Nije ništa loše, ja vas apsolutno razumem, ali mi imamo jedan drugi problem.
Kada damo neki veći rok, onda se to smatra da može da se radi ovaj dole. Eto to je taj problem koji mi imamo. Kada date duži rok, onda kaže, ne moramo sada da krenemo radićemo ga, nećemo ni da ubrzamo i nećemo ništa.
Znači, poznavajući nas, naš mentalitet i ono kako radimo, radili ste u zdravstvu, jasno vam je, nije za sutra, mi ćemo sve ostaviti, nećemo ga raditi nikad. Tako da, jednostavno ne možemo da se opuštamo i da dajemo to, ovo mora da se završi.

Ja ću samo jednu rečenicu da bi građani shvatili o čemu se radi, da svi fondovi EU i svi drugi, više nisu hteli da daju nijedan jedini dinar za naš informacioni sistem u Srbiji, u zdravstvu, jer su rekli da je potrošeno toliko novca, da je moglo da bude pet sistema do sada urađeno, da smo mi ovaj sistem morali da uradimo iz sopstvenih sredstava, iz našeg budžeta, a u svim zemljama EU koje su se pridružile, to je rađeno iz evropskih fondova. Čisto da ljudi razumeju u kojoj smo se mi situaciji našli.

Zahvaljujem.
Samo želim da se svima zahvalim i da obećam da ćemo raditi još snažnije i još bolje jer jednostavno mnogo se vremena izgubilo. Nemamo vremena za gubljenje, moramo ovo sve da nadoknadimo zbog naših građana, zbog nas samih i zbog naše dece. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koji su danas pred vama predloženo je proširenje prava osiguranika koji su upućeni na rad u inostranstvu, kao i članova njihove uže porodice, tako što potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu izdaje se za period za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo, a do sada je ta potvrda bila vremenski ograničena na 12 meseci, odnosno 90 dana.
Predloženim izmenama omogućava se da osiguranik i članovi njegove uže porodice koji su upućeni na rad u inostranstvo ne moraju svake godine da se vraćaju u zemlju radi izdavanje potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu, a što je slučaj po važećim propisima. Ova izmena je predložena na osnovu inicijative Ministarstva spoljnih poslova, s obzirom da po važećim propisima ova lica moraju po isteku od 12 meseci da se vrate u zemlju radi izdavanja nove potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu, a što predstavlja problem i dodatne troškove posebno u slučaju kada su ta lica upućena na rad van područja Evrope. Takođe, predložena rešenja ne iziskuju dodatna finansijska sredstva.
Nadovezujući se na prethodno obrazloženje predložili smo izmenu koja podrazumeva da potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu za osiguranika koji je upućen na rad u inostranstvo, odnosno člana uže porodice osiguranika, a koja je izdata do dana stupanja na snagu ovog zakona i svih predloženih izmena, važi takođe za period za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo. Na taj način omogućeno je osiguraniku, kao i članu njihove uže porodice, kome je do dana stupanja na snagu ovog zakona izdata potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite, njeno važenje za period na koji je upućen na rad u inostranstvo, a ne na 12 meseci kako je po važećem propisu. Takođe, ovo rešenje ne iziskuje dodatna materijalna sredstva.
Sledeće izmene odnose se na to da na RFZO sredstva u iznosu od 35% od osnova za naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koja se obezbeđuje iz budžeta Republike, uplaćuje na račun poslodavca, a ne na račun osiguranice, tj. trudnice, kako je to bilo do sada, jer je to dovodilo do problema u pogledu obračuna isplate ove naknadne zarade osiguranici.
Naime, po važećem rešenju za iznos od 100% novčane naknade od osnove za naknadu zarade na koju osiguranica ima pravo u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, popunjavaju se dupli obrasci posebno za 65%, posebno za 35% i to za 65% poslodavac, za 35% RFZO i shodno tome, ne vrši se istovremena isplata. Smatramo da će predloženim izmenama trudnice biti u boljem položaju, jer je u praksi uplata naknade na račun trudnica stvarala praktične probleme koji su, između ostalog, dovodili i do kašnjenja u isplati. Takođe, predložena rešenja ne iziskuju dodatna finansijska sredstva s obzirom da su ista već obuhvaćena godišnjim finansijskim planom RFZO, odnosno budžetom Republike.
Predložene izmene Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva se ogledaju u tome što je predložen produžetak roka za podnošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona sa 12 meseci na 24 meseca od dana stupanja na snagu zakona, a kako bi se stvorio pravni preduslov za praktičnu primenu zakona.
Naime, Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva utvrđen je rok od 12 meseci od dana stupanja na snagu tog zakona za donošenje propisa za sprovođenje zakona. S obzirom da se u tom periodu sprovodio i postupak javne nabavke za integrisanje zdravstveni informacioni sistem koji je tek nedavno završen, jer su bile ulagane žalbe, nije bilo moguće doneti u propisanom roku propise za sprovođenje zakona.
S tim u vezi, sledeća izmena se ogleda u tome što je predloženo odlaganje početka primene ovog zakona na taj način što bi se on primenjivao od 1. januara 2017. godine, umesto 1. januara 2016. godine. Imajući u vidu da se predlaže produženje roka za donošenje podzakonskih akata u skladu sa navedenim predloženim odlaganjem početka primene zakona. U suprotnom, narušiće se nesmetani sistem rada zdravstvenih ustanova i zdravstvenih sistema u celini, imajući u vidu član 60. zakona, kojim je propisano da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva, kao i Zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite, ozbiljno će se ugroziti funkcionisanje zdravstvenog sistema u oblasti evidencija i izveštavanja, a samim tim i zdravstveni sistem u celini, što može dovesti do štetnih posledica po zdravlje ljudi. Donošenjem ovog zakona stvara se preduslov za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđeno je da se uradi preuzimanje osnivačkih prava na kliničko-bolničkim centrima sa grada na Republiku koji podrazumeva precizno uređenje osnivačkih prava Republike u odnosu na kliničko-bolničke centre.
Postojećim zakonskim rešenjem utvrđeno je da osnivač kliničko-bolničkog centra grad, imajući u vidu da kliničko-bolnički centar, pored uslova predviđenih Zakonom za obavljanje sekundarne i zdravstvene zaštite obavlja i visoko specijalizovanu zdravstvenu delatnost, koja podrazumeva i visok nivo opremljenosti zdravstvene ustanove za obavljanje zdravstvene delatnosti, stvorili su se uslovi za osnivanje ove vrste zdravstvene ustanove od strane Republike.
Naime, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti utvrđeno je da osnivač zdravstvenih ustanova, na primarnom nivou zdravstvene zaštite opština odnosno grad, kao i da osnivač zdravstvenih ustanova na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite Republika, a na teritoriji AP.
S obzirom na to da je Kliničko-bolnički centar stacionarna zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite koja je od posebnog značaja za Republiku, imajući u vidu i ostale odredbe zakona, smatramo da osnivačka prava na kliničko-bolnički centrima treba da obavlja Republika.
Kroz preuzimanje osnivačkih prava od strane Republike na kliničko-bolničkim centrima, postiže se pre svega, stvaranje pravnog osnova za kapitalna ulaganja od strane Republike, a samim tim poboljšanje uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, imajući u vidu da je kliničko-bolnički centar stacionarna zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite, od posebnog značaja za Republiku.
Predloženim zakonskim rešenjima na nov način se uređuje institut dopunskog rada u zdravstvenom sistemu. Naime, predviđa se da zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi u drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom koji radi puno radno vreme, može da obavlja određene poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca, van redovnog radnog vremena zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem i ukupnim trajanjem od jedne trećine punog radnog vremena.
O zaključenom ugovoru o dopunskom radu sa drugim poslodavcima zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik kao i druga zaposlena lica dužno je da obavesti direktora zdravstvene ustanove odnosno osnivača privatne prakse i drugog pravnog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost, u skladu sa zakonom, a koji radi puno radno vreme.
Zdravstvena ustanova odnosno privatna praksa dužni su da vode evidenciju o ugovorima i dopunskom radu koji su zaključili. Jedan primerak originala ugovora o dopunskom radu zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik kao i drugo zaposleno lice dostavlja zdravstvenoj inspekciji u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora. Na ovaj način stvaraju se uslovi za praćenje i kontrolu primene instituta dopunskog rada u oblasti zdravstva.
Predložena rešenja o zakonu neće stvoriti dodatne troškove pacijentima odnosno građanima kao ni privredi odnosno malim i srednjim preduzećima. Međutim, sprovođenjem ovog zakona stvoriće se dodatni troškovi za budžet Republike Srbije koji su u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad i obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže zdravstvenih ustanova.
Naime, preuzimanjem osnivačkih prava na kliničko-bolničkim centrima od strane Republike potrebno je obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije, s obzirom da ova vrsta zdravstvene ustanove, pored sekundarne zdravstvene zaštite obavlja visoko specijalizovanu zdravstvenu delatnost koja podrazumeva visok nivo opremljenosti zdravstvene ustanove. Takođe je neophodno obezbediti sredstva za investiciono ulaganje.
Kroz kapitalno ulaganje za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, poboljšavaju se uslovi za rad zdravstvenih ustanova i obezbeđivanje adekvatnog prostora i neophodne opreme, čime se obezbeđuje viši nivo kvaliteta zdravstvenih ustanova za građane Republike i veće dostupnosti pacijentima.
Imajući u vidu napred navedene procene da je za ove namene potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije u iznosu od 150 miliona dinara, koja su opredeljena za 2016. godinu, obzirom da će navedena odredba koja se odnosi na osnivačka prava nad kliničko-bolničkim centrima stupiti na snagu od 1. januara 2016. godine.
Ostala rešenja predviđena ovim zakonom već postoje u zdravstvenom sistemu, odnosno samo su promenjeni subjekti koji su nosioci tih poslova. Imajući u vidu napred izneto, može se zaključiti da su troškovi koji se predviđaju opravdani, s obzirom na pozitivan efekat koji će imati na organizaciji i rad zdravstvene službe.
Dugoročno gledano, sredstva koja je neophodno obezbediti su minimalna u odnosu na pozitivne efekte koji će uticati pre svega na kvalitet pružanja zdravstvene zaštite građanima Srbije. Ovim nacrtom zakona stvaraju se mogućnosti za dalje unapređenje rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse, kao i drugih pravnih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost.
Rešenja predložena ovim zakonom predstavljaju rezultat saradnje i konsultacije Ministarstva zdravlja, nadležnih organa Grada Beograda i predstavnika sindikata u zdravstvu koji su se složili da će ovako predloženo zakonsko rešenje uticati na organizaciju i kvalitet rada ovih zdravstvenih ustanova koje je u interesu pružanja zdravstvene zaštite građanima republike.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti određuje mogućnost da strani državljani koji ne obavljaju zdravstvenu delatnost u Republici Srbiji, na osnovu odobrenja Ministarstva zdravlja države iz koje dolaze upišu specijalizaciju i užu specijalizaciju direktno na nekom od fakulteta zdravstvene struke u Republici Srbije. Naime, dosadašnje zakonsko rešenje nije celishodno iz razloga što specijalizacija stranih državljana koji su završili fakultet zdravstvene struke, neobavljaju zdravstvenu delatnost u Republici Srbiji ne bi trebali da budu u nadležnosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Naime, celishodnije i efikasnije rešenje je da Ministarstvo zdravlja u državi u kojoj stranac obavlja zdravstvenu delatnost kao profesiju može odobriti specijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju u skladu sa zakonom i uputiti kandidata da se upiše direktno na neke od fakulteta zdravstvene struke u Republici Srbiji. Uslove, način i postupak oko upisa fakulteta bi regulisali međusobni sporazumi.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti omogućava se zdravstvenim saradnicima da se licenciraju u nadležnim komorama, odnosno udruženjima. Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence jeste postupak koji sprovodi nadležna komora radi utvrđivanja stručne osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalni rad. Rešenje o izdatoj, obnovljenoj ili oduzetoj licenci donosi direktor nadležne komore. Obzirom da su zdravstveni saradnici iz različitih oblasti zaposleni u zdravstvenim ustanovama, Zakon o komorama zdravstvenih radnika ne propisuje licenciranje zdravstvenih saradnika. Zdravstveni saradnici treba da se licenciraju u nadležnim komorama, odnosno udruženjima. Hvala.

Zahvaljujem.
Mislim da se mnogo više radi i manje se priča apropo da se mnogo pričalo i da se ništa nije uradilo, evo, ne znam koji smo već put ovde, ali imamo već zakazano i ne znam do kada promene svih onih stvari koje nisu bile dobre i koje su preduslov da bi se nešto rešilo i da bi se nešto videlo.
Vezano za ovo što ste komentarisali, privatni sektor, državni sektor, ono na čemu mi insistiramo, ne pravimo razlog, vi znate da smo prvi zamolili privatni sektor neka izađu sa svojom ličnom kartom, jer to je uslov da znate s čime neko raspolaže da bi mogli da ga uključite u sistem. Evo, sada će proći godinu dana tu ozbiljno kasne sa donošenjem onoga što je osnov, gde smo i promenili zakon da bude jedinstven za sve i za državno i za privatno da važi isto i samo pod tim uslovima izađite, ono što tražimo za državno, tražimo i za privatno, izađite sa onim parametrima, koje imate privatno da bi mogli da vas vidimo, da vas prepoznamo i da znamo šta možemo da računamo kod vas, sada taj deo posla je na njima.
Evo, da vam ne govorim u procentima, ali to je mali procenat oni koji je došao. Reći ću vam i konkretno, do današnjeg dana, od njih 1.300 privatnika samo 400 je izašlo sa tim podacima koje mi zovemo lična karta, a svi su to prihvatili i rekli - evo hoćemo, to nam odgovara da budemo prepoznati. Šta tražimo, hajde samo da bude transparentno, da nemamo nikakav problem. Evo, šta radimo, non-stop kukamo da ne možemo da jednostavno ispratimo ko gde radi i ko šta radi. Mislim da je svako od nas rekao, pa više ne znamo ni koji lekar gde radi, ni koliko radi, ni kako, ni koliko zarađuje ili bilo šta?
Mislim da je ovo prvi korak, da imamo tačno ugovore ko gde radi i koliko radi, da to mora da zna inspekcija, da to moraju da znaju svi. Sutra da se desi bilo šta, da vidimo da li je taj lekar imao ugovor u toj ordinaciji, da li je to pokriveno zakonski ili kako i da to bude krajnje transparentno, jer ne možete da svaki dan radite u drugoj ordinaciji, vikendom u petoj ili ne znam ni ja gde. Mislim da svako ko želi dobro nema ništa protiv ovoga. Ne znam šta je problem da svi znamo i da država zna ko gde radi?
Sledeća stvar na koju ćemo ići, evo, sada vam kažem ako imate nešto protiv samo recite odmah. Ići ćemo sa predlogom da sva plaćanja idu na jedan račun. Nema problema radite u državnoj ustanovi, radite trećinu radnog vremena, potpisali ste ugovor sa privatnom ustanovom, ali država ima pravo da zna koliko vi zarađujete i treba da platite porez i ne vidim tu ništa sporno da privatna ustanova ne uplaćuje direktno vama nego uplaćuju državnoj ustanovi gde se vi vodite kao stalno zaposlen i to je garancija. Vi ćete dobiti svoju zaradu, ali ćete platiti porez i mi imamo na jednom računu tačno koliko ste vi zaradili za mesec dana, za godinu dana.
Ne vidim da to nekome treba da smeta, a država da ima uvida iz kog razloga, pa država mora da zna koliko se troši u zdravstvu, da li je to državno, da li je privatno. Ako hoćete da izjednačimo, pa mi moramo da imamo uvid koliko je potrebno realno novca, jer mi sada nemamo uvid koliko se popodne potroši novca u privatnim praksama i ko radi tamo, i ne možemo da osmislimo šta je realnost naša.
Šta je tu problem? Evo, ja vam sada kažem unapred, ako imate protiv recite odmah. Ja mislim da treba da to bude jedinstveno, da bude transparentno i da se zna ko, koliko i gde zarađuje, neka ide na jedan račun, kažem – da bi znali i da bi se platio porez državi. To bi bio naš sledeći korak i naravno najbitnije za sve ovo je ovaj informacioni sistem.
Informacioni sistem, znate i sami trebao je odavno da bude gotov, nije mogao da bude gotov. Ako se sećate, predlog je bio, odnosno procena je bila da taj informacioni sistem treba da košta šest miliona evra, na kraju smo preračunali da može da košta i tri miliona evra. Završili smo ga za tri miliona evra, ali oni koji su hteli za šest miliona evra da bude, teško su se mirili sa tim, žalili su se, žalba na žalbu, žalba na žalbu i jedva smo uspeli da ispoštujemo celu proceduru komisije, ne znam ni ja šta i da se to završi za tri miliona evra, što je trebalo da bude za šest miliona evra.
Iz tog razloga, pomeramo sa 1. januara 2016. godine na 1. janura 2017. godine, da bi mogli sve da umrežimo i da to sve postoji. Sistem se radi, reći ću vam, imate već pilot projekte koji su u najvećem domu zdravlju u Nišu. Ljudi su tamo, rade.
Rade ovde u Novom Beogradu, rade još bolnica. Uvezuje se, moraju ljudi da idu na obuku i ono što apelujem sada na sve ljude, gospodo ovo je obavezujuće, iz domova zdravlja iz bolnica, nemojte da se ne odazivate kada ste pozvani da dođete na obuku za ovaj sistem. Ovaj sistem mora da radi. Neće se tolerisati da vi kao nećete da dođete, nećete da se potrudite, nećete da primenjujete sistem. To se neće tolerisati, evo, sada vam kažem.
Pozivi su obavezujući da se radi na tome i to je ono što će nas izbaciti i što će se videti u našem zdravstvu i kada možete da zakažete pregled, i koliko pregleda je urađeno, i kada ćemo imati onaj sistem da se vidi koliko ste vi uradili u državnom sektoru, pa ste otišli popodne da radite bez ikakve prisile, bez ikakvih normi. Imaćemo transparentno šta ste uradili za taj dan u državnom sektoru, a šta ste uradili popodne u privatnom sektoru, jer tražite da izjednače, pa hajde ovako da izjednačimo. Prihvatite svi sistem koji je transparentan i da se pokaže gde ste i koliko ste radili. Tu ne vidim nikakav problem ako se trudimo za to, ako nećemo neku maglu ili da se ne zna šta radimo. Evo, ga jedinstven, ali od 1.300 samo 400 je dalo, nije do nas, pa ne možemo mi da dajemo našu kartu za privatnu bolnicu ili za privatnu praksu.
Ovaj sistem konačno je prošao i da imamo par meseci do pola godine da ga implementiramo, da zaživi svuda i da bude krajnje transparentan. On je osnov za sve ove stvari koje radi. Taj sistem postoji u zemljama regiona. Napravio je te dobre stvari. To vam je elektronski recept, tu vam je da ne idete svaki dan kod lekara da menjate recept. Recept možete na godinu dana produžite ako ste hronični bolesnik. Znači, elektronsko zakazivanje, imate svoj termin, dolazite tamo, ne može da vas ne primi, ne može da kaže da nije bilo pauze, jer mora da ukuca da vas nije primio i odmah izađe. Da ne pričamo o uštedama, potrošnji materijala, stanju koje imate, koliko se plaća materijal i slično. To je sve tu prikazano. To su stvari, naravno „djdž“ koji se nadovezuje na to. Sve su to stvari koje idu.
Apsolutno sam saglasan da Kragujevac, da Niš, Novi Sad treba da imaju gradsku bolnicu. Radimo na tome. Ne pričamo, ali radimo da se iskoriste vojni kapaciteti za to. I ne samo za to, nego i za palijativu. Tražimo novac i da vojni centar Karaburma se pretvori jednim ozbiljnim delom i za palijativu. Ne pravimo razliku između civilnog, vojnog osiguranja i privatnog. Mi to ne želimo, nema nikakvog razloga. Mi smo u takvoj situaciji da to sebi ne možemo da dozvolimo. Svi kapaciteti moraju da se iskoriste, iako je jeftinije da se osposobi bolnica koja je već bila namenjena za to, ako je manje ulaganja nego da se zida nova, naravno da ćemo ići na to. Radimo, ne pričamo dok ne nađemo, dok to sve ne uradimo.
Ovi problemi, što ste rekli, direktor je apsolutno saglasan da se ispita sve i insistira, ne da sam saglasan, nego insistiram da se ispita oko liste čekanja. Šta se nama dešava, gospodo moja, da vi znate. U Užicu ima magnetna rezonanca. Magnetna rezonanca sedam puta se kvarila u ovoj godini. Zadnji put smo dali četiri miliona dinara da se popravi. Popravila se, radila je tri dana, opet se pokvarila. Da li oni stvarno misle da smo mi toliko ludi? Znači, magnetna u Užicu ne sme da radi, jer onda će privatnici da trpe.
Imali ste i hapšenja isto na toj radiologiji, da se radi. Da li stvarno misli da je neko lud da jedan takav savremen aparat treba da se kvari sedam, osam puta u toku godinu dana i da mi ne znamo da vi uvek sve možete da pokvarite? Najsavremeniji aparat vi možete da ga pokvarite sistemom grejanja, helijuma, ovoga, onoga. Uvek ćete da nađete način da to pokvarite da bi se išlo privatno.
Šta je država? Šta treba da radi? Znači da ispunjavamo želje kako će nama da stiže iz Užica svaki, kako proradi pet dana, opet se pokvari, sada traže 14 miliona dinara. Ko to može da izdrži? Gde to na svetu ima? To je nemoguće. To je apsolutno nemoguće.
Znate šta sam im rekao sinoć? Do ponedeljka magnetna rezonanca, ne interesuje me kako, treba da radi. Apsolutno me ne interesuje. Država je platila za sve magnetne rezonance. U Užice je dala para koliko daje za sve magnetne rezonance po Srbiji. Ja ne sumnjam da oni svaki dan mogu da je pokvare i da idu privatno, ako to nije njihov interes. Šta treba da kažemo? Važi, mi smo nemoćni, mi tu ne možemo ništa. Vi kvarite a onda kažete – pisali smo Ministarstvu zdravlja da nam odobri, pa kad nam bude dalo mi ćemo sprovesti tender, a najavljujemo da magnetna neće raditi još dva meseca.
Ljudi, pa o čemu se radi? I svi ćutimo, i svi ćutimo i kažemo – važi, sad smo prebacili na ministarstvo, pa da li ministarstvo sada ima para, da li je ostalo od ove godine, da li treba da čekaju sledeću, pa će oni veliki legalisti da raspišu tender, pa će da razmišljaju na tenderu šta će da bude, pa će ne daj Bože opet neko da se žali, pa neće magnetna raditi tri meseca. Poruka za sve građane – ne računajte na magnetnu naredna tri meseca, idete svi kod privatnika, izvolite uzmite, što kažete, od usta da date za dete, da date za ovoga da se uradi magnetna rezonanca jel ne može da čeka. I svi kažu – pa to je u redu. I kažemo – što ministarstvo nije dalo para. Niko ne kaže – sedam puta ministarstvo daje pare. Razumete?
Znači, to su neke stvari koje su sistemske i koje treba da se reše. Naravno, možda to nekoga ne interesuje, možda nekome to odgovara, nije ništa sporno, ali ljudi treba da znaju. Možda ljudi imaju neka bolja rešenja, možda su ranije to bolje rešavali. Nema nikakvih problema.
Što se tiče humanitarnih akcija, sramota me da kažem bilo šta. Eto, sramota me da kažem bilo šta. Kad kažete nešto, uradimo, napravimo budžetski fond, imamo Republički fond, ne prođete nijednu od tih institucija. Znači, ne prođete pored njih, ne da im se obratite, pa izađete i kažete – znate, bili smo u RFZO, oni su nad odbili, odbila nas je prva komisija, odbila nas je druga komisija, konkurisali smo na budžetski fond, otišli smo na budžetski fond, pa su nas svi odbili i mi smo sada prinuđeni da skupljamo novac. Ne, vi skupljate novac a da se nikome niste obratili. Nikom. Vi znate da to ne treba, nego skupljate novac i pravite od države ono što pravite.
U ovom budžetskom fondu imate novca dovoljno za još dve godine po dinamici kako sada ide, budžetskom, gde smo svi odavde dali, državni novac. Mi smo upravo za to dali, ali niko se ne obraća, nego se pokrene akcija, kao sad smo humani. Da kažete bilo šta, oni kažu – ovaj je protiv humanosti, ovaj je protiv ovoga, ovaj je protiv onoga. Kada kažete nešto treće, onda kažu – izneo je podatke.
Moramo da se odlučimo šta hoćemo. Kukali smo, naslovne strane, ovo, ono, napravili fond. Fond radi dobro. Nema nijednu zamerku. U fondu nemate nijednu zamerku. Dva sistema kontrole. Svaki dinar se zna gde ide, svaka bolnica koliko je plaćena, ko je izlečen, ko je dijagnostikovan, šta je urađeno. Jedne jedine zamerke nema i to nije dovoljno.
Hajde da idemo da pravimo humanu akciju, da kažemo – ovaj sistem ne valja. Kome ste se obratili? Koga ste pitali? Niste nikoga, da ne pričam o dijagnozama.
Ne znam kome to sve treba. Ne razumem. Sramota me je. Nikada se ne zna šta se uradi na kraju sa tim novcem. Niko ne isprati do kraja šta je bilo. Da pitam ja, oni bi rekli – šta tebe briga, nije to državni novac, to je novac skupljen od dobrovoljnih davalaca. Ne smete ništa da pitate, ne smete ništa da kažete.
To ide nekim svojim tokom. Ne znam dokle će to da dovede. Tražimo da se poštuje procedura. Kada se ne ispoštuje procedura, nema veze, prebacimo na nešto drugo. Svima je jasno šta se iza toga krije.
To je stvar koja mora zajednički da se rešava. Hvala.

Biću kratak.
Vezano za porodilje, ovde smo sve uradili da bi im olakšali, znači, da ne popunjavaju dva obrasca, da ne čekaju jedan na drugi obrazac. To je jedini razlog, jer mislimo da ćemo ovim da ubrzamo i da imaju redovnu isplatu.
Ono što želim da vas obavestim vezano za solidarni porez, jutros sam se čuo sa ministrom finansija. Mislim da već danas ili sutra ako se nagomila pa da bude, da će to biti regulisano da to ne bude tako, da će danas ili sutra ići na zaključak Vlade, tako da ne moramo više o tome da pričamo, to će biti regulisano. Znači, ovde sve radimo da pomognemo porodiljama da to ide.
Politički se ne slažemo. Vi mislite da je to centralizacija. Ova odluka za prelazak kliničko-bolničkih centara, već smo obrazložili, dogovoreno sa svim ljudima, zaposlenima, sa gradskom upravom, sa sindikatima, sa svima koji su insistirali da ovo ovako bude, zbog vašeg funkcionisanja. Ovo što ste rekli, argumenti ne stoje, da se tamo nešto brže dešava, a da se ne dešava ovamo.
Da ne idemo dalje, mogu da rade samo kod jednog privatnika, ne kod više. Znači, nije protumačeno. Ako treba, dodatno ćemo to pojasniti i staviti. Znači, tu nikakvih problema nema, samo kod jednog privatnika. Rešićemo, nije sporno.

Samo da mi se naviknu uši od ove galame malo…
(Vladimir Pavićević, s mesta: I vi ste malo vikali.)
A zbog toga? To je odgovor na to, dobro.
Ovako, moramo pošto vi pretpostavljam imate dobre konsultante i nikako do teme da dođete, ali nema veze, reforme. Ja ne znam kako vi ovo, možete vi da zovete ove stvari kako hoćete, ovo je sve deo jednih reformi, a kada ste me već, evo da vas obavestim. Da bi neki zakon i da bi neku reformu uradili, mora dosta stvari da se usaglasi. Jedna od stvari je da dobijemo dozvole Evropske komisije za zakone koje hoćemo da uradimo.
Evo, kažem baš lepo što ste pomenuli, mi smo pre par dana dobili saglasnost Evropske komisije za tri krovna zakona, a to je Zakon o transfuziji, Zakon o vantelesnoj oplodnji, Zakon o javnom zdravlju i za zarazne bolesti. To je bio preduslov da bi mi to uradili. U toku ide javna rasprava i to su te stvari koje su bitne i u prvom kvartalu sledeće godine to će biti u Skupštini i nadam se ako budemo zadovoljni, to će biti usvojeno.
Druga stvar, imamo i zakone za drugi kvartal, zdravstvena zaštita, zdravstveno osiguranje i lekovi i medicinska sredstva i ja sam rekao već dva puta, ali reći ću i treći put, ovo smo probili rok iz razloga javnih nabavki koje smo po zakonu morali da ispoštujemo. I objašnjavao sam. Problem je bio što tender nije bio na šest miliona. Da je bio na šest miliona završili bi ga vrlo brzo. Bio je na duplo manje, na tri miliona. Imali smo žalbu na žalbu, tako da i to je završeno i to je u toku, tako da eto samo kada vas savetuju da obrate pažnju na činjenice i na istinu.,

Apsolutno imam razumevanje za vas i to je sasvim u redu, i to je sasvim normalno, jer vi niste, ne uspevate, evo koliko puta mi ovde javljate se i pričate, vi niste rekli ni jedan vaš rezultat. Niste rekli jednu stvar koju ste vi uradili, ja nisam čuo. Možda nisam dobro čuo, ne znam. Vi pričate neku priču koja, niti je utemeljena, niti je na činjenici, niti bilo šta. Okej, vama odgovara ta priča i to je u redu.
Opet vam kažem postoje građani, postoje pacijenti i postoje zaposleni u zdravstvu koji to vide, koji to znaju. Preko 2000 specijalizacija, 1000 zaposlenih lekara, medicinskih sestara. Znači, sve ono što ste vi blokirali što nije išlo i zbog čega smo došli u ovu situaciju. Osamdeset kola hitne pomoći. Sa vašim kolima, sećate se šta je bilo, platili, niti kola, niti para.
(Marko Đurišić, s mesta: Kojim mojim?)

Gama nož, IT prošao, izmenjen je taj Zakon o javnim nabavkama, gama nož već preko 50, 60, 70 pacijenata za šta smo plaćali u prethodno vreme. Budžetski fond za decu za retke bolesti funkcioniše bez ijedne primedbe. Stigle i kubanske vakcine. Obnavlja se oprema, radi se, otvaraju se. Počela kardiohirurgija, radi se u Nišu, stajalo ne znam iz kog razloga. Dnevna bolnica na neurohirurgiji pre neki dan otvorena, evo, samo jedan delić, ali, ja od vas nisam čuo nijedna rezultat.
Ja vas zato i razumem. Nemam nikakav problem vi pričajte, ali voleo bih da kažete jednu činjenicu, jedan rezultat šta je urađeno u prethodno vreme, nažalost ovo sve ide iz ljudima poznatog razloga, kada nešto uništavate preko deceniju, nije ga lako uraditi. Ali, ljudi vide da se radi i da će biti bolje i to osećaju. Ali, ne mogu da vam zabranim da vi pričate da ubedite ljude da je lošije.
Bili smo poslednji u Evropi, Prvo, nismo mogli ni da se kvalifikujemo da budemo na lestvici, popeli smo se za tri mesta.
(Marko Đurišić, s mesta: Nije tačno.)
Nije tačno? Znači lažu iz EU, iz ovog indeksa 100%, ako nije tačno onda oni lažu i to treba ljudi da znaju, da vi kažete da oni znaju.
(Marko Đurišić, s mesta: Tri nove zemlje.)

Sada će i novi rezultat, pa to je zvanično. Znači, nije to ni moje ni bilo šta…
(Marko Đurišić, s mesta: Tri nove zemlje.)

Reč ima narodni poslanik dr Branko Đurović, replika na izlaganje gospodina Pavićevića. Izvolite, gospodine Đuroviću.

Zaboravio sam da kažem jedan bitan podatak, jednu bitnu činjenicu. U vreme DS i vođenja Grada Beograda nikada nije na godišnjem nivou izdvojeno više od 50 miliona dinara za sve kliničko bolničke centre.

Što se tiče ovih podataka za grad, bez ikakve zle namere, komentarisao sam što kažu da je sada 150 miliona odvojeno za ove četiri bolnice, pa samo jedan zvaničan podatak, da nikad nije prešlo 50 za te četiri bolnice na nivou. Ništa drugo.
Mislim da niste bili tu vezano za privatno i državno zdravstvo. Ako se sećate, mi smo to i pokrenuli i pokušavamo da napravimo preduslove i uslove da to može da funkcioniše. Ako se neko ne slaže, neka slobodno kaže. Mislimo da je osnovni preduslov da se privatno zdravstveno identifikuje, da znamo čime raspolaže privatno zdravstvo. Jer, ako mi sutra napravimo ugovor sa nekom privatnom ordinacijom i vi sutra odete u tu privatno ordinaciju i ne budete zadovoljni, ne daj bože desi se nešto, vi nećete da gledate tu privatnu ordinaciju, nego ćete gledati nas kako ste vi i zašto ste vi opredelili baš tu ordinaciju.
Prvo što smo tražili, da vas podsetim, još kad smo krenuli na samom početku, to je da nam privatne ordinacije daju svoju ličnu kartu, svoje podatke. Niste bili tu. Od 1300, ni 400 još nisu završili sa tim da nam daju, jer je to uslov da vidimo koji su njihovi kapaciteti, čime raspolažu, šta rade, da bi mogli da ih angažujemo. To ne zavisi od nas. Ne možemo mi da odemo i da uzmemo u privatnoj ordinaciji njihove podatke i da ih teramo da nam ih daju i da ih mi uvezujemo u sistem. Slažete se da ne možemo? Kako da damo? Kako da garantujemo za tu privatnu ordinaciju, ako već ide na ugovor sa državom? Kako? Kako da garantujemo ako nemamo transparentne ugovore ko radi tu? Koliko može da radi? Pa on, ako je lekar, više je plaćen u toj privatnoj ordinaciji nego ovamo, a nemamo to regulisano. Pa, on će da provede tamo radno vreme.
Znači, mislim da stvarno niko ne želi da mi napravimo nešto, a da to sutra bude veći problem. Evo, dali smo nešto što zavisi od privatne ordinacije, da ispuni uslove da bi mogli da radimo i da imaju svi sigurnost. Da pacijenti kad odu tamo znaju da država stoji iza toga, da država snosi odgovornost ako se tamo nešto desi, da li smo procenili dobro ili loše. Nemamo nikakav problem sa tim. I ne samo sa privatnim, i sa vojnim i sa bilo čim. Mi sve kapacitete hoćemo da upotrebimo, samo moramo da ispunimo uslove. Onaj smo zakon i menjali u evidenciji da bi se prilagodili oni da imaju iste aršine za evidenciju da mogu da učestvuju. Pa, ne možemo mi nikoga da nateramo da ubrza nešto. Ne vidim nikakav drugi razlog.
Znači, građani da znaju, hoćemo i kad stanemo iza njih da za to snosimo odgovornost, kad ste otišli kod privatnika, a ne da dođete u državu. Ne idete kod privatnika kad ste imali problem. Izuzetno je to osetljivo i nije stvar za koju može da se kaže – u redu, sad ćemo mi da uzmemo po azbučnom redu privatne klinike, pa ćemo u svakoj opštini da izaberemo po dve-tri da rade. Mislim da je to suština, da se napravi da postoji sigurnost, da se zna tačno ko šta može da radi i ko radi u tim klinikama, koji su njihovi kapaciteti. Ovo je dobra stvar, a ovo je greška, naravno, rekao sam radiće se u jednoj. Pa, ne može da se vodi neko da radi u deset klinika. U deset klinika po deset minuta da radi? To je suludo.

Moram prvo da vam kažem da praksa ove Vlade i ovog ministarstva je da rešava probleme, to radi i to će raditi.
Vezano za kliničke centre, da bi uložili novac u nešto, morate da imate projekat da bi se radio. Za Kragujevac nema projekta. Saglasni smo da treba da ima gradsku bolnicu Kragujevac. Postoje dve opcije koje se razmatraju - da li će to da bude nova zgrada ili će se iskoristiti kapaciteti koji se trenutno razmatraju, koji već postoje, a koji se trenutno ne koriste. Znači, to je sad samo dilema koja se gleda da bude.
Što se tiče Novog Sada, gotova je dokumentacija. Ući će se u proceduru. To je nešto što je urađeno. Ono što očekujem, to je da ovaj još jedan klinički centar, sem Niša, dobijemo dozvolu da se raspiše tender i onda je to procedura koja ide i koja će se izgraditi. To su stvari za koje su probijeni svi rokovi koji su potpisani od Evropske banke do sad. Sva ta četiri klinička centra su trebala da budu završena. Mi smo u situaciji da Klinički centar Kragujevac nema ni dokumentaciju, a da je Beograd dobio dokumentaciju pre 15 dana, Novi Sad isto pre par nedelja. To je suština i to je činjenica. To je urađeno u ovom mandatu. Jedini se Niš radi i treba da bude gotov do 2016. godine.

Ja samo želim da vas obavestim,  pošto je bilo nekih koji su rekli da Vlada neće rešiti pitanje solidarnog poreza za porodilje, da je Vlada na današnjoj sednici, koja je održana u 14.00 časova, donela odluku da se taj porez neće plaćati, izdala je nalog Ministarstvu finansija da sutra sedne sa udruženjima porodilja i da tu stvar reše. Hvala vam.