Prihvatam.

Prvo želim da kažem da ti ljudi ne da su diskriminisani, to su naši heroji i još jednom svim davaocima krvi želim lično da se zahvalim, jer bez njih ne bi imao svrhe ni ovaj zakon, niti bilo šta drugo. Ono što smo mogli da uradimo je da ti ljudi ne plaćaju participaciju, to je urađeno.
Ono što ne možemo da uradimo, o čemu se pričalo, a to je da oni imaju prioritet na nekim listama čekanja ili na nekim stvarima. To ne možemo da uradimo iz jednostavnog razloga, mora da se ide po hitnosti. To je jedini razlog. Za sve drugo smo raspoloženi i možemo da razgovaramo i naravno da imaju u svim drugim situacijama prednost kao dobrovoljni davaoci. Ovo ne možemo, jer mislim da me razumete, ne možemo da ide davalac ispred onoga ko je hitniji. Znači, samo je to razlog. Još jednom se svim dobrovoljnim davaocima zahvaljujem.

Da.

Ovaj zakon se i donosi iz tog razloga, da ne bi dolazilo do toga i da se ne apeluje, ali imate samo jednu situaciju u kojoj morate da vodite računa. Mi ne možemo da predvidimo kakva situacija može da se desi, ne daj Bože, neka nepogoda ili bilo šta, kada moramo da pristupimo, da apelujemo na ljude da daju krv.
Druga stvar, imamo deficitarne krvne grupe, da sad ne ulazim u detalje, ali do sada smo imali problem sa tim što nismo imali evidenciju, što smo imali krv koja je negde stajala, a negde je trebala, gde smo imali razdeljene te… svaka bolnica je imala za sebe, nije bila u jedinstvenom centru i to je ono što želimo da izbegnemo i mislim da nećemo imati potrebu i taj problem da će neko da ide.
Naravno da nam je to osnovni cilj, da niko ni na koga ne apeluje i da to ne bude izgovor da ja apelujem na sve zaposlene u zdravstvu, da to bude kada se istroše svi izgovori izgovora – nema krvi, dajte krv, a da se ne proveri i slično. Znači, to nam je osnovni cilj. Ali, kada od nekog nešto tražimo, mi hoćemo prvo da uradimo što je do nas da omogućimo da napravimo, a ne da sutra imamo hiljadu nekih izgovora zašto oni to rade, pa nije im obezbeđeno ovo, pa nije obezbeđeno ono, pa oni nisu znali da je bilo krvi tamo ili nije bilo krvi tamo, e prvo hoćemo da odradimo naš deo posla… Onda ćemo to i da sankcionišemo.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije prvo ću pričati o Zakonu o postupcima o biomedicinskom potpomognutom oplođenju.
Oblast biomedicinski potpomognute oplodnje do sada je bila uređena Zakonom o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona, koji nisu dovoljno precizno, ili su loše definisali uslove, organizaciju, delatnost, biomedicinski potpomugnog oplođenja, kao i nadzor nad obavljanjem ove delatnosti, što je dovelo da ova oblast na teritoriji Republike Srbije ne bude uređena u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, kao i propisima EU.
Uočena je loša dugogodišnja praksa da se u zdravstvenim ustanovama obavljaju postupci biomedicinski potpomugnutog oplođenja, ali bez definisanja uslova na nacionalnom nivou kako će se oni obavljati, gde je svaka zdravstvena ustanova koja sprovodi postupke biomedicinski potpomognutog oplođenja, unutar svoje ustanove definisala te uslove, prilagođavajući ih sebi, što je direktno uticalo na nejednakost u pruženoj usluzi u oblasti biomedicinski potpomognutog oplođenja, što je u suprotnosti sa težnjom i potrebom da se uspostave jedinstvena pravila u ovoj oblasti na teritoriji Republike Srbije.
Vantelesna oplodnja je prema sadašnjim rešenjima besplatna samo za neplodne parove koje ispunjavaju niz uslova, a to u ograničenom broju pokušaja. Smatramo da biomedicinski potpomognuta oplodnja, mora da bude što dostupnija, mada ne može biti i ključna, u borbi za demografski oporavak zemlje.
Namera nam je bila da se definiše nivo valjanosti i dostupnosti zdravstvene usluge, očuvanja plodnosti i lečenja neplodnosti, putem biomedicinski potpomognute oplodnje, odnosno BMPO kako ću dalje čitati.
Takođe, ovo je korak ka usklađivanju sa evropskim uredbama i preporukama za rad sa ljudskim ćelijama i tkivima, i biomedicinski potpomognuta oplodnja, je toliko društveno, naučno i pravno složena oblast, da je morala biti uređena posebnim zakonom. Zato su paragrafima precizno definisani postupci dobijanja, obrade, ispitivanja i raspodele reproduktivnih ćelija, njihovog produženog čuvanja, pravilo njihovog uvoza ili izvoza, mere nadzora, inspekcije u centrima koje se bave potpomugnutom oplodnjom.
Odredbe ovog pravnog akta odnose se na bračne ili vanbračne supružnike, žene bez partnera ili pojedince koji čuvaju svoje polne ćelije za buduću potpomognutu oplodnju. Zakon utvrđuje pravila rada i državnih i privatnih klinika, tzv. centara za BMPO, banaka darovanih reproduktivnih ćelija i embriona, uprave za biomedicinu i inspekcijske službe. Postupci biomedicinski potpomognute oplodnje, se oslanjaju na složenu tehnologiju što zahteva posebnu opremljenost centara, visoku obučenost i veštinu kliničara, embriologa i ostalog pratećeg osoblja, kao i neprekidan nadzor kako bi se stiglo do željenog roditeljstva.
Osnovni cilj novog zakona je povećan broj obavljenih postupaka i povećan procenat uspešnosti obavljenih postupaka, a on se pre svega ostvaruje kroz jasnu podelu ovlašćenih zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti, propisujući uslove koje treba da ispune svaka od njih.
Novi zakon je najpre utvrdio ko može da obavlja ovu delatnosti i napravio jasnu razliku između centara za BMPO koji je uključio, pored zdravstvenih ustanova, i privatnu praksu, jer se zbog povećane učestalosti neplodnosti u našoj zemlji poslednjih godina i potrebe da se što veći broj parova uključi u postupak, ukazala potreba da se ova vrsta usluga učini dostupnijom što većem broju parova i banaka reproduktivnih ćelija tkiva i embriona, koji se obavljaju najmanje delatnosti dobijanja obrade, očuvanje, skladištenje i distribuiranje reproduktivnih ćelija i tkiva za heterologno oplođenje, kao i delatnost skladištenja i distribuiranja embriona za heterologno oplođenje, što u postojećem zakonu to nije bio slučaj.
Takođe je precizno definisana delatnost BMPO, kao i postupke koji se sprovode u okviru njih ostvarujući da se način, postupak i uslovi za obavljanje delatnosti testiranja, dobijanje obrade, očuvanja, skladištenja, reproduktivne distribucije reproduktivnih ćelija tkiva i embriona, kao uvoza i izvoza reproduktivnih ćelija urede podzakonskim aktima.
Kroz jasno definisanje delatnosti, kao i načina, postupaka i uslova za obavljanje istog dobijamo u Republici Srbiji zdravstveni sistem u kome se sve zdravstvene službe, koje žele da obavljaju neku od definisanih delatnosti, moraju najpre da ispune iste uslove, da imaju istu opremu, kao i isti kadar, što do sada nije bio slučaj. Prema postojećem zakonu privatna praksa nije obavljanja delatnost, jer je zakonodavac procenio da je ovo visokostručna i sofisticirana zdravstvena delatnost koja može da se obavlja samo na nivou tercijalne zdravstvene delatnosti.
Novim zakonom prihvatio se stav da se pod jednakim uslovima prostor, oprema, kadar, može obavljati ova zdravstvena delatnost i u privatnoj praksi, što je uobičajeno u zemljama Evropske unije. Proširenje kruga lica koja mogu učestvovati u postupku, pored supružnika, vanbračnih partnera, kao i same žene koja ispunjava zakonom propisane uslove, novi zakon je proširio i krug lica koja mogu učestvovati u postupku, utvrđujući i pravo na postupke u homolognoj oplodnoj poslovno sposobnoj ženi, odnosno muškarcu, koji su upotrebu svojih reproduktivnih ćelija odložili zbog postojanja mogućnosti smanjenja ili gubitka reproduktivne funkcije, čime se stvorila mogućnost da građani iz medicinskih razloga mogu zamrznuti svoje reproduktivne ćelije i iskoristiti ih kasnije. To će omogućiti da se i gore pomenute osobe ostvare u ulozi roditelja.
Pored pomenutih, pravo na čuvanje reproduktivnih ćelija, odnosno tkiva, imaju i maloletna lica za koje postoji opasnost da će trajno ostati neplodno zbog medicinskih razloga. Ovo zakonsko rešenje je posledica povećanja broja građana Republike Srbije koji nisu prepoznati u postojećem zakonu, a koji zbog nastalog zdravstvenog problema nisu bili u mogućnosti da sačuvaju svoje reproduktivne ćelije, čime su medicinski, neopravdano, direktno uskraćeni za ostvarivanje uloge roditelja.
Naime, u našoj zemlji se poslednjih godina javila potreba da se ova vrsta usluga učini što dostupnijom, što većem broju građana, i pojedincima i parovima, i to zbog povećanja učestalosti neplodnosti u narodu, sve veće potrebe za očuvanjem plodnosti, pre svega obolelih lica, zbog nevoljnog ili pak prisutnog odlaganja roditeljstva za kasnije godine, sve veći broj parova ima smanjene šanse za prirodno začeće.
Takođe, navođenjem krio prezervacije, kao i sastavne delatnosti u okviru BMPO, ovim Predlogom zakona osigurava se veća dostupnost ove vrste usluge, bar u okviru postupka koje pokriva RFZO, a strateški i na široj društvenoj ravni. Naime, sa više ponovljenih embriotrasfera, embriona sačuvanih iz prethodnih postupaka putem krio prezervacije, značajno se povećavaju kumaltivne stope trudnoće, time se značajno pojeftinjuje deo postupka lečenja neplodnosti. Takođe se stvara mogućnost rasterećenja od straha, od neuspeha i parovi se mogu opredeliti za vraćanje manjeg broja embriona u prvom postupku sa svežim embrionima i svakom narednom postupku sa otopljenim embrionima.
Konačno, ovakva strategija, neposredno smanjuju stopu blizanačkih trudnoća, koja sa sobom nosi povećani rizik po majku i plod, i dodatno rasterećuje zdravstveni sistem, jer nestaju troškovi lečenja od posledica ovih rizika, kao i komplikacija od prevremenih porođaja i slično.
Mogućnost darovanja embriona, supružnici, vanbračni partneri, novim zakonskim rešenjem imaju mogućnost darovanja svojih embriona koji su nastali za njihovu oplodnju, od kojih su odustali uz obavezno sprovođenje jasne procedure, koja podrazumeva davanje pristanka oba supružnika, odnosno vanbračnih partnera za darivanje embriona, kao i pravno i psiho-socijalno savetovanje. Kako je postupak BMPO veoma skup za zajednicu, tako i za državu, predloženo zakonsko rešenje će direktno smanjiti troškove postupka, jer se u navedenim situacijama ne plaćaju troškovi za skupo stimulisane, izbegava se postupak aspiracije i laboratorijskih troškova obrade reproduktivnih ćelija i pravljenje embriona.
Mogućnost obavljanja postupka sa darovanim reproduktivnim ćelijama, postojeći zakon je svojim rešenjem doprineo da se u Republici Srbiji ne obavljaju postupci BMPO sa doniranim reproduktivnim ćelijama, iako je dozvolio obavljanje postupka sa navedenim reproduktivnim ćelijama.
Novi zakon je jasno definisao banku, precizirajući koja zdravstvena ustanova može obavljati poslove banke, reproduktivnih ćelija i tkiva, i koji su to poslovi koje ona obavlja, a takođe je dozvolio mogućnost uvoza, odnosno izvoza pod kontrolisanim uslovima propisujući jasna i stroga pravila u cilju uspostavljanja sistema kvaliteta u oblasti BMPO u našoj zemlji, čime je stvorio uslove da građani Republike Srbije mogu biti davaoci svojih reproduktivnih ćelija, kao i da mogu da učestvuju u postupku BMPO sa darovanim reproduktivnim ćelijama po jasno unapred utvrđenim kriterijumima.
Važno je naglasiti da je darivanje reproduktivnih ćelija ili embriona dobrovoljan i nesebičan čin, da se reproduktivne ćelije i embrioni ne plaćaju. Darivanje ćelija embriona moguće je uz strogi pravni etički medicinski okvir, uz temeljno ispitivanje darivaoca i dodatno jedan darovac može ustupiti svoje ćelije isključivo jednom paru, odnosno ženi primaocu. Ovo pravilo je uvedeno zbog velike mogućnosti i susreta i ukrštanje u srodstvu polubraća i sestara zemalja u nevelikom broju stanovnika.
Inspekcijski nadzor u oblastima BMPO postojeći zakon je na nejasan način uredio inspekcijski nadzor te je zbog tih nejasnoća, nepreciznosti i nedorečenosti oko vršenja inspekcijskog nadzora vrlo često u praksi nastajala nejasna slika oko toga gde je trebao formirati inspekciju, u čijem sastavu i ko može da bude inspektor.
Novi zakon je formiranje inspekcijskog nadzora u okviru Uprave za biomedicinu obezbedio kontinuiranog stručnog nadzora u oblasti biomedicine, koja je specifična zbog svakodnevnih uvođenja novih metoda i procedura rada, te se nameće potreba za nadzorom od strane stručnjaka sa najvećim iskustvom u praksi koji prate savremena dostignuća nauke u ovoj oblasti.
Uz odgovarajući edukacioni inspekcijski koji vrši inspekcijski nadzor kontinuirano najmanje jedanput u dve godine zakon je uneo promene u pogledu roka važenja dozvole za rad. U postojećem zakonu na svakih pet godina ustanova koja je dobila dozvolu je trebala da obnavlja istu uz ponovnu proceduru koja se odnosi na primenu iste dokumentacije i plaćanje takse.
Novi zakon uvodi trajanje dozvole na neodređeno vreme uz mogućnost oduzimanja iste u slučajevima propisanim zakonom, čime se smanjuju troškovi zdravstvenih ustanova, ali se istovremeno održava njihov kvalitet usluge, koje obavljaju delatnost BMPO, jer zdravstvene ustanove privatne prakse moraju neprekidno ispunjavati propisane uslove sistema kvaliteta, jer im u suprotnom zakon propisuje oduzimanje dozvole za rad.
Zabrana surogat materinstva. Kao i prethodni tako i novi zakon zabranjuje surogat materinstvo, odnosno kako je to definisano – zabranjuje se uključiti ženu koja ima nameru da dete posle rođenja ustupi trećem licu ili bez plaćanja bilo kakve nadoknade, odnosno ostvarivanja bilo kakve materijalne ili nematerijalne koristi, kao i nuđenja usluga surogat majke od strane žene ili bilo kog drugog lica sa ili bez plaćanja bilo kakve nadoknade, odnosno ostvarivanja druge materijalne ili nematerijalne koristi.
Tokom veoma temeljne i razložene analize ostalo se pri stavu da surogat materinstvo i dalje bude zabranjeno u Republici Srbiji pre svega zbog mogućnosti zloupotrebe izigravanja zakona o ženama u kome je dozvoljeno surogat materinstvo, što upućuje na zaključak da se radi o očiglednoj komercijalizaciji.
Pored toga, 2015. godine Evropski parlament je doneo Rezoluciju kojom je osudio praksu surogat materinstva u svim njenim oblicima, pa je tako uvođenje išlo čak suprotno aktuelnim evropskim normativima.
Kako je postojeći zakon delimično usklađen sa direktivama EU, a obaveza Republike Srbije je da svi propisi iz oblasti biomedicine budu potpuno usaglašeni sa direktivama EU, novi zakon je dobio pozitivno mišljenje Evropske komisije i potpuno je usaglašen sa direktivama EU.
Predlog zakona o tranfuzijskoj medicini. Oblast tranfuziološke delatnosti do sada je bila urađena Zakonom o tranfuziološkoj delatnosti „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona.
Ovaj zakon je delimično usaglašen sa evropskom regulativom o ovoj oblasti koja je važila za vreme njegovog donošenja. Nakon perioda primene ovog zakona u trajanju od šest godina utvrđena je potreba da se poboljšaju, preciziraju postojeći uslovi, organizacija i delatnost tranfuzijske medicine, kao i nadzor nad obavljenim tranfuzijske medicine na teritoriji Republike Srbije, a u cilju obezbeđivanja kvalitetne i sigurne krvi i komponenata krvi.
Predloženi zakon o tranfuzijskoj medicini treba da uredi i ujednači organizaciju prikupljanje krvi. Glavna novina je da će umesto dosadašnjih 47 bolničkih banaka krvi tranfuzioloških službi ubuduće postojati četiri ovlašćena centra za prikupljanje, obradu, testiranje i distribuciju krvi. Centri u Nišu, Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu biće međusobno povezani informacionim sistemom, ali i sa svim bolnicama.
Predlog zakona je u skladu sa direktivama Saveta Evrope, a uzor su mu savremeni zakoni iz ove oblasti. Zato se i predviđa da se ubuduće na jednobrazan način prikuplja od dobrovoljnih davalaca i testira istim regensima na krvlju prenosive bolesti i druge faktore. Specijalizovane ekipe četiri zavoda za tranfuziju će odlaziti svuda gde bude akcija dobrovoljnih davalaštava koje organizuje „Crveni krst“.
Država ovim zakonom definiše količinu krvnih potreba u zdravstvu Srbije prema broju stanovnika. Godišnje mora da se obezbedi 250.000 jedinica krvi. Sada se prikuplja između 230 i 240.000 jedinica.
Postojeći zakon je neprecizno uradio organizaciju tranfuziološke službe u Srbiji, tako da je obavljanje tranfuzioloških delatnosti u Republici Srbiji organizovano na tri nivoa. Prvi nivo predstava Institut za tranfuziju krvi Srbije – Zavod za tranfuziju krvi Vojvodine i Zavod za trafuziju krvi Niš.
Drugi nivo su službe za tranfuziju krvi pri opštim bolnicama, zdravstvenim centrima, kliničko-bolničkim centrima i njih je ukupno 44.
Treći je bolničke banke krvi pri bolnicama, institutima i klinikama i ukupno ih je 80.
Navedena podela rada nema jasne granice pa se zdravstvene ustanove i njihove organizacione jedinice svih nivoa praktično bave svim tranfuziološkim aktivnostima u različitoj meri i na različite načine, što je znatno otežalo ujednačenost snabdevanje krvlju i komponenata krvlju, kao i neracionalne, neadekvatne primene krvi i komponenata krvi. Takođe, loša organizaciona struktura dovela je do velikog broja zakonom definisanih službi u kojima ne može da se obavlja tranfuziloška delatnost propisana zakonom, jer pre svega nemaju adekvatan prostor za gore pomenute delatnosti, čime se ne može ostvariti jedan od osnovnih ciljeva postojanja zakona, a to je obezbeđivanje adekvatne količine bezbedne krvi, te za posledicu svega toga ima da nijedna od navedenih tranfuzioloških ustanova nema dozvolu za obavljanje zakonom definisane tranfuziološke delatnosti.
Pored toga, kapaciteti postojeće opreme sa kojima institut i zavodi raspolažu nisu iskorišćeni u punom obimu jer trenutno obrađuju manju količinu krvi i komponenata od one količine za koju su namenjeni. Naravno, zbog modernizacije i razvoja tehnologije u ovoj oblasti neophodno je poboljšati amortizaciju postojeće opreme i obezbediti novu opremu tamo gde je neophodna.
Da bi se obezbedila adekvatna količina bezbedne krvi za stanovništvo Republike Srbije novi zakon je pre svega na jasan i nedvosmislen način u skladu sa direktivama EU definisao uloge dve vrste zdravstvenih ustanova i to – zdravstvene ustanove koje obavljaju pripremu krvi i komponenata krvi, odnosno obavljaju delatnost planiranja, prikupljanja, testiranja, obrade, čuvanja i distribucije krvi i komponenata krvi ako su namenjene za tranfuziju krvi i ne uključuju bolesničke banke krvi i bolničke banke krvi koje su organizacione jedinice stacionarne zdravstvene usluge koje obavljaju delatnost čuvanja, izdavanja krvi i komponenata krvi za terapijsku primenu, predtranfuzijska ispitivanja, brigu za optimalnu primenu krvi i komponenata krvi, autolognu tranfuziju, terapijske aferezne procedure, hemostaze, perinatalna ispitivanja, praćene efekata lečenja za potrebe te zdravstvene ustanove.
Ovo praktično znači da je predviđena podela na zdravstvene ustanove koje se bave pripremom krvi i komponenata krvi i na zdravstvene ustanove koje se bavi kliničkom tranfuzijom jer se time obezbeđuje pre svega podizanje nivoa kvaliteta primarne delatnosti svake od tih zdravstvenih ustanova.
Zbog ostvarivanja osnovnog cilja zakon je predvideo optimilizaciju broja tranfuzijskih ustanova koja se bave pripremom krvi i komponenata krvi jer kvalitet usluga iz oblasti tranfuzijske medicine neposredno zavisi od uslova u kojima se obavljaju aktivnosti. Sve predviđene i ovlašćene tranfuzijske ustanove će morati da imaju amortizovanu opremu, odgovarajući prostor, kao i edukativne zdravstvene radnike i saradnike, što direktno utiče na poboljšanje kvaliteta prikupljanja krvi i komponenata krvi.
Postojeći zakon uređuje samo jedan deo tranfuzijske medicine i to pripremu krvi i komponenata krvi, dok oblast kliničke tranfuzije uopšte nije bio predmet važećeg zakona. Uključivanje kliničke tranfuzije u novi zakon obezbeđuje da direktno učestvuje lekar specijalista tranfuziolog u procesu lečenja svakog pacijenta prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, čime će se pre svega racionalno upotrebljavati krvi i komponente krvi, kao i u znatnoj meri smanjiti broj komplikacija, broj ozbiljnih neželjenih događaja i reakcija koje mogu nastati kao posledica primene krvi i komponenata krvi.
Prema podacima Uprave za medije biomedicina 2011. godine prikupljeno je 240.626 jedinica krvi u Srbiji, a 2015. godine 243.743 jedinice. U odnosu na prikazan broj ukupno prikupljenih jedinica krvi, svake godine Institut za transfuziju krvi Srbije, Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, kao i Zavod za transfuziju krvi Niš prikupi više od 50% od ukupnog broja prikupljenih jedinca krvi.
Novim zakonom je jasno utvrđeno da su ovlašćene transfuzijske ustanove, pre svega, zadužene da planiraju i prikupljaju krv i komponente krvi na teritoriji Republike Srbije. Godišnji planovi akcije davanja krvi donose se na osnovu godišnjeg plana potreba, koju im dostavljaju bolničke banke krvi.
Uloga ovlašćenih transfuzijskih ustanova u delatnosti planiranja i prikupljanja krvi i komponenata krvi je vrlo značajna i od njihovog dobrog planiranja zavisi i obezbeđenost dovoljnom količinom bezbedne krvi u celoj zemlji. Zbog toga je neophodna njihova saradnja sa Crvenim krstom Srbije, sa kojim sprovode promociju dobrovoljnog, neplaćenog i aninomnog davanja. Promotivne aktivnosti, pre svega, treba da bude jedinstvene i usmerena, a obaveštenost o vremenu i mestu davanja krvi, kao i da svoju krv daju za potrebe svih građana Republike Srbije, a ne svojih sugrađana i, još gore, tačno određenog pacijenta.
Kroz dobro planiranje i organizaciju sve ovlašćene transfuzijske ustanove bi trebalo u svakom trenutku da imaju dovoljnu količinu krvi za bilo kog pacijenta na teritoriji Republike Srbije. Naime, novom organizacijom će se omogućiti racionalno, efikasnije i sa manjim materijalnim sredstvima prikupljanje krvi od dobrovoljnih davalaca, a prikupljanjem krvlju i komponenata će se znatno lakše upravljati i distribuirati na mesta gde je ono neophodno.
U novoj organizaciji samo sa četiri mesta će se distribuirati krv od komponente krvi ka svim bolničkim bankama krvi prema njihovim potrebama, koje će svake godine prikazivati. Kako je rok trajanja pojedinih komponenata ograničenja, npr. koncentrat eritrocita do 42 dana, trombocita pet dana, navedena četiri centra će strogo voditi računa o roku upotrebe komponenata krvi i distribuiraće ih na vreme tamo gde je komponenta neophodna, odnosno lakše će se upravljati zalihama krvi i komponenata krvi sa četiri mesta, nego sada sa 47 mesta, što će direktno uticati na racionalnu upotrebu krvi i komponenata krvi.
U cilju obezbeđivanja kvaliteta i bezbedne krvi za stanovništvo Republike Srbije neophodno je da ovlašćene transfuzijske ustanove obavljaju delatnost testiranja i obrade krvi, komponenata krvi namenjenih transfuziji kroz uspostavljanje, odnosno korišćenje postupaka automatizacije u testiranju i obradi krvi. U oblasti obrade krvi korišćenjem automatizacije, savremene opreme i materijala dobijaju se kvalitetne krvi koje samim tim obezbeđuju bolji kvalitet i efikasnije lečenje pacijenata. Utvrđivanjem optimalnog broja zdravstvenih ustanova koje obavljaju delatnost pripreme krvi i komponenata krvi je trend koji se može uočiti u svim evropskim zemljama, odnosno u zemljama u okruženju.
Na ovaj način, pored obezbeđivanja sigurne i bezbedne krvi i uspostavljanja sistema kvaliteta kroz testiranje svake jedinice uzete krvi ili komponente krvi, smanjuju se troškovi neophodni za obavljanje ovih poslova. Na primer, korišćenjem postupka automatizacije u određivanju krvnih grupa obezbeđuje se ušteda u korišćenju potrošnog materijala test seruma, odnosno mogućnost nastanka ljudske greške svedena je na minimum, a pre svega na krvlju prenosive bolesti. Na taj način se obezbeđuje bezbedna krv za pacijenta, a samim tim eliminiše nastanak dodatnih troškova zdravstvene zaštite.
Novim zakonom o bezbednosti se kvalitet krvi i komponenata krvi podiže na viši nivo, time što propisuje da se svaka testirana jedinica krvi i komponenta krvi testira tehnikom umnožavanja nukleinskim kiselinama, odnosno metodom NAT. Naime, uvođenjem metode NAT postiže se kraći period u otkrivanju virusa koji se mogu preneti transfuzijom krvi, što podrazumeva znatno bezbedniju i sigurniju primenu krvi i komponenata krvi.
Dosadašnjom praksom se mogla infekcija dokazivati samo Eliza tehnikom, koja na indirektan način dokazuje postojanja antitela na prisustvo nekih od gore pomenutih virusa i u velikom broju slučajeva detektovana antitela ne pripadaju tom virusu. Zbog toga su dobrovoljni davaoci krvi kod kojih su dektetovana antitela nekog od virusa HIV, HCV, HBV, bili izloženi dodatnom stresu i morali su da idu u drugu zdravstvenu ustanovu na dodatna ispitivanja koja bi isključila postojanje gore pomenutih virusa.
Uvođenjem NAT testiranja svaka prikupljena jedinica krvi će se testirati, čime će se obezbediti jasan i siguran nalaz, izbeći će se lažno pozitivni nalazi, a sa druge strane izbeći će se dodatni i nepotrebni stres za dobrovoljne davaoce krvi.
Prema iskustvima zemalja EU, kao i SAD, Australije i Kanade potvrđeno je da je takva organizacija testiranja dobrovoljnih davaoca najbezbednija, najsigurnija, jednostavnija i najjeftinija, pošto je neophodno da oprema bude potpuno automatizovana, čime se znatno smanjuje mogućnost greške, a sve u cilju maksimalne bezbednosti krvi i zaštite svih građana naše zemlje. U zemljama EU u našoj blizini, kao što su Hrvatska, Mađarska i Slovenija, NAT se uglavnom zbog isplativosti radio na jednom mestu, što se procenjuje prema broju stanovnika određene zemlje.
Zbog nedovoljno jasne formulacije oko vršenja inspekcijskog nadzora, koje je stvorilo u praksi nejasnu sliku oko toga gde treba formirati inspekciju, u čijem sastavu i ko može da bude inspektor, kao i odredbe da se organizovanje obavlja poslove inspektora za transfuziološku delatnost utvrđene zakonom, poslove nadzora obavlja zdravstvena inspekcija, obrazovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita. Nakon šest godina stručni inspekcijski nadzor u ovoj oblasti i dalje ne postoji, odnosno i dalje nema inspektora koji ima adekvatno obrazovanje i stečeno znanje iz oblasti biomedicine u skladu sa najvišim standardima nadležne organizacije i stručnih tela EU, te inspekcijski nadzor ne sprovode kontinuirano.
Novi zakon je o formiranju inspekcijskog nadzora u okviru uprave za biomedicinu obezbedio kontinuiran stručni nadzor u oblasti biomedicine, koja je specifična zbog svakodnevnih uvođenja novih metoda i procedura rada, gde se nameće potreba da se nadzorom od strane stručnjaka sa najvećim iskustvom u praksi, koji prate savremena dostignuća nauke u ovoj oblasti.
Provera sistema kvaliteta u oblasti transfuzijske medicine podrazumeva dobro edukovanog inspektora za biomedicinu koji će stručno i objektivno da utvrdi pravilnost – nepravilnost u radu ovlašćene transfuziološke ustanove, odnosno bolničke banke krvi.
Kako je u pitanju vrlo osetljiva oblast, čija nepravilnost u postupanju može da izazove značajne posledice po pitanju zdravlja većeg broja ljudi, neophodno je pre svega imati edukovane inspektora iz oblasti transfuzijske medicine koji će svojim postojanjem i delanjem osigurani održivost visokog nivoa kvaliteta u ovoj oblasti. Uz odgovarajuću edukativnu inspekciju koja vrši inspekcijski nadzor kontinuirano, a najmanje jedanput u dve godine, zakon je uneo promene i u pogledu roka važenja dozvole za rad. U postojećem zakonu je svaki pet godina ustanova koja je dobila dozvolu treba da obnavlja istu, uz ponovnu pripremu iste dokumentacije i plaćanja nove takse. Novi zakon uvodi trajanje dozvole na neodređeno vreme, uz mogućnost oduzimanja iste u slučaju propisanog zakonom, čime se smanjuju troškovi zdravstvenih ustanova i istovremeno se održava nivo kvaliteta usluge koje obavljaju delatnost transfuziološke medicine, jer zdravstvene ustanove moraju neprekidno ispunjavati propisane uslove sistema kvaliteta, jer u suprotnom zakon propisuje oduzimanje dozvole.
Predviđeno je da se ovaj zakon primenjuje od 1. januara 2019. godine. Zbog značajnih promena koje donosi novi zakon, zbog reorganizacije transfuziloških ustanova neophodno je napraviti plan reorganizacije po fazama koji podrazumeva promenu ovlašćenih transfuziloških ustanova koje prikupljaju najmanje jedinice krvi i komponenata krvi, bolničke banke krvi, kako bi se primena zakona mogla realizovati do 1. januara 2019. godine.
Kako je već postojeći zakon delimično usklađen sa direktivama EU, a obaveza Republike Srbije je da svi propisi iz oblasti biomedicine budu potpuno usaglašeni sa direktivama EU, novi zakon je dobio pozitivno mišljenje Evropske komisije i potpuno je usaglašen sa direktivama EU. Zahvaljujem se.

Vratiću se po pitanjima koja ste postavili.
Znači, nije tačno, država snosi sve troškove vantelesne oplodnje. Ne postoje delimični ili bilo kakvi, znači, država kompletne troškove snosi, od početka do kraja. Ovaj zakon će popraviti dosta stvari. Mi sad snosimo sve troškove, kao država, ali mi nismo do sada mogli da ispratimo ceo proces. Mi nismo imali mogućnosti… Šta nam se dešavalo? Dešavalo nam se da kao država plaćamo treći pokušaj, pa lokalna samouprava izdvoji novac, pa ide i na četvrti i na peti pokušaj, pa smo podigli starosnu granicu na 42 godine, a onda smo shvatili statistiku da uspe poslednji pokušaj, u najvećem broju slučajeva. Sada se postavlja pitanje – šta se to radilo u prethodnim pokušajima? Mi nismo imali regulisanu ni inspekciju, niti je regulisano da u svim klinikama koje to rade postoje isti uslovi, isti kadrovi, isto sve, nego je sve funkcionisalo na o-ruk sistemu. Mislim da ćemo imati mnogo bolje rezultate kada možemo da ispratimo proces od početka do kraja, da vidimo šta se radi za taj novac koji država plati i da će morati oni da opravdaju sve to što su radili. Mislim da ćemo umnogome pomoći tim parovima i dobiti sigurnost i odlaziti u one licencirane klinike gde smo dozvolili da bude i privatna i državna, koja god, ali mora da ispuni te uslove koji su neophodni i da ispuni standarde gde mi hoćemo najveći procenat uspešnih procedura. Znači, moraju da postoje isti uslovi za sve i mislim da je to i garancija i kvaliteta i garancija da bude bolji uspeh.
Što se tiče surogat majčinstva, reći ću vam najiskrenije, trenutno postoji samo u Grčkoj, nema ni u jednoj drugoj zemlji, a Grčka već razmišlja da promeni taj zakon.
(Vojislav Šešelj: Kako nema u Americi?)
O EU samo pričam, o okruženju.
Mislim da nismo u stanju da sprečimo zloupotrebe u ovom momentu. Ne znam šta će biti sutra ili prekosutra, ali jednostavno, kada ga nemate nigde u okruženju, da vi sad pustite to, ovo što se dešava u Grčkoj, priznajem, nismo na tom nivou da bi uspeli da sprečimo zloupotrebe. To je jedan od osnovnih razloga.
Primeri koje ste naveli da kada neko hoće sa nekim da ima dete ili od nekog da ima dete, ako se dogovorio sa njim, to nije nikakav problem.
Što se tiče plaćanja išli smo na dobrovoljnost i anonimnost, jer mislimo da je to nešto što je najsigurnije i najbezbednije za nas u ovom momentu i onako kako mi razmišljamo i mi uvodimo sad neke nove stvari. Ne kažem šta će se sutra dešavati, ali jednostavno na osnovu primera drugih i svega, ne mislim da smo mi najpametniji, da ćemo mi nešto novo da izmislimo, da ćemo mi nešto brže od drugih da uradimo, oslanjamo se na druge primere. Postojaće državni registar u kome je ono što ste vi sve pitali. Znači, ne samo to, još mnogo toga mora da postoji sve, ko god dođe tu, ko god uđe, u tri kolena morate da donesete podatke o bolestima, o svemu onome što je interesantno i što je bitno. To je tako regulisano, neće moći drugačije, ali se vraćam na to, to je dobrovoljnost i anonimnost.
Pitali ste se da li zamrzavanje može da donese, tako se naziva to nije klasično zamrzavanje, decenijama već to postoji, rođene su generacije i generacije, posle tzv. zamrzavanja do sada nije bilo nikakvog problema. Znači, decenijama to već funkcioniše, to vrlo lako možete da uđete i da proverite. To su činjenice.
Ovo što ste rekli embrion, desi se tragedija, pa da se prenese, to je vezano sa ovim surogatom, dok se ne reguliše surogat onda ne može ni to jer je povezano jedno sa drugim i treća stvar dotakli ste se i transplantacije. Ne postoji zemlja, niti će, verujem igde postojati, šta god da se dešavalo, ko god i danas ako neko je dao pristanak da hoće da bude donor kad dođe njegova porodica kako ona kaže uvek bude tako. Nemamo primer da je negde drugačije, da može po zakonu da se uradi, nego onako kako porodica odluči. Druga stvar, vi ste na pretpostavljenu saglasnost, da je svako potencijalni donor, to se odnosi, to se tako kaže, ali porodica je ta koja donosi saglasnost.
Drugo, vi ste se verovatno i šalili kome će ići, postoji tačno lista čekanja, ne može tu da se bira kome će ići organ, jednostavno onaj ko je najugroženiji on je prvi na listi, on dobija, i ne samo lista čekanja, nego tipizacija da taj organ odgovara. To su strogo definisana pravila još u „Eurotransplantu“, to je krajnje transparentno, to vi znate sve.
(Vojislav Šešelj: Replika.)

Prvo ću vam reći ovo što ste predložili oko granice, 15 i 18 godina. To je regulisano zakonom. Znači, iz tog razloga, jer to po pravu pacijenata ide.
Što se tiče surogat majke, ovo nije nikakva definitivna zabrana. Jednostavno mi smo rekli da u ovom momentu nismo u mogućnosti da to rešimo. Imajte na umu problem koji se sve više javlja, a to je da kada se dete razboli, kada ga je uzela porodica, onda ona vraća dete surogat majci. Znači, apsolutno postoji građanski zakonik koji je u toku, ceo tim je raspoložen. Ako se definišu pravila, ako se preciziraju, ako imamo dovoljno garancija da neće doći do zloupotrebe, nikakav problem nemamo da pristupimo tome. Samo jednostavno hoćemo da se obezbedimo, da ne eksperimentišemo, da ne uđemo u neku fazu, a onda da nam se to obije o glavu. Nikakav problem nije. Izvolite, sve stručnjake koji misle da mogu da učestvuju u tome da pomognu, dajte da pomognu, dajte predloge. Ovaj tim nema nikakav problem sa tim.

Samo da razjasnimo te stvari koje ste vi rekli.
Prvo, niko od tih koji rade u bolnicama i u transfuziji neće ostati bez posla. Šta mi pokušavamo ovim da uradimo? Pokušavamo to da ti ljudi koji rade u bolnicama da konačno rade svoj posao, da prate primenu krvi i krvnih derivata i da edukuju one kojima predaju, tu konkretno mislim na anesteziologe, tu krv. Znači, vraćamo im, odnosno dajemo im ono što oni stvarno treba da rade i za ono šta su se školovali, ne samo da provere brojeve nego i da isprate ceo tok koji ide.
Druga stvar, ovo se radi iz razloga jer je svaka ta bolnica bila jedna celina za sebe i ono što smo imali, na primer, do sada, to je da mnogo krvi, derivata krvi je ostalo neiskorišćeno. Oni su čuvali, a nisu znali da je nekom drugom tamo trebalo, i onda nismo imali jedinstven informacioni sistem gde biste vi mogli da vidite gde i u kojoj bolnici imate krv, gde imate viška, gde imate manjka, a znate i sami da su to ograničenog roka trajanja i zbog toga mnogo toga nismo iskoristili.
Sada ne samo da ćemo iskoristiti, nego ćemo stvoriti uslove za ono što ste pitali – zašto mi ne pravimo albumine, e, sad će se konačno stvoriti uslovi, jer ćete imati jedinstven informacioni sistem za sve te banke u kojima se nalazi krv i krvni derivati, znaćete koliko imaju, kolike su im potrebe. Svako će podneti zahtev, šta mu je planirano, šta mu treba, zavisno od toga šta će raditi, operaciju ili šta već planira da radi, jer, svi ti ljudi imaju toliko iskustva da orijentaciono znaju šta će im trebati u narednih dan, dva, tri, pet i onda nećete doći do toga da to propada i da se to baca. Imaćete tu veću količinu i moći ćete da iskoristite na mnogo bolji način.
Da ne unosite zabunu, neće moći, recimo, da daje krv u bolnici „Dragiša Mišović“, a navikao je tu, ne, daje krv na svim tim mestima, samo što će se ta krv nositi na jedno mesto, zbog uštede, da se uradi kontrola i svi oni testovi koji treba da se urade. Jer, kad radite na više mesta, vi otvorite te reagense, uradite jednu količnu, ostali reagensi propadaju. Ovako će doći ljudi i uzeti to. Vi dajete na istom mestu, ali, postojaće procedura koja će važiti za sve, otići će na to mesto, uradiće se i nećemo imati, ako ste pratili, ono da imamo nešto sumnjivo, da su nam se pojavila antitela, pa zovemo tog davaoca, pa on pretrne od straha i ide da vidi da li je to lažno pozitivno ili lažno negativno. Znači, te stvari se neće dešavati. To je jedan od razloga.
Što se tiče inspekcije, stvarno nema nikakvog razloga, inspekcija je samo zbog tehnologije, jer ta tehnologija se menja, ne zbog transfuziologa nego zbog tehnologije, da bi imali što manje lošijih rezultata, odnosno mora da se iskontroliše da reagensi budu u tim rokovima koji trebaju i proces rada da se ispoštuje, da se maksimalno iskoristi. To je jedini razlog, a ne da bi neko kontrolisao stručnost rada transfuziologa. Mi stvarno imamo odlične transfuziologe koji su se dokazali i pokazali, sa uslovima u kojima su radili i kako su radili, a ne sad kad pokušavamo da to standardizujemo, da sve te transfuziološke službe imaju iste uslove i da ono što hoćemo da imamo svako prijavi ono što ima, da znamo s čim računamo i da nam ostane da možemo opet da pravimo te albumine i derivate krvi, a ne da ih kupujemo, nego da ih imamo tu. To je jedini razlog i jedini smisao svega ovoga.
Što ste pomenuli 600 miliona dinara, to je samo za ove testove, to nema veze ni sa čim drugim, to je samo odvojeno za to. Znači, za tehnologiju i ništa drugo. Zato je to od 1. 1. 2019. godine, da bi uspeli sve te stvari da povežemo i da uradimo. Jer, znamo da ne mogu stvari da se urade preko noći, nego da se svi pripreme za to i da ih mi edukujemo i da im damo sve ono što je neophodno.

Vi ste dosta toga rekli, ali onda ste išli sa teme na temu i onda niste samo uvezali stvari.
Prvo, rekli ste privatne klinike kod vas budi sumnju da li će uspeti, da li će inspekcija dovoljno puta izaći. Morate samo da se vratite na početak. Znači, da bi privatna klinika sad po ovom zakonu mogla da učestvuje u ovome, da li je privatna, da li je državna ili bilo šta, ona mora da ispuni sve uslove. Znači, to je osnov svega. Ona kad ispuni sve uslove, ona ne može da radi to što ste vi malopre rekli – da nešto ne prijavljuje, da ne radi ili bilo šta. Znači, isključuje jedno drugo. Kad vi ispunite sve te uslove, inspekcija minimum jednom u dve godine izlazi. U slučaju prijave, izlazi odmah. Znači, krajnje je jednostavno. Kad neko uloži toliko u opremu, u kadar, u sve, to mnogo košta, teško će se igrati sa tim da nešto posle toga ne ispuni. Mi iz tog razloga sad ovo i radimo, jer ovo mi sad nismo mogli da kontrolišemo uopšte. I zato mislimo da će biti mnogo bolji rezultati.
Što se tiče inspekcije, iz tog razloga sad inspekcija ide iz biomedicine da bi mogla da utvrdi ono sve na šta mi sumnjamo da može da se zloupotrebi. Niste pogledali, 18 meseci od momenta, piše, 18 meseci od momenta stupanja na snagu, odnosno kad ispunite sve uslove, da se obuči inspekcija, da se obuče svi. Znači, piše.
Podzakonski akti, siguran sam da ste svesni da ne može sve da se reguliše zakonom, posebno ove stvari koje su kao jedan živ organizam. Podzakonski akti regulisaće se, ide se na to da se srodni, spoje tih 17, što bude biće pet. Sve što je srodno da se spoje, ali ne možete sve zakone jer bi stalno menjali zakon jer se tu stvari menjaju na godišnjem, dvogodišnjem nivou i referentne laboratorije i uzroci koji se rade, sve analize koje se rade. Znači, to sada toliko napreduje, sada imate uslov, ne znam kamerom kojom se gleda embrion. Stavićete ga u zakon i on će dogodine da promene tu kameru, da stave nešto drugo.
Nikome se ne isplati da uloži toliko, a posle da ne prati i da ne ispunjava uslove. Znači, to je krajnje jednostavna logika. Što bi neko rizikovao kad možete svaki dan da uđete i da proveravate, a naravno, kada dajemo toliki novac nećemo sigurno više pustiti da taj novac ide, a da mi nemamo i da nam uspeva uvek poslednji pokušaj. Pa, nismo ni mi toliko naivni. Eto, o tome se radi. Hvala vam.

Ja se izvinjavam, samo da razjasnimo jednu stvar.
Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona i sve ostalo je donela čisto struka. Nikakve veze nema politika, niti bilo šta drugo. Izvolite, proverite. Proverite da li je bio neko da nije uključen u pravljenje predloga ovog zakona. Samo proverite da li je neko izostavljen da nije učestvovao u ovome i da li je negde struka preskočena u vezi ovoga. Nemojte prebacivati na politiku. Nikakve veze zakon nema sa politikom, čisto struka.

Ostao sam dužan da razjasnim malopre oko uvoza, izvoza i ovoga.
Ako pažljivo pogledate, uvoz – izvoz, ide iz banke koja mora da bude ista, apsolutno da ima ista pravila kao naša, a to znači da mora da ima sve ono o čemu smo pričali, da mora da ispunjava sve ono. Ne možemo da sarađujemo, da uvozimo – izvozimo iz neke banke koja nije ista kao naša, koja ne funkcioniše po istom principu. To je naša garancija da sprečimo bilo šta. Ono što smo pričali da nemamo uvid, da nismo došli do trećeg kolena onoga ko je učestvovao u tom procesu. Znači, to je to.
Ponavljam, ne možete sve da regulišete zakonom, jer je ovo, i sami ste rekli, živ organizam. Morali bi na šest meseci da ga menjamo. Ovde se stvari menjaju bukvalno na godinu dana, napreduju i idu dalje. Ako ih vi fiksirate sada zakon, mi bi stalno morali da zasedamo i da ih menjamo jer to toliko napreduje. Da li me razumete? Ali, podzakonski akti, ima ih recimo osam, 12, ali svi srodni mora da se grupišu, biće ih četiri ili pet. Ne znam da li me razumete? Znači, takav je, živ je organizam to. Samo molim da imamo razumevanje prema onima koji ovo čekaju sa ozbiljnim nestrpljenjem. LJude, kojima je ovo možda jedina šansa. Ovo je za nekoga sve i hoćemo da im pomognemo u tome.
Slažem se, etičko pitanje, sve. Etičari, ljudi koji se bave time, apsolutno bili uključeni u pisanje svega ovoga. Uključeni direktno u pisanje ovoga, sagledavali šta, kako može da bude. Ali mi ne možemo da radimo neke stvari pre nego što se dese. Moramo da donesemo zakon, moramo da ga sprovedemo i onda moramo svi da radimo na njemu i da pomažemo svim tim ljudima koji su zainteresovani za to. Mislim da je to deo naših obaveza.

Samo dve stvari da razjasnimo. Ovde je više puta pomenuto, zakon je od 16. decembra u Skupštini, javna rasprava bila je u januaru i februaru, apsolutno nije postojala nikakva prepreka da se bilo ko uključi, da se ide na javnu debatu ili na bilo šta drugo. Toliko o terminima koji su. Niti je zakon donet po hitnom postupku, niti je neko ikome branio da učestvuje u svemu ovome.
Ono što pričate o zakonu u članu 2, apsolutno je usklađen sa Porodičnim zakonom i sa porodičnim pravima. Proverite, postoje stvari koje su morale da se usklade.

Samo da razjasnimo jednu stvar. Mislim da nema razloga više da se ponavlja.
Akte, niti sam ovaj predlog zakona doneo ja, niti ću te podzakonske akte donositi ja, donosi ih struka. Samo da to razjasnimo. Ja nisam iz ove oblasti i ne mogu da znam, koliko god da se trudi, kao što znaju ljudi koji se bave time i koji prate to.
Da ponovim još jednom, zakon ne može da obuhvati sve. Ovaj konkretno zakon je kao jedan živ organizam koji se stalno menja. To je jedini razlog zašto se ide na te akte. Inspektori, nikakvi novi. To je jedan jednocifren broj ljudi koji već rade u Upravi. Ne prave se nikakve nove inspekcije, to je od ljudi koji već rade i koji se razumeju u to. Vi to ne možete da napravite, da bi neko bio inspektor on mora da ima ogromno iskustvo. Da sada krenete da radite, vi takvog inspektora ne možete za deset godina da napravite. Krivo mi je i namerno nisam hteo, da vidim da li će neko obratiti pažnju, da li ste čuli jednu stvar.
Jedini podatak koji smo do sad dobili i koji smo mogli da imamo – koliko je, navodno, bilo početnih trudnoća, koja je, da podsetim, da ne objašnjavam ljudima i da ne opterećujem, znaju ljudi koji imaju problem, jedan deo tih trudnoća su biološke trudnoće, zbog lekova, zbog svega i to je onaj prvi rezultat koji se dobija kada odete na prvu kontrolu posle vantelesne oplodnje. A ne znam da li ste primetili – nigde nismo čuli koliko je beba rođeno i za šta smo mi dali novac. E, to je problem, što niko nije hteo da uđe u to da ispitamo do kraja, da vidimo. Zato je ono što vam ja pominjem, onaj zadnji, treći ili peti pokušaj, to je uspelo, a do tada ne znamo uopšte šta je bilo. Mogao je da radi ko šta hoće i kako hoće. Imamo kao statistiku, namestili statistiku kao u evropskim standardima i to je to – biološka trudnoća, a koliko je od tih trudnoća išlo do kraja, a koliko je novca otišlo, a šta smo sve mogli za to, niko na to nije obratio pažnju. Da je bar neko postavio pitanje, a namerno nisam na početku rekao – stanite, ljudi, koliko se beba rodilo? E, nema tog podatka.

Ne znam da li vam je cilj, ali ja ću vam priznati opet, ja nisam u mogućnosti, ja to priznajem, da surogat sprovedem tako da ne dođe do zloupotrebe.
Izvolite, organizujte se, napravite da se spreči to i nema nikakvih problema. Razmišljam o stvarima – žena koja je trudna verovatnoća od tromboze embolije je mnogo veća, šta ako žena umre? Šta ako ovi što su to hteli se u međuvremenu razvedu, posvađaju? Šta ako se sutra dete razboli i hoće da ga vrate? Šta ako se žena predomisli i neće da da? Nemam nikakav problem. Ja vam kažem da nisam u stanju da sprovedem to da to bude bez posledica. Nema nikakvih problema. Ceo tim. LJudi, ne radi se tu o nečemu što je zakucano. Priznajem, nisam u mogućnosti. U ovom momentu nisam u mogućnosti.
Što se tiče podataka, informacija i svega, anonimnost je ta za koju smo se odlučili, odnosno struka smatra da to treba tako da bude, ali u slučaju, pored svega što smo rekli da idemo do drugog, trećeg kolena, ispitujemo roditelje, babe, dede, oboljenja i sve ostalo, ali smo ostavili tu mogućnost da se sutra to dete razboli, da su mu potrebne matične ćelije ili bilo šta, lekaru koji vodi to dete biće mu dostupno da dođe do tih roditelja ako je potrebna matična ćelija, ako je bilo potrebno bilo šta.
Znači, o tome se vodilo računa i to je regulisano. To je jednostavno ono što struka smatra i što struka iz prakse i primera koji su bili i obrađeni da se vide. Usklađeno sa Zakonom o …

Jedna stvar, a to je šta su uzroci da sve više ljudi ima problem sa potomstvom? Ceo sve pokušava da utvrdi te uzroke i ne postoji samo jedan uzrok, da kažete – to je taj uzrok. Da li je uzrok abortus? Jeste.
Šta pokušavamo ovim da uradimo? Ako ste primetili, privatne klinike pokušavamo da uđu u sistem, da bude vidljiv svako ko je ušao u tu privatnu kliniku, pa da vidimo da li je uradio abortus i šta je uradio. To je naš cilj. Mi kroz to što ih uključujemo u plan mreže i svega, mi jednostavno insistiramo na tome da oni moraju da budu deo sistema i da mora da bude sve prikazano i da sve mora da bude transparentno, da ne mogu oni da prime nekog da urade abortus, a da se to ne vodi nigde. To je jedan od načina.
Stres, način života, klima. Pogledajte promenu, pogledajte šta se dešava. Bombardovanje, osiromašeni uranijum. Kome to više nije jasno? U čemu je problem? Sve kasnije hoćemo da zasnujemo porodicu, svi jure neku karijeru, nemaju vremena, a kad se sete bude kasno. To su sve uzroci, a ne postoji jedan. Dakle, moramo na svim tim uslovima da radimo, na svemu tome, da bi dobili rezultat. Ne može na jednoj stvari, da jedni rade, da drugi ne rade, nema šanse. Moraju svi da rade ako nam je svima stalo do toga, ako nam je to nešto zajedničko. Ne moramo da se gledamo, ne moramo da se volimo, ne moramo ništa, ali hajde ako imamo isti cilj za neke stvari koje mislim da ne zavise od politike, od bilo čega. Hoćemo da mislimo o budućim generacijama, ništa drugo. Hoćemo jednu čistu Srbiju, hoćemo buduće generacije. To je moj cilj, nemam nikakav drugi.
Surogat. Lepo ste rekli, niko nije hteo ni da priča o tome. Trenutni stav, stav Vlade, stav Ministarstva je ovaj koji jeste. Ali, ne želimo nikome da zabranimo da se priča o tome, jer mislimo da je ovo mesto na kome treba da se priča i da svako ima pravo da kaže svoje mišljenje. Hajde da se suočimo sa argumentima, pa neka argumenti pobede. Mišljenje je takvo. Kažem vam, ja sam priznao, ne mogu da nađem da zaštitim da dođe do ovoga o čemu smo pričali. Kako da objasnim ja sutra da je umrla žena, bila je surogat majka? Kako? Ovaj sutra došao da vrati dete. Kako? Priznajem, ne mogu. Smislite, organizujte, uradite, ali hajde da pričamo. To su mnogo ozbiljne stvari. Ne samo te, nego za sve. Mislim da je ovo mesto na kome je mnogo vremena potrošeno kada je to gurano pod tepih, kad se ne priča, te to su teme ovakve, to su teme onakve. LJudi, pa dajte bre da pričamo, kažemo jedni drugima šta imamo u lice i neka se odluči, da vidimo za šta smo, da vidimo za šta smo mi spremni prvo, da vidimo šta možemo da iskontrolišemo, šta ne možemo da iskontrolišemo, kakva su tuđa iskustva, kako su drugi prošli.
Ne mislite valjda da smo mi najpametniji, da ćemo mi nešto sad epohalno da rešimo i da ćemo mi neki zakon da donesemo koji će da zaseni ceo svet? Ja stvarno ne mislim. Ja mislim da mi učimo na tuđim greškama i da idemo korak napred, ali da se ne vraćamo tri nazad. Mislim da je osnov svega da se priča. Eto, to je moja filozofija. Za šta se ja zalažem? Zalažem se, jedini cilj mi je čista Srbija, u svakom smislu čista Srbija, i da radimo za buduće generacije. To je jedini moj cilj, ja drugi nemam.