Što se tiče ovih podataka za grad, bez ikakve zle namere, komentarisao sam što kažu da je sada 150 miliona odvojeno za ove četiri bolnice, pa samo jedan zvaničan podatak, da nikad nije prešlo 50 za te četiri bolnice na nivou. Ništa drugo.
Mislim da niste bili tu vezano za privatno i državno zdravstvo. Ako se sećate, mi smo to i pokrenuli i pokušavamo da napravimo preduslove i uslove da to može da funkcioniše. Ako se neko ne slaže, neka slobodno kaže. Mislimo da je osnovni preduslov da se privatno zdravstveno identifikuje, da znamo čime raspolaže privatno zdravstvo. Jer, ako mi sutra napravimo ugovor sa nekom privatnom ordinacijom i vi sutra odete u tu privatno ordinaciju i ne budete zadovoljni, ne daj bože desi se nešto, vi nećete da gledate tu privatnu ordinaciju, nego ćete gledati nas kako ste vi i zašto ste vi opredelili baš tu ordinaciju.
Prvo što smo tražili, da vas podsetim, još kad smo krenuli na samom početku, to je da nam privatne ordinacije daju svoju ličnu kartu, svoje podatke. Niste bili tu. Od 1300, ni 400 još nisu završili sa tim da nam daju, jer je to uslov da vidimo koji su njihovi kapaciteti, čime raspolažu, šta rade, da bi mogli da ih angažujemo. To ne zavisi od nas. Ne možemo mi da odemo i da uzmemo u privatnoj ordinaciji njihove podatke i da ih teramo da nam ih daju i da ih mi uvezujemo u sistem. Slažete se da ne možemo? Kako da damo? Kako da garantujemo za tu privatnu ordinaciju, ako već ide na ugovor sa državom? Kako? Kako da garantujemo ako nemamo transparentne ugovore ko radi tu? Koliko može da radi? Pa on, ako je lekar, više je plaćen u toj privatnoj ordinaciji nego ovamo, a nemamo to regulisano. Pa, on će da provede tamo radno vreme.
Znači, mislim da stvarno niko ne želi da mi napravimo nešto, a da to sutra bude veći problem. Evo, dali smo nešto što zavisi od privatne ordinacije, da ispuni uslove da bi mogli da radimo i da imaju svi sigurnost. Da pacijenti kad odu tamo znaju da država stoji iza toga, da država snosi odgovornost ako se tamo nešto desi, da li smo procenili dobro ili loše. Nemamo nikakav problem sa tim. I ne samo sa privatnim, i sa vojnim i sa bilo čim. Mi sve kapacitete hoćemo da upotrebimo, samo moramo da ispunimo uslove. Onaj smo zakon i menjali u evidenciji da bi se prilagodili oni da imaju iste aršine za evidenciju da mogu da učestvuju. Pa, ne možemo mi nikoga da nateramo da ubrza nešto. Ne vidim nikakav drugi razlog.
Znači, građani da znaju, hoćemo i kad stanemo iza njih da za to snosimo odgovornost, kad ste otišli kod privatnika, a ne da dođete u državu. Ne idete kod privatnika kad ste imali problem. Izuzetno je to osetljivo i nije stvar za koju može da se kaže – u redu, sad ćemo mi da uzmemo po azbučnom redu privatne klinike, pa ćemo u svakoj opštini da izaberemo po dve-tri da rade. Mislim da je to suština, da se napravi da postoji sigurnost, da se zna tačno ko šta može da radi i ko radi u tim klinikama, koji su njihovi kapaciteti. Ovo je dobra stvar, a ovo je greška, naravno, rekao sam radiće se u jednoj. Pa, ne može da se vodi neko da radi u deset klinika. U deset klinika po deset minuta da radi? To je suludo.