Samo da vas podsetim, već idemo brže, jače i bolje i to se oseća i to se vidi.
Što se tiče Ministarstva zdravlja, ponavljam, nulta tolerancija prema korupciji, svi znaju. Rezultat je već vidljiv, zdravstvo više nije ubedljivo na prvom mestu i po percepciji i po svemu u korupciji. Sledeća stvar, vi ste tu išli i od Agencije i od ministarstva, baviće se onaj ko je zadužen za to. Mi možemo da ukažemo Agenciji protiv korupcije na neku sumnju, na bilo šta, ili bilo ko drugi, ne samo mi, ali jedini ko će se baviti time, baviće se ti ljudi u Agenciji koji su profesionalci i koji to znaju i koji će to bolje uraditi. Naše je da ukažemo ako postoji sumnja, ne samo naša nego bilo koga, i oni da odrade svoj posao. Ponavljam, nulta tolerancija za korupciju u zdravstvu.

Stvarno sam iznenađen šta ste vi sve ispričali za ovih par minuta i koliko je to sve kontradiktorno. Pokušaću samo činjenicama. Vi ste to na vama svojstvene način zbrda zdola ukomponovali, niti ste rekli period, ni kada, ni šta, ni kako. Ali, nema veze, ovo moramo da objasnimo zbog građana, da bude krajnje jasno.
Vi kažete problem je bio nestašica vakcina, nije se dosta edukovalo. Imamo problem sa malim boginjama, koji traje unazad nešto manje od godinu dana, koji je tu došao kod nas pre par meseci. Činjenica sve vreme imamo dovoljno vakcina. Izlaze sve vreme ljudi koji se time bave i objašnjavaju zašto treba vakcinisati, zašto nisu u pravu oni koji kažu da ne treba. I sve ljudi obrazlažu, ostanu bez glasa, po ceo dan, po celu noć objašnjavaju. Znači, država je obezbedila vakcinu. Vakcina ima dovoljno.
Kaže – kakva je bezbednost vakcina? Svaljujete na državu – ko zna koje vakcine ona ima. Prvo treba da znate da imate dva proizvođača vakcina i da ceo svet kupuje od njih. To je osnovno što treba da znate.
Sve vakcine moraju da prođu proceduru, te vakcine, istorijska neka tekovina, trebalo je da dovedu da do sada više nema malih boginja i svega. Znači, mora da sprovedu proceduru. Sproveli su proceduru, nabavili dovoljno vakcina, stručnjaci su rekli šta treba. Mi smo promenili zakon, da podignemo svest, da priđemo ljudima, da im lekari objasne, da im epidemiolozi objasne da nema nikakve bojazni od te vakcine, da nema autizma, da se poklapa samo period pojave i sve to traje mesecima.
Jednu samo stvar objasnite. Sve je to urađeno, i evo imali smo, došlo je u Beograd, i u Kraljevo i svuda imamo male boginje, i dalje nam preti opasnost da uđemo u ozbiljnu epidemiju i imamo dovoljno vakcina i sve smo razjasnili. Što se sada ne vakcinišu? Da li je sada kriva država, što je obezbedila vakcine, što je sve uradila, što je sve objasnila, zašto je sada kriva država? Država vam kaže – ljudi ulazimo u problem ako se ne vakcinišete. Šta treba da radimo, da uzmemo ljude da hapsimo, pa da ih vakcinišemo? O čemu vi pričate?

Samo da ste hteli da pročitate, krajnje jednostavno, Privredna komora je ovde uključena iz dva razloga. Prvi i osnovni razlog – jedina ona ima registar privrednika i onih koji učestvuju u ovom procesu koji su obuhvaćeni ovim zakonom. U jednom momentu je preuzela na sebe da organizuje javne rasprave da bi ovo bilo transparentnije, da bi se svi uključili da svi kažu svoje mišljenje. Toliko o tome da je to nekima nejasno ili bilo šta. Vratite se, pogledajte, sa ovim zakonom svi koji se iole i dotiču ovog zakona su dali saglasnost, učestvovali u javnim raspravama i u svemu onome što je bilo neophodno da bi se dobio ovakav zakon. Naravno, razumem vas da vama tu ne odgovara i da morate da nađete nešto, ali činjenice su sasvim drugačije.
(Sonja Pavlović: Replika.)

Ne znam šta toliko imate, šta vam se zamerila Privredna komora, ali to je jedan jedini razlog, a to je da pojednostavi, ako već imaju registar da taj registar ne prebacujemo na nekoga drugog kad već postoji i da ne pravimo dupli posao, niti neke finansijske transakcije ima, niti će iko išta od svega toga plaćati, radi se bez bilo kakve novčane nadoknade, koristi se njihova baza podataka da se ne bi premeštalo na neko drugo mesto i da ne bi komplikovali, da bi pojednostavili onim ljudima koji učestvuju u ovome i koji čekaju da se ovo realizuje.

Samo je sreća da građani dobro razumeju ovaj zakon, i ne samo ovaj zakon, nego sve zakone koji se u poslednje vreme donose ovde i da oni mogu vrlo dobro da procene kome je ovde stalo do zakona, kome do pacijenata, kome je stalo do sistema, a kome je stalo do vremena i pojavljivanja ovde radi reda da bi se pojavili, jer nikakvu suštinu nisam čuo.

Moram da kažem, što se tiče poštovanja Narodne skupštine i vama poštovanim građanima Srbije, da izuzetno poštujem Skupštinu. Mislim da se to vidi. Sve vreme sam ovde i pažljivo slušam, pokušavam kad vidim da postoji neka nejasnoća da objasnim. U redu je ko nije iz te struke da ne može da zna sve detalje i da pomognem i da razjasnim i da se zna o čemu se radi, ali zbog građana Srbije moram da kažem da kada se donosi jedan zakon, u njemu učestvuju svi oni koji sutra su usmereni na taj zakon. Konkretno za ovaj zakon apsolutno su svi ispoštovani i uključeni i apsolutno su svi dali saglasnost na ovaj zakon, i što je najvažnije o ovom zakonu se vodila javna rasprava gde je svako, da li je učestvovao ili nije učestvovao imao pravo da kaže sa čime se ne slaže i šta bi voleo da se promeni. Ali vama i dragim građanima Srbije moram da kažem da u toj javnoj raspravi, oni koji sad pričaju to što pričaju nisu jednu reč rekli lošu za ovaj zakon. Da li nisu rekli zato što tad nisu bile uključene kamere ili iz nekog drugog razloga, vi sami procenite da li oni stvarano imaju neku zamerku ili je poenta da ih vi čujete, da ih vidite, da oni nešto kažu, a što sa zakonom i sa svima onima koji su učestvovali u ovome nema nikakve veze.

Stvarno ne znam koliko, da li vi niste bili tu ili niste ispratili, ali mi smo ovde naveli, ja to mogu i da vam dam kada, kada su rađene kontrole koliko je nađeno proizvoda koji nisu bili adekvatnog kvaliteta i ja ću vam dostaviti vrlo brzo sve te procente da vidite. Preko 80% od ispita, od onoga što je došlo kod nas, što iz EU nije ispunjavalo standarde i nije moglo da prođe. Mislim da je to već i vrapcima na grani i svima jasno, šta radimo, koju smo situaciju imali, šta smo zatekli, kakve su bile analize kad smo uradili, stvarno ne mogu da verujem da vam taj deo nije jasan i od kojih proizvođača i od čega i od koga.
(Sonja Pavlović: Što se iščuđavate?)
Moram da se iščuđavam jer smo o tome pričali. Očekuje se od vas, ako ja vas poštujem, a to je mnogo, da ako hoćete nešto da pitate, bar ste mogli da vidite da li smo pričali o tome i šta smo rekli o tome ili ima napisano. O tome sam konkretno kad sam obrazlagao dao sve procente, koliko smo, šta, čega zatekli i što sa ovim zakonom kad se ovaj zakon primeni ne može više da se desi.

Samo da ne ostanemo nedorečeni. Pričam, odnosno reći ću vam tačne brojeve, ali oni su već otišli, nema veze, zbog građana Srbije, toliko o tome koliko oni brinu.
Od ukupnog broja od 96 prijava sumnja u kvalitet medicinskih sredstava poreklom iz sredstava van EU, u 70% slučajeva došlo je do povlačenja medicinskog sredstva sa tržišta. Od ukupnog broja povučenih medicinskih sredstava, odnosno koja su stavljena na tržište Republike Srbije, a za koje je utvrđen defekt kvaliteta, 95,7% da su bili poreklom iz zemalja koje nisu članice EU.
U prve dve godine primene ovog zakona očekuje se smanjenje broja povlačenja medicinskih sredstava sa tržišta iz razloga defetka kvaliteta za 50%, s obzirom na obavezu ocenjivanja usaglašenosti ovih proizvoda sa propisima i osnovnim zahtevima koji su identični sa zahtevima za tržište EU medicinska sredstva poreklom van EU.

Mislim da je ovo izuzetno ozbiljna stvar i da razjasnimo, mi ne možemo da utičemo na profit. To su u principu privatne kompanije koje sa svojim profitom mogu da rade šta oni žele. Da li će oni da ga ulažu dalje u neka istraživanja, da li će da ga ulažu u turistička putovanja lekara, to je njihovo.
Ono što mi od njih možemo da zahtevamo i zahtevamo, ja lično zahtevam i voleo bih da imam što veću podršku, a to je da sva svoja ulaganja u Republici Srbiji, ne kod nas, nego kod njih na sajt da stave, da građani Srbije znaju, da svi znamo šta su oni uradili sa delom profita, neće oni nikad naravno dati ceo svoj profit ovde da se potroši, nego šta je to potrošeno u Srbiji. Da tu stave kome su platili putovanje, kome su platili predavanje, da li su platili nekoj bolnici, da li su kupili za neku bolnicu nešto i stavili. Mislim da mi na to imamo apsolutno pravo.
Možda se to ne slaže sa nekom njihovom poslovnom politikom, ali ako mi budemo dovoljno uporni, mi jedino tako možemo da uspemo. Ali, ja nisam pravnik, nisam siguran da mi imamo neki drugi osnov, da mi njih po nekom zakonu nateramo da oni nas obaveštavaju šta su uradili sa svojim profitom. Ali, ako budemo dovoljno dosadni, ako insistiramo na tome, umesto punih aviona lekara koji turistički idu, nisam siguran da će moći to da objave na svom sajtu, da su platili desetine i desetine hiljada evra, a onda mi da ih pitamo i da ih građani pitaju – dobro, a zašto taj novac niste dali za nešto drugo? Zar nije dovoljno da odu jedan, dva, tri lekara, pa da vide šta ima tamo novo, pa kada se vrate da prenesu ostalima ili je neophodno da ide 30 lekara, ne znam, 50 lekara i slično. To je cela suština od koje nećemo odustati, od koje insistiramo i na svakom sastanku, kada se vidim sa ljudima iz farmaceutske industrije, ja insistiram na tome. Znači, ima nešto što možemo, ima nešto što ne možemo, ovo je stvar na kojoj ćemo nastaviti dalje da tražimo.

Privredna komora ne naplaćuje ništa, apsolutno. Iz kog razloga? Ona je samo zbog registra uključena u ovu priču, jer ona već ima deo registra i ima i te svoje grupe svih tih proizvođača. Znači, nula dinara košta, nula dinara se plaća, samo će pomoći oko registra da bude. Ne postoji ništa drugo, nikakav dodatni trošak, ništa. Kada već imamo jednu bazu, to je samo poenta da je iskoristimo. Hvala.

Mislim da vi sada pričate o Zakonu Privredne komore koji postoji, i o nekim pravilima u Privrednoj komori. Tražite od mene da odgovorim šta se dešava u Privrednoj komori. Po tom pitanju i po svim tim stvarima niti znam, niti treba da znam, niti je to deo kojim treba da se bavi Ministarstvo zdravlja. Ovde smo zbog ovih zakona i zdravlja ljudi, a ko kome plaća i šta plaća, sigurno da postoji, ali to morate da pitate te ljude koji su uključeni u taj proces. Sigurno postoji neki razlog.

Pokušaću da vam odgovorim na sva pitanja. Možemo da krenemo od ovog broja koliko njih odlazi. Taj broj nije ni približno onoliko koliko se pominje da su to hiljade. Imate oko hiljadu zahteva Lekarskoj komori da dobiju sertifikat da mogu da odu negde da rade. To znači da mogu da idu da rade vikendom u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori ili negde, a da ovde ostanu. Mogu da odu na mesec, dva, tri na neko usavršavanje, pa da se vrate.
Ono što je bitno jeste da mi tretiramo taj problem kao da je to nešto što će se desiti. Znači, to se desilo u svim zemljama, od zemalja u okruženju, pa i u zemljama EU. Od zemalja u okruženju ozbiljne probleme imala je Rumunija, još neke zemlje, Hrvatska ima strašan problem, u Sloveniji je strašan problem, pa do same Nemačke koja ima takve plate kakve ima, ali ljudi odlaze u Emirate, u Kuvajt, u neke druge zemlje gde dobijaju još veće plate. To je jednostavno proces na koji mi ne možemo mnogo da utičemo, jer će se uvek pojaviti neko ko može da da više novca.
Ono što je nas više zabrinulo i napravilo nam veći problem to je što smo zatekli strukturu specijalista, specijalista koji su imali preko 50 godina, preko 55 godina i koji u nekom momentu, da li je to pet godina ili neka godina više ili manje, moraju da odu po slovu zakona u penziju. Da bi vi imali novog specijalistu, morate da ga zaposlite ili da mu date volontersku specijalizaciju i minimum vam treba pet godina da ga dobijete, a on posle pet godina kada položi specijalistički ispit nije ni približno iskusan kao onaj specijalista koji je otišao u penziju. To je kod nas bio problem, jer se nisu davale specijalizacije. To je bio jedan od razloga što smo po hitnom postupku menjali taj zakon da mogu da se daju specijalizacije, da bi taj problem rešili.
Da ne ulazimo sada, vi ste nabrajali, tražili neka opravdanja, ne znam koliko su uopšte građanima bitna ta opravdanja ko je bio, gde je bio, ali ste jednu stvar pogrešili, jedan ministar je bio osam godina. Ako za osam godina ne možete nešto da uradite, da li su se menjale vlade ili ne, mislim da je to nešto što vas demantuje u vezi ovoga, period od osam godina su dva mandata, ili ste sproveli nešto ili niste sproveli. Šta smo zatekli? Opet građani najbolje znaju da mi ne ulazimo u to.
Aktivirali smo sve naše mlade lekare, posebno one koji su imali volju i želju i koji su volontirali ovde. To su deca koja su iz ljubavi radila i deca koja su imala ozbiljne proseke i koju nisu privukle ni te visoke plate u drugim zemljama, nego su ovde radili i po par godina su volontirali i imali smo obavezu prema njima. Većina te dece je i primljena, naravno na konkursu, za razliku od prethodnog perioda, što je izuzetno, izuzetno bitno, krajnje transparentno i primili smo i svu decu sa biroa. Moram da vam kažem da su preko 90% slučajeva primljena deca koja su imala prosek preko 9, mislimo da su to naša budućnost.
Ono sa čime smo mi krenuli, a to je da promenimo tu generaciju lekara, da dođe nova generacija, da mi njima omogućimo specijalizacije, da se usavršavaju, da imaju sve uslove za usavršavanje. Da ne nabrajam, videli ste i sami koliko smo kvalitetne opreme uzeli koja je njima neophodna, od dijagnostike, pa do svih drugih stvari, da bar to imaju ovde i da ne oskudevaju u tome. Dovodimo strane stručnjake ovde. Imamo u planu da tu našu decu, ali da vodimo računa da ne oštetimo sistem kada oni odu na pola godine, na godinu dana negde u inostranstvo, da imamo takvu produkciju da oni mogu da odu na taj period i onda da se vrate i da primenjuju ovde te neke nove metode koje bi oni videli tamo i koje bi uradili.
Moram da vam kažem, niste zadovoljni sa zdravstvom, lična stvar. Stvar svako procenjuje onako kako to vidi. Ono što su činjenice, što je istina, ako vi kažete da je loše, ali to naše loše zdravstvo, trenutno pomaže u više oblasti Crnu Goru. Znači, takvo loše. Radi kardiohirurške operacije, radi neurohirurške operacije, pomaže u oblasti neurologije i u još nekim drugim oblastima. To naše loše zdravstvo, pomaže Republiku Srpsku, isto u više oblasti.
U to naše loše zdravstvo dolaze ljudi iz Rumunije, iz Bugarske, iz Mađarske. Konkretno u bolnicu „Sveti Sava“, ili negde gde imamo najezdu tih moždanih udara, gde smo mi lideri u tome, radi se između 450 i 500 intervencija. U prvih šest sati se uradi kod čoveka koji je imao moždani udar, on sutradan može da ide kući kao da ništa nije bilo. Da se to ne uradi, taj pacijent bi morao da ostane mnogo duže u bolnici, neizvesno za koliko će se oporaviti, a iz bolnice da ide u banju. Zamislite koliko to košta, a šta se dobija sa ovim. Eto, tu strani stručnjaci dolaze kod nas da ovladaju tim metodama koje mi radimo. Oni imaju opremu, ali nemaju znanje, dolaze tu.
Tako da, imamo pacijente iz Makedonije, iz Bosne, iz Albanije, sa Kosova, sve su to pacijenti koji se opredeljuju za naše, to loše zdravstvo. To su činjenice. Da ne pričam o ljudima koji dolaze iz udaljenih zemalja sa zapada ovde kod nas da se operišu, da se leče, konkretno iz Amerike, Kanade, iz Nemačke i drugih zemalja, kada se tamo razbole, to je kod njih preskupo. Znači, to su činjenice na današnji dan, koje ne može niko da demantuje.
Na tom gama nožu koji pominjemo imali smo 1500 naših pacijenata, tu naši pacijenti ne čekaju, ali smo uspeli da uradimo i preko 100 pacijenata iz inostranstva, jer jednostavno, to je nešto što naplaćujemo i iz toga održavamo taj sistem gama noža.
Počinju radovi za nešto naprednije i najnovije i bolje od sajber noža, akceleratori se rade. Znači, imaćemo situaciju polovinom sledeće godine, da tu ne smemo da imamo liste čekanja za zračenje, jer ćemo ispuniti standard da imamo po jedan aparat na 250 hiljada stanovnika. Da vas ne podsećam kako je bilo i šta je bilo ranije.
Koliko je novca potrošeno, zašto nije kupljeno to bez čega ne može da se ide dalje, a imamo upozorenja da će sve više biti obolelih, posebno od malignih bolesti, to je sada neko drugo pitanje, kažem da se ne vraćam. Ali, to je nešto što mora da bude, potpisani su ugovori, čvrsti sa garancijama, sa svim tim neophodnim stvarima, gde smo se mi zaštitili i to mora da bude do sredine sledeće godine.
Na šta smo se mi skoncentrisali? Skoncentrisali smo se na preventivne preglede, jer jednostavno imate, statistika je takva kad na vreme otkrijete početak bolesti, vi to možete da rešite da sutra taj pacijent nema nikakve posledice. Reći ću vam samo jedan primer, prošlog meseca kada su bili organizovani oni besplatni pregledi imali smo 17 hiljada ljudi koji su se javili, i sa knjižicom i bez knjižice. Iz kog razloga? Dešavalo se da su ljudi ostajali bez osiguranja zbog propalih preduzeća, fabrika, ali ne možete tim ljudima da ukinete pravo da na vreme otkriju ako su bolesni. Na tih 17 hiljada pregleda koje smo imali, mi smo kod njih 596 otkrili bolesti koje su krajnje izlečive, jer smo ih otkrili u početnoj fazi i ti ljudi će uz terapiju biti izlečeni i normalno funkcionisati i u svojoj porodici i u društvu.
Sada, u nedelju imamo opet organizovan besplatni pregled, to je opet neka treća nedelja u mesecu, gde ćemo raditi sa 50 mamografa u Srbiji, biće svi na raspolaganju našim građanima bez obzira da li imaju ili nemaju knjižice, sve naše zainteresovane žene pregledaće onkolozi. Ukoliko bude bilo kakve sumnje uradiće im se mamografija.
Svim zainteresovanima ćemo uraditi ispitivanje štitne žlezde, uradićemo ispitivanje štitne žlezde, da ljudi otkriju da li imaju problem ili nemaju sa štitnom žlezdom. Kako ćemo uraditi? Neće koštati naš sistem nula dinara. Iz kog razloga, jer smo pozvali te dobavljače koji već godinama, decenijama dobavljaju to, da za ovu priliku doniraju te reagense i sve ono što neophodno da bi bili i oni društveno korisni da odradimo tu akciju, da se uključimo.

Ja ću vam najkonkretnije odgovoriti. Neke brojeve imate. Ponavljam, Klinički centar Srbije 3,8 miliona, Klinički centar Niš 3,3, Klinički centar Vojvodina 1,3 i Kragujevac 0,5. Ono što je utrošeno u ovom periodu za ove tri godine, što navodite, to je ovo 30 miliona za Niš koji se radio i deo ovoga, veći deo preko polovine za Beograd gde je završena kompletna… Morali ste da imate projekat, a nismo imali ni projekat. Znači, tu je otišao novac. Plus dve trećine od ovih 1,3 miliona za Novi Sad gde imamo završen projekat. Na Evropskoj banci je da raspiše kada ona hoće tender za to. Klinički centar Beograd, završena je cela ta procedura, treba da izaberu izvođača. Evo, ovo što ste tražili šta je potrošeno u tri godine, a šta u ovome.
Znači, od ovoga preko 90% je u ove tri godine realizovano. Da li je Niš bio konzerviran ili je bila livada, znaju ljudi koji su bili tamo ikada i znaju da je to bilo poplavilo i slično, a sad imate to što imate. Žao mi je što nisam poneo slike, ali doneću za sledeći put, vezano oko tog famoznog zida. Tražio sam da mi pošalju sliku, jer hoću svi da vide, nemam šta tu da krijem. Znači, radi se o jednom delu koji je prošao na jednom ogromnom zidu, pokazaću vam. Znači, samo za taj aparat koji je morao da uđe, za koji u momentu kad su projektovali, kada su radili nisu znali dok se to završi šta će biti vrh tehnologije, šta će moći da uđe, da li će ulaziti iz delova, da li morate da ga ubacite ovako i to je to. Pokazaću vam. Sve ide o njihovom trošku, moraju da plate penale i kraj priče.
Imali ste zatečen ugovor, lepo ste rekli, iz 2006. godine, koji ne možete da raskinete. To vam je sve jasno. Ali, kako je koncipiran taj ugovor? Koncipiran je tako da ako hoćete da bilo šta radite za Beograd, vi morate da povučete posebno, odnosno da rezervišete sredstva samo za njega, a ta sredstva ne važe kada ste prešli da radite Niš. Ne možete ta sredstva koja ste rezervisali za Beograd da prebacite i kažete – znate šta, mi smo imali ova rezervisana sredstva. To ne može, ona ostaju, vi ih ne povlačite, ne plaćate kamatu i ništa se ne dešava, da nemaju građani dilemu. Ništa se ne dešava dok ih ne potrošite, dok ih ne uložite za ono što ste radili.
Zato se povlače, posebno za ovo, jer imate i jednu stvar koja je do našeg zakona, ne možete da raspišete ni jednu javnu nabavku, ako nemate sredstva na poziciji obezbeđena. To je jedini razlog zašto se, mislim da se razumemo, a vi sami procenite ko je šta i kako trošio, šta se uradilo 2006. godine i ostalo. Znači, to je građanima, a i vama svima jasno.Što se tiče zapošljavanja u Kraljevu, insistiram na zapošljavanju po konkursu da se prime najbolji. Molim vas, recite mi gde se ne radi to. Prvi sam koji ću da pošaljem inspekciju i da utvrdim. Meni je stalo, hoću novu, dobru, mladu generaciju lekara. Ništa drugo me ne interesuje. Jedino me to interesuje i insistiraću na tome. Ne znam šta ste mi još pitali.Ministarstvo finansija daje da zaposlimo još sedam inspektora da bi sproveli ono što želimo da se uradi da nema onih malverzacija, da nisu originali ili falsifikati, da razjasnimo i taj deo. Mislim, da sam vam na sva pitanja konkretno odgovorio.PREDSEDNIK: Predrag Jelenković. Izvolite.
Imate pet minuta i 58 sekundi.PREDRAG JELENKOVIĆ: Hvala predsedavajuća.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, ovaj zakon je veoma važan, kao što je i kolega Bačevac juče govorio, ali je pre svega važan za opšte poboljšanje zdravstva u Srbiji. Mada, veća sreća bi bila da je što više zdravih u Srbiji i da mi danas, juče i narednih dana ne vodimo rasprave o tome gde se stiče utisak, pre svega da je neko protiv ovakvih investicija, a ko je za.Par nekih detalja, vezano za Klinički centar Niš koji je pomenut više puta, to je da je nešto preko 33 miliona evra koštala gradnja. Preko 15 miliona evra oprema. Ono što je važno napomenuti da je oprema kupljena iz budžeta i da nije uzet kredit za tu opremu, koliko je meni poznato. Ukupno 50 miliona evra, i to je najveća investicija u zdravstvu Srbije još od pravljenja Vojnomedicinske akademije u staroj SFRJ.
Za Niš bi bilo onako što se tiče istorijskog podatka, još od vremena Dragiše Cvetkovića kada je 1939. godine napravljena zgrada Banovine, sadašnjeg univerziteta, kao i naravno neke druge značajne građevine, kasnije 1948. godine Elektronska industrija itd. U Kliničkom centru u Nišu trenutno ima ukupno 29 aparata za anesteziju na svim klinikama, a samo u ovom paketu kupljeno je 35 najnovijih aparata za anesteziju.
Dva multislajsna skenera, tri angio sale, tri velika rendgena, i nekoliko mobilnih rendgena za operacione sale, deset ultrazvuka, 630 bolesničkih kreveta i svi pacijenti se nalaze u dvokrevetnim sobama sa kupatilima. Najsavremenija magnetna rezonanca, na ovim prostorima, od 3 Tesle, kako se to obično kaže, najsavremeniji elektronski mikroskop za neurohirurgiju koji košta preko 400 hiljada evra, najsavremeniji hirurški stolovi marke „Make“. To bi rekli da je Mercedes u toj branši. Zahvaljujući ovoj opremi povećava se efikasnost Kliničkog centra u Nišu za preko 40%.
Inače podsećanja radi, za ostale kolege koji su juče kritikovali ovu investiciju, Klinički centar Niš, odnosno ka Kliničkom centru gravitira više od 2,5 miliona ljudi jugoistočne Srbije, sve od Preševa do Jagodine i od Bora do Kruševca. Od jedne mini močvare, kao što je rekao ministar u širem centru grada, nastala je jedna velelepna investicija kao šansa upravo za nova radna mesta i upošljavanje ljudi iz zdravstvene struke. Hvala.

Da se odmah razumemo, ne postoji nikakav politički ili bilo kakav drugi problem. Meni je i svima nama stalo da radimo. To su odgovori koje smo mi dobijali iz RFZO, da je to razlog. Oni su trebali da stave na svoju listu da bi to radilo, ali evo, obećavam vam sada da će to u najskorijem roku proraditi i predlažem da već sledeće nedelje organizujemo sastanak i da na tom sastanku se sve to potpiše, što je neophodno i da stavimo da najkasnije od 1. januara to krene da radi.

Voleo bih da vi još jednom kad stignete poslušate to što ste sve rekli, krajnje je interesantno. Vidim vašu veliku žal što ljudi, odnosno lekari ne odlaze više. Nažalost, ne odlučujete vi o tome nego oni sami odlučuju o tome da li će da ostanu ili da odu.
Sistem je loš, ali oni su postali dobri lekari i prave dobre rezultate. Pa, kako je to moguće? Gde su to, kod kuće naučili i kod kuće im bilo omogućeno da se usavršavaju, da rade i da prave te rezultate, da rade sve komplikovane operacije, intervencije i slično. Znači, toliko kontradiktorno, ali vas razumem, vi pretpostavljam niste lekar i ne morate ni da razumete to.
Dakle, javila vam se koleginica, evo da razjasnimo, koja je radila gastroskopiju. Uradila je znači gastroskopiju, stigla je na red da uradi gastroskopiju. Prilikom gastroskopije, jedan deo rezultata se zna odmah, ono što makroskopski vide, to vam lekar istog sekunda kaže, može da vam priča dok radi gastroskopiju, ako ste budni, da vam kaže šta je. Ali, ako ima neke sumnje ili bilo šta, pa je uzeo neki isečak, on taj isečak mora da uzme, da ga pripremi i da ga pošalje na „PH“ analizu, „PH“ analiza, znači patohistološku analizu, koja minimum po procedurama koje postoje da se seče, da se boji, sve ostalo, tri nedelje treba da bi se uradila. To nije samo kod nas, to je svuda u svetu. Znači, kako može čovek pre tri nedelje, dok se njemu ne vrati „PH“ analiza, da njoj kaže nalaz ako je uzet isečak. Ali, kažem, ja vama ne zameram, niste iz te oblasti, ne znate, i to je jednostavno sasvim u redu. To su neke stvari, procedure koje važe svuda.
Toliko želite da budete maliciozni da, predlažem, poslušajte vi još jednom šta ste sve ispričali.
(Branka Stamenković: Replika.)