Moram da kažem, što se tiče poštovanja Narodne skupštine i vama poštovanim građanima Srbije, da izuzetno poštujem Skupštinu. Mislim da se to vidi. Sve vreme sam ovde i pažljivo slušam, pokušavam kad vidim da postoji neka nejasnoća da objasnim. U redu je ko nije iz te struke da ne može da zna sve detalje i da pomognem i da razjasnim i da se zna o čemu se radi, ali zbog građana Srbije moram da kažem da kada se donosi jedan zakon, u njemu učestvuju svi oni koji sutra su usmereni na taj zakon. Konkretno za ovaj zakon apsolutno su svi ispoštovani i uključeni i apsolutno su svi dali saglasnost na ovaj zakon, i što je najvažnije o ovom zakonu se vodila javna rasprava gde je svako, da li je učestvovao ili nije učestvovao imao pravo da kaže sa čime se ne slaže i šta bi voleo da se promeni. Ali vama i dragim građanima Srbije moram da kažem da u toj javnoj raspravi, oni koji sad pričaju to što pričaju nisu jednu reč rekli lošu za ovaj zakon. Da li nisu rekli zato što tad nisu bile uključene kamere ili iz nekog drugog razloga, vi sami procenite da li oni stvarano imaju neku zamerku ili je poenta da ih vi čujete, da ih vidite, da oni nešto kažu, a što sa zakonom i sa svima onima koji su učestvovali u ovome nema nikakve veze.

Stvarno ne znam koliko, da li vi niste bili tu ili niste ispratili, ali mi smo ovde naveli, ja to mogu i da vam dam kada, kada su rađene kontrole koliko je nađeno proizvoda koji nisu bili adekvatnog kvaliteta i ja ću vam dostaviti vrlo brzo sve te procente da vidite. Preko 80% od ispita, od onoga što je došlo kod nas, što iz EU nije ispunjavalo standarde i nije moglo da prođe. Mislim da je to već i vrapcima na grani i svima jasno, šta radimo, koju smo situaciju imali, šta smo zatekli, kakve su bile analize kad smo uradili, stvarno ne mogu da verujem da vam taj deo nije jasan i od kojih proizvođača i od čega i od koga.
(Sonja Pavlović: Što se iščuđavate?)
Moram da se iščuđavam jer smo o tome pričali. Očekuje se od vas, ako ja vas poštujem, a to je mnogo, da ako hoćete nešto da pitate, bar ste mogli da vidite da li smo pričali o tome i šta smo rekli o tome ili ima napisano. O tome sam konkretno kad sam obrazlagao dao sve procente, koliko smo, šta, čega zatekli i što sa ovim zakonom kad se ovaj zakon primeni ne može više da se desi.

Samo da ne ostanemo nedorečeni. Pričam, odnosno reći ću vam tačne brojeve, ali oni su već otišli, nema veze, zbog građana Srbije, toliko o tome koliko oni brinu.
Od ukupnog broja od 96 prijava sumnja u kvalitet medicinskih sredstava poreklom iz sredstava van EU, u 70% slučajeva došlo je do povlačenja medicinskog sredstva sa tržišta. Od ukupnog broja povučenih medicinskih sredstava, odnosno koja su stavljena na tržište Republike Srbije, a za koje je utvrđen defekt kvaliteta, 95,7% da su bili poreklom iz zemalja koje nisu članice EU.
U prve dve godine primene ovog zakona očekuje se smanjenje broja povlačenja medicinskih sredstava sa tržišta iz razloga defetka kvaliteta za 50%, s obzirom na obavezu ocenjivanja usaglašenosti ovih proizvoda sa propisima i osnovnim zahtevima koji su identični sa zahtevima za tržište EU medicinska sredstva poreklom van EU.

Mislim da je ovo izuzetno ozbiljna stvar i da razjasnimo, mi ne možemo da utičemo na profit. To su u principu privatne kompanije koje sa svojim profitom mogu da rade šta oni žele. Da li će oni da ga ulažu dalje u neka istraživanja, da li će da ga ulažu u turistička putovanja lekara, to je njihovo.
Ono što mi od njih možemo da zahtevamo i zahtevamo, ja lično zahtevam i voleo bih da imam što veću podršku, a to je da sva svoja ulaganja u Republici Srbiji, ne kod nas, nego kod njih na sajt da stave, da građani Srbije znaju, da svi znamo šta su oni uradili sa delom profita, neće oni nikad naravno dati ceo svoj profit ovde da se potroši, nego šta je to potrošeno u Srbiji. Da tu stave kome su platili putovanje, kome su platili predavanje, da li su platili nekoj bolnici, da li su kupili za neku bolnicu nešto i stavili. Mislim da mi na to imamo apsolutno pravo.
Možda se to ne slaže sa nekom njihovom poslovnom politikom, ali ako mi budemo dovoljno uporni, mi jedino tako možemo da uspemo. Ali, ja nisam pravnik, nisam siguran da mi imamo neki drugi osnov, da mi njih po nekom zakonu nateramo da oni nas obaveštavaju šta su uradili sa svojim profitom. Ali, ako budemo dovoljno dosadni, ako insistiramo na tome, umesto punih aviona lekara koji turistički idu, nisam siguran da će moći to da objave na svom sajtu, da su platili desetine i desetine hiljada evra, a onda mi da ih pitamo i da ih građani pitaju – dobro, a zašto taj novac niste dali za nešto drugo? Zar nije dovoljno da odu jedan, dva, tri lekara, pa da vide šta ima tamo novo, pa kada se vrate da prenesu ostalima ili je neophodno da ide 30 lekara, ne znam, 50 lekara i slično. To je cela suština od koje nećemo odustati, od koje insistiramo i na svakom sastanku, kada se vidim sa ljudima iz farmaceutske industrije, ja insistiram na tome. Znači, ima nešto što možemo, ima nešto što ne možemo, ovo je stvar na kojoj ćemo nastaviti dalje da tražimo.

Privredna komora ne naplaćuje ništa, apsolutno. Iz kog razloga? Ona je samo zbog registra uključena u ovu priču, jer ona već ima deo registra i ima i te svoje grupe svih tih proizvođača. Znači, nula dinara košta, nula dinara se plaća, samo će pomoći oko registra da bude. Ne postoji ništa drugo, nikakav dodatni trošak, ništa. Kada već imamo jednu bazu, to je samo poenta da je iskoristimo. Hvala.

Mislim da vi sada pričate o Zakonu Privredne komore koji postoji, i o nekim pravilima u Privrednoj komori. Tražite od mene da odgovorim šta se dešava u Privrednoj komori. Po tom pitanju i po svim tim stvarima niti znam, niti treba da znam, niti je to deo kojim treba da se bavi Ministarstvo zdravlja. Ovde smo zbog ovih zakona i zdravlja ljudi, a ko kome plaća i šta plaća, sigurno da postoji, ali to morate da pitate te ljude koji su uključeni u taj proces. Sigurno postoji neki razlog.

Pokušaću da vam odgovorim na sva pitanja. Možemo da krenemo od ovog broja koliko njih odlazi. Taj broj nije ni približno onoliko koliko se pominje da su to hiljade. Imate oko hiljadu zahteva Lekarskoj komori da dobiju sertifikat da mogu da odu negde da rade. To znači da mogu da idu da rade vikendom u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori ili negde, a da ovde ostanu. Mogu da odu na mesec, dva, tri na neko usavršavanje, pa da se vrate.
Ono što je bitno jeste da mi tretiramo taj problem kao da je to nešto što će se desiti. Znači, to se desilo u svim zemljama, od zemalja u okruženju, pa i u zemljama EU. Od zemalja u okruženju ozbiljne probleme imala je Rumunija, još neke zemlje, Hrvatska ima strašan problem, u Sloveniji je strašan problem, pa do same Nemačke koja ima takve plate kakve ima, ali ljudi odlaze u Emirate, u Kuvajt, u neke druge zemlje gde dobijaju još veće plate. To je jednostavno proces na koji mi ne možemo mnogo da utičemo, jer će se uvek pojaviti neko ko može da da više novca.
Ono što je nas više zabrinulo i napravilo nam veći problem to je što smo zatekli strukturu specijalista, specijalista koji su imali preko 50 godina, preko 55 godina i koji u nekom momentu, da li je to pet godina ili neka godina više ili manje, moraju da odu po slovu zakona u penziju. Da bi vi imali novog specijalistu, morate da ga zaposlite ili da mu date volontersku specijalizaciju i minimum vam treba pet godina da ga dobijete, a on posle pet godina kada položi specijalistički ispit nije ni približno iskusan kao onaj specijalista koji je otišao u penziju. To je kod nas bio problem, jer se nisu davale specijalizacije. To je bio jedan od razloga što smo po hitnom postupku menjali taj zakon da mogu da se daju specijalizacije, da bi taj problem rešili.
Da ne ulazimo sada, vi ste nabrajali, tražili neka opravdanja, ne znam koliko su uopšte građanima bitna ta opravdanja ko je bio, gde je bio, ali ste jednu stvar pogrešili, jedan ministar je bio osam godina. Ako za osam godina ne možete nešto da uradite, da li su se menjale vlade ili ne, mislim da je to nešto što vas demantuje u vezi ovoga, period od osam godina su dva mandata, ili ste sproveli nešto ili niste sproveli. Šta smo zatekli? Opet građani najbolje znaju da mi ne ulazimo u to.
Aktivirali smo sve naše mlade lekare, posebno one koji su imali volju i želju i koji su volontirali ovde. To su deca koja su iz ljubavi radila i deca koja su imala ozbiljne proseke i koju nisu privukle ni te visoke plate u drugim zemljama, nego su ovde radili i po par godina su volontirali i imali smo obavezu prema njima. Većina te dece je i primljena, naravno na konkursu, za razliku od prethodnog perioda, što je izuzetno, izuzetno bitno, krajnje transparentno i primili smo i svu decu sa biroa. Moram da vam kažem da su preko 90% slučajeva primljena deca koja su imala prosek preko 9, mislimo da su to naša budućnost.
Ono sa čime smo mi krenuli, a to je da promenimo tu generaciju lekara, da dođe nova generacija, da mi njima omogućimo specijalizacije, da se usavršavaju, da imaju sve uslove za usavršavanje. Da ne nabrajam, videli ste i sami koliko smo kvalitetne opreme uzeli koja je njima neophodna, od dijagnostike, pa do svih drugih stvari, da bar to imaju ovde i da ne oskudevaju u tome. Dovodimo strane stručnjake ovde. Imamo u planu da tu našu decu, ali da vodimo računa da ne oštetimo sistem kada oni odu na pola godine, na godinu dana negde u inostranstvo, da imamo takvu produkciju da oni mogu da odu na taj period i onda da se vrate i da primenjuju ovde te neke nove metode koje bi oni videli tamo i koje bi uradili.
Moram da vam kažem, niste zadovoljni sa zdravstvom, lična stvar. Stvar svako procenjuje onako kako to vidi. Ono što su činjenice, što je istina, ako vi kažete da je loše, ali to naše loše zdravstvo, trenutno pomaže u više oblasti Crnu Goru. Znači, takvo loše. Radi kardiohirurške operacije, radi neurohirurške operacije, pomaže u oblasti neurologije i u još nekim drugim oblastima. To naše loše zdravstvo, pomaže Republiku Srpsku, isto u više oblasti.
U to naše loše zdravstvo dolaze ljudi iz Rumunije, iz Bugarske, iz Mađarske. Konkretno u bolnicu „Sveti Sava“, ili negde gde imamo najezdu tih moždanih udara, gde smo mi lideri u tome, radi se između 450 i 500 intervencija. U prvih šest sati se uradi kod čoveka koji je imao moždani udar, on sutradan može da ide kući kao da ništa nije bilo. Da se to ne uradi, taj pacijent bi morao da ostane mnogo duže u bolnici, neizvesno za koliko će se oporaviti, a iz bolnice da ide u banju. Zamislite koliko to košta, a šta se dobija sa ovim. Eto, tu strani stručnjaci dolaze kod nas da ovladaju tim metodama koje mi radimo. Oni imaju opremu, ali nemaju znanje, dolaze tu.
Tako da, imamo pacijente iz Makedonije, iz Bosne, iz Albanije, sa Kosova, sve su to pacijenti koji se opredeljuju za naše, to loše zdravstvo. To su činjenice. Da ne pričam o ljudima koji dolaze iz udaljenih zemalja sa zapada ovde kod nas da se operišu, da se leče, konkretno iz Amerike, Kanade, iz Nemačke i drugih zemalja, kada se tamo razbole, to je kod njih preskupo. Znači, to su činjenice na današnji dan, koje ne može niko da demantuje.
Na tom gama nožu koji pominjemo imali smo 1500 naših pacijenata, tu naši pacijenti ne čekaju, ali smo uspeli da uradimo i preko 100 pacijenata iz inostranstva, jer jednostavno, to je nešto što naplaćujemo i iz toga održavamo taj sistem gama noža.
Počinju radovi za nešto naprednije i najnovije i bolje od sajber noža, akceleratori se rade. Znači, imaćemo situaciju polovinom sledeće godine, da tu ne smemo da imamo liste čekanja za zračenje, jer ćemo ispuniti standard da imamo po jedan aparat na 250 hiljada stanovnika. Da vas ne podsećam kako je bilo i šta je bilo ranije.
Koliko je novca potrošeno, zašto nije kupljeno to bez čega ne može da se ide dalje, a imamo upozorenja da će sve više biti obolelih, posebno od malignih bolesti, to je sada neko drugo pitanje, kažem da se ne vraćam. Ali, to je nešto što mora da bude, potpisani su ugovori, čvrsti sa garancijama, sa svim tim neophodnim stvarima, gde smo se mi zaštitili i to mora da bude do sredine sledeće godine.
Na šta smo se mi skoncentrisali? Skoncentrisali smo se na preventivne preglede, jer jednostavno imate, statistika je takva kad na vreme otkrijete početak bolesti, vi to možete da rešite da sutra taj pacijent nema nikakve posledice. Reći ću vam samo jedan primer, prošlog meseca kada su bili organizovani oni besplatni pregledi imali smo 17 hiljada ljudi koji su se javili, i sa knjižicom i bez knjižice. Iz kog razloga? Dešavalo se da su ljudi ostajali bez osiguranja zbog propalih preduzeća, fabrika, ali ne možete tim ljudima da ukinete pravo da na vreme otkriju ako su bolesni. Na tih 17 hiljada pregleda koje smo imali, mi smo kod njih 596 otkrili bolesti koje su krajnje izlečive, jer smo ih otkrili u početnoj fazi i ti ljudi će uz terapiju biti izlečeni i normalno funkcionisati i u svojoj porodici i u društvu.
Sada, u nedelju imamo opet organizovan besplatni pregled, to je opet neka treća nedelja u mesecu, gde ćemo raditi sa 50 mamografa u Srbiji, biće svi na raspolaganju našim građanima bez obzira da li imaju ili nemaju knjižice, sve naše zainteresovane žene pregledaće onkolozi. Ukoliko bude bilo kakve sumnje uradiće im se mamografija.
Svim zainteresovanima ćemo uraditi ispitivanje štitne žlezde, uradićemo ispitivanje štitne žlezde, da ljudi otkriju da li imaju problem ili nemaju sa štitnom žlezdom. Kako ćemo uraditi? Neće koštati naš sistem nula dinara. Iz kog razloga, jer smo pozvali te dobavljače koji već godinama, decenijama dobavljaju to, da za ovu priliku doniraju te reagense i sve ono što neophodno da bi bili i oni društveno korisni da odradimo tu akciju, da se uključimo.

Ja ću vam najkonkretnije odgovoriti. Neke brojeve imate. Ponavljam, Klinički centar Srbije 3,8 miliona, Klinički centar Niš 3,3, Klinički centar Vojvodina 1,3 i Kragujevac 0,5. Ono što je utrošeno u ovom periodu za ove tri godine, što navodite, to je ovo 30 miliona za Niš koji se radio i deo ovoga, veći deo preko polovine za Beograd gde je završena kompletna… Morali ste da imate projekat, a nismo imali ni projekat. Znači, tu je otišao novac. Plus dve trećine od ovih 1,3 miliona za Novi Sad gde imamo završen projekat. Na Evropskoj banci je da raspiše kada ona hoće tender za to. Klinički centar Beograd, završena je cela ta procedura, treba da izaberu izvođača. Evo, ovo što ste tražili šta je potrošeno u tri godine, a šta u ovome.
Znači, od ovoga preko 90% je u ove tri godine realizovano. Da li je Niš bio konzerviran ili je bila livada, znaju ljudi koji su bili tamo ikada i znaju da je to bilo poplavilo i slično, a sad imate to što imate. Žao mi je što nisam poneo slike, ali doneću za sledeći put, vezano oko tog famoznog zida. Tražio sam da mi pošalju sliku, jer hoću svi da vide, nemam šta tu da krijem. Znači, radi se o jednom delu koji je prošao na jednom ogromnom zidu, pokazaću vam. Znači, samo za taj aparat koji je morao da uđe, za koji u momentu kad su projektovali, kada su radili nisu znali dok se to završi šta će biti vrh tehnologije, šta će moći da uđe, da li će ulaziti iz delova, da li morate da ga ubacite ovako i to je to. Pokazaću vam. Sve ide o njihovom trošku, moraju da plate penale i kraj priče.
Imali ste zatečen ugovor, lepo ste rekli, iz 2006. godine, koji ne možete da raskinete. To vam je sve jasno. Ali, kako je koncipiran taj ugovor? Koncipiran je tako da ako hoćete da bilo šta radite za Beograd, vi morate da povučete posebno, odnosno da rezervišete sredstva samo za njega, a ta sredstva ne važe kada ste prešli da radite Niš. Ne možete ta sredstva koja ste rezervisali za Beograd da prebacite i kažete – znate šta, mi smo imali ova rezervisana sredstva. To ne može, ona ostaju, vi ih ne povlačite, ne plaćate kamatu i ništa se ne dešava, da nemaju građani dilemu. Ništa se ne dešava dok ih ne potrošite, dok ih ne uložite za ono što ste radili.
Zato se povlače, posebno za ovo, jer imate i jednu stvar koja je do našeg zakona, ne možete da raspišete ni jednu javnu nabavku, ako nemate sredstva na poziciji obezbeđena. To je jedini razlog zašto se, mislim da se razumemo, a vi sami procenite ko je šta i kako trošio, šta se uradilo 2006. godine i ostalo. Znači, to je građanima, a i vama svima jasno.Što se tiče zapošljavanja u Kraljevu, insistiram na zapošljavanju po konkursu da se prime najbolji. Molim vas, recite mi gde se ne radi to. Prvi sam koji ću da pošaljem inspekciju i da utvrdim. Meni je stalo, hoću novu, dobru, mladu generaciju lekara. Ništa drugo me ne interesuje. Jedino me to interesuje i insistiraću na tome. Ne znam šta ste mi još pitali.Ministarstvo finansija daje da zaposlimo još sedam inspektora da bi sproveli ono što želimo da se uradi da nema onih malverzacija, da nisu originali ili falsifikati, da razjasnimo i taj deo. Mislim, da sam vam na sva pitanja konkretno odgovorio.PREDSEDNIK: Predrag Jelenković. Izvolite.
Imate pet minuta i 58 sekundi.PREDRAG JELENKOVIĆ: Hvala predsedavajuća.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, ovaj zakon je veoma važan, kao što je i kolega Bačevac juče govorio, ali je pre svega važan za opšte poboljšanje zdravstva u Srbiji. Mada, veća sreća bi bila da je što više zdravih u Srbiji i da mi danas, juče i narednih dana ne vodimo rasprave o tome gde se stiče utisak, pre svega da je neko protiv ovakvih investicija, a ko je za.Par nekih detalja, vezano za Klinički centar Niš koji je pomenut više puta, to je da je nešto preko 33 miliona evra koštala gradnja. Preko 15 miliona evra oprema. Ono što je važno napomenuti da je oprema kupljena iz budžeta i da nije uzet kredit za tu opremu, koliko je meni poznato. Ukupno 50 miliona evra, i to je najveća investicija u zdravstvu Srbije još od pravljenja Vojnomedicinske akademije u staroj SFRJ.
Za Niš bi bilo onako što se tiče istorijskog podatka, još od vremena Dragiše Cvetkovića kada je 1939. godine napravljena zgrada Banovine, sadašnjeg univerziteta, kao i naravno neke druge značajne građevine, kasnije 1948. godine Elektronska industrija itd. U Kliničkom centru u Nišu trenutno ima ukupno 29 aparata za anesteziju na svim klinikama, a samo u ovom paketu kupljeno je 35 najnovijih aparata za anesteziju.
Dva multislajsna skenera, tri angio sale, tri velika rendgena, i nekoliko mobilnih rendgena za operacione sale, deset ultrazvuka, 630 bolesničkih kreveta i svi pacijenti se nalaze u dvokrevetnim sobama sa kupatilima. Najsavremenija magnetna rezonanca, na ovim prostorima, od 3 Tesle, kako se to obično kaže, najsavremeniji elektronski mikroskop za neurohirurgiju koji košta preko 400 hiljada evra, najsavremeniji hirurški stolovi marke „Make“. To bi rekli da je Mercedes u toj branši. Zahvaljujući ovoj opremi povećava se efikasnost Kliničkog centra u Nišu za preko 40%.
Inače podsećanja radi, za ostale kolege koji su juče kritikovali ovu investiciju, Klinički centar Niš, odnosno ka Kliničkom centru gravitira više od 2,5 miliona ljudi jugoistočne Srbije, sve od Preševa do Jagodine i od Bora do Kruševca. Od jedne mini močvare, kao što je rekao ministar u širem centru grada, nastala je jedna velelepna investicija kao šansa upravo za nova radna mesta i upošljavanje ljudi iz zdravstvene struke. Hvala.

Da se odmah razumemo, ne postoji nikakav politički ili bilo kakav drugi problem. Meni je i svima nama stalo da radimo. To su odgovori koje smo mi dobijali iz RFZO, da je to razlog. Oni su trebali da stave na svoju listu da bi to radilo, ali evo, obećavam vam sada da će to u najskorijem roku proraditi i predlažem da već sledeće nedelje organizujemo sastanak i da na tom sastanku se sve to potpiše, što je neophodno i da stavimo da najkasnije od 1. januara to krene da radi.

Voleo bih da vi još jednom kad stignete poslušate to što ste sve rekli, krajnje je interesantno. Vidim vašu veliku žal što ljudi, odnosno lekari ne odlaze više. Nažalost, ne odlučujete vi o tome nego oni sami odlučuju o tome da li će da ostanu ili da odu.
Sistem je loš, ali oni su postali dobri lekari i prave dobre rezultate. Pa, kako je to moguće? Gde su to, kod kuće naučili i kod kuće im bilo omogućeno da se usavršavaju, da rade i da prave te rezultate, da rade sve komplikovane operacije, intervencije i slično. Znači, toliko kontradiktorno, ali vas razumem, vi pretpostavljam niste lekar i ne morate ni da razumete to.
Dakle, javila vam se koleginica, evo da razjasnimo, koja je radila gastroskopiju. Uradila je znači gastroskopiju, stigla je na red da uradi gastroskopiju. Prilikom gastroskopije, jedan deo rezultata se zna odmah, ono što makroskopski vide, to vam lekar istog sekunda kaže, može da vam priča dok radi gastroskopiju, ako ste budni, da vam kaže šta je. Ali, ako ima neke sumnje ili bilo šta, pa je uzeo neki isečak, on taj isečak mora da uzme, da ga pripremi i da ga pošalje na „PH“ analizu, „PH“ analiza, znači patohistološku analizu, koja minimum po procedurama koje postoje da se seče, da se boji, sve ostalo, tri nedelje treba da bi se uradila. To nije samo kod nas, to je svuda u svetu. Znači, kako može čovek pre tri nedelje, dok se njemu ne vrati „PH“ analiza, da njoj kaže nalaz ako je uzet isečak. Ali, kažem, ja vama ne zameram, niste iz te oblasti, ne znate, i to je jednostavno sasvim u redu. To su neke stvari, procedure koje važe svuda.
Toliko želite da budete maliciozni da, predlažem, poslušajte vi još jednom šta ste sve ispričali.
(Branka Stamenković: Replika.)

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, veliko mi je zadovoljstvo da vam u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja predstavim novi zakon o medicinskim sredstvima čija će primena, nadam se, značajno uticati na razvoj privrede Republike Srbije, podsticanju novih investicija i zapošljavanju visokostručnog kadra, ali takođe i kvalitetnijih proizvoda za pacijente, zdravstvene radnike i građane.
Ovim zakonom je izvršeno potpuno usklađivanje sa propisima EU i to direktivom za opšta medicinska sredstva koja se koriste u humanoj medicini, direktivom za aktivna implantabilna medicinska sredstva i direktivom za „In vitro“ medicinska sredstva.
Pored toga korišćene su smernice i vodič „Medeva“, kao i nove regulative za medicinska sredstva iz aprila ove godine. Jasno je, dakle, da je Ministarstvo zdravlja u izradi ovog zakona koristilo najsavremenija naučna dostignuća i etičke principe u oblasti medicinskih sredstava.
Važećim zakonima o lekovima i medicinskim sredstvima iz 2010. godine, započeto je usaglašavanje u oblasti lekova i medicinskih sredstava sa propisima EU. Međutim, u oblasti medicinskih sredstava izvršeno je delimično usaglašavanje, kako bi privredi, koja u tom momentu nije poslovala u skladu sa standardima EU, bilo omogućeno da nastavi svoje poslovanje na tržištu Republike Srbije, odnosno da postepeno uskladi svoje poslovanje i svoje proizvode prilagodi zahtevima u pogledu sigurnosti i kvaliteta.
Tokom primene navedenog zakona i podzakonskih propisa donetih za njegovo sprovođenje, skoro svi privrednici usaglasili su svoje poslovanje sa standardima EU i pribavili odgovarajuće sertifikate evropskih tela nadležnih za ocenjivanje usaglašenosti, obzirom da pored našeg posluju i na evropskom i na drugim tržištima.
Naime, od ukupno 33.867 medicinskih sredstava upisanih u registar, 228 medicinskih sredstava nije usaglašeno, odnosno ne postoji C znak što čini 0,6%. Od ukupno 60 domaćih proizvođača koji imaju serijsku proizvodnju medicinskih sredstava, njih 13 nema sertifikovanu proizvodnju, a 30 nema C znak. Shodno tome, nakon izvršene analize tržišta, uzimajući u obzir obaveze Republike Srbije nakon završetka skrininga u procesu pristupanja Republike Srbije EU, došli smo do zaključka da su se stekli uslovi da se izvrši potpuno usaglašavanje propisa Republike Srbije u oblasti medicinskih sredstava sa propisima EU u ovoj oblasti.
Pored toga, na napred dopisan način izvršeno je usklađivanje sa standardima koji već postoje, primenjuju se u Republici Srbiji za druge proizvode, odnosno sa Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti kao krovnim zakonom.
Uzimajući u obzir činjenicu da direktive uređuju samo oblast medicinskih sredstava koji se upotrebljavaju u humanoj medicini, ali da medicinska sredstva, koja se koriste u veterinarskoj medicini, nisu urađena na jedinstven način na nivou EU, već na nacionalnom nivou, izvršeno je usklađivanje samo u oblasti medicinskih sredstava koja se upotrebljavaju u humanoj medicini.
Naime, u propisima EU, kao i u zemljama članica EU, oblasti medicinskih sredstava za veterinarsku humanu medicinu regulisana su odvojenim propisima. U tom smislu propisi koji su važili do dana početka primene ovog zakona nastaviće da se primenjuju na medicinska sredstva za upotrebu u veterinarskoj medicini, a što je takođe bio predlog Ministarstva nadležnog za poslove veterine.
Takođe, izvršeno je odvajanje propisa kojima se uređuju medicinska sredstva od propisa kojima se uređuju lekovi. Odredbe zakona o lekovima i medicinskim sredstvima koja se odnose na lekove, shodno su primenjivala i na oblast medicinskih sredstava u prethodnom periodu, što je u praksi stvaralo brojne probleme privrednicima i zdravstvenim radnicima. Oblast lekova takođe je uređena na nivou EU, ali i drugim propisima koji se u potpunosti pravno i suštinski razlikuju, te nije moguće objediniti njihovo uređenje i primenu.
Izmenom odredbi kojom se uređuju klinička ispitivanja medicinskih sredstava, odnosno izmenama načina i postupaka njihovog odobravanja, kao i skraćivanjem rokova, stvaraju se uslovi za podsticanje i sprovođenje većeg broja kliničkih ispitivanja u zdravstvenim ustanovama i od strane zdravstvenih radnika u Republici Srbiji.
Na ovaj način podstiče se, ne samo razvoj medicinske nauke, već se omogućava zdravstvenim radnicima i naučnicima da im budu dostupna najnovija naučna dostignuća u medicini, a pacijentima obezbeđuje savremene inovativne terapije bez troškova po zdravstveni sistem Republike Srbije. U ovom delu, kao prioritet, postavljena je zaštita ispitanika, a naročito osetljivih grupa, tako što su postavljeni brojni odbrambeni mehanizmi i etički principi u skladu sa Helsinškom deklaracijom.
Obzirom na prosečan broj kliničkih ispitivanja na godišnjem nivou, u kojima rok za odobrenje kliničkog ispitivanja iznosi 60 dana i paralelnu proceduru odobrenja kliničkog ispitivanja od strane nadležnog državnog organa i centralnog etičkog odbora, očekuje se povećanje broja zahteva za sprovođenje kliničkih ispitivanja u Republici Srbiji. Kontinuirano, od dana početka primene ovog zakona do nivoa koji je trenutno u državama članica EU, a najmanje do nivoa zemalja sa istim brojem stanovnika, što je u proseku dva puta više u odnosu na postojeće stanje.
Ističem da se sva klinička ispitivanja u Republici Srbiji odvijaju u skladu sa najvećim naučnim etičkim principima, gde je interes pacijenata ispred interesa nauke i razvoja novih terapija. Na ovaj način nastavićemo besplatno da obezbeđujemo pacijentima najsavremenije terapije u našoj struci da budu na izvoru najnovijih medicinskih saznanja.
Primenom ovog zakona stvaraju se uslovi za domaće proizvođače medicinskih sredstava da plasiraju proizvode u zemlje EU i u druge zemlje sveta, kao i uslovi za razvoj privrede Republike Srbije u celini. Proizvođačima je ostavljen period za usklađivanje poslovanja kako bi ispunili uslove za dalji razvoj poslovanja i na evropskom tržištu.
Naime, danom ulaska Republike Srbije u EU ovi proizvođači bi izgubili pravo da posluju na tržištu Republike Srbije, pa se na predložen način domaći proizvođači medicinskih sredstava podstiču na dalji razvoj i dostizanje međunarodno prihvaćenih standarda, kako bi bili pripremljeni i kako ne bi došlo do prestanka proizvodnje i gubitka domaćih proizvođača.
Shodno tome, primena ovog zakona jeste investicija u dalji razvoj poslovanja proizvođača medicinskih sredstava, koji u ovom trenutku posluju samo na tržištu Republike Srbije. Implementacija navedenih standarda zahteva zapošljavanje visoko obrazovanog stručnog kadara, što podstiče investiranje i edukaciju stručnog kadra, kao i zapošljavanje lica sa propisanim obrazovanjem, iskustvom i edukacijom, kao što su npr. lica odgovorna za proizvodnju, lica odgovorna za promet i drugo.
Primarni strateški razvojni cilj Srbije je održiv i dinamičan razvoj industrije, koja može da se uklopi u jedinstveno tržište EU i izdrži konkurentski pritisak njenih članica. Održiv privredni rast i makroekonomska stabilnost su neodrživi bez stabilnog rasta industrije i njenog dominantnog uticaja na izvoz, a time i na platni bilans.
Pored toga, stvaraju se tržišni uslovi jednaki onima na nivou EU, koji podstiču razvoj industrije medicinskih sredstava i nove investicije u privredu Republike Srbije. Uvođenjem mogućnosti ocenjivanja usaglašenosti medicinskih sredstava sa zahtevima propisa EU od strane imenovanih tela na teritoriji Republike Srbije, podstiče se zainteresovanost za otvaranje novih tela od strane notifikovanih tela EU, kao i drugih koji obavljaju poslove ocenjivanja usaglašenosti drugih proizvoda, da svoju delatnost prošire, a što podstiče nove investicije zapošljavanja i razvoj privrede Republike Srbije.
Očekuje se da postavljeni uslovi pospeše interesovanje za osnivanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, ne samo domaće proizvođače, već i za inostrane proizvođače koji ne posluju na teritoriji EU, odnosno za koje notifikovana tela nisu izvršila ocenjivanje usaglašenosti i koji ne nose CE znak. Kao što su na primer proizvođači iz istočnoevropskih zemalja, Azije i slično.
Takođe, postoji mogućnost da telo za ocenjivanje usaglašenosti postane notifikovano telo od strane Evropske komisije, čime stiče pravo da posluje za potrebe proizvođača iz EU i proširi svoju delatnost.
Napominjemo da se očekuje formiranje manjih cena za ocenjivanje usaglašenosti za tržište Republike Srbije iz razloga konkurentnosti, kao i da će cene usluga imenovanih tela u Republici Srbiji biti manje od cena usluga notifikovanih tela u EU, a naročito imajući u vidu razliku u teritorijalnom važenju sertifikata.
Ovim zakonom onemogućava se ulazak nekvalitetnih i po korisnike nesigurnih medicinskih sredstava, kako na tržište, tako i u zdravstvene ustanove Republike Srbije. Naime, kako je u većini zemalja u okruženju izvršeno usaglašavanje propisa u ovoj oblasti sa propisima EU, srpsko tržište je ostalo otvoreno za medicinska sredstva koja nisu mogla da budu stavljena na tržište drugih zemalja..
Predloženim rešenjem uspostavlja se kako kontrola sigurnosti i performansi medicinskog sredstva pre njegovog stavljanja na tržište, tako i kontrola i nadzor medicinskog sredstva posle stavljanja na tržište, kroz dodatne obaveze proizvođača i nadležnosti, odnosno propisane mehanizme tržišnog nadzora od strane Inspekcije za lekove i medicinska sredstva Ministarstva zdravlja.
Pored toga, na način propisan ovim zakonom, značajno će se smanjiti mogućnost za ulazak falsifikovanih medicinskih sredstava sa drugih tržišta na teritoriju Republike Srbije. Naime, medicinska sredstva koja dolaze sa tržišta EU prilikom uvoza u Republiku Srbiju moraće da prati odgovarajuća izjava usaglašenosti sa tehničkim zahtevima, a koja su u skladu sa direktivama EU i rešenjima predloženim u ovom zakonu, koje izdaje proizvođač ili notifikovano telo.
Ovim zakonom Agencija je ovlašćena da vrši priznavanje inostranih isprava, odnosno da utvrdi da li se radi o odgovarajućim i originalnim ispravama, odnosno da spreči uvoz medicinskih sredstava na tržište Republike Srbije na osnovu falsifikovanih izjava o usaglašenosti, a samim tim i falsifikovanih proizvoda.
Imajući u vidu da se sve više pored lekova falsifikuju i medicinska sredstva, a naročito ona koja se mogu proizvoditi u prodajnim objektima robe široke potrošnje, posledice koje mogu izazvati po pacijente i korisnike su nesagledive. Iz tog razloga od izuzetnog značaja je uspostaviti mehanizam da se spreči ulazak falsifikovanih medicinskih sredstava na tržište Republike Srbije. Ocenjivanje usaglašenosti istog nivoa, odnosno dokazivanje sigurnosti i performansi medicinskog sredstva zahtevaće za medicinska sredstva koja dolaze iz država koje nisu članice EU, odnosno koje nisu registrovane u Republici Srbiji.
Od ukupnog broja od 96 prijava sumnje u kvalitet medicinskog sredstva poreklom iz zemalja van EU, u 70% slučajeva došlo je do povlačenja medicinskih sredstava sa tržišta. Od ukupnog broja povučenih medicinskih sredstava, odnosno koja su stavljena na tržište Republike Srbije, a za koja je utvrđen defekt kvaliteta, 95,7% su bili poreklom iz zemalja koje nisu članice EU.
U prve dve godine primene ovog zakona očekuje se smanjenje broja povlačenja medicinskih sredstava sa tržišta iz razloga defekta kvaliteta za 50%, obzirom na obavezu ocenjivanja usaglašenosti ovih proizvoda sa propisanim osnovnim zahtevima koji su identični sa zahtevima na tržištu EU i za medicinska sredstva poreklom van EU.
Ukida se i obaveza odobravanja promotivnog materijala za medicinska sredstva od strane Agencije, što će takođe doprineti uštedama za lica koja se bave prometom medicinskih sredstava, odnosno Agencija će, u skladu sa predloženim rešenjima, vršiti samo kontrolu promotivnog materijala medicinskih sredstava koja je već stavljena na tržište, a na predlog Ministarstva zdravlja, odnosno kada nadležna inspekcija proceni da je to potrebno.
Na kraju bih još jednom istakao da će se ovim zakonom zaštiti sledeći problemi: postojanje nekvalitetnih i nesigurnih, odnosno medicinskih sredstava nezadovoljavajućih performansi, kako na tržištu Republike Srbije, tako i u zdravstvenim ustanovama, a samim tim smo i smanjili rizike po pacijente. Naime, većina proizvoda na našem tržištu u ovom momentu ispunjava standarde EU, čija je potvrda to što su obeležena CE znakom, znakom usaglašenosti. Iako se radi o jako malom broju proizvoda van EU, činjenica je da isti zbog niske cene ostvaruju zastupljenost u zdravstvenim ustanovama putem javnih nabavki, jer je kriterijum najpovoljnijeg ponuđača u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Od ukupnog broja od 96 prijava sumnji za kvalitet medicinskih sredstava poreklom iz zemalja van EU, u 70% slučajeva došlo je do povlačenja medicinskih sredstava sa tržišta. Kao što sam već rekao, od ukupnog broja povučenih medicinskih sredstava za koje je utvrđen defekt kvaliteta, 95,7% su bili poreklom iz zemalja koje nisu članice EU.
Zatim, ovim zakonom se rešava sledeće. Nadalje se ostvaruju uslovi za domaće proizvođače medicinskih sredstava za plasman njihovih proizvoda u zemlje EU i u druge zemlje sveta i uslovi za razvoj privrede Republike Srbije u celini. Stvaraju se tržišni uslovi koji su jednaki onima na nivou EU, koji podstiču razvoj industrije i nove investicije u privredu Republike Srbije. Uvođenjem mogućnosti ocenjivanja usaglašenosti medicinskih sredstava sa zahtevima propisa EU od strane imenovanih tela na teritoriji Republike Srbije podstiče se otvaranje novih ovih tela od notifikovanih tela EU, kao i drugih koji obavljaju ove poslove, a što podstiče nove investicije, zapošljavanje visokostručnog kadra i razvoj privrede Republike Srbije.
Takođe, ostvariće se povećanje broja kliničkih ispitivanja u Republici Srbiji, čime se podstiče ne samo razvoj medicinske nauke, već se omogućava zdravstvenim radnicima i naučnicima da im budu dostupna i najnovija naučna dostignuća u medicini, a pacijentima obezbeđuje savremena inovativna terapija, bez troškova po zdravstveni sistem Republike Srbije.
U izradi ovog zakona Ministarstvo zdravlja je uključilo sve zainteresovane subjekte, državne organe, stručna lica i predstavnike privrede, te je postiglo široki društveni konsenzus za podizanje standarda u ovoj oblasti.
Koristim ovu priliku da se zahvalim svima na ukazanom poverenju, pruženoj podršci i saradnji. Takođe, zahvaljujem i narodnim poslanicima na pokazanom interesovanju i prepoznavanju značaja uređivanja oblasti medicinskih sredstava kroz diskusiju na odborima Narodne skupštine i podnošenjem konstruktivnih amandmana koji će doprineti unapređenju ovih zakona.
U skladu sa potrebama da se odredbe Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva, koji je donet 10. novembra 2014. godine, a njegova primena je počela 1. januara 2017. godine, u potpunosti usklade sa propisima kojima je regulisana oblast zaštite podataka o ličnosti, a posebno oblast naročito osetljivih podataka, predlaže se donošenje zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva.
U toku rada na donošenju propisa koji služe za sprovođenje zakona, pokazalo se da se ne navođenjem instituta i pojmova koji već postoje u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti stvorila praznina u pogledu značenja pojedinih pojmova, te je stoga bilo neophodno definisati šta se u konkretnom slučaju smatra pod određenim pojmom.
U tom smislu a radi razrešenja pojma „rukovalac“ predloženo je navedeno rešenje. Takođe, tako definisan pojam u Predlogu zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva označava se samo Zavod za javno zdravlje osnovan na teritoriji Republike Srbije.
S obzirom da se počelo sa implementacijom pojedinih segmenata integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Republike Srbije u zdravstvene ustanove na teritoriji Republike Srbije, a da navedenim odredbama Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva nije definisano ko rukuje i odgovara za podatke iz informacionog zdravstvenog sistema predloženim dopunama smatramo da je ta nedoumica otklonjena.
Zbog svega navedenog, odnosno zbog činjenice da uređenje ove materije na predloženi način može sprečiti moguće negativne posledice, najelementarnija ljudska prava građana kao što su pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka ličnosti, pravo na bezbednost itd, predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku.
Takođe u cilju nesmetanog funkcionisanja sistema zdravstvenog osiguranja kao i sistema zdravstvene zaštite predlažemo da ovaj zakon stupi na snagu narednog nada od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
Poštovani, pred nama je danas Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora Kliničkog centra C između Republike Srbije i Evropske investicione banke koji je potpisan 12. jula 2017. godine u Trstu, poznato je da prema Zakonu o javnom dugu i Zakonu o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora Narodna skupština je ta koja potvrđuje ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju. Budžetom za 2017. godinu predviđeno je da Republika Srbija zaduži se kod Evropske investicione banke do iznosa od 50 miliona evra za projekat Klinički centar C odnosno za završetak projekta rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji koji obuhvata modernizaciju, unapređenje, proširenje, dogradnju četiri klinička centra u Srbiji, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu čija je ukupna vrednost od strane Evropske investicione banke procenjena na 430 miliona evra.
Do sada je sa Evropskom investicionom bankom za navedeni projekat ugovoreno 150 miliona evra po osnovu dva zaključena finansijska ugovora. Klinički centar A potpisan 8. decembra 2006. godine, između Republike Srbije i Evropske investicione banke na iznos od 80 miliona evra i Klinički centar B potpisan 12. decembra 2008. godine između Republike Srbije i Evropske investicione banke na iznos od 70 miliona evra.
Inače, projekat rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji između ostalog podrazumeva sledeće. Podprojekat Klinički centar Beograd je podeljen u dve faze. Faza jedan obuhvata završetak dela postojećeg podijuma, izgradnju nove kule, izgradnju novih tehničkih zgrada i parkinga, a faza dva renoviranje preostalog dela postojeće zgrade. Ukupna površina obuhvaćena ovim projektom je oko 150.000 m2. Projekt Kliničkog centra Kragujevac obuhvata izgradnju nove zgrade, rekontrukciju postojeće medicinske infrastrukture, izgradnju novih tehničkih blokova, radova na uređenju pejzaža, puteva, parkinga i trotoara. Ukupna površina obuhvaćena ovim projektom je oko 30.000 m2.
Podprojekat Klinički centar Niš obuhvata izgradnju nove zgrade, rehabilitaciju i proširenje postojeće medicinske infrastrukture, izgradnju novih tehničkih blokova, radove na uređenju pejzaža, puteve, parkinge i trotoare. Ukupna površina obuhvaćena ovim projektom je oko 50.000 m2.
Podprojekat Klinički centar Novi Sad obuhvata rekonstrukciju i proširenje postojeće medicinske infrastrukture, izgradnju tehničkih blokova, radova na uređenju pejzaža, puteva, parkinga i trotoara. Ukupna površina obuhvaćena ovim projektom je oko 35.000 m2.
Nabavka medicinske i ne medicinske opreme za kliničke centre, a koja će se instalirati u novim ili renoviranim objektima, ugovori za tehničku pomoć sa ciljem podrške opštem poboljšanju zdravstva u Srbiji. Fizički završetak svih novih i renoviranih zgrada planiran je za decembar 2021. godine. U toku realizacije projekta vršene su odgovarajuće izmene i dopune oba navedena finansijska ugovora u pogledu produžetka datuma za povlačenje sredstava zajma do 31. decembra 2018. godine i fizički završetak novih i rekonstrukcija zgrada do 31. decembra 2019. godine.
Kako je za finalizaciju projekata neophodno još 50 miliona evra i kako bi sredstva treće kreditne linije postala operativna pristupilo se pregovorima sa Evropskom investicionom bankom za potpisivanjem odgovarajućeg finansijskog ugovora. Zaključkom Vlade od 13. aprila 2017. godine utvrđena je osnova za vođenje pregovora sa Evropskom investicionom bankom u vezi sa odobravanjem kredita za realizaciju projekta Kliničkog centra C. Određena je delegacija Republike Srbije za pregovore koji su činili predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija, jedinica za implementaciju projekta uspostavljanih u okviru Ministarstva zdravlja.
Nakon završetka pregovora Vlada je zaključkom od 6. jula 2017. godine prihvatila izveštaj sa pregovora i usvojila Nacrt finansijskog ugovora koji je potpisan 12. jula 2017. godine u Trstu. Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku proizilaze iz činjenice da nastavak realizacije i finansiranje projekta rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji, odnosno korišćenje sredstava odobrenog zajma uslovljeno je stupanjem na snagu Zakona o potvrđivanju finansijskih sredstava. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Apsolutno je tačno da centar u Vrnjačkoj Banji, odnosno deo Interne bolnice je opremljen tako da može u svakom momentu da krene da radi dijalizu. Problem koji postoji je da nemaju zaposleni sertifikat da mogu da rade dijalizu. Ne možemo, kao što je zamišljeno, da dolazi neko iz Kraljeva da radi dijalizu ili iz nekog drugog centra. Zato ja na vas apelujem da ti ljudi moraju da prođu obuku, moraju da dobiju sertifikat i istog dana, ja vam obećavam, da će izaći inspekcija Ministarstva zdravlja i čim budu imali sertifikat, vi ćete sutradan moći da krenete da radite dijalizu. Apsolutno postoji potreba da se radi, ali je sad bukvalno na ljudskom faktoru i na organizaciji ljudi, mora da postoje tu 24 časa, ne mogu da dolaze sa strane , moraju da rade da bi to funkcionisalo. Takav je zakon. Ubrzajte ih, mi smo raspoloženi da pomognemo. Neka dođu ovde, neka budu koliko god je potrebno, ali da dobiju te sertifikate i onda može da se radi.
Sve je u redu, vi ste uradili sve što je do vas, ali ne možete vi da uzmete da radite dijalizu. To nije ni malo naivno, moraju ljudi da imaju znanje, sertifikat. Nije nikakav problem da dolaze ljudi sa strane da pomognu, ali, oni ne mogu, nije realno, da budu tu 24 časa. Znači, čim se to ispuni, istog sekunda kreće sa radom.

Uz veliki trud, pokušao sam da razumem za šta se zalažete.
Na samom početku ste rekli zašto sada ide ovaj zakon, zašto ne idu neki politički, vama interesantni zakoni, a onda ste rekli - zašto ne idu još neki zakoni iz oblasti zdravstva. Nisam razumeo šta je poenta, ali nema veze, vi sigurno znate.
Ono što ja mogu da vam kažem, pacijente politika preterano ne interesuje. Ovo je nešto što je trebalo da se usvoji, da se uradi mnogo ranije, posebno od onih koji se zalažu za EU i za ostalo.
Ove sve nejasnoće koje vi navodite, koje niste videli, do sada nisu bile regulisane. Molim vas još jednom samo detaljno pročitajte, sve je apsolutno usaglašeno sa EU, sa zemljama koje imaju rezultat u tome, da ne bi dolazili do te situacije o kojoj vi pričate, da nam dolaze lekovi jeftini, a nekvalitetni, i prolaze na tenderima. Jedan od ozbiljnih razloga zbog kojih smo menjali i došli do ovog zakona je upravo taj.
Tako da, ako se zalažete za EU, za standarde EU, ovo je nešto što ispunjava sve te standarde, gde se mi približavamo.
Još jednom molim, nemojte da mešamo stvari bitne za svakog čoveka, za zdravlje, za pacijente, sa politikom. To ovde nema nikakve veze.

Pokušaću da vam detaljno odgovorim na sve stvari koje ste pitali.
Zašto mora saglasnost? Pitali ste za studiju, odnosno razumeo sam da se zalažete za saglasnost, to mora, ali imate nedoumicu da ovamo može. Ovim zakonom se poništava u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da to može i važi ovo da mora. Ne možemo više da dolazimo u tu situaciju o kojoj smo pričali. Studije kada se rade na pravi način, kada su kontrolisane imaju svoj značaj i svoju svrhu. U svemu ostalom ne želimo da učestvujemo. Ako se ne radi studija po svim tim principima i svim tim pravilima i ako se oni ne ispoštuju, nemamo nameru da dajemo podršku i da učestvujemo u tome sutra da se tu desi bilo šta ne predviđeno. Imamo veliku korist. Mislim da ćemo za 50% na uređen način podići.
Šta dobijamo tim studijama? Dobijamo da naši pacijenti mogu da dobiju najsavremeniji vid terapije koji postoji u tom momentu u svetu. Druga stvar, dobijamo da naši lekari mogu da se upoznaju sa tim, da učestvuju u projektima koji su bitni za ceo svet, ali ponavljam pod uslovima. Zato smo sve ovo menjali da uslovi budu krajnje transparentni, etički komitet, da se ispune sva ta pravila, bezbednost podataka i cela procedura koja se odvija mora da bude, ponavljam, krajnje transparentna. Znači, rešili smo to.
Druga stvar, pomenuli ste putovanja, farmaceutsku industriju, i to znate možda bolje od mene da je to jedan izuzetno jak lobi sa kojim je teško ko izašao na kraj. Nemam problem sa tim. Ono na čemu ja insistiram… Nemojte da mislite da ne znam da po pola aviona lekara ide na pojedine kongrese, na ta putovanja. Mislim da to nije dobro, da taj novac može da se utroši mnogo pametnije, da možemo mnogo manji broj ozbiljnih stručnjaka iz Evrope i sveta za taj novac dovesti ovde da leče naše ljude, da pokažu našim lekarima i našem medicinskom osoblju, da se usavršavaju, da ovladaju nove metode.
Mislim da bi to bilo mnogo pametnije, ili da se uloži da se kreči, da se obnavljaju bolnice, da se uzima oprema. Ono na čemu ja insistiram, na čemu ću insistirati, voleo bih da od svih vas, jedino tako možemo da imamo podršku, ja tražim od farmaceutskih kuća da na svom sajtu izbace tačno kome i šta plaćaju i koliko.
Ono što smo mi uradili, što mi možemo da uradimo kao država, da zaposleni lekari i medicinsko osoblje može u te svrhe da koristi sedam do devet dana godišnje da ide na to. Za ostalo ako hoće da ide, mora da uzme ili godišnji odmor ili ne može, jer jednostavno imamo ljude koji su nam od 365 dana po 250 dana, samo prepakuju stvari, stalno su na nekim kongresima. Ne znam kakve koristi imaju naši pacijenti od svega toga. Ja to ne razumem. Ali, ono na čemu ću insistirati, ako budemo mogli da ga stavimo u neki zakon, da farmaceutska kuća ima obavezu da stavi na sajt kome je koliko čega platila. Da se tačno zna kom lekaru, sestri, bilo čemu je plaćeno, da vidimo zašta smo to mogli da iskoristimo, to ne sme da bude tajna.
Znači, po meni, to je jedini način. Nikog ne ugrožavamo, ne možemo mi vama da zabranimo šta ćete vi sa vašim novcem da radite. Jel tako? To je njihov novac, ali ajde da napravimo da se zna gde ide taj novac. Mi pristajemo da se zna svaki dinar gde je i od kredita i od svega, iz budžeta i ostalo, pa zašto se ne bi znalo? Pa gde su zaradili taj novac? Pa od nas su zaradili. Od države Srbije i pacijenata, od njih su zaradili. Nije pao taj novac sa neba. Pa, zato. Zato što su se ugradili u tu cenu i onda njima ostaje dovoljno da to ide. U redu je da se taj novac ulaže u istraživanja u ove studije koje ozbiljno koštaju i sve ostalo, ali za putovanja, posebno turistička, nema nikakve svrhe po meni i na tome ćemo, apsolutno, insistirati.
Idemo dalje. Što se tiče dokumentacije, moram da kažem sve to što ste pitali, ako nije problem, samo pročitajte član 74. Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji to reguliše i član 44. Zakona o dokumentaciji. Tu je pravni osnov za sve ovo što se dešava, a zatim idemo podzakonske akte o bezbednosti podataka koje donosi Ministarstvo na predlog Instituta „Batut“ i njegova izrada je u toku. Znači, gde želimo do detalja da sve podatke zaštitimo.
Pominjali ste Poverenika za informacije kada smo radili nacrt zakona konsultovali sve, uvek konsultujemo sve, pročitaću vam šta je stiglo iz kabineta Poverenika. U vezi sa tim, ovim zakonom o kojem smo pričali, Poverenik navodi da su sugestije koje je imao uvažene i da sa stanovišta nadležnosti Poverenika nema primedbi na dostavljeni nacrt. Zapisao zamenik poverenika, Aleksandar Risanović Evo ga dokument ovde, znači, nismo radili nešto na svoju ruku, niti bilo šta, nego smo usaglasili sve da sutra ne bude da se neko nije usaglasio. Imamo dokument ovde sa kojim smo i došli, žao mi je što ga niste videli.
Reći ću i ovo što ste pitali za kredite, kamate, kako se povlači novac. Nikakva kamata, ništa se ne plaća do momenta dok niste taj novac aktivirali, dok ga niste potrošili, nema veze što ste ga povukli. Kamata se određuju sa dve metode. U tom momentu možete da odredite fiksnu kamatu ili neku varijabilnu kamatu, zavisi zašta se Ministarstvo finansija odluči. Ne odlučujemo mi iz Ministarstva zdravlja, jer ne znamo ništa o tome, ali Ministarstvo finansija će pratiti sve te tokove. U momentu kada se to aktivira, tada se odlučuje.
Zašto i kako se povlači ovaj novac? Mogu da vam kažem razloge zašto se povlači. Da bi raspisali po našem zakonu bilo koju javnu nabavku, morate da imate obezbeđena sredstva u budžetu, da stoje da bi raspisali nabavku. To je način, a onda se ta sredstva troše shodno situaciji koja se predstavi da je nešto urađeno, tek onda se troši. Objasnili su vam kako te kamate idu i to će i dalje biti krajnje transparentno, šta je trošeno pre toga, šta se troši sada, tako da tu do dinara možete da dobijete svaki podatak.
Što se tiče Kliničkog centra Niš, do Nove godine moraju da uđu pacijenti. Isto sam postavio pitanje – zašto ste stavljali pa rušili zid? LJudi kažu da ne može da se napravi projekat bez zida pa posle naknadno da ga stavite. Ne razumem se u građevinu ali je to nešto što su mi ljudi objasnili da to mora tako. U momentu kada su oni to radili, ne mogu sa sigurnošću da znaju šta će od aparata ulaziti, a šta neće, moraju da urade da bi ispunili nadzor i sve kontrole koje imaju, da bi im dali dozvolu da su nešto uradili. Kada bi ostavili sve to tako ne bi mogli da prođu sve te kontrole. Čuo sam za to, postavio sam pitanje i kažu da je to praksa u svetu da to tako mora. Nije to nikakvo rušenje, već nešto što je predviđeno u skladu sa opremom koja dolazi u tom momentu.
Što se tiče auto puta, po meni je mnogo bolje da imamo auto puteve. Ako imate auto puteve, mogu da vam dođu investicije. Druga stvar, na jugu Srbije mnogo ljudi se leči iz Albanije, iz Preševa, sa Kosova i iz svih tih krajeva, pa ako će to neki život da spasi, mnogo znači što će brže da stigne do bolnice, posebno sada do modernog kliničkog centra. Ne vidim ništa loše, gde god da se grade auto putevi, mislim da nam je to potrebno. Mislim da sam pokušao da vam odgovorim na sva ona pitanja koja ste pitali.

Nisam uspeo na kraju da shvatim da li da povučemo, da li amandmane da raspravljamo, molim vas, odlučite se za koju ste verziju, pa ćemo mi da vidimo, nema nikakvih problema.
Što se tiče zakona, prvo i osnovno da vam kažem, da je prošao sva mišljenja i sva zakonodavstva i da postoje od svih ljudi koji se bave time, koji su povezani sa ovim, da ima pozitivno mišljenje i saglasnost na ove stvari. Sve ovo što ste vi pričali, ovo je suprotno, naravno. Sa ovim zakonom popravljamo sve to o čemu ste vi pričali da postoji da jeste. Ne znam da li niste pročitali ili niste razumeli, ne znam, nije ni bitno, ali upravo na čemu ste vi insistirali ovde da se uradi, upravo je to u ovim zakonima. Meni je drago da ste vi sve to rekli, sve je to unutra i ako vam nije problem još jednom pročitajte.
Što se tiče nacionalnog identiteta, drago mi je da to čujem od vas, da to branimo. Nastavićemo i poslušaćemo vas i nastavićemo to da radimo i dalje.