Pokušaću da vam detaljno odgovorim na sve stvari koje ste pitali.
Zašto mora saglasnost? Pitali ste za studiju, odnosno razumeo sam da se zalažete za saglasnost, to mora, ali imate nedoumicu da ovamo može. Ovim zakonom se poništava u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da to može i važi ovo da mora. Ne možemo više da dolazimo u tu situaciju o kojoj smo pričali. Studije kada se rade na pravi način, kada su kontrolisane imaju svoj značaj i svoju svrhu. U svemu ostalom ne želimo da učestvujemo. Ako se ne radi studija po svim tim principima i svim tim pravilima i ako se oni ne ispoštuju, nemamo nameru da dajemo podršku i da učestvujemo u tome sutra da se tu desi bilo šta ne predviđeno. Imamo veliku korist. Mislim da ćemo za 50% na uređen način podići.
Šta dobijamo tim studijama? Dobijamo da naši pacijenti mogu da dobiju najsavremeniji vid terapije koji postoji u tom momentu u svetu. Druga stvar, dobijamo da naši lekari mogu da se upoznaju sa tim, da učestvuju u projektima koji su bitni za ceo svet, ali ponavljam pod uslovima. Zato smo sve ovo menjali da uslovi budu krajnje transparentni, etički komitet, da se ispune sva ta pravila, bezbednost podataka i cela procedura koja se odvija mora da bude, ponavljam, krajnje transparentna. Znači, rešili smo to.
Druga stvar, pomenuli ste putovanja, farmaceutsku industriju, i to znate možda bolje od mene da je to jedan izuzetno jak lobi sa kojim je teško ko izašao na kraj. Nemam problem sa tim. Ono na čemu ja insistiram… Nemojte da mislite da ne znam da po pola aviona lekara ide na pojedine kongrese, na ta putovanja. Mislim da to nije dobro, da taj novac može da se utroši mnogo pametnije, da možemo mnogo manji broj ozbiljnih stručnjaka iz Evrope i sveta za taj novac dovesti ovde da leče naše ljude, da pokažu našim lekarima i našem medicinskom osoblju, da se usavršavaju, da ovladaju nove metode.
Mislim da bi to bilo mnogo pametnije, ili da se uloži da se kreči, da se obnavljaju bolnice, da se uzima oprema. Ono na čemu ja insistiram, na čemu ću insistirati, voleo bih da od svih vas, jedino tako možemo da imamo podršku, ja tražim od farmaceutskih kuća da na svom sajtu izbace tačno kome i šta plaćaju i koliko.
Ono što smo mi uradili, što mi možemo da uradimo kao država, da zaposleni lekari i medicinsko osoblje može u te svrhe da koristi sedam do devet dana godišnje da ide na to. Za ostalo ako hoće da ide, mora da uzme ili godišnji odmor ili ne može, jer jednostavno imamo ljude koji su nam od 365 dana po 250 dana, samo prepakuju stvari, stalno su na nekim kongresima. Ne znam kakve koristi imaju naši pacijenti od svega toga. Ja to ne razumem. Ali, ono na čemu ću insistirati, ako budemo mogli da ga stavimo u neki zakon, da farmaceutska kuća ima obavezu da stavi na sajt kome je koliko čega platila. Da se tačno zna kom lekaru, sestri, bilo čemu je plaćeno, da vidimo zašta smo to mogli da iskoristimo, to ne sme da bude tajna.
Znači, po meni, to je jedini način. Nikog ne ugrožavamo, ne možemo mi vama da zabranimo šta ćete vi sa vašim novcem da radite. Jel tako? To je njihov novac, ali ajde da napravimo da se zna gde ide taj novac. Mi pristajemo da se zna svaki dinar gde je i od kredita i od svega, iz budžeta i ostalo, pa zašto se ne bi znalo? Pa gde su zaradili taj novac? Pa od nas su zaradili. Od države Srbije i pacijenata, od njih su zaradili. Nije pao taj novac sa neba. Pa, zato. Zato što su se ugradili u tu cenu i onda njima ostaje dovoljno da to ide. U redu je da se taj novac ulaže u istraživanja u ove studije koje ozbiljno koštaju i sve ostalo, ali za putovanja, posebno turistička, nema nikakve svrhe po meni i na tome ćemo, apsolutno, insistirati.
Idemo dalje. Što se tiče dokumentacije, moram da kažem sve to što ste pitali, ako nije problem, samo pročitajte član 74. Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji to reguliše i član 44. Zakona o dokumentaciji. Tu je pravni osnov za sve ovo što se dešava, a zatim idemo podzakonske akte o bezbednosti podataka koje donosi Ministarstvo na predlog Instituta „Batut“ i njegova izrada je u toku. Znači, gde želimo do detalja da sve podatke zaštitimo.
Pominjali ste Poverenika za informacije kada smo radili nacrt zakona konsultovali sve, uvek konsultujemo sve, pročitaću vam šta je stiglo iz kabineta Poverenika. U vezi sa tim, ovim zakonom o kojem smo pričali, Poverenik navodi da su sugestije koje je imao uvažene i da sa stanovišta nadležnosti Poverenika nema primedbi na dostavljeni nacrt. Zapisao zamenik poverenika, Aleksandar Risanović Evo ga dokument ovde, znači, nismo radili nešto na svoju ruku, niti bilo šta, nego smo usaglasili sve da sutra ne bude da se neko nije usaglasio. Imamo dokument ovde sa kojim smo i došli, žao mi je što ga niste videli.
Reći ću i ovo što ste pitali za kredite, kamate, kako se povlači novac. Nikakva kamata, ništa se ne plaća do momenta dok niste taj novac aktivirali, dok ga niste potrošili, nema veze što ste ga povukli. Kamata se određuju sa dve metode. U tom momentu možete da odredite fiksnu kamatu ili neku varijabilnu kamatu, zavisi zašta se Ministarstvo finansija odluči. Ne odlučujemo mi iz Ministarstva zdravlja, jer ne znamo ništa o tome, ali Ministarstvo finansija će pratiti sve te tokove. U momentu kada se to aktivira, tada se odlučuje.
Zašto i kako se povlači ovaj novac? Mogu da vam kažem razloge zašto se povlači. Da bi raspisali po našem zakonu bilo koju javnu nabavku, morate da imate obezbeđena sredstva u budžetu, da stoje da bi raspisali nabavku. To je način, a onda se ta sredstva troše shodno situaciji koja se predstavi da je nešto urađeno, tek onda se troši. Objasnili su vam kako te kamate idu i to će i dalje biti krajnje transparentno, šta je trošeno pre toga, šta se troši sada, tako da tu do dinara možete da dobijete svaki podatak.
Što se tiče Kliničkog centra Niš, do Nove godine moraju da uđu pacijenti. Isto sam postavio pitanje – zašto ste stavljali pa rušili zid? LJudi kažu da ne može da se napravi projekat bez zida pa posle naknadno da ga stavite. Ne razumem se u građevinu ali je to nešto što su mi ljudi objasnili da to mora tako. U momentu kada su oni to radili, ne mogu sa sigurnošću da znaju šta će od aparata ulaziti, a šta neće, moraju da urade da bi ispunili nadzor i sve kontrole koje imaju, da bi im dali dozvolu da su nešto uradili. Kada bi ostavili sve to tako ne bi mogli da prođu sve te kontrole. Čuo sam za to, postavio sam pitanje i kažu da je to praksa u svetu da to tako mora. Nije to nikakvo rušenje, već nešto što je predviđeno u skladu sa opremom koja dolazi u tom momentu.
Što se tiče auto puta, po meni je mnogo bolje da imamo auto puteve. Ako imate auto puteve, mogu da vam dođu investicije. Druga stvar, na jugu Srbije mnogo ljudi se leči iz Albanije, iz Preševa, sa Kosova i iz svih tih krajeva, pa ako će to neki život da spasi, mnogo znači što će brže da stigne do bolnice, posebno sada do modernog kliničkog centra. Ne vidim ništa loše, gde god da se grade auto putevi, mislim da nam je to potrebno. Mislim da sam pokušao da vam odgovorim na sva ona pitanja koja ste pitali.

Nisam uspeo na kraju da shvatim da li da povučemo, da li amandmane da raspravljamo, molim vas, odlučite se za koju ste verziju, pa ćemo mi da vidimo, nema nikakvih problema.
Što se tiče zakona, prvo i osnovno da vam kažem, da je prošao sva mišljenja i sva zakonodavstva i da postoje od svih ljudi koji se bave time, koji su povezani sa ovim, da ima pozitivno mišljenje i saglasnost na ove stvari. Sve ovo što ste vi pričali, ovo je suprotno, naravno. Sa ovim zakonom popravljamo sve to o čemu ste vi pričali da postoji da jeste. Ne znam da li niste pročitali ili niste razumeli, ne znam, nije ni bitno, ali upravo na čemu ste vi insistirali ovde da se uradi, upravo je to u ovim zakonima. Meni je drago da ste vi sve to rekli, sve je to unutra i ako vam nije problem još jednom pročitajte.
Što se tiče nacionalnog identiteta, drago mi je da to čujem od vas, da to branimo. Nastavićemo i poslušaćemo vas i nastavićemo to da radimo i dalje.

Prvo, jedan od razloga zbog kojih se donosi ovaj zakon je ono što je svima počelo da bode oči, a to je pojava lekova na pijaci, na raznim improvizovanim pijacama i ostalo. Ovaj zakon je jedna vrsta garanta da do takvih stvari ne može da dođe, jer, jednostavno, procedure su takve, moraju da se ispoštuju. Tada će svim građanima Srbije biti jasno da jedino lek mogu da kupe u apoteci, i to apoteci koja ispunjava sve uslove da radi.
Još jednom apelujem na sve ljude koji to primete, vide, da istog sekunda obaveste Ministarstvo zdravlja i mi ćemo u istom momentu reagovati. Jer, to je problem koji mora da se rešava brzo. Jer, kad ljudi uzmu te lekove, mi stvarno ne znamo šta sutra možemo da očekujemo, niti možemo lako da uspostavimo dijagnozu, jer mi nemamo predstavu šta su oni pili. Oni mogu da kažu šta su uzimali od lekova, ali ne kažu gde su kupovali te lekove. To je jedan od ozbiljnih razloga zašto se ovaj zakon usklađuje sa zakonima Evropske unije, upravo da ne bi dolazilo do tih stvari.
Što se tiče primedbe, koja apsolutno stoji, ovo je jedna nova stvar, vezano za zakazivanje preko centrale, da dobijete svoj termin, postoje opstrukcije. Teško se ljudi navikavaju na nove stvari. Ne daje se dovoljno termina ni od lekara, ni od opšte prakse, a ni od lekara specijalista. Ali, to polako ulazi. Nemoguće je preko noći nešto promeniti što nije bilo, koliko god da je to dobro i koliko god da to pomaže svima. Reći ću vam samo da se u 30% zakazanih pregleda ljudi ne pojave, zakažu a nema ih. LJudi, to je ozbiljan problem, vi zakažete a ne dođete. Vi proveravate da li to funkcioniše. Dobijete termin a ne pojavite se na tom terminu, a neko zbog toga što ste se vi igrali ne dobije zakazani termin, a znači mu. Apelujem na sve.
Razmišljali smo kako to možemo da sankcionišemo, da nešto uradimo, ali, ne postoji način. Nije način da kažemo – e, vi ste to zloupotrebili, sledeći put ne možete kod lekara. Ne može tako, to su ljudska prava. Jedino što možemo da uradimo je da apelujemo na sve da ne rade to. Imajte na umu da to nekome spašava život, da taj neko dolazi do lekara i da rešava svoj problem, zato što se vi igrate, da vidite da li to funkcioniše i da li ćete vi dobiti termin u roku od nedelju ili dve dana, a u stvari vama to i ne treba uopšte. Neko zove zato što mu to stvarno treba.
Druga stvar koja će mnogo pomoći su ovi e-recepti, kada ćemo za 50-60% rasteretiti lekare doma zdravlja, jer više pacijenti koji su hronični pacijenti neće morati svaki mesec da idu kod lekara, da dobijaju termin, da plaćaju participaciju i da tek onda idu u apoteku, nego će moći dva puta godišnje samo da odu, a sve ostalo vreme, svakog meseca odlaze u apoteku i uzimaju lek. Tako ostavljamo vreme lekarima u domu zdravlja da imaju manje za birokratiju a više za one pacijente kojima je stvarno to potrebno, da procene gde treba i šta treba.
Jednostavno, to je činjenica. Napredovala je medicina. Medicina nije kao što je nekad bila. Imali ste lekare u ambulanti, na selu ili bilo gde i kad odvedete dete, nije moralo dete dalje da ide odatle, ni kod ORL specijaliste, ni kod drugog, trećeg, specijaliste, to su bili ljudi sa iskustvom koji su mogli da reše te probleme. A sada nemamo takvih ljudi, jer, jednostavno, medicina se podelila na te grane, svako se bavi svojom granom i retki su ljudi sa iskustvom koji mogu da prepoznaju, da urade i da stanu iza toga što ordiniraju terapiju a da ne kažu da se ide dalje. Ali, moramo da se prilagodimo tome da je to tako i da uspostavimo sistem koji će da funkcioniše.
Što se tiče transplantacije, ogroman napor je uložen. Zamislite samo situaciju kada imate pacijenta u bolnici i znate da mu je jedini lek transplantacija. Imate njega, imate njegovu porodicu, da li je transplantacija srca, da li je transplantacija pluća, da li je transplantacija jetre, bubrega, pankreasa ili bilo čega drugog. Imate tog pacijenta, imate njegovu rodbinu i svi vi i oni znate da jedini lek da on može da živi, da može normalno da funkcioniše je ako dobije organ, ako mu se uradi transplantacija.
Samo dva izbora postoje – ili da se radi na tome da imamo donora da taj pacijent dobije organ, da nastavi da živi, da porodica i dalje ima svog člana i koji valja društvu, koji se uključuje najnormalnije posle toga u društveni život. Ili, drugi način, šta da radite? Da pustite da taj čovek umre, šta? Ili da kažemo – znate, mi imamo neke sumnje, mi sumnjamo da će to neko nekada zloupotrebiti i iz tog razloga nećemo da radimo ništa, pustićemo, eto, to je to.
Danas vi i kad imate novac, ne možete da odete u inostranstvo da uradite transplantaciju. Nema dovoljno organa. Možete da imate šta god hoćete, koliko god hoćete. Jednostavno, napravljen je tako sistem da ne možete da uđete na tu listu.
Prema tome, drago mi je da podržavate, drago mi je da postoji jedna stvar koja nema veze sa politikom. LJudi, hajde da spašavamo ljudske živote. Znate, trenutno ima oko hiljadu takvih ljudi u Srbiji koji čekaju, koji zavise da li će dobiti organ, da li će preživeti. Imamo uspeh, povećano je. Došli smo do 32, 33 donora. Nama treba 35 na godinu dana da bi ispunili minimum standarda. Evo, ja vam kažem, juče smo došli do 32. donora. Mislim da ćemo stići do 35 u toku godine. Desetine i desetine ljudi, spasili smo im živote. Da ne kažem koliko to košta. Svaka transplantacija u inostranstvu minimum je 120 hiljada evra.
Imamo 90, 100 transplantacija. Sada izračunajte koliko je to. I kad bi imali novac to da platimo, ali ne bi našli organ. Nemojte da se igramo sa tim stvarima. Nije to stvar za prepucavanje. Nije to stvar za dnevno-političku stvar. Samo ta dva izbora postoje, da podržimo to ili, ne daj bože, da pustimo da ljudi umiru. Trećeg izbora nema. Hvala.

Najiskrenije, ja stvarno ne mogu da verujem šta sam čuo, šta ste vi sve ispričali.
Zamolio bih vas, ako nije problem, još jednom poslušajte sebe šta ste sve uradili, ali vas i razumem. Razumem vas, vi dolazite iz G 17 koji je imao ministra 10 godina i nije potrebno da ja objašnjavam, znaju građani kako je bilo za to vreme.
Za to vreme, pošto se pozivate na neke evropske institucije, komisije koje ocenjuju u vreme vaše, kada ste vi vodili, mi nismo mogli da dođemo na tu listu evropskog indeksa, da budemo poslednji. Poslednji nismo mogli da dođemo da budemo, pa smo došli da budemo poslednji, pa smo napredovali 12 mesta i preskočili pojedine zemlje EU.
Za vaše vreme ste zabranili specijalizacije. Niste davali specijalizacije. Po zakonu ste tražili da dve godine mora neko da radi da bi konkurisao, posle toga niste davali specijalizacije. Nikog niste zaposlili na konkursu. Zapošljavalo se po tarifi – da li je član stranke, da li je aktivan član stranke ili nije ništa od toga, osam, 10, 12 i 15.000. Znači, to je vaš rezultat.
Pomenuli ste domove zdravlja. Domove zdravlja ste vi, vašom genijalnom idejom regionima, pustili lokalnoj samoupravi. Blokade? Od čega su blokade? Blokade su sve iz vašeg perioda. Vi treba da vratite te dugove, a ne mi, vi. Vi trebate da objasnite građanima zašto sad dolaze, zašto gube na sudu i zašto dolaze da se pleni imovina. Vi ste ti koji treba da platite to. Vi i vaši kadrovi koji ste vodili tada.
U vaše vreme su se kupovali saniteti aferom „Jucit“, preko milion evra. Da se kupe saniteti nije bilo, da se možda ne sećate, jeste vi prespavali to, pa ste pričali sve ovo. Nije bilo ni preko milion evra, ni saniteta, ničega nije bilo. Aparate smo nalazili u magacinima. Kako su gde išli izbori, tako ste vi kupovali aparate i stavljali u magacine. Niti je imao ko da radi, niti je to ikada aktivirano, propale garancije, propalo sve. To je rezultat.
U vaše vreme, lepo ste rekli, ljudi su išli na gama nož, na sajber nož, na akceleratore da se zrače nisu dočekali uopšte nažalost, o Kamenici da ne pričam. To je bilo u vaše vreme. Što se tiče toga, ja bih voleo, evo pred svima vam kažem, vi izaberite, hajdemo zajedno u bilo koji dom zdravlja, u bilo koju bolnicu, ja sam svaki dan među tim ljudima i među pacijentima i među zaposlenima, da vidite šta pričaju, šta misle o vama, šta ste vi uradili za vaših deset godina.
Ne znam kako možete da uopšte pričate o tome, ljudski mi nije jasno. Da se pogledate u ogledalo i da pričate to što ste pričali. To ne razumem i to nikad neću razumeti. Hajdemo među ljude, možemo sad u pauzi, izaberite, gde god hoćemo, da odemo vi i ja, u bilo koji dom zdravlja u bilo koju bolnicu. Nemamo nikakav problem.
Nabavili smo četiri akceleratora, pa smo nabavili još šest akceleratora da bi ljudi mogli da se zrače, da ispunimo te standarde. Preko 100 sanitetskih vozila, pokretnih, bolnica. Uzeli smo najsavremeniji sajber, savremeniji od sajber noža.
Gospodine dragi, pričamo svaki dan sa pacijentima, sa ljudima. Zaposlili smo preko 8.500 u zdravstvu, preko 3.500 lekara, dali preko 6.000 specijalizacija, ne bi li nadoknadili to što ste vi upropastili. Vi nalazite za shodno da vi pričate o zaposlenju?! Pa, jel vi mislite da su građani toliko, što ste vi rekli da ste imali, ne znam ni ja, nekog komšiju, ili šta vam je bio, pa su građani baš takvi, pa građani ne znaju ništa? Vi da ste uradili jednu desetinu od onoga što smo mi uradili, pa vi nikad ne bi pali sa vlasti. Desetinu samo da ste uradili, nikad ne bi pali sa vlasti. Ne da niste uradili, nego ste sve upropastili i to građani odlično znaju.
Vi pričate da ćete vi nešto da predložite. Pa, znate šta je bilo u Nišu kad smo preuzeli vlast? Livada preplavljena vodom, a danas 50.000 kvadratnih metara gotovo useljivo za mesec dana. Da li je kasnilo mesec, dva? U redu, jeste, ali livada je bila, dragi gospodine. Kardiohirurgija zarasla u korov, bolnica u Kruševcu nije imala prozore, duvalo je sa svih strana, a da ne pričamo o aparatima i slično. I vi sad nešto pričate. Pa, da li je to moguće?
(Marko Atlagić: Imali su pune džepove.)
Tako je, to su imali puno.

Ja stvarno mislim da ste ipak vi nešto pomešali i to razumem sa vaše strane, jer vidim da počinjete i da se nervirate. To je sve normalno i to je sve u redu.
Što se tiče toga ko je od koga nastao, gde je nastao i slično, ja neću ulaziti sa vama u tu polemiku, ali što se tiče rezultata rada Vlade, za razliku od onoga što ste nam ostavili par meseci pred bankrot, mi smo u situaciji da ove godine imamo suficit, da podižemo plate i penzije, da imamo do sada rekordne investicije, da smo smanjili nezaposlenost. To su samo neki delovi, odnosno opšte suprotnosti od onoga što ste vi ostavili. Ponavljam, da ste vi jednu desetinu uradili od onoga što sada radi Vlada i Ministarstvo, vi bi doživotno bili na vlasti.

Meni je drago da postoji, a to sam kod vas video, namera da neke stvari rešimo, ako je moguće da ih poboljšamo. Ja se nadam, evo, pokušaću da svima objasnim, a vi ćete shvatiti, jer vi se bavite psihologijom i to je.
Prvo kod našeg naroda kada krenete da pričate o zdravstvu, istog sekunda vam kažu mi smo ceo život odvajali za zdravstvo i mi očekujemo da imamo apsolutno sve besplatno. Uopšte ne ulaze u to koliko je odvojeno, da li je to, šta se desilo sa tim fondovima, šta se uradilo, kreće se od te pretpostavke? Znači, to je ozbiljna većina u Srbiji koja tako misli i smatra da treba, da ima, da je sve besplatno.
Druga stvar, nemaju uopšte sliku, niti ideju, koliko to sve košta, misle. Nemaju tu sliku, jer im niko nikada nije objasnio, nije im dao ne račun da plate, nego im nije dao izveštaj koliko je koštalo njihovo lečenje dok su bili u bolnici, dok su bili na operaciji, dok su pregledane, dok su tretirani i ostalo, i nemaju predstavu koliko da to što su oni ceo život ulagali ne može da pokrije njihovih pet dana bolnice. E, sad, trebate da napravite izbor. Imate tu svest u Srbiji od velike većine koji misle da im pripada i da zaslužuju da imaju sve besplatno.
S druge strane, imate što ste rekli ulaganje između 220 i 260 evra po stanovniku, svaka sledeća zemlja ide preko 1.000 evra, ulaže po glavi stanovnika. I tu šta se radi? A šta ima za tih 1.000 evra? Samo obavezan paket osiguranja. Šta podrazumeva obavezan paket osiguranja? Dva puta godišnje redovne preglede, krvna slika, biohemija, laboratorija, ekg, ultrazvuk i eventualno još nešto od toga, a sve preko toga se doplaćuje na 1.000 evra. A mi hoćemo sa 250 da imamo sve. Onda, šta kaže, u redu, hoćemo da sredimo taj sistem, da ne ulazimo u to kakav je bio, šta je bilo, kakav je sada i ostalo, hajde da ga sredimo.
Šta je preduslov da sredimo taj sistem? Imamo dva izbora. Hoćemo da kažemo, ljudi, za 250 evra vi možete da dobijete samo to, ne možete da dobijete nijednom godišnje pregled. Sve ostalo morate da doplatite. To je realnost. Da li možemo da izađemo tako svi zajedno? Ne radi se ovde ni o opoziciji, ni o bilo čemu.
Znači, to nam je jedan izbor. Drugi izbor je da sredstva koja imamo maksimalno iskoristimo, da ne ukrademo ni jedan dinar, da radimo sve transparentno, da povećamo još više što možemo, da omogućimo ljudima. O čemu se radi?
Vi imate situaciju i da u svim zemljama se povećava broj obolelih i od malignih bolesti i od kardiovaskularnih bolesti i od svega. To sve znate. Zašta smo se odlučili? Odlučili smo se za ovo drugo. Zbog čega? Imali smo situaciju mnogo nezaposlenih, male plate i od čega bi ljudi platili posle na to dodatno osiguranje i gde bi se lečili i gde bi došli i kome bi platili? Šta bi napravili? Napravili bi sistem koji funkcioniše za onoga ko ima para, a onaj ko nema para, gde će?
Da li se slažemo oko toga? I krenuli smo tim putem da radimo, da omogućimo maksimalno za količinu novca koju imamo. Šta treba da uradimo da bi ljudima to omogućili? Prvo, morate da imate odličan informacioni sistem i da znate u svakom momentu čime raspolažete, šta trošite i koliko trošite.
Druga stvar, morate da znate koliko koja usluga košta. Niko neće da se prihvati toga da pređemo na taj sistem. To je čuveni „diardži“, gde plaćate po usluzi, a ne paušalno kao što se sada plaća. Vi nemate pojma koliko je šta koštalo kada ste otišli kod lekara, pojma nemate, jer se plaća paušalno.
Dajemo vam po broju kreveta, broju pacijenata, po godišnjim pregledima, evo vam toliko. Dok se to ne sredi, ne može da se sredi sistem. Da bi se to sredilo, ovo su sve preduslovi da izmenimo ove zakone, da usaglasimo sve i da bi došli u tu situaciju da možemo da kontrolišemo i da izvučemo maksimum iz sistema.
Nemam ništa protiv kada mi sredimo sistem, kada se ljudi zaposle, kada ljudi dobiju veće plate, da pređemo na to što vi pričate kao vid obaveznog osiguranja, kada će ljudi od svoje plate, od nekog dodatnog osiguranja, kada će moći da doplate sve te stvari.
Recite, da li postoji još neki sistem da za običnu zdravstvenu knjižicu bez nekog dodatnog osiguranja, da idete na gama nož, da idete sutra na sajber nož, odnosno još bolje, da idete na akceleratore, da dobijete svu terapiju koja postoji i koja je registrovana kod nas, da je dobijete besplatno. To su realnosti. Možemo mi ovde da se prepucavamo koliko god hoćemo, ali ovo su činjenice i ovo je realnost. U kom pravcu hoćemo da idemo? Hoćemo da idemo u ovom pravcu da sredimo sistem, da ojačamo državu, da više ljudi radi, da imaju veće plate da bi mogli da uđemo u taj sistem sa obaveznim osiguranjem, a do tada da izvučemo maksimum i da sredimo sve što je zapušteno i bolnice i domove zdravlja i opremu i ljude, da nadoknadimo, da imamo specijaliste, da ih šaljemo na usavršavanje, da dođu strani stručnjaci ovde, da sprečimo ovo što se dešava i što imamo sve više bolesnih i da te ljude uhvatimo u fazi na samom početku da bi imali šansu da prežive.
Ne znači nam ništa kada on dođe u fazi kada nema leka. Ali, ne možete da im kažete da tu nema leka, ili krećete sa nekim terapijama i znate da ne može da pomogne, znate da možete samo da mu olakšate. To je suština i to su naše dileme. To je naša tema. Ovo što radimo danas, ovo je samo preduslov da bi došli u situaciju da imamo sistem, da bude takav da možemo u svakom momentu da znamo gde smo.
Bez toga nema ništa. To je suština cele priče.

Što se tiče privatnog sistema nema nikakve prepreke da se integriše, samo mora da ispuni ove uslove i ove zakone koji mi sprovodimo, da znamo čime raspolaže da bi mi garantovali pacijentima koji odu tamo i to je problem što oni ne ispunjavaju te stvari da bi došli u ovaj sistem.
Što se tiče vakcinacija, najkraće ću. Samo da podsetim, vakcinacije nisu problem u Srbiji samo. Vakcinacije nisu problem od juče. Antivakcinalni lobi traje godinama i rasprostranjen je u celoj Evropi, ja mislim i u celom svetu. Namerno to pitanje nismo stavljali na političko pitanje, nego sve vreme, mesecima i nedeljama su se pojavljivali ljudi koji su iz struke, koji se bave time, da ne bi došlo to u neki pogrešan kontekst da je to neka politika, da neko sad navija da se neko vakciniše, iz nekog razloga da bi se prodavale vakcine ili bilo šta. I, došli smo u situaciju koju smo došli. Ali, ne samo mi, obuhvat vakcinacije je padao godinama. Svake godine sve više i više, ne samo kod nas, nego svuda, i onda smo dotakli epidemiju i krenuli sa onim što smo krenuli. Znači, to je suština priče. Ništa drugo.

Ako nije problem, isto to pitanje sam postavio i tražio i sada ću vam reći tačno koliko je do sada, do današnjeg dana potrošeno novca i za koji klinički centar od onoga što ste naveli da je povučeno. Za Klinički centar Srbije do sada je potrošeno 3,8 miliona evra, Klinički centar Niš 30,3 miliona evra, Klinički centar Vojvodine 1,3 miliona evra i Klinički centar Kragujevac 0,5 miliona evra. To su podaci od danas. Ovo je jedino potrošeno.
Kamata se plaća jedino na potrošen novac. Kamata se utvrđuje danom kada krenete da povlačite, trošite novac. Ono što mi imamo dogovor sa Evropskom bankom, kamata ne sme ni u jednom momentu da bude veća od 1,5%. Jedino što možete da pregovarate jeste, opet se ograđujem, pregovara Ministarstvo finansija koje bolje razume, da li se odlučujete u tom momentu za fiksnu kamatu ili se odlučujete za neku vrstu klizne kamate. To vam je jedina mogućnost u tom momentu.
Dokle god sam na ovom mestu zalagaću se da znate svaki dinar gde je otišao. Pitajte, ako nemam trenutno informaciju, imaćete je u roku od par sati. Mislim da jedino tako možemo da uspostavimo sistem i da ispravimo sve stvari koje treba da se isprave, da nadoknadimo nedostatke koje imaju, ako uvedemo da se zna gde je otišao svaki dinar, jer je jedino to garancija da tako možemo maksimalno da ga iskoristimo.

Nema potrebe vi da se sekirate da ja ostanem bez hleba. Nemojte o tome da razmišljate uopšte.
(Vojislav Šešelj: Rekli ste da idete u Libiju.)
Znate vi zašto sam ja to rekao. Dobro, nema veze.
(Vojislav Šešelj: Objasnite mi, molim vas.)
Nebitno.
(Vojislav Šešelj: To je najbitnije za mene.)
Ono što je bitno za građane Srbije, niz stvari koje su daleko od istine i bilo čega, a to je da se otvaraju bilo kakve agencije, da se otvaraju neka nova radna mesta. Ovde izričito piše da na finansijama, na budžet nema nikakvih dodatnih troškova. Objašnjavati nešto što je jasno nema nikakvog razloga. Ono što je bitno, a to je da sve što ste pokušali da kažete da treba da se uradi kroz ove izmene zakona, se upravo uradilo.
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović.
(Vojislav Šešelj: Replika.)

Samo da ne bude nejasnoće, provera se radi sa ovim sertifikatom da li je original. Znači, samo se proverava da li je original.
(Zoran Živković dobacuje.)
Ne, 30 dana, to je tehnička stvar. Do 30 dana, to se završi ranije, jer jednostavno mora da se zaštite naši građani, naši pacijenti, to je nešto što se svuda radi. Proveravate, ne proveravate vi samo da li se radi o originalu. Da li je ovde došao original? To je nešto što je u skladu sa svim, i to svi rade kada su u toj proceduri.
Šta ste još rekli? Ko je projektovao Niš? Niš je projektovan pre šest ili sedam godina, Italijani su ga projektovali, „Inso“ se zove firma italijanska koja je to projektovala, tako da morate njih da pitate i mislim da će vam oni sigurno, dole ste, kada ste u Nišu, svratite pitajte ih šta kažu oni vezano za taj zid. Da li je bilo još nešto?
(Zoran Živković: Replika.)

Nažalost, sve što ste rekli je kontradiktorno i nema nikakve logike. Ako postoji negde transparentnost, ako postoji nešto za svaki dinar, imate ga u Ministarstvu zdravlja. Recite mi za koji dinar ili evro niste našli gde je potrošen, kako je potrošen, šta je plaćeno i ostalo? Pričate toliko paušalno i ponavljate pet puta jednu istu stvar, a koja nikakve veze sa mozgom nema. Recite konkretno – Lončar, taj i taj dinar ne vidimo gde je, ili je potrošen za ovo, ovo ste platili više, ovo ste platili manje i slično.
Pomešali ste sredstva iz kredita, pomešali ste sredstva iz budžeta, sve ste živo pomešali. A, opet, da vi niste i u redu, nema problema, samo morate da navedete za koji dinar ne znate, za koji deo ne znate, za koji deo ste pitali, gde koliko je plaćeno, šta je plaćeno, a da niste dobili odgovor. Jeste li postavili pitanje? Šta je na današnji dan iskorišćeno od tih sredstava, koja su povučena. Jeste to pitali? Jeste. Od svih sredstava, evo šta je potrošeno, Klinički centar Srbije 3,8 miliona evra, Klinički centar Niš 30,3 miliona evra, Klinički centar Vojvodine 1,3 miliona evra, Klinički centar Kragujevac 0,5 miliona evra. Evo vam na današnji dan, što se tiče…
(Tatjana Macura: Da li je kredit ili ukupno?)
O kreditu, zašta pitate?
(Tatjana Macura: Pitala sam za čitav projekat.)
Vi morate da sročite pitanje da znate da podelite, znači šta pitate za kredit. Samo polako, nemojte da se nervirate, nema razloga, stvarno. Evo, pričam vam za kredit šta je potrošeno. Onda ste pitali za kamatu. Koliko smo mi to platili kamate za probijanje roka i za ovo. Vrlo dobro znate da nemamo nikakve veze sa probijanjem roka, niti bilo šta kako smo, šta, od kad je to išlo, šta je išlo. Ali, nešto što vam odgovara, vi pričate, nešto što vam ne odgovara to ne pričate i nema veze.
Kamate se plaćaju od onog momenta kad ste krenuli sa realizacijom tih para, konkretno na ovaj novac za koji sam vam sada pročitao. Tada, se tek plaćaju kamate, do tada nemate nikakve kamate i ne plaćate ništa. Ponavljam po peti put, kolike su kamate. Tog dana kada ste aktivirali ovaj novac, koji sam vam pročitao, po kliničkim centrima, kamata birate, ne može da bude više od 1,5%. Ne može da bude više od 1,5%. Jedino što može da bira Ministarstvo finansija, to je da li će da uzme fiksnu kamatu, ili će da uzme neku kliznu kamatu, ali da se uklapa u ovo, procena ljudi iz finansija koji se time bave. Da li smo to sada razjasnili vezano za kamate? Da nije bilo nikakvih dodatnih, niti bilo šta. Znači, pričamo o činjenicama, o kamatama, o gubicima i o svemu.
Druga stvar, pošto je država sprovela mere koje je sprovela, pa se stvorio novac u državnom budžetu, državnoj kasi. Iz tog novca, iz budžeta smo kupili opremu za Klinički centar u Nišu. Znači, ne iz kredita, ne dugujemo nikom ništa, kupili smo iz budžeta. U redu, iz budžeta smo kupili gama nož, iz budžeta smo kupili sajber, odnosno bolje edž, znači, ove stvari smo kupili iz budžeta. Iz budžeta smo kupili četiri akceleratora sa pratećom opremom i objektima za Beograd, Niš, Kragujevac i Kladovo. Iz Svetske banke smo kupili sad još šest akceleratora sa pratećom opremom, takođe ključ u ruke. To su odvojene stvari.
Vaše paušalne ocene, vama nijedan tender nikad neće odgovarati. Po vama, verovatno ni jedna ne treba da se završi, niti bilo šta, nemate konkretno ništa. Kažete bila je žalba, zato što taj tender nije najavljen u januaru mesecu. Jeste, u pravu ste. Nije najavljen, nismo znali kakva će biti dinamika radova i nismo znali u januaru kakva će biti, odnosno ne u januaru, nego kad se pravio budžet u decembru ili novembru prethodne godine, nismo znali kakvo će biti stanje u budžetu, da li ćemo imati sredstava da kupimo opremu. Izvinite, pogrešili smo, nismo bili sigurni da ćemo imati dovoljno novca, Bogu hvala da smo imali novca i da smo to kupili.
Nemamo nikakav problem. Za svaki dinar, koji vas interesuje dođite pitajte dobićete sve na pismeno, za to se zalažem. Nijedan dinar ne može da bude skriven u Ministarstvu zdravlja, za svaki dinar dođite i pitajte, nema nikakvih problema.

Ja sam vam pročitao koliko je do danas sredstava potrošeno. Evo, pročitaću opet. Ali, vi pričate o 430 miliona evra. Niti su povučeni, niti su realizovani, niti plaćamo kamate, niti bilo šta.
Vi hoćete da ja vama kažem sada za nešto da je potrošeno i gde je i od čega je potrošeno, kada nije. Potrošeno je, ponavljam, Klinički centar Srbije 3,8 miliona evra, Klinički centar Niš 30,3 miliona evra, Klinički centar Vojvodina 1,3 miliona evra, Klinički centar Kragujevac 0,5 miliona evra.
To je jedino potrošeno iz tog kredita i na to jedino ide kamata manja od 1,5%. Ostalo o čemu vi pričate, nije potrošeno, nije realizovano, nije urađeno.
Znači, nemojte unositi zabludu, mislim da ste stvarno ozbiljni, da toliko razumete, ne možemo da pričamo o 430 miliona koji nisu ni povučeni, ni potrošeni, niti bilo šta. Pričam vam o onome šta je potrošeno, ovo plus iz budžeta što sam vam rekao.
I, rekao sam vam, opet objasnio, rekli ste da, proceduralna greška, jeste, izvinjavam se, u novembru prethodne godine nismo mogli da pretpostavimo kolika će biti sredstva za opremu da ćemo moći iz budžeta, da nećemo moći da idemo u neko novo zaduživanje.

Nema potrebe, ja mislim da su građani Srbije sve čuli, sve dobro videli i da im je…
(Radoslav Milojičić: Kako ste pokrali Srbiju za šest godina vaše vlasti?)

Nemojte samo da budete nervozni, to utiče na mnogo stvari. Nema razloga za nervozom.
Tako da, dragi građani Srbije, imali ste prilike da čujete i da vidite sve, svaki komentar bi bio suvišan.

Zahvaljujem se za ovim terminima „čišćenje i ostalo“. Stvarno se zalažem za čistu Srbiju, zdravu Srbiju, tako da se nadam da će to čišćenje i doći, da će to građani Srbije uraditi.
Moram da se izvinim svim građanima Srbije zato što smo kao Vlada, kao svi organi vlasti uspeli da sprečimo bankrot. Izvinjavam se što smo otvorili nova radna mesta, što smo smanjili nezaposlenost. Izvinjavam se što smo otvorili kilometre autoputa. Izvinjavam se što smo obnovili bolnice, domove zdravlja, što smo uradili ono sve što nije urađeno i što je trebalo da bude urađeno pre toga i siguran sam da će zbog toga, što smo sve te dobre stvari uradili, poslušati vas i da će očistiti Srbiju. Videćemo od koga, ali će je sigurno očistiti.