Vratiću se po pitanjima koja ste postavili.
Znači, nije tačno, država snosi sve troškove vantelesne oplodnje. Ne postoje delimični ili bilo kakvi, znači, država kompletne troškove snosi, od početka do kraja. Ovaj zakon će popraviti dosta stvari. Mi sad snosimo sve troškove, kao država, ali mi nismo do sada mogli da ispratimo ceo proces. Mi nismo imali mogućnosti… Šta nam se dešavalo? Dešavalo nam se da kao država plaćamo treći pokušaj, pa lokalna samouprava izdvoji novac, pa ide i na četvrti i na peti pokušaj, pa smo podigli starosnu granicu na 42 godine, a onda smo shvatili statistiku da uspe poslednji pokušaj, u najvećem broju slučajeva. Sada se postavlja pitanje – šta se to radilo u prethodnim pokušajima? Mi nismo imali regulisanu ni inspekciju, niti je regulisano da u svim klinikama koje to rade postoje isti uslovi, isti kadrovi, isto sve, nego je sve funkcionisalo na o-ruk sistemu. Mislim da ćemo imati mnogo bolje rezultate kada možemo da ispratimo proces od početka do kraja, da vidimo šta se radi za taj novac koji država plati i da će morati oni da opravdaju sve to što su radili. Mislim da ćemo umnogome pomoći tim parovima i dobiti sigurnost i odlaziti u one licencirane klinike gde smo dozvolili da bude i privatna i državna, koja god, ali mora da ispuni te uslove koji su neophodni i da ispuni standarde gde mi hoćemo najveći procenat uspešnih procedura. Znači, moraju da postoje isti uslovi za sve i mislim da je to i garancija i kvaliteta i garancija da bude bolji uspeh.
Što se tiče surogat majčinstva, reći ću vam najiskrenije, trenutno postoji samo u Grčkoj, nema ni u jednoj drugoj zemlji, a Grčka već razmišlja da promeni taj zakon.
(Vojislav Šešelj: Kako nema u Americi?)
O EU samo pričam, o okruženju.
Mislim da nismo u stanju da sprečimo zloupotrebe u ovom momentu. Ne znam šta će biti sutra ili prekosutra, ali jednostavno, kada ga nemate nigde u okruženju, da vi sad pustite to, ovo što se dešava u Grčkoj, priznajem, nismo na tom nivou da bi uspeli da sprečimo zloupotrebe. To je jedan od osnovnih razloga.
Primeri koje ste naveli da kada neko hoće sa nekim da ima dete ili od nekog da ima dete, ako se dogovorio sa njim, to nije nikakav problem.
Što se tiče plaćanja išli smo na dobrovoljnost i anonimnost, jer mislimo da je to nešto što je najsigurnije i najbezbednije za nas u ovom momentu i onako kako mi razmišljamo i mi uvodimo sad neke nove stvari. Ne kažem šta će se sutra dešavati, ali jednostavno na osnovu primera drugih i svega, ne mislim da smo mi najpametniji, da ćemo mi nešto novo da izmislimo, da ćemo mi nešto brže od drugih da uradimo, oslanjamo se na druge primere. Postojaće državni registar u kome je ono što ste vi sve pitali. Znači, ne samo to, još mnogo toga mora da postoji sve, ko god dođe tu, ko god uđe, u tri kolena morate da donesete podatke o bolestima, o svemu onome što je interesantno i što je bitno. To je tako regulisano, neće moći drugačije, ali se vraćam na to, to je dobrovoljnost i anonimnost.
Pitali ste se da li zamrzavanje može da donese, tako se naziva to nije klasično zamrzavanje, decenijama već to postoji, rođene su generacije i generacije, posle tzv. zamrzavanja do sada nije bilo nikakvog problema. Znači, decenijama to već funkcioniše, to vrlo lako možete da uđete i da proverite. To su činjenice.
Ovo što ste rekli embrion, desi se tragedija, pa da se prenese, to je vezano sa ovim surogatom, dok se ne reguliše surogat onda ne može ni to jer je povezano jedno sa drugim i treća stvar dotakli ste se i transplantacije. Ne postoji zemlja, niti će, verujem igde postojati, šta god da se dešavalo, ko god i danas ako neko je dao pristanak da hoće da bude donor kad dođe njegova porodica kako ona kaže uvek bude tako. Nemamo primer da je negde drugačije, da može po zakonu da se uradi, nego onako kako porodica odluči. Druga stvar, vi ste na pretpostavljenu saglasnost, da je svako potencijalni donor, to se odnosi, to se tako kaže, ali porodica je ta koja donosi saglasnost.
Drugo, vi ste se verovatno i šalili kome će ići, postoji tačno lista čekanja, ne može tu da se bira kome će ići organ, jednostavno onaj ko je najugroženiji on je prvi na listi, on dobija, i ne samo lista čekanja, nego tipizacija da taj organ odgovara. To su strogo definisana pravila još u „Eurotransplantu“, to je krajnje transparentno, to vi znate sve.
(Vojislav Šešelj: Replika.)

Prvo ću vam reći ovo što ste predložili oko granice, 15 i 18 godina. To je regulisano zakonom. Znači, iz tog razloga, jer to po pravu pacijenata ide.
Što se tiče surogat majke, ovo nije nikakva definitivna zabrana. Jednostavno mi smo rekli da u ovom momentu nismo u mogućnosti da to rešimo. Imajte na umu problem koji se sve više javlja, a to je da kada se dete razboli, kada ga je uzela porodica, onda ona vraća dete surogat majci. Znači, apsolutno postoji građanski zakonik koji je u toku, ceo tim je raspoložen. Ako se definišu pravila, ako se preciziraju, ako imamo dovoljno garancija da neće doći do zloupotrebe, nikakav problem nemamo da pristupimo tome. Samo jednostavno hoćemo da se obezbedimo, da ne eksperimentišemo, da ne uđemo u neku fazu, a onda da nam se to obije o glavu. Nikakav problem nije. Izvolite, sve stručnjake koji misle da mogu da učestvuju u tome da pomognu, dajte da pomognu, dajte predloge. Ovaj tim nema nikakav problem sa tim.

Samo da razjasnimo te stvari koje ste vi rekli.
Prvo, niko od tih koji rade u bolnicama i u transfuziji neće ostati bez posla. Šta mi pokušavamo ovim da uradimo? Pokušavamo to da ti ljudi koji rade u bolnicama da konačno rade svoj posao, da prate primenu krvi i krvnih derivata i da edukuju one kojima predaju, tu konkretno mislim na anesteziologe, tu krv. Znači, vraćamo im, odnosno dajemo im ono što oni stvarno treba da rade i za ono šta su se školovali, ne samo da provere brojeve nego i da isprate ceo tok koji ide.
Druga stvar, ovo se radi iz razloga jer je svaka ta bolnica bila jedna celina za sebe i ono što smo imali, na primer, do sada, to je da mnogo krvi, derivata krvi je ostalo neiskorišćeno. Oni su čuvali, a nisu znali da je nekom drugom tamo trebalo, i onda nismo imali jedinstven informacioni sistem gde biste vi mogli da vidite gde i u kojoj bolnici imate krv, gde imate viška, gde imate manjka, a znate i sami da su to ograničenog roka trajanja i zbog toga mnogo toga nismo iskoristili.
Sada ne samo da ćemo iskoristiti, nego ćemo stvoriti uslove za ono što ste pitali – zašto mi ne pravimo albumine, e, sad će se konačno stvoriti uslovi, jer ćete imati jedinstven informacioni sistem za sve te banke u kojima se nalazi krv i krvni derivati, znaćete koliko imaju, kolike su im potrebe. Svako će podneti zahtev, šta mu je planirano, šta mu treba, zavisno od toga šta će raditi, operaciju ili šta već planira da radi, jer, svi ti ljudi imaju toliko iskustva da orijentaciono znaju šta će im trebati u narednih dan, dva, tri, pet i onda nećete doći do toga da to propada i da se to baca. Imaćete tu veću količinu i moći ćete da iskoristite na mnogo bolji način.
Da ne unosite zabunu, neće moći, recimo, da daje krv u bolnici „Dragiša Mišović“, a navikao je tu, ne, daje krv na svim tim mestima, samo što će se ta krv nositi na jedno mesto, zbog uštede, da se uradi kontrola i svi oni testovi koji treba da se urade. Jer, kad radite na više mesta, vi otvorite te reagense, uradite jednu količnu, ostali reagensi propadaju. Ovako će doći ljudi i uzeti to. Vi dajete na istom mestu, ali, postojaće procedura koja će važiti za sve, otići će na to mesto, uradiće se i nećemo imati, ako ste pratili, ono da imamo nešto sumnjivo, da su nam se pojavila antitela, pa zovemo tog davaoca, pa on pretrne od straha i ide da vidi da li je to lažno pozitivno ili lažno negativno. Znači, te stvari se neće dešavati. To je jedan od razloga.
Što se tiče inspekcije, stvarno nema nikakvog razloga, inspekcija je samo zbog tehnologije, jer ta tehnologija se menja, ne zbog transfuziologa nego zbog tehnologije, da bi imali što manje lošijih rezultata, odnosno mora da se iskontroliše da reagensi budu u tim rokovima koji trebaju i proces rada da se ispoštuje, da se maksimalno iskoristi. To je jedini razlog, a ne da bi neko kontrolisao stručnost rada transfuziologa. Mi stvarno imamo odlične transfuziologe koji su se dokazali i pokazali, sa uslovima u kojima su radili i kako su radili, a ne sad kad pokušavamo da to standardizujemo, da sve te transfuziološke službe imaju iste uslove i da ono što hoćemo da imamo svako prijavi ono što ima, da znamo s čim računamo i da nam ostane da možemo opet da pravimo te albumine i derivate krvi, a ne da ih kupujemo, nego da ih imamo tu. To je jedini razlog i jedini smisao svega ovoga.
Što ste pomenuli 600 miliona dinara, to je samo za ove testove, to nema veze ni sa čim drugim, to je samo odvojeno za to. Znači, za tehnologiju i ništa drugo. Zato je to od 1. 1. 2019. godine, da bi uspeli sve te stvari da povežemo i da uradimo. Jer, znamo da ne mogu stvari da se urade preko noći, nego da se svi pripreme za to i da ih mi edukujemo i da im damo sve ono što je neophodno.

Vi ste dosta toga rekli, ali onda ste išli sa teme na temu i onda niste samo uvezali stvari.
Prvo, rekli ste privatne klinike kod vas budi sumnju da li će uspeti, da li će inspekcija dovoljno puta izaći. Morate samo da se vratite na početak. Znači, da bi privatna klinika sad po ovom zakonu mogla da učestvuje u ovome, da li je privatna, da li je državna ili bilo šta, ona mora da ispuni sve uslove. Znači, to je osnov svega. Ona kad ispuni sve uslove, ona ne može da radi to što ste vi malopre rekli – da nešto ne prijavljuje, da ne radi ili bilo šta. Znači, isključuje jedno drugo. Kad vi ispunite sve te uslove, inspekcija minimum jednom u dve godine izlazi. U slučaju prijave, izlazi odmah. Znači, krajnje je jednostavno. Kad neko uloži toliko u opremu, u kadar, u sve, to mnogo košta, teško će se igrati sa tim da nešto posle toga ne ispuni. Mi iz tog razloga sad ovo i radimo, jer ovo mi sad nismo mogli da kontrolišemo uopšte. I zato mislimo da će biti mnogo bolji rezultati.
Što se tiče inspekcije, iz tog razloga sad inspekcija ide iz biomedicine da bi mogla da utvrdi ono sve na šta mi sumnjamo da može da se zloupotrebi. Niste pogledali, 18 meseci od momenta, piše, 18 meseci od momenta stupanja na snagu, odnosno kad ispunite sve uslove, da se obuči inspekcija, da se obuče svi. Znači, piše.
Podzakonski akti, siguran sam da ste svesni da ne može sve da se reguliše zakonom, posebno ove stvari koje su kao jedan živ organizam. Podzakonski akti regulisaće se, ide se na to da se srodni, spoje tih 17, što bude biće pet. Sve što je srodno da se spoje, ali ne možete sve zakone jer bi stalno menjali zakon jer se tu stvari menjaju na godišnjem, dvogodišnjem nivou i referentne laboratorije i uzroci koji se rade, sve analize koje se rade. Znači, to sada toliko napreduje, sada imate uslov, ne znam kamerom kojom se gleda embrion. Stavićete ga u zakon i on će dogodine da promene tu kameru, da stave nešto drugo.
Nikome se ne isplati da uloži toliko, a posle da ne prati i da ne ispunjava uslove. Znači, to je krajnje jednostavna logika. Što bi neko rizikovao kad možete svaki dan da uđete i da proveravate, a naravno, kada dajemo toliki novac nećemo sigurno više pustiti da taj novac ide, a da mi nemamo i da nam uspeva uvek poslednji pokušaj. Pa, nismo ni mi toliko naivni. Eto, o tome se radi. Hvala vam.

Ja se izvinjavam, samo da razjasnimo jednu stvar.
Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona i sve ostalo je donela čisto struka. Nikakve veze nema politika, niti bilo šta drugo. Izvolite, proverite. Proverite da li je bio neko da nije uključen u pravljenje predloga ovog zakona. Samo proverite da li je neko izostavljen da nije učestvovao u ovome i da li je negde struka preskočena u vezi ovoga. Nemojte prebacivati na politiku. Nikakve veze zakon nema sa politikom, čisto struka.

Ostao sam dužan da razjasnim malopre oko uvoza, izvoza i ovoga.
Ako pažljivo pogledate, uvoz – izvoz, ide iz banke koja mora da bude ista, apsolutno da ima ista pravila kao naša, a to znači da mora da ima sve ono o čemu smo pričali, da mora da ispunjava sve ono. Ne možemo da sarađujemo, da uvozimo – izvozimo iz neke banke koja nije ista kao naša, koja ne funkcioniše po istom principu. To je naša garancija da sprečimo bilo šta. Ono što smo pričali da nemamo uvid, da nismo došli do trećeg kolena onoga ko je učestvovao u tom procesu. Znači, to je to.
Ponavljam, ne možete sve da regulišete zakonom, jer je ovo, i sami ste rekli, živ organizam. Morali bi na šest meseci da ga menjamo. Ovde se stvari menjaju bukvalno na godinu dana, napreduju i idu dalje. Ako ih vi fiksirate sada zakon, mi bi stalno morali da zasedamo i da ih menjamo jer to toliko napreduje. Da li me razumete? Ali, podzakonski akti, ima ih recimo osam, 12, ali svi srodni mora da se grupišu, biće ih četiri ili pet. Ne znam da li me razumete? Znači, takav je, živ je organizam to. Samo molim da imamo razumevanje prema onima koji ovo čekaju sa ozbiljnim nestrpljenjem. LJude, kojima je ovo možda jedina šansa. Ovo je za nekoga sve i hoćemo da im pomognemo u tome.
Slažem se, etičko pitanje, sve. Etičari, ljudi koji se bave time, apsolutno bili uključeni u pisanje svega ovoga. Uključeni direktno u pisanje ovoga, sagledavali šta, kako može da bude. Ali mi ne možemo da radimo neke stvari pre nego što se dese. Moramo da donesemo zakon, moramo da ga sprovedemo i onda moramo svi da radimo na njemu i da pomažemo svim tim ljudima koji su zainteresovani za to. Mislim da je to deo naših obaveza.

Samo dve stvari da razjasnimo. Ovde je više puta pomenuto, zakon je od 16. decembra u Skupštini, javna rasprava bila je u januaru i februaru, apsolutno nije postojala nikakva prepreka da se bilo ko uključi, da se ide na javnu debatu ili na bilo šta drugo. Toliko o terminima koji su. Niti je zakon donet po hitnom postupku, niti je neko ikome branio da učestvuje u svemu ovome.
Ono što pričate o zakonu u članu 2, apsolutno je usklađen sa Porodičnim zakonom i sa porodičnim pravima. Proverite, postoje stvari koje su morale da se usklade.

Samo da razjasnimo jednu stvar. Mislim da nema razloga više da se ponavlja.
Akte, niti sam ovaj predlog zakona doneo ja, niti ću te podzakonske akte donositi ja, donosi ih struka. Samo da to razjasnimo. Ja nisam iz ove oblasti i ne mogu da znam, koliko god da se trudi, kao što znaju ljudi koji se bave time i koji prate to.
Da ponovim još jednom, zakon ne može da obuhvati sve. Ovaj konkretno zakon je kao jedan živ organizam koji se stalno menja. To je jedini razlog zašto se ide na te akte. Inspektori, nikakvi novi. To je jedan jednocifren broj ljudi koji već rade u Upravi. Ne prave se nikakve nove inspekcije, to je od ljudi koji već rade i koji se razumeju u to. Vi to ne možete da napravite, da bi neko bio inspektor on mora da ima ogromno iskustvo. Da sada krenete da radite, vi takvog inspektora ne možete za deset godina da napravite. Krivo mi je i namerno nisam hteo, da vidim da li će neko obratiti pažnju, da li ste čuli jednu stvar.
Jedini podatak koji smo do sad dobili i koji smo mogli da imamo – koliko je, navodno, bilo početnih trudnoća, koja je, da podsetim, da ne objašnjavam ljudima i da ne opterećujem, znaju ljudi koji imaju problem, jedan deo tih trudnoća su biološke trudnoće, zbog lekova, zbog svega i to je onaj prvi rezultat koji se dobija kada odete na prvu kontrolu posle vantelesne oplodnje. A ne znam da li ste primetili – nigde nismo čuli koliko je beba rođeno i za šta smo mi dali novac. E, to je problem, što niko nije hteo da uđe u to da ispitamo do kraja, da vidimo. Zato je ono što vam ja pominjem, onaj zadnji, treći ili peti pokušaj, to je uspelo, a do tada ne znamo uopšte šta je bilo. Mogao je da radi ko šta hoće i kako hoće. Imamo kao statistiku, namestili statistiku kao u evropskim standardima i to je to – biološka trudnoća, a koliko je od tih trudnoća išlo do kraja, a koliko je novca otišlo, a šta smo sve mogli za to, niko na to nije obratio pažnju. Da je bar neko postavio pitanje, a namerno nisam na početku rekao – stanite, ljudi, koliko se beba rodilo? E, nema tog podatka.

Ne znam da li vam je cilj, ali ja ću vam priznati opet, ja nisam u mogućnosti, ja to priznajem, da surogat sprovedem tako da ne dođe do zloupotrebe.
Izvolite, organizujte se, napravite da se spreči to i nema nikakvih problema. Razmišljam o stvarima – žena koja je trudna verovatnoća od tromboze embolije je mnogo veća, šta ako žena umre? Šta ako ovi što su to hteli se u međuvremenu razvedu, posvađaju? Šta ako se sutra dete razboli i hoće da ga vrate? Šta ako se žena predomisli i neće da da? Nemam nikakav problem. Ja vam kažem da nisam u stanju da sprovedem to da to bude bez posledica. Nema nikakvih problema. Ceo tim. LJudi, ne radi se tu o nečemu što je zakucano. Priznajem, nisam u mogućnosti. U ovom momentu nisam u mogućnosti.
Što se tiče podataka, informacija i svega, anonimnost je ta za koju smo se odlučili, odnosno struka smatra da to treba tako da bude, ali u slučaju, pored svega što smo rekli da idemo do drugog, trećeg kolena, ispitujemo roditelje, babe, dede, oboljenja i sve ostalo, ali smo ostavili tu mogućnost da se sutra to dete razboli, da su mu potrebne matične ćelije ili bilo šta, lekaru koji vodi to dete biće mu dostupno da dođe do tih roditelja ako je potrebna matična ćelija, ako je bilo potrebno bilo šta.
Znači, o tome se vodilo računa i to je regulisano. To je jednostavno ono što struka smatra i što struka iz prakse i primera koji su bili i obrađeni da se vide. Usklađeno sa Zakonom o …

Jedna stvar, a to je šta su uzroci da sve više ljudi ima problem sa potomstvom? Ceo sve pokušava da utvrdi te uzroke i ne postoji samo jedan uzrok, da kažete – to je taj uzrok. Da li je uzrok abortus? Jeste.
Šta pokušavamo ovim da uradimo? Ako ste primetili, privatne klinike pokušavamo da uđu u sistem, da bude vidljiv svako ko je ušao u tu privatnu kliniku, pa da vidimo da li je uradio abortus i šta je uradio. To je naš cilj. Mi kroz to što ih uključujemo u plan mreže i svega, mi jednostavno insistiramo na tome da oni moraju da budu deo sistema i da mora da bude sve prikazano i da sve mora da bude transparentno, da ne mogu oni da prime nekog da urade abortus, a da se to ne vodi nigde. To je jedan od načina.
Stres, način života, klima. Pogledajte promenu, pogledajte šta se dešava. Bombardovanje, osiromašeni uranijum. Kome to više nije jasno? U čemu je problem? Sve kasnije hoćemo da zasnujemo porodicu, svi jure neku karijeru, nemaju vremena, a kad se sete bude kasno. To su sve uzroci, a ne postoji jedan. Dakle, moramo na svim tim uslovima da radimo, na svemu tome, da bi dobili rezultat. Ne može na jednoj stvari, da jedni rade, da drugi ne rade, nema šanse. Moraju svi da rade ako nam je svima stalo do toga, ako nam je to nešto zajedničko. Ne moramo da se gledamo, ne moramo da se volimo, ne moramo ništa, ali hajde ako imamo isti cilj za neke stvari koje mislim da ne zavise od politike, od bilo čega. Hoćemo da mislimo o budućim generacijama, ništa drugo. Hoćemo jednu čistu Srbiju, hoćemo buduće generacije. To je moj cilj, nemam nikakav drugi.
Surogat. Lepo ste rekli, niko nije hteo ni da priča o tome. Trenutni stav, stav Vlade, stav Ministarstva je ovaj koji jeste. Ali, ne želimo nikome da zabranimo da se priča o tome, jer mislimo da je ovo mesto na kome treba da se priča i da svako ima pravo da kaže svoje mišljenje. Hajde da se suočimo sa argumentima, pa neka argumenti pobede. Mišljenje je takvo. Kažem vam, ja sam priznao, ne mogu da nađem da zaštitim da dođe do ovoga o čemu smo pričali. Kako da objasnim ja sutra da je umrla žena, bila je surogat majka? Kako? Ovaj sutra došao da vrati dete. Kako? Priznajem, ne mogu. Smislite, organizujte, uradite, ali hajde da pričamo. To su mnogo ozbiljne stvari. Ne samo te, nego za sve. Mislim da je ovo mesto na kome je mnogo vremena potrošeno kada je to gurano pod tepih, kad se ne priča, te to su teme ovakve, to su teme onakve. LJudi, pa dajte bre da pričamo, kažemo jedni drugima šta imamo u lice i neka se odluči, da vidimo za šta smo, da vidimo za šta smo mi spremni prvo, da vidimo šta možemo da iskontrolišemo, šta ne možemo da iskontrolišemo, kakva su tuđa iskustva, kako su drugi prošli.
Ne mislite valjda da smo mi najpametniji, da ćemo mi nešto sad epohalno da rešimo i da ćemo mi neki zakon da donesemo koji će da zaseni ceo svet? Ja stvarno ne mislim. Ja mislim da mi učimo na tuđim greškama i da idemo korak napred, ali da se ne vraćamo tri nazad. Mislim da je osnov svega da se priča. Eto, to je moja filozofija. Za šta se ja zalažem? Zalažem se, jedini cilj mi je čista Srbija, u svakom smislu čista Srbija, i da radimo za buduće generacije. To je jedini moj cilj, ja drugi nemam.

Samo jednu stvar zbog vas, da znate. Surogat majka, jajna ćelija, spermatozoid od drugih, ona je iznela trudnoću, DNK – njen. Ne može da uđe, da izađe iz, recimo, Velike Britanije ili bilo šta.

Mislim, svejedno što ste vi rekli, to je razlog zašto idemo sa ovim predlogom zakona. Znači, to je ono što hoćemo da se ne dešava, to o čemu ste vi pričali.
Morate da razdvojite dve stvari. Jedna stvar je krv i krvni derivat, posebno je to regulisano, a posebno je regulisano ono što se napravi i što se naprave lekovi. Znači, morate da znate, sa krvlju možete da zarazite njih četvoro, a sa ovim što je prerađeno možete mnogo više da zarazite. Znači, to su totalno razdvojene stvari.
Mi ovo donosimo, predlažemo, da bi upravo iskoristili da se ne baca ništa, da nigde ne propada i da imate u sistemu gde čega ima, da bi mogli da povlačite gde je potrebno. Ove druge cifre koje ste rekli, to je stvarno paušalno, nema nikakvog osnova. Jedino što se radi, a to nije centar za frakcionisanje, ne postoji, nego ono što se proizvodi albumini u Zavodu za transfuziju ovde u Beogradu, a naš cilj je da ovo uradimo da bi mogli mnogo više stvari da proizvedemo, da se ne dešava ovo o čemu ste vi pričali. To je svrha ovog zakona.

Izvinite, ali mi ne pada napamet da vas uvredim, niti vas, niti bolo koga.
Krajnje je jednostavno ako vas stvarno interesuje. Prvo što morate da uradite da bi tu inspekciju imali, morate da promenite sistematizaciju u Ministarstvu zdravlja, da bi promenili sistematizaciju u Ministarstvu zdravlja, mora zakon da prođe u Skupštini. Kada promenite sistematizaciju u Ministarstvu zdravlja, onda idete sa podzakonskim aktima. Ono što ja mogu da vam kažem, mi smo već to sve spremili i u podzakonskom aktu stoji da će to biti 18 mesta. Ne možete da dobijete dok se ne usvoji zakon. Kako da dobijete podzakonska akta ako nije usvojen zakon?

Zbog ozbiljnosti, pričaću samo činjenice.
Za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Institut za transfuziju krvi bio je vodeći u to vreme i proizvodio u tom periodu. Jedini ima deo mogućnosti za frankcionisanje krvne plazme i pravljenje albumina, jedini u Srbiji. Krv i krvna plazma su se koristili, odnosno koriste se i dan-danas, u terapijske svrhe.
Ali, ono što smo mi primetili, da se nedovoljno, količine koje se ne iskoriste za terapijske svrhe, iskoriste za pravljenje konkretno albumina, jedino mogu da prave albumine. Šta je naš cilj? Ti albumini koji se naprave kod nas su mnogo kvalitetniji i mnogo jeftiniji nego uvezeni albumini. Naš cilj je da se što više pravi domaćih albumina, jer je to i bolje i jeftinije za nas.
Jedan od razloga zašto idemo sa ovim predlogom zakona, mi nismo mogli da uđemo u trag gde, ko, koliko, kada ovoliko imate, 60, 70 centara, gde i koliko ima krvi, gde i koliko plazme ostane i to nismo mogli maksimalno da iskoristimo da bi radili ovo. Ovim idemo na jedinstveni informacioni sistem da znamo gde ima, da možemo da isplaniramo, da možemo da uzmemo da radimo i da to unapredimo i da hoćemo. DŽaba bi bilo i da smo uložili u Zavod za transfuziju, kada vi ne dobijate materijal da radite, a ovo je preduslov da dobijete da se to slije tu, da u svakom momentu imate pregled gde koliko imate i šta možete da iskoristite da se to radi.
Što se tiče farmaceutske industrije, prvi se zalažem za domaću industriju, nemamo tu dilemu, to se videlo iz dosadašnjeg rada.
Prelazimo na Torlak, mislim da smo ovo razjasnili zašto i kako. Torlak kada sam došao na mesto ministra je jednom nogom već bio prodat. Sprečili smo prodaju Torlaka, ostao je tu, počeo je da pravi vakcine, počeo je da pravi vakcine za grip i obnovio je jedan deo proizvodnje koji je hteo da radi. Najvažnija stvar je da nije prodat, nije dat, jer je trebao da se proda i da se uništi. Kako je, zašto je, koliko je uništavan pre svega toga da bi se jeftinije prodao, to je svima jasno, da ne ulazimo sada u to, to nije tema.
Uradili analizu za Torlak, napravili plan i program, potrebno je 40 miliona evra ili dolara, ne znam tačno, da Torlak bude među prvih pet u svetu. Znači, ne možete da uložite dok ne napravite analizu, dok ne napravite koji su njegovi potencijali. Uradili konačno to, ići ćemo u tom pravcu dok smo tu, Torlak se sigurno neće prodati i štitiću ga apsolutno, jer hoću da napravimo da imamo naše vakcine. Otvaraju nam se tržišta, da ne pričam sada gde ćemo sve moći da izvozimo i da to ostane i za nas.
Druga stvar, imamo vakcine koje moramo trenutno da uvozimo, koje ne pravimo, apsolutno prolaze sve ono što je neophodno. Vakcinišem svoje dete, nisam stvarno neko ko će da da svom detetu, to je ista vakcina, radi se provera sva moguća koja postoji u današnjim savremenim uslovima.
Šta je cilj? Cilj je da ojačamo našu farmaceutsku industriju. Iz kog razloga? Mislim da mi treba ovde da razmislimo o jednoj stvari, da pogledamo šta se dešava u regionu sa zdravstvenim sistemima. Zdravstveni sistemi u regionu su u prilično teškom stanju, da ne kažem u lošem stanju. Mi dajemo naše stručnjake odavde, daću vam konkretno tri, četiri primera. U Crnoj Gori nema ko da radi operacije srca, naši idu odavde i rade operacije srca. Naši neurohirurzi takođe operišu u Crnoj Gori, operišu i u Republici Srpskoj i u Bosni. Makedonija ima problem, dolaze kod nas ovde na edukaciju kadra.
Znači, sve su to stvari o kojima moramo da razmišljamo, da se ne desi to našem sistemu, jer nama ako se desi, teško ćemo naći nekog ko će nam pomoći. Prema tome, naša strategija je i sa ovih juče preko 2.000 ljudi koje hoćemo da primimo u zdravstvo, da naš sistem ostane apsolutno stabilan, da možemo da pomognemo i drugima, jednostavno, takvi smo, kome je potrebna pomoć, a da ne pričam o pacijentima, najtežim pacijentima iz regiona koji završe kod nas.
Imamo takav sistem kakav imamo, retko gde ćete naći takav sistem da toliko pokriva sa tom količinom novca, 250, 260 evra, koliko dajemo po glavi stanovnika, naši pacijenti dobijaju više nego oni što daju po hiljadu i više evra po glavi stanovnika, a da im to podrazumeva samo obavezno osiguranje, a za sve ostalo moraju da doplate.
Mnogo je bitno zbog naših ljudi da znaju te činjenice, jer dok nešto ne izgubimo mi ne znamo šta smo imali. Lepa je, popularna je priča da treba sve da bude besplatno, treba sve da bude ovako, može se ovako. Ali, obezbediti sve to, svi su svesni koliko je skupo zdravstvo, napraviti da taj sistem funkcioniše, to nije ni malo lako. Ponavljam, pogledajte šta se dešava u regionu. To su činjenice.
Ono što mogu da kažem, mi ni u jednom momentu niti ćemo Zavod za transfuziju krvi, ovaj zakon ide da bi ojačali zavode i da bi pravili ovde što više svih tih derivata koji su nama potrebni. Evo, rekao sam i za Torlak šta smo uradili. Znači, malo više radimo, a manje pričamo. Rekao sam šta smo sprečili i šta smo napravili. Tako da, jedino što nam je bitno jeste šta će osetiti pacijenti, šta će reći i šta ćemo ostaviti iza nas. Sve drugo je manje bitno.
Svima je cilj da uruše ovo sve, jer kad negde u nekom sistemu urušite zdravstvo srušili ste taj sistem, nema tu dileme. Mnogi to pokušavaju. mnogi to žele, ali borićemo se, pa šta bude.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, ja ću vas ukratko obavestiti o Protokolu eliminacije nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, koji je prvi Protokol proizašao iz Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO koji je naša zemlja ratifikovala 2006. godine i time prihvatila obavezu da uvede mere za smanjenje ponude i tražnje za duvanskim proizvodima u skladu sa odredbama Konvencije i svim protokolima, smernicama i vodičima koji iz nje proističu.
Nezakonita trgovina duvanskim proizvodima je ozbiljna pretnja javnom zdravlju na globalnom nivou, jer doprinosi da se održi ili čak poveća zastupljenost i upotreba duvanskih proizvoda u populaciji, čime se umnožavaju i pojačavaju zdravstvene posledice upotrebe duvana.
Nezakonita trgovina duvanskim proizvodima opstruira poreske mere i mere cene i kontrole duvana i uzrokuje značajan gubitak redovnih poreskih prihoda u svim državama, dok sa druge strane omogućava ostvarivanje finansijske dobiti ilegalnim trgovcima.
Zbog svega toga, zahteva delotvorni i sveobuhvatni odgovor kako na nacionalnom, tako i na nivou međunarodne zajednice.
Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima sačinjen je kao poseban međunarodni sporazum kojim se uspostavljaju pravila za suzbijanje nezakonite trgovine duvanskim proizvodima na globalnom nivou i to primarno kroz kontrolu lanca snabdevanja duvanskim proizvodima i jačanja međunarodne saradnje.
Protokol obavezuje zemlje potpisnice na uspostavljanje sistema licenciranja i vođenja evidencija o svim aktivnostima koje se smatraju zakonitim u prometu duvanskim proizvodima, kao i na osnivanje nadležnog organa za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence. Protokol poziva na intenzivniju međunarodnu saradnju kroz razmenu informacija, uzajamnu pravnu pomoć, zajedničko sprovođenje istraga i gonjenja krivičnih dela, kao i kroz sprovođenje mera koje obezbeđuju izručenje počionioca krivičnih dela.
Protokol takođe obavezuje zemlje potpisnice, uspostavljanje globalnog sistema praćenja, porekla i kretanja duvanskog proizvoda kroz lanac snabdevanja od trenutka proizvodnje do krajnjeg potrošača. Ova mera je Protokolom prepoznata kao suštinska za suzbijanje nezakonite trgovine i trgovine falsifikovanim duvanskim proizvodima, potpisana i novom Direktivom EU o duvanskim proizvodima 40/214, koja je stupila na snagu u maju 2016. godine.
Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima stupiće na snagu 90 dana nakon što ga ratifikuje ili potvrdi 40 zemalja potpisnica. Trenutno ga je ratifikovalo 25, uključujući i EU kao celinu, dok je u većem broju zemalja ratifikacija u toku. Zakonom o potvrđivanju Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima potvrđuje se posvećenost Republike Srbije ciljevima Svetske zdravstvene organizacije UN. Zahvaljujem.