kod notara, da treba da se ide negde, da imaju nekih troškova. Apsolutno to ne postoji.
Zašto idemo na ovo? Idemo zato što ovim zakonom pravimo sistem gde nije moguće doći do zloupotrebe. Nije moguće. Znači, napravljen je takav da ne možete da izvedete nikakvu zloupotrebu a da se to ne vidi u sistemu i da se to ne primeti. Iz tog razloga sada imamo problem. Ako mislite da je lako izaći ispred tih dve hiljade i više ljudi kojima je to jedini izlaz, i oni koji slušaju sada nas i gledaju, imajte samo na umu njih i njihove porodice kojima je jedini spas za njih i njihovu decu da ostanu sa njima, jer ako nema donora, njih neće biti. To je suština priče. Mi mislimo da je tako napravljen da ne možete da uzmete tu zloupotrebu, a da kažem da se ona ne vidi, da to izvedete.
Sami znate, Srbija je takva, ne možete da ovde uradite ništa a da se ne zna, a kamoli nešto u nekom procesu gde ima 20,30,40,50 ljudi koji moraju da učestvuju u tome, da vi neki organ uzmete, da vi neki organ prodate. Prvo moramo da kažemo, ovo se sve radi na dobrovoljnoj bazi. Organ ne može da se plati, ni u Srbiji, niti bilo gde od ovih zemalja koje su razvijen. Mi zakon nismo radili po ugledu na nešto. Radili smo ga da mi osiguramo sebe i naše građane i naš sistem.
Nemojte, sada da budemo takvi, sad, uzeli smo primer iz drugih zakona, nemam nikakav problem da kažem kod ljudi koji imaju iskustvo. Ali, nemojte sada da kažemo – e, nećemo te zakone, a sutra kada se neko razboli, e, onda kažete, pustite me, sada mi dozvolite da idem u tu zemlju da se lečim, znate. To nije korektno. Znači, to su stvari o kojima smo vodili računa, o kojima vodimo računa, i ono što najiskrenije mislim da sa ovim zakonom, sa poštovanjem ovih procedura, bez kojih nismo ulazili u ovakvu priču, mislim da nećemo imati problem, problem je svest.
Što se tiče, pominjali ste crkvu, mi imamo saglasnost crkve za sve ovo. Tražili smo i od crkve saglasnost, i dobili za sve ovo, dobro ih upoznali, pričali sa njima i dobili napismenu saglasnost za ovo od crkve, želim da to znate vi, da znaju svi građani.
Zato se i malo duže čekalo, jer nije lako menjati svest ljudima. Zato smo hteli što širi konsenzus, nije naivna, nije jednostavna stvar. Umire desetine ljudi godišnje samo u Srbiji, što ne dočeka organ. Morali smo nešto da uradimo. Uvek će biti različitih mišljenja, mogli ste ovako, mogli smo ovako, mogli smo onako, ali mislim da je bitno da radimo, jer ako ne radimo ništa, ako ćemo da se povučemo i da pustimo da pričamo neke teme koje nemaju veze sa mozgom.
Meni je danas drago, jedna stvar, da su građani mogli da vide kako se neko ophodi prema onome što nekome znači život, o čemu je pričao, kako je priča, i kako je išao na neko svoje samoreklamerstvo, da dobije neki prostor u medijima i slično. Onda se čude što su na nivou statističke greške. Pa, eto iz tog razloga su na nivou statističke greške i svaki dan će im biti sve manja i manja podrška. Jer, jednostavno, kada se radi o bitnim stvarima, oni gledaju kako će oni da dođu do izražaja, kako će nekog misle da vređaju, ili nešto. Znači, eto to je suština te priče.
Što se tiče droge, ne znam da li se ikada više radilo, više pričalo. Mislim da je bitno da se što više priča o tome. Ono što je naš cilj, mislim da je prilično kasno kada dođe do toga da je neko uzeo drogu. Naš plan je da sa decom od pet godina radimo, da ne dođu i da ne uzmu, da odole iskušenju tih narko dilera, i svih tih koji dođu, da ne uzmu, to nam je prevashodni cilj, da podignemo njihovu svest da oni mogu da se odbrane od njih.
Da li vi vidite, ne pamtim, ne znam, možda nisam pratio dovoljno, ali svaki dan, kilogrami i kilogrami, ili ne znam ni ja, desetine kilograma droge se oduzme. To se oduzme, ali nje ima i dalje, jer jedan ode u zatvor, jedan padne, jednom oduzmu, ali to je očigledno takav biznis, gde oni ne odustaju, pored svega toga.
Jedna od prvih stvari o kojoj smo pričali sada na ovom Savetu za drogu, da ćemo ići sa predlogom da se podignu te kazne. Ali, to je Krivični zakonik, ili šta već, da se te kazne podignu i da ćemo mi kao Komisija tražiti da uđe u proceduru da mi podnosimo taj predlog da to budu najoštrije kazne.
Nemam nikakav problem sa svakim ko prodaje to i ko će za par hiljada dinara da ubije dete. Nemam nikakve milosti, nemam nikakvog razumevanja, želim da bude doživotno u zatvoru. Znači, bolje da on bude doživotno u zatvoru, nego da jedno dete bude mrtvo. Ono što im kažem, neka uzmu neka se bave nekim drugim stvarima, disaću im za vratom, neću im dati mira, zbog te dece.
Borimo se za decu, za natalitet, neko dobije dete lakše, neko dobije dete teže, prođe Tantalove muke, pa ga onda odgajate, pa ga školujete, pa onda dođe taj neki period neko ga tamo na nekom splavu, ili negde, za par hiljada dinara ubije. Neko ga ubije. Jeste. Znate.
Ali, vidite uvek imate one koji imaju naknadnu pamet i sve znaju, i sreća da su oni na tom mestu i da imaju tu podršku kakvu imaju i tako i prolaze. Ali ćemo mi nastaviti da se borimo, a njima ostaje samo da pričaju i da žale za prošlim vremenima, kada su oni sarađivali sa svima njima, ili šta su već radili.

Prvo želim dam vam se zahvalim što ste na ovakav način sagledali i probleme i sagledali predloge zakona, da je više takvih koji na ovakav način sagledavaju i koji uđu u suštinu. Onda ste mogli da vidite šta sve morate da uradite da bi jednu, krajnje jednostavnu stvar, kada pogledate jednu intervenciju koja ima mnogo prednosti, da bi vi samo legalizovali tu intervenciju, koliko morate zakona da promenite, koliko drugih podzakonskih akata, statuta, od same bolnice, pa preko specijalizacije, fakulteta, ministarstva, države da bi uradili da bi to funkcionisalo po najjednostavnijem principu, da ima svoju svrhu, da smanjite liste čekanja, da ne bude to invazivna metoda, da to bude minimalna invazivna metoda, da bude dobar efekat.
Vi vidite koliko treba da se uradi, mi sada radimo ovo, ali ostaje, nama je jedan od sledećih zakona, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, da sve to promenimo, da sve to ukomponujemo da bi to dalo efekta, da dođemo u fazu, da to što vi predlažete, da budemo lideri u regionu i ostalo, moramo…. Ali, to je sve vidljivo i to je sve može. To je ono što ja vama pričam, biće za dve, tri godine, da stignemo sve ove prateće stvari da uradimo i da do tada imamo dovoljno iskustva i da imamo ceo sistem koji je regulisan i za naše građane, prevashodno njima da pomognemo onda i drugim građanima i na tome da se obnavlja sistem u Srbiji.
Mislim da vam je sada tek jasnije kakav je ovo sistem i šta sve treba da se uradi za jedan mali korak da bi išao dalje. LJudi to gledaju sa jedne strane, svakom je svoj problem najveći, i želi da on bude rešen odmah, i ako njegov problem nije rešen, svi ostali problemi su nebitni i ne rešava se i sve je najgore. Mi to razumemo, ali se trudimo da sve te stvari popravimo, jedino što treba to je, kada neko ovako uđe da ima vremena da se pozabavi ovim stvarima, ne daj Bože da ima i lično, da je morao da se upozna sa svim tim, e onda tek naiđete na neko razumevanje.
Što se tiče promocije i svega, ne postoji bolja promocija od toga kada vi i vama slični to kažu. Mi šta god kažemo, iz Ministarstva, na kraju ljudi koje odredimo za republičke stručne komisije, oni sve to prevedu na teren politike i kažu; ne oni to pričaju politički, lažu nas, ovo, ono i sl. Na medije tek ne možete da utičete, oni pišu šta god hoće, niti se trudimo, jer ako vi kažete „pa nemojte ovo, ajd stavite ono“ uvek će da bude obrnuto. Jednostavno naš jedini cilj je da krajnji građanin koji dođe u tu situaciju, da on oseti, to je nama najbitnije. Kada ima reč onih koji su nešto prošli, koji su videli, to je za nas najbolja promocija. Tako da ćemo mi nastaviti u tome.
Ne očekujte od nas da izlazimo, jer i da kažete, znate, ovo treba ovako, ovo je ovako, ovo su prednosti, imaćete njih pet glasnijih koji su jači u medijima, koji će hteti da to sve obesmisliste. Tako da je nama ostao jedan jedini način da radimo ovako, da menjamo zakone i da dođemo bukvalno do svakog građanina, da oni osete da vide da se to menja i onda ne može niko ništa, ni mediji, ni bilo šta, mogu samo da pričaju, ali kao što vidite oni ne pričaju o temi, pričaju o neki stvarima koje njih žuljaju i na kraju to građani sve vide.

Zahvaljujem se na ovom vašem zapažanju.
Ono što je bitno da vam kažem da ovo sada što će ići u ovim zakonima, posebno Zakon koji ste vi pominjali, o psihoaktivnim supstancama, je preduslov da bi dobili sve ono o čemu ste vi pričali da nam nedostaje. Eto, to je suština. Zato smo i ovo sve uradili da bi imali valjane podatke, da bi imali informacioni sistem, da bi imali sve.
Ja moram da vam kažem da smo mi zatekli jedan sistem gde niste imali ne jednu bolnicu, dom zdravlja, uvezanu u istom mestu u istom dvorištu, oni su imali različite sisteme koji nisu bili kompatibilni i niste mogli da uvežete te podatke, neće vam izaći jedinstveno, hoćemo da ukucamo tu dijagnozu, imamo toliko pacijenata, toliko se javljaju.
Znači, od te situacije, a da ne pričamo o psihoaktivnim supstancama i svemu onome što je bilo. Naravno, kada krene nešto da se radi, onda ljudi vide krenulo je da se radi, onda oni hoće još više i to ide. To je meni drago da ste vi videli i da ste prepoznali – e pa ovi su krenuli nešto da rade, nešto će i uraditi, nešto će napraviti, krenulo je to.
Da vam pojasnim, ovo je preduslov da bi krenuli sa tim, da bi imali i podatke koliko njih se javilo, koliko njih koristi neke psihoaktivne supstance, koji koriste neke droge, koji koriste nešto treće, nešto četvrto, alkohol i slične stvari. Vi morate u jednom momentu da napravite presek da bi znali gde idete.
Druga stvar, bitna vam je ova stvar saradnje sa međunarodnim, pitali ste se gde se droga, gde je droga, pa mi iz tog razloga što je ta droga bila po policijskim stanicama, sudovima, krajnje nebezbedna i rizična za one ljude koji dolaze u kontakt sa njom, mi tek sad regulišemo to. Sad, da mi kažete – e znate nije bilo tako.
Mislim da možemo sve zakone da donesemo u godinu, dve, tri dana iz svih oblasti koje nas muče i koje smo zatekli. Ja vam kažem da je to nemoguće, ali barem radimo, barem se borimo, bar gledamo da svaki put bude sve više i više tih zakona i pokušavamo neki prioritet da nađemo. Samo iz zdravstva bi morali da budemo ovde godinu dana u Skupštini, da ne izlazimo uopšte, da bi sve stavili onako kako bi svi želeli da bude i opet ne bi bili zadovoljni.
Znači, moramo da regulišemo gde se odlažu te psihoaktivne supstance, kako se one čuvaju. Do sada nismo imali mogućnost da tu psihoaktivnu supstancu, drogu prebacimo u neku drugu laboratoriju u inostranstvu, a da je to zakonski regulisano, a da ne pričamo o drugim stvarima. Vladina komisija je morala da sprovodi transport i spaljivanje te droge, pa setite se samo koliko smo u onoj termoelektrani spalili tona droge koja je stajala, koja je zbog nekih zakona morala da bude tu, niste smeli da je dirate, i to je bilo tako. Znači, tone i tone, sećate se sigurno onih slika, da to ne bude neki rizik, da neko ne dođe u dodir sa tim, da neko to ne uzme, da neko to ne ukrade, da neko to ne proda, da neke stvari uredimo. Znači, to su činjenice koje su bile do juče.
Sada, ovo je uslov da se uvede sistem i da bi mogli onda da funkcionišemo, da zna svako kako će po tome da funkcioniše. Da li će to da bude dovoljno, da li ćemo mi da iskorenimo drogu, psihoaktivne supstance? Naravno da nećemo, ali nećemo im dati mira i neće im biti jednostavno da sprovode to što su pokušavali da rade do sada. Naravno da ćemo se zalagati za povećanje te kaznene politike, jer pre svega nam je stalo do naše dece, a ne do dilera. To je suština ovoga. Ako uspemo u ovome, onda kada to uradimo, samo treba da se pridržavamo i da sprovodimo, jer onda ćemo tek imati otvoren put da uradimo sve te stvari koje do sada nisu išle tako.

Gospodine Markoviću ili ekselencijo, kako već treba, što se tiče povećanja plata, prioritet za ovu godinu Ministarstva zdravlja, Vlade Srbije, države Srbije je da povećamo plate prvo medicinskom osoblju, sestrama, tehničarima i lekarima, a zatim i nemedicinskom osoblju.
Reći ću vam i kako smo to zamislili da uradimo. Što se tiče nemedicinskog osoblja, ljudi koji pomažu, oni koji čiste, oni koji rade na drugim poslovima, idemo na autsorsing, angažovaćemo firme koje se time bave i automatski te radnike koji sada rade kod nas prebaciti u te firme gde su već sada veće plate i tu ćemo po proračunima koje smo uradili imati kapaciteta za to i, druga stvar, da povećamo ovo što sam rekao za medicinsko osoblje, posebno za medicinske sestre i tehničare. Nadam se da već u ovoj godini to bude ostvareno.

Mislim da verovatno znate, da što se tiče vojnih ustanova one već učestvuju u zbrinjavanju i radu sa civilnim stanovništvom. Primer je i recimo, dežurstvo VMA svake srede koje radi. To je jedan zajednički projekat koji već funkcioniše, shodno kapacitetima koje ima vojno zdravstvo mi smo u stalnoj komunikaciji i uvek razmatramo šta je to što možemo još više. Mogu da kažem da je to odlična saradnja i da će se sigurno tako i nastaviti.

Želim da vas obavestim, vezano za neke podatke za preventivne preglede koji su se dešavali, a to je da je pregledano preko 120, 130 hiljada ljudi i za sada, od obrađenih podataka, preko 2.300 građana koji su pregledani, otkriveno je na vreme da imaju zdravstvene probleme koji mogu da se reše i koji neće ući u stadijum sa komplikacijama i moći će, kada se ti problemi reše, najnormalnije da nastave svoj život, da budu sa svojim porodicama i da budu društveno aktivni. Da nije bilo ovih pregleda, to teško da bi, i oni su sami priznali da teško da bi došli do tih dijagnoza.
To nije jedina akcija koju sprovodimo. Tu je niz drugih akcija: „Rak je izlečiv“ uz podršku medija, to su i razni skrining programi koji se rade i pokušavamo svaki dan da dođemo do svesti ljudi i da im predočimo koliko je bitno da se na vreme pregledaju i da se na vreme otkrije i da u preko 90% slučajeva kada se na vreme otkrije, da može u potpunosti da se izleči i da oni nastave najnormalnije svoj život.
Sledeća stvar koju ste pomenuli, a to je da ste pomenuli teško obolele i stare ljude. Mi smo već odredili u svim bolnicama 10% kreveta da služe za paliativno zbrinjavanje, upravo za takve pacijente koji su teško oboleli, koji su obziljan teret i porodicama i društvu. Postoje raznorazni domovi koji su izuzetno skupi. Proverava se da li ti domovi imaju dozvole, da li imaju adekvatne uslove, da li mogu da brinu o tim ljudima. Ono što smo uradili bukvalno pre 10 dana, to je, dali smo nalog svim bolnicama po unutrašnjosti koje nemaju dovoljno iskorišćene kapacitete, da ih usmere da proširimo te kapacitete da primaju takve ljude, da im pomognemo, da im okupiramo bolove, da uradimo sve te stvari koje ste rekli, koje mi mislimo da se urade. Jer, mnogo je lakše uraditi kad se ti pacijenti nalaze u bolnici i u bolničkim uslovima sve to odraditi i videti šta je to što može njima da pomogne da im bude što kvalitetniji život, jer se nalaze u tim fazama i na ozbiljnom su teretu svima.
To će se nastaviti dalje, ali to, ne samo to. Znate i sami da smo kupili nove akceleratore, da je pri kraju Onkologija 2, da će vrlo brzo, daću vam i datume sledeće nedelje, kada će proraditi novi akceleratori i u Beogradu i u Nišu i u Kragujevcu i u Kladovu i gde ćemo još nabaviti novih akceleratora, zaposliti nove lekare, mlade naše stručnjake koji su završili ovde fakultet i koji žele da ovde i specijaliziraju i da nastave da rade. Ali, i nabavka sve te opreme i druge opreme, da ne nabrajam sada, biće prilike, i zahvaljujući, ovde se pominjalo dosta i korupcija i sve ono što ide. Ja želim da vas obavestim da po svim anketama koje se rade, nažalost, one ne ugledaju svetlost dana, jer nekima to ne odgovara, da više zdravstvo nije u samom vrhu po korupciji i po onome po čemu je bila asocijacija i po čemu je bilo poznato.
(Dragan Marković: I više se ne čeka red kao nekada.)
(Radoslav Milojičić: Čeka se po dve godine.)
Čekaju ljudi zahvaljujući onima što su pokrali iz zdravstva i koji se javljaju, uzeli od bolesnih ljudi. Zahvaljujući njima čekaju. Biće uhapšeni, biće uhapšeni sigurno. Nemojte da se sekirate, nemojte da žurite. Samo polako, ja ne znam gde vi žurite. Nemojte da se nervirate, nervoza utiče na lepotu. Nemojte.
(Predsedavajući: Nema razloga da direktno komunicirate sa poslanicima. Izvolite.)
To utiče na lepotu, tako da, polako.
Tako da, to su sve stvari koje se dešavaju i koje građani vide i onda to tako i ocene kada dobiju priliku.
Želim samo građanima da kažem da ćemo nastaviti dalje i da ćemo uraditi sve da svaki dinar u zdravstvu ode na pravo mesto i da građani osete to, za razliku od onoga kako je nekad bilo. To građani dobro vide i dobro ocenjuju na svakoj prilici koju dobiju da ocene. Hvala.

Morao sam da se javim, jer ste pohvalili šta se dešava u Mađarskoj, da se postižu rezultati. Reći ću vam samo tri stvari, pošto sam razgovarao sa njihovim ministrom, šta su oni uradili da bi neki od tih problema rešili.

Moram da kažem, stvar koju su uradili za sve one koji završe medicinski fakultet u Mađarskoj država je donela, pošto je besplatno kao i kod nas, da oni kada završe fakultet, u pet narednih godina posle završenog fakulteta, ako su potrebe države da ostanu tu, ne mogu da napuste zemlju, moraju da se odazovu i da rade. To je mera koju su uradili.

Druga stvar koju su uradili, zbog svega onoga što se dešava i kod nas i kod svih, sve javne nabavke u oblasti zdravstva stavili su pod tajne nabavke iz razloga da bi ih ubrzali i da nema mnogo žalbi i da bi rešili problem.

Zamislite da mi uzmemo kod nas u zdravstvu i da kažemo da javne nabavke budu tajne ili da kažemo – besplatno je školovanje, ne možete da odete?

Treća stvar koja je vrlo interesantan i koju treba da znaju građani, svuda gde su otišli na javno privatna partnerstva i gde su sa privatnicima ulagali u zdravstvo, sve to raskidaju i sve vraćaju u državno zdravstvo. To su stvari koje treba da znaju građani Srbije.

Morao sam da se javim zbog ozbiljnih tvrdnji koje su iznete, a to je što ste rekli da je zabranjeno zapošljavanje u zdravstvu i da mi ulazimo u jedan problem, kako ste vi rekli, da su ugroženi životi ljudi. Činjenice su sledeće.
Godine 2014. zaposleno je 5.993 osobe, odnosno zdravstvenih radnika. Od toga, 2.130 lekara, 657 njih sa višom školom, 2.944 medicinskih sestara i tehničara sa srednjom školom i njih 262 sa nižom školom. Za razliku, ako se ne sećate, iz perioda koji smo zatekli, gde je bilo zabrane davanja specijalizacija i nemogućnost odlaska na specijalizacije, jer ste morali da idete dve godine da odradite neki tzv. staž.
Svi ovi ljudi danas rade i svi su oni zaposleni na konkursu, krajnje transparentno, za razliku od prethodnog perioda koji smo zatekli, gde smo u zdravstvenim ustanovama i apotekama imali više vozača, fitnes trenera i svih onih drugih, osim zdravstvenih radnika. Ne da nisu zapošljavani na konkursu, nije mogao da bude takav konkurs. Dato je preko 6.000 specijalizacija od 2014. godine. Ovo su činjenice, zbog građana Srbije. Ali, mislim da je sreća da građani Srbije veruju sebi i onome što vide, a ne nekome drugome.

Prvo da vam se zahvalim na ovim lepim rečima koje ste rekli o zaposlenima u zdravstvu. Slažem se sa vama da nije od presudnog značaja ni vaše lično, ni moje lično mišljenje da su tu građani da procene sami, da osete na svojoj koži i da daju konačan sud. Radimo sve na tome.
Drago mi je da ste i vi pomenuli. Nisu to samo klinički centri, to su dečije klinike, i Tiršova i Institut za majku i dete, Institut u Sremskoj Kamenici, naše očne klinike. Znači, to su sve mesta gde dolaze ljudi iz regiona, iz inostranstva. Da smo toliko loši ili bilo šta, sigurno niko od njih ne bi došao ovde, nego bi išao u neki drugi centar, jer mi nikog od njih nismo naterali da dođu kod nas, nego oni, jednostavno, sami dolaze ovde.
Što se tiče tačnog broja koliko je otišlo i drago mi je da se slažemo u jednoj stvari, da je to stvar koja se dešava u celoj Evropi, u celom regionu. LJudi idu gde su bolji uslovi, gde su veće plate. Nemate jedan centralni spisak tih ljudi. Iz kog razloga? LJudi i kada odlaze, ljudi ne kažu kada idu – znate, mi idemo u inostranstvo. Oni pokušavaju da dobiju za tri meseca, za šest meseci neplaćeno ili koriste godišnje odmore, slobodne dane, pa da odu da vide kako će biti, pa da razmisle da li će ostati tamo ili će se vratiti.
Ono što mi imao, što je njima uslov da bi negde otišli, a to je oko 1.000 zahteva godišnje Lekarskoj komori za odobrenje. Taj broj nije ni 1000, ispod je 1000. Da ne ponavljam, imamo ljude koji odlaze i rade u regionu, rade vikendom, subotom, nedeljom. Dozvoljeno je da sklope takav aranžman i da rade, ali oni su već u ponedeljak tu na radnom mestu.
Ono što mislim da ćemo se složiti da imamo takvu situaciju kako vi kažete, da su to puni autobusi, puni avioni koji su se zaglavili na granici, naš bi sistem stao. Znači, to ni jedan sistem ne bi podneo da imamo toliki broj ljudi koji će da ode. Znači, nije to taj broj.
Ono što je bitno i što je pozitivno, mi i dalje imamo ozbiljno interesovanje da se ljudi zaposle ovde i da ostanu ovde, što je nama jedan od najjačih parametara. Hoćemo u tu generaciju da uložimo.
Kao što sam rekao, nama je potrebna nova generacija, da razmišlja na novi način, da bi mi uspeli da napravimo reforme koje zaslužuje naše zdravstvo.
Da se razumemo, nije naše zdravstvo idealno. Uspeli smo da zaustavimo propadanje i polako gradimo taj sistem. Taj sistem ne može da zavisi samo od nas. To je jedna stvar koja zavisi od svih. Koliko se budemo potrudili tako će nam i biti. Ima punu podršku i u Ministarstvu i u Vladu i u svemu da taj sistem bude onakav kakav treba da bude, sređen i da bude na zadovoljstvo građana. Da li može preko noći? Ne može. Rezultati kakvi su urađeni, da ne ulazimo, vide građani. Treba još da se radi, treba još više da se radi i tek onda će biti rezultati. Mislimo da će otprilike za tri, tri i po godine, da budu baš vidljivi rezultati i da mi budemo lideri, najbolje zdravstvo da bude u regionu.

Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući i građani koji gledaju prenos, ja vas apsolutno razumem da vi imate neki svoj cilj i da će te pričati priču koja vama odgovara. Na žalost, to što vi pričate, nikakve veze nema sa svrhom ovog zakona. Upravo ovaj zakon se i donosi da bi se regulisale stvari.
Vi morate da se opredelite ako je ikako moguće, ono što vam ja predlažem zauzmite samo jedan stav u kom pravcu hoćete da idete.
Da li hoćete kada pominjete strane reči, da li kažete, ne valjaju strane reči, pa kažete, ovo se ne razume, hajde da se to uskladi.
Evo, ja ću vam na jednom, krajnje konkretnom, primeru objasniti.
Strane reči koje su ovde upotrebljene su iz jednog, krajnje opravdanog razloga, upotrebljene, jer kada imate neku studiju, kada imate nešto što je priznato u celoj Evropi, ne dešava se samo stvar u Srbiji, nego se dešava u više zemalja u tom momentu i to su te ključne reči koje služe samo Agenciji za lekove da bi prepoznala temu i da bi se na osnovu toga lakše radilo. Te reči i svi ti izrazi nemaju nikakve veze ni sa građanima, ni sa bilo čime, znači, imaju samo je to razlog da se lakše prepozna studija, da se lakše prepozna predmet i da se radi.
U jednom momentu pričate jeste usklađeno, u drugom momentu nije usklađeno, u trećem momentu ne valja, povucite i okej je, ja vas razumem, nije nikakav problem, samo tu suštine nema nikakve. Znači, sve to što kažete, sve je apsolutno regulisano ovim zakonom.

Stvarno moram da kažem da mi je žao što nismo prepisali hrvatski zakon i mislim da će cela Srbija žaliti zbog toga. Vi kada bude u prilici vi prepišite, pa uradite sve što vam se sviđa.