Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9667">Zlatibor Lončar</a>

Zlatibor Lončar

Srpska napredna stranka

Govori

Nema potrebe, ja mislim da su građani Srbije sve čuli, sve dobro videli i da im je…
(Radoslav Milojičić: Kako ste pokrali Srbiju za šest godina vaše vlasti?)
Nemojte samo da budete nervozni, to utiče na mnogo stvari. Nema razloga za nervozom.
Tako da, dragi građani Srbije, imali ste prilike da čujete i da vidite sve, svaki komentar bi bio suvišan.
Zahvaljujem se za ovim terminima „čišćenje i ostalo“. Stvarno se zalažem za čistu Srbiju, zdravu Srbiju, tako da se nadam da će to čišćenje i doći, da će to građani Srbije uraditi.
Moram da se izvinim svim građanima Srbije zato što smo kao Vlada, kao svi organi vlasti uspeli da sprečimo bankrot. Izvinjavam se što smo otvorili nova radna mesta, što smo smanjili nezaposlenost. Izvinjavam se što smo otvorili kilometre autoputa. Izvinjavam se što smo obnovili bolnice, domove zdravlja, što smo uradili ono sve što nije urađeno i što je trebalo da bude urađeno pre toga i siguran sam da će zbog toga, što smo sve te dobre stvari uradili, poslušati vas i da će očistiti Srbiju. Videćemo od koga, ali će je sigurno očistiti.
Nažalost, ovo nema nikakve veze za ovim zakonima ovde. Druga stvar, ta promena tarifa Agencije za lekove, koja nije menjana, ja mislim, više od 10 godine, je usklađivanje sa regionom, gde je i dalje ostalo da je najniža u regionu, a nikakav dodatni trošak nema na pacijente, niti na bilo šta, jednostavno deo za farmaceutsku industriju. Znači, nikakvog dodatnog troška, niti bilo čega. Ponavljam, usklađuje se na nivou regiona i dalje ostaje najjeftinija u regionu.
Jedna stvar je tačna, a to je da kod građana, ne samo Srbije, da ne kažemo taj strah da će moći da se leče je ubedljivo najveći. To imam na umu od prvog dana kako sam preuzeo ovu funkciju i radim sve da ljudi nemaju taj strah, odnosno da uradimo sve ono što je u našoj moći da ljudi zbog toga ne moraju da budu u strahu.
Druga stvar je, da me pogrešno ne shvatite, ali nemojte samo misliti, kažem, nemojte me pogrešno shvatiti da ste vi i vaših par prijatelja iz okruženja, da to čini Srbiju i da je tako u celoj Srbiji. Srbija nije samo u Beogradu, nije u krugu dvojke. Srbija je na celoj njenoj teritoriji. Što se tiče tih konstatacija, bolnice, stanje, zidovi, sve ostalo, vrlo dobro znate kako je zatečeno, da se ne vraćamo, koliko je uloženo da se sredi ta infrastruktura, da se okreči, da imamo pristojne toalete, da se srede fasade, da ne prokišnjava, da se radi. To sam siguran da znate.
Siguran sam da znate koliko smo, da ne ponavljam, dali specijalizacija, koliko smo ljudi zaposlili, da je potreban period da ti ljudi postanu specijalisti.
Koristili ste izreku – ne daj Bože da se razbolite u Srbiji. Moram samo da vam kažem da svi oni ljudi koji se nađu u onim zemljama o kojima ste vi govorili – Švajcarska, Nemačka ili bilo gde, kada se razbole dođu u Srbiju, jer je to tamo preskupo da se leče. Mislim da se slažete da je to činjenica. Da ne mešam sad to sa medicinskim turizmom, gde imaju kvalitet usluge i cenu koja im odgovara, pa dolaze, ne znam ni ja, čak iz Amerike, iz Kanade, da rade to.
Što se tiče stomatologa, ne znam da li ste zaboravili, ali stomatologe smo nasledili, u vaše vreme je ukinuta stomatologija, a da smo mi morali da platimo posle, jer su ti ljudi ostali tu izvan toga što su donete te odluke.
Ono o čemu vodimo računa, to su školska deca, porodilje i stari. To je svuda u svetu tako. Mi možemo sada da pričamo, ali zbog ulaganja koja imaju, koja imamo, to je ono što možemo i učinićemo sve da te stvari popravimo.
Što se tiče lista čekanja, liste čekanja su danas za minimum polovinu, odnosno za 50% manje nego što su bile. Da kažemo jednu stvar, niko ko je hitan ne čeka. Uključili smo privatni sektor za operaciju katarakte, uključili za vantelesnu oplodnju, dali tri pokušaja, povećali granicu na 42 godine.
Znam da nikad nećete biti zadovoljni, ali nemojte i one stvari koje su urađene da omalovažavate i da kažete. Mi smo prvi promenili tu ishranu u porodilištima. Prvo što smo uradili, promenili smo tu ishranu, dali kriterijume koji moraju da se ispune upravo za porodilišta, pa ćemo krenuti dalje. Nisu bolnice hoteli, nije to „Hajat“ gde mora da bude ne znam ni ja šta. LJudima je bitno da dobiju što je moguće da dobiju, ali da budu izlečeni, da imaju zdravstvenu negu i da imaju lekove. Imaju. Nemamo situaciju da moraju da kupuju gazu, da moraju da kupuju flaster, da moraju da idu po lek. Nemojte da pričano nešto što nije.
Pa, mi bi imali prvi na naslovnim stranama da fali nešto od toga. Nemojte da pričamo nešto što nije.
Blokade domova zdravlja i računa. Za ovaj period za koji smo mi tu, za koji vi kažete, nije napravljen ni jedan dinar duga. Sav dug je iz perioda prethodnog, sav dug, sav. Evo, recite jedan jedini dinar duga koji smo napravili, da smo ostali nekome dužni.
Samo budite toliko realni. Sad imamo taj dug koji ste ostavili, plus kamate. Iz tog razloga dobijaju se presude, iz tog razloga dolaze da popisuju i da plene imovinu. To su činjenice. Evo, hajde samo da pričamo o činjenicama.
Razumem vas, ne možete da budete zadovoljni, takva ste opcija, okej, hoćete da prikažete građanima da je gore nego što jeste. Da može preko noći, ne može. LJudi, toga smo svi svesni. Preko noći, ogroman sistem, u zdravstvu imate 118.000 zaposlenih. Hoćemo da bude sve besplatno. Hoćemo da imamo sve lekove, hoćemo da imamo najsavremenije lekove.
Pominjete Gama nož. Preko 1.500 ljudi do sada je tretirano na tom Gama nožu, direktno spašenih života. Da li bi svih 1.500 stigli da odu u Tursku ili negde na to? Akceleratori, četiri akceleratora koja rade, skinute liste u Kragujevcu. Kragujevac prima i ove hitne iz drugih krajeva. Još šest akceleratora biće početkom sledeće godine, radovi su u toku, možete da obiđete, tri sada najsavremenija, za Beograd, plus za Kladovo, plus za Niš, plus za Kragujevac, plus još dva za Kamenicu.
Potpisan je ugovor za sajber, odnosno nije sajber, nešto bolji ejdž od sajber noža. Zašto to? Za sve tumore koji su do pet centimetara, koji ne mogu da se operišu. Šta bi radili ti ljudi? I sve to o zdravstvenom osiguranju, sa knjižicom, bez ikakve doplate.
Preko 100 saniteta smo do danas podelili. To je pokretna bolnica koja direktno spašava život. Saniteti koje smo zatekli su prešli preko milion kilometara.
Korupcija. Prvi put prošle godine zdravstvo nije na samom vrhu korupcije, pa hteli mi to da ne priznamo. Pa, nisam ja to izmislio. To su radile analize. Borim se 24 časa da izbacim korupciju iz zdravstva. Znači, to mi je nešto najgore da neko iz zdravstva uzima bilo koji dinar. Sve radim da se svaki dinar maksimalno iskoristi.
Uveli smo da sve što kupimo, sve što želi bolnica ili bilo šta, može, nije nikakav problem, ali mora da bude plaćena najniža cena u Evropi u tom momentu kad se to kupuje. Pa kad je to bilo? Koliko smo hiljada mladih zaposlili? Treba nam nova generacija, tu se slažem. Treba da iznese sve to. Treba novi način razmišljanja, a mi da im omogućimo da imaju te aparate, da se usavršavaju, da dovodimo strane stručnjake, da oni idu u inostranstvo, ali ne da idu turistički nego da nam se vrate pa da primene to sve što se treba da se uradi, što može da pomogne našem narodu.
Da li smo poslali sve te eminentne lekare koje vi spominjite po unutrašnjosti? Jesu li svaki dan po unutrašnjosti, pomažu ljudima da ti ljudi ne dolaze iz unutrašnjosti u Beograd, da ne plaćaj put, da se ne maltretira njihova rodbina koja mora da ih dovozi, koja mora da ih obilazi.
Pogledajte šta smo uradili za Novi Pazar. Pogledajte za Niš. Pogledajte ovu bolnicu za psihijatriju, koja je bila horor film, što smo obnovili i pustili u rad u Padinskoj Skeli. Da li znate kako je to izgledalo? Da li znate uopšte kako? To su padali plafoni, to je padalo, tu niste mogli da prođete. Evo, pogledajte danas kako izgleda.
Da li je izgoreo „Dragiša Mišović“, navodno, pre sedam godina, niko ga nikad, pre devet godina? Zašto je izgoreo „Dragiša Mišović“? Da bi se prikazalo da su se potrošile pare na dva lifta koja ne postoje. Nemojte bre da se pravimo ludi, niko od nas nije ni toliko naivan. Evo, u „Dragiša Mišović“ krenuli su radovi. Konačno će se završiti i ta bolnica. Ne može sistem da funkcioniše. Sve je više ljudi u Beogradu, sve smo bolesniji, a bez jedne bolnice ogroman je problem.
Hajde samo da budemo toliko realni. Da li stvarno hoćete? Recite da li je samo jedan dinar iz zdravstva ukraden? Jedan jedini dinar. Sve ulažemo. Pogledajte samo koliko je opreme kupljeno i koliko će tek da bude.
Evo je Tiršova fasada. Da li se sećate šta je bilo sa fasadom u Tiršovoj? Da li se sećate da je padala fasada, da je sama sreća bila što ljudi nisu izginuli? Da li znate kolko je para prošlo kroz tu Tiršovu? Milioni, milioni, milioni donacija, ovako, onako. Sve je padalo. Eno, prvi put se sređuje i fasada i stolarija za tu decu. Gradićemo novu Tiršovu. Gradićemo nov Institut za onkologiju. Trebaju projekti, moraju da se izvade dozvole. Hoćemo kad ga napravimo da to vredi za narednih 30 godina. Apsolutno mi je na pameti da je svim građanima, ne samo u Srbiji, najveći strah da će moći da se leče … i sve ću uraditi da se poboljšaju ti uslovi i da ti ljudi nemaju taj strah. Odgovorno tvrdim.
Ako, nije problem, evo navedite mi samo zemlju u EU ili gde god vi hoćete, gde ste putovali i dalje i Amerika, i ne znam Kanada, gde je to moguće što vi kažete, osetio sam strah, mislio sam bolestan, hoću istog sekunda da idem do tog i tog lekara da me pogleda i slično? Navedite mi da li to postoji negde i da imate koliko god hoćete novca i ne znam koje osiguranje, da ne kažem o sistemima ozbiljnim, ne znam engleskom, američkom ili slično, gde lekara ne možete da vidite ni na slici. Ako, nemate odgovarajuće osiguranje možete da umirete, dođete do bolnice, oni pogledaju nemate tu karticu istog sekunda vam kažu doviđenja, prijatno.
Da li se to nekada desilo u Srbiji? Da li je neko u Srbiji, nekom hitnom slučaju rekao nećete biti primljeni, da li imate knjižicu, da li je overena, da li nije overena? Da li imate i jednu zemlju gde ne postoje liste čekanja? Da li postoji takva zemlja? Recite mi.
U svim tim zemljama su veće liste čekanja nego kod nas, o kojima ste vi pričali malopre. Znači, to su činjenice samo. Sigurno ste putovali, sigurno ste videli, niste se interesovali verovatno, zdrav ste čovek, nije vam to trebalo, ali pitajte ljude koji žive tamo. Oni mogu da dođu do lekara opšte prakse, ali posle toga, da dođu do specijaliste, to je za većinu njih misaona imenica.
Ispravite me ako sam išta od ovoga pogrešno rekao. Hvala.
Moram da vam kažem da se nije puno odmaklo sa tim ličnim kartama, privatnih. To nešto sporije ide. Nemamo nikakav problem da ih integrišemo u naš sistem. Moramo da znamo sa čime raspolažu, moramo da garantujemo pacijentima za koje ćemo platiti, da će tu biti ispunjeni svi standardi.
Posebno, za oblasti gde imao liste čekanja i za one koje su osetljive, nikakav problem nemamo da ih priključimo na republički fond i da platimo sve te usluge i da se to odradi. Zavisi od tih privatnih zdravstvenih ustanova.
Što se tiče drugog pitanja, domova zdravlja, mislim da je najbolje da se vrate pod okrilje republike. Nije se pokazao dobro ovaj model. Iz kog razloga? Mi smo sve plaćali za domove zdravlja iz fonda. Šta je sve to? Plaćali smo plate, održavanje i sav materijal i sve lekove za njih. Šta se dešavalo? Lokalna samouprava je postavljala direktore, rukovodstvo i upravne i nadzorne odbore.
Imate situaciju da u istom dvorištu, u mnogo gradova imate dom zdravlja i bolnicu. Niko ni sa kim ne govori. Imaju duplo nemedicinsko osoblje, da ne pričam šta smo zatekli u bolnicama, odnosno u domovima zdravlja i zdravstvenim ustanovama, više vozača, difovaca i ostalih, više svega nego lekara i medicinskog osoblja.
Sada, imate situaciju da i bolnica i dom zdravlja imaju svoje službe, nemedicinsko osoblje, koji radi isti posao i nema nikakve potrebe za time. Mnogo jednostavnije, isto se nabavlja, isto se radi, da to radi samo osoblje ili iz bolnice, ili iz doma zdravlja, a ovo drugo osoblje da zamenimo medicinskim osobljem, da imamo više lekara i medicinskih sestara. To je naša ideja.
Druga stvar, oni su tako podeljeni da, recimo, lekar iz doma zdravlja ginekolog, iako bi bilo dobro i za njega, i za pacijenta, i za sve, da dežura recimo u bolnici, on to ne radi, jer on kao pripada domu zdravlja, a to je lokalna samouprava, a bolnica je pod republičkim nivoom i on to ne radi, a ovi ljudi, recimo, imaju problem sa dežurstvom, a i tom lekaru bi dobro došlo da dežura, da radi porođaj, pa neće raditi porođaj u domu zdravlja. Dobro bi došlo i lekarima iz bolnice da rade ambulantu u domu zdravlja i svi bi imali korist od toga. E, sada, imate situaciju da to uopšte ne funkcioniše. Direktor doma zdravlja sa bolnicom, naravno, ne govori, onda zaposleni u jednom, drugom, znate kako je već to u manjoj sredini. To je problem koji mislim da trebamo rešimo i nudim rešenje, a to je da se vrati podokrilje, da bi to profunkcionisalo, da oni zajedno funkcionišu, da funkcionišu kao tim, da iskoristimo sve kapacitete koje imamo, a ne da imate kapacitet da on ne radi, ovde imate viška, a ovde imate manjka, ali to ne možete nikako da prelijete i da uradite na korist pacijenta. To su vam realni problemi u današnjem danu.
Meni je iskreno žao što uvaženi poslanik nije mogao da sačeka da odgovorim na ovo pitanje vezano da se nezapošljavaju Albanci, konkretno u bolnici u Vranju ili bilo kojoj drugoj, ali zbog istine moramo da kažemo da se ljudi konačno zapošljavaju na konkursu i da apsolutno nema nikakve veze da li je neko Albanac ili nešto drugo.
Potrebno je da se javi na konkurs i da ispunjava uslov. Znači, da razjasnimo, potrebno je da se javi, jer ne možemo da zaposlimo nekoga, to bi se onda vraćali na neki ključ ili na nešto što je bilo, mislim da je to davno prevaziđeno.
Želim da podsetim jednu stvar, da li smo svi zaboravili da je glavna tema bilo porodilište dole. Mnogi su obećavali, da je to otvarano pet puta, a da nikada nije radilo, da smo mi to konačno uradili i da to funkcioniše, radi, rađaju se deca, što je njima bio problem broj jedan, ako se sećate.
Tu smo zaposlili sve Albance i one koji nisu završili fakultet u Srbiji, nego smo im mi priznali fakultet koji su završili na drugom mestu, konkretno u Prištini i oni sada rade tu.
Još jednu stvar moram da vam kažem, svakim danom je sve više pacijenata Albanaca koji imaju poverenja u srpsko zdravstvo i dolaze i u Vranje i u Niš i u Beograd.
Prema tome, ako tim pacijentima ne smeta struktura lekara koji rade kod nas, stvarno ne vidim da treba da pričamo sada o nekim, da kršimo principe i da radimo neke stvari. Šta, da ukinemo opet konkurs?
Zahvaljujem.
Želeli smo da napravimo razliku između neželjenih efekata koji mogu da budu krajnje minimalni i zanemarljivi i onih koji su ozbiljni. To je jedini razlog da bi se skrenula pažnja na ozbiljne posledice.
Molim vas da se razumemo.
Sve što ste rekli apsolutno nije tačno. Gde ste pročitali da ne može da se otvori centar? Možete da ga otvorite kad ispunite uslove u bilo kom selu, u bilo kom mestu. Jedini razlog zbog čega hoćemo da imamo minimum toga što je neophodno da bi bila bolja uspešnost i veći procenat uspeha kada se radi. Da li smo mi ovde sada regulisali prvi put da mogu i privatne i državne, da su u istom rangu da mogu da otvore gde god ispune ove uslove.
Nemojte da unosimo zabludu ljudima, gde god može, jedini je razlog je da bi bila veća uspešnost. Niti se pravi razlika u kom mestu će da bude, u kom centru, da li će da bude državno, da li će da bude privatno, svako ko ispuni uslove. Nas jedino šta interesuje, a to je da bude uspešnost veća, a ovo je garancija da će uspešnost biti veća.
Vratiću se samo, nisam stigao za abortus. Jedino što država želi, država želi samo da zna koliko je bilo abortusa, da bi mogla da pravi strategiju i da radi dalje. Zato uvodi i privatnike u sistem da bi mogli da imaju uvid koliko se čega radi.
Tu smo se vodili samo jednom činjenicom, a to je da ljudi koji rade u Upravi za biomedicinu mnogo bolje znaju od mene o svemu tome i to je jedini razlog zbog čega je njima dato. Kada već rade inspekciju, kada već rade sve ostalo, onda da imaju i tu odgovornost vezanu za dozvolu. Ništa drugo nije u pitanju sem toga.
Samo još jednom, da ne bude neke zabune, banka o kojoj vi pričate o jednoj, to je samo i jedino za donirane ćelije. Da bi imali stroge protokole, stroge propise, kako to može da se radi da ne dođe do neke zloupotrebe. Samo za donirane ćelije.
Inače, svaka klinika, svaka bolnica koja se otvori, ima svoju banku gde su ćelije od onih koji su u postupku. Znači, ne idu nigde. Sve završavaju u ustanovi u koju su došli, koja je dobila licencu. Jedna banka samo za donirane ćelije po strogoj kontrolisanim uslovima i propisima. To je suština.
Samo bih još jednom zamolio, zbog poštovanja prema građanima Srbije koji su zainteresovani za ovo, ako možemo da se držimo ovoga što je njima od presudnog značaja i što sa nestrpljenjem očekuju. Iz tog razloga ću se truditi da ne odgovaram na te stvari o kojima vi pričate, mislim da će biti prilike da pričamo o tome, pa ću se vratiti na ovo što ste pominjali. Ovde ovaj zakon je struka i samo struka konsultovala i donela, a vi objasnite zašto to zloupotrebljavate.
Druga stvar, to što vi predlažete da se da neki rok da se isprave, a šta ćemo sa tim što se desi u tom roku gde je dato da se nešto ispravi, pa dok se to nije ispravilo u tom procesu što imamo, šta ćemo onda? Molim vas, to su ozbiljne stvari. Znači, nešto ili može da radi po principima i po zakonu, ili ne može da radi. Ne možete da pustite nekog, utvrdili ste nepravilnost, pa ga pustite da radi, pa će on tokom vremena to da ispravlja. Šta ćemo za te parove koji su baš u tom momentu tu? Razmislite i o tome malo.
Apsolutno ne obmanjujemo nikoga. Podzakonska akta su u najvećem delu gotova, nisu mogla da idu pre zakona, to je svima jasno. Od 15. decembra je zakon tu, bio je na javnoj raspravi, hteli smo da saslušamo sva mišljenja. Druga stvar, tih 18 meseci je realno vreme da sprovedemo sve ono što je neophodno da ne bi pravili, već sam rekao, jedan korak napred a onda tri koraka nazad u nekoj brzini. Ono što radimo hoćemo da to ostane i da to bude sa ozbiljnim temeljom.
Ono što ste vi pričali ovde, morate samo da se odlučite. Prvo ste rekli da nećete monopole, nećete ništa. A gde ćete vi to u Srbiji da nađete toliko stručnjaka sa tolikim iskustvom, da imaju preko, ne znam, 100 procedura, 1.000 procedura i ostalo? U istom momentu smo neravnopravni i favorizujemo one koji su do sada radili i ne damo šansu nikom drugom da radi. Malopre ste se borili protiv toga.
Znači, mislim da je ovo šansa apsolutno za sve, posebno za one mlade koji žele da se bave ovim, koji žele da ulažu u ovo i da dobijemo rezultat. To je jedina poenta ovoga.
Ponavljam, ovo je zakon struke koji nema veze ni sa čim drugim. Zahvaljujem.
Maksimalan rok je 18 meseci što ne znači, a hteli smo da samo budemo realni, da ne dolazimo opet ovde i da kažemo da nešto nismo uradili, što ne znači da mi to nećemo uraditi za šest, osam meseci, u čemu ćemo se truditi.
U ovom momentu ne mogu to da obećam, ali samo jednu stvar zaboravljate, morate da imate užu specijalizaciju iz te oblasti. Znači, ne može neko da je danas završio fakultet i da ide to da radi. To je uslov svih uslova, uža specijalizacija. Ono sa čim bi naišli na problem, za one koji hoće da se bave time, koji hoće da ulože u to, što je nama cilj da se što više njih bavi time, da bude što veća konkurencija i onda da prođe onaj koji ima najbolji rezultat. Znači, to nam je u interesu i to se pokazalo, kada imate toliku konkurenciju prolaze najbolji, kada se bore između sebe.
U ovom momentu to što ste vi rekli da nađemo sa 100, sa 1000 procedura, realno smo sagledali, mi toliko nemamo stručnjaka u Srbiji sa takvim iskustvom. Ponavljam, ovaj zakon je živ organizam koji mora u hodu da se dopunjuje podzakonskim aktima. Ovo nije zakucano. Ovaj zakon ne može da se zakuca i da kažete sada smo doneli ovaj zakon i to će narednih 5-10 godina, mnogo toga će se promeniti za to vreme. Samo je osnov u njemu podzakonskim aktima. Možda će ovo tražiti za godinu dana da uvedemo još nekog stručnjaka iz neke druge oblasti. Dokazaće struka da moramo još nekog da uključimo i šta bi onda, opet da menjamo zakon? Opet da menjamo zakon? Mislim, da niste razumeli ali evo potrudio sam se da kažem. Znači, osnova je u zakonu, sve ide u podzakonska akta. Živ organizam koji mora da se menja.