Zahvaljujem na vašem izlaganju.
Moram da vam kažem da smo mi već predvideli za 2015. godinu osnivanje zavoda za javno zdravlje i planirano je da se dogovorimo oko drugih aktivnosti. Naša ideja je da se vi malo aktivnije uključite, imaćete punu podršku države, ali da vidimo oko pronalaženja sredstava koja bi se uložila dole u zdravstvo. Mislim da tu ne bi trebalo da bude problema, da se ne oslonimo previše na budžet, na državu, koji znamo kakav je, a imamo dosta zainteresovanih koji bi baš hteli da ulože u to područje i onda samo da napravimo jedan sistem kako će to da funkcioniše, a ovo je već predviđeno za sledeću godinu da zaživi i da radi.

Pokušaću na što više stvari da vam odgovorim. Hteo sam samo da budem iskren prema toj deci koja upisuju fakultet, da im dam činjenice koje postoje, a koje oni nisu znali, a to je koliko ljudi čeka na posao u ovom momentu, a ja ne mogu da pričam ni za ranije, ni za kasnije koliko će čekati i treba da znaju koliko ljudi se upiše u jednoj godini na studije medicine.
Mislim da je osnovno da im kažemo kakva je trenutna situacija, da oni sami mogu da procene i da vide kakva je tu perspektiva, jer oni sa najvećim entuzijazmom upišu fakultet i muče se, dođu odakle dođu, završe ga, a onda dođu kod ministra i kažu - sve što je bilo do nas mi smo odradili. Žrtvovali smo se smatrali smo ako nas je država prepoznala, upisala na budžet, da smo mi svoj deo odradili, da smo mi potrebni državi i da nas čeka posao.
Iz tog razloga, a ovo što ste rekli da je to razdvojeno, da mi nemamo mnogo uticaja, sam apelovao na sve dekane medicinskih fakulteta, ako se sećate, da sednu, da naprave podatke, pa je bilo da ja hoću da ukinem da se upisuju ljudi na Medicinski fakultet. Jedino što sam ih molio, sedite, dogovorite se, vidite koje su činjenice, koji su to brojevi koji nama idu, da budemo iskreni prema toj deci. Ne želim da nastavnici, profesori ostaju bez posla, ali između toga da neko ima manji fond vežbi, predavanja i onoga da deca završe, pa da dođu da očekuju, a da ne možete ništa da im pružite, više sam da budemo iskreni prema toj deci koje se žrtvuju tih šest godina i prežive ovde šta prežive odvoje se od kuće, dođu roditelji tamo, da li imaju novca da im pošalju ili nemaju i slično, i onda gde će?
Pokušavaju da nostrifikuju, pa ambasador Norveške mi se redovno zahvaljuje. Vrhunski kadrovi, redovno me zove na ručak, ne znaju kako da se zahvale ljudi. Mi sve odradimo i školujemo ljude, spremimo ih oni preuzmu, prezadovoljni su. Pa, da li je to logika? Ako je to logika onda na vreme trebamo njima da kažemo – deco, to je vaša perspektiva. Iskoristite državu iškolujte se, učite Norveški, dobićete posao, dobićete odlične uslove, ne znam gde ćete raditi tamo na nekom pustom ostrvu ili gde, ali to vam je perspektiva. To je po meni ovo.
To je bio moj apel dekanima medicinskih fakulteta hajde da usaglasimo, hajde da budemo realni, da li je to ovaj broj ako imamo preko 2.500 lekara koji čekaju i te ćemo ljude da zaposlimo, jer imamo ove ljude koji odlaze u penziju, imamo ljude koji odlaze u inostranstvo, imamo starosnu granicu koja neminovno ide. Što se tiče Ministarstva finansija stvarno ne očekujem da neko može da kaže - znate nemamo sredstva da se lečimo. Mislim stvarno u to ne želim da verujem.
To je bio jedini razlog. Upisujemo preko 1.000 ljudi godišnje, a imamo 2.500 hiljade koji čekaju na posao. Da li krijemo nešto? Hajde da damo sve. Da li smo izašli sa listama čekanja? Izlazimo sa svim. Evo, sada sam rekao vama, svi ovi podaci, ne samo vama, svima da se dostavi koliko mi radimo u tim kliničkim studijama, šta ispitujemo? Ne znam, ne vidim razlog da se išta tu krije i da uporedimo sa svim zemljama. Nema nikakvih problema.
Što se tiče kadra, zalažem se što je krenulo i od urgentnog centra i sve, da bi se neko zaposlio mora da prođe neku komisiju da radi sa nekim. Apsolutno sam to i direktori i svi da idu na konkurs, ali recite mi jednu stvar, koliko u Nišu i bilo gde u Beogradu imate ljudi po koliko godina volontiraju? Po koliko godina volontiraju ljudi? I kada im kažete da ne mogu više da volontiraju, ne, oni dolaze i dalje. Recite, šta ćemo sa tim ljudima? Hajde, šta vi njima kažete u Nišu kada on dođe kod vas na klinici vi kažete - nema prostora, nema mesta; on kaže - nema veze ja hoću džabe da radim, ja hoću da radim, hoću da budem u struci i ostalo; a to je taj što se mučio i što se i dalje muči i koji očekuje da će biti prepoznat i da ga nećemo dalje maltretirati nego kada se ukaže prvo mesto da ćemo ga primiti, jer je prošao golgotu? Negativna selekcija, da ne pričamo kako je bilo, hajde da ne ulazimo, to svi znamo. Nemojmo sada se pravimo da ne znamo i slično.
Rezultati rada. Ne možete da imate nijedne rezultate rada bez IT. Ako vi nemate uvid, ja sada da vam kažem, ako mi do kraja 2015. godine ne uvedemo IT u informacioni sistem, u ceo zdravstveni sistem Srbije, od ovog posla nema ništa.
Ako vi ne možete da uđete i da vidite ko radi, šta radi, koliko radi, kakvi su njegovi rezultati, kolika je njegova potrošnja, šta se troši, gde se troši, da to bude krajnje transparentno, ne može ovaj sistem da uspe, evo ja vam sada odmah kažem. krajnji rok je 2015. godine. Znate li koliko je novca potrošeno za sve to? Koliko miliona, desetina miliona, da ne kažem stotina miliona za IT.
Kako je rađeno? Rađeno je tako što od pet komponenti, tri komponente se finansiraju, tri komponente se urade, ali bez ove dve ne mogu da e urade i svi su zadovoljni. Imamo opravdanje za te tri komponente, ove dve nisu ni pokrenute, a sredstava za njih nema. Sve je završeno ali sistema i rezultata nema.
Ne može da funkcioniše sistem ako vi ne znate gde, ko šta radi. Koji su rezultati, kako? Ručno? Da idete od bolnice do bolnice, od doma zdravlja do doma zdravlja? To je nemoguće.
Ovako, da razjasnimo što se tiče fonda. Nemojte ni da ga potcenjujete ni da ga precenjujete. Fond. Šta je fond? Servis u sistemu zdravstva, jedna servisna služba, prema tome to će da bude i ništa više. Ne dele oni pare iz njihovog džepa, to su pare građana Srbije. Šta fond? Kakav je fond bauk? Šta će od toga da uradi fond? Gde će? Može samo da radi kako funkcioniše zdravstveni sistem Srbije i država Srbija. Šta ćete da uradite? Stvari moraju da se stave na svoje mesto i da se zna gde je kome mesto. To je to.
Što se tiče „Galenike“, mislim da ta „Galenika“ može da radi vrhunski i mislim da je dobro što je „Galenika“ izašla na ovaj tender da je ponuđena za prodaju i siguran sam ako se iko pojavi da to kupi da će u vrlo kratkom roku napraviti od „Galenike“ vrhunske rezultate sa kojima ćemo moći da budemo ponosni, neće biti na teretu države.
„Torlak“. Stvarno, pregovarano je, nema nekih zadovoljavajućih ponuda, stiče se utisak u javnosti da se ne ulaže u njega da bi se jeftinije prodao i slično, to je utisak. Ja nisam da se „Torlak „ proda, evo odmah da vam kažem. Znači, ako je neko bio među pet u svetu sa manjinskim strateškim partnerom, odnosno sa nekim ko bi uložio novac da se povrati proizvodnja vakcine, „Torlak“ bi se vrlo brzo vratio u jednu ozbiljnu kompaniju. Ne znam da li među pet u svetu, ali to vam kažem, to je moje mišljenje, nisam da se „Torlak“ proda.
Fond. Fond će ići danas na Vladu. Zbog čega država? Država da bude garant da fond neće doći u situaciju da dođe da bude bez sredstava. Šta podrazumeva fond? Ono što ste rekli, ono što ne pokriva RFZO. Koliko je takvih ljudi što se javljaju vama i meni i bilo kome koji nisu prepoznati u sistemu, a sama reč kaže „retke bolesti“ i uključili smo se u fond, ide za retke bolesti, ali opet ćemo se vratiti ustav, vi ne smete da napravite onu diskriminaciju između dece i odraslih.
Mi na vreme kažemo – to će biti fond za decu od retkih bolesti i svega onoga što nas zdravstveni sistem ne može, nema kapaciteta da uradi, da dijagnostikuje i da leči.
Nećemo ići na to da odmah istog sekunda šaljemo ljude u inostranstvo. Zvaćemo ljude, stručnjake iz inostranstva da dođu ovde. To je mnogo jeftinije i mnogo je povoljnije. Deca ostaju kod svoje kuće sa svojim najbližima, nema troška puta, nema troška smeštaja, nema troška hrane, tu su, govore svoj jezik, prevodi im se, mnogo im je lakše nego da idu. Tek kada iscrpimo sve to, a imamo konsultaciju, danas je 21. vek, sa svim stranim stručnjacima da nam kažu šta misle, šta možemo da uradimo ovde, šta ćemo da uradimo kod njih i gde ćemo da uradimo.
Mora da se vrati poverenje. Ne možete više ove akcije. Nniko neće više dati za ove fondove kada se ovakve stvari dešavaju. U fondu mora da se zna svaki dinar koji je ušao, gde je svaki dinar potrošen, koliko košta lečenje gde se neko jadno dete našlo da mu se pomogne i svaki dan mora to da se ažurira.
Velika pomoć stiže od Fonda B92, odnosno Verana Matića, njihovo iskustvo. U tom fondu ste uključeni vi - zainteresovani ljudi, struka, organizacije, roditelji dece sa retkim bolestima, istaknute ličnosti. Nema razloga da se bilo šta krije.
Prema tome, jedino što mogu da vam kažem dok sam na ovom čelu, vi ćete morati da znati gde je svaki dinar potrošen iz Ministarstva zdravlja. Po meni, to je jedini osnov i za ovu korupciju i za ovo što pominjemo, da znate svaki dinar gde je potrošen, da dobijete odgovor na svako pitanje i sve da bude krajnje transparentno.
Ne možete da kažete – ovo valja, ovo ne valja, ovo ste mogli jeftinije, ovo ste mogli bolje, ovo sta mogli ovako, ali odmah ćete videti. Po meni, to je neki uslov da bi mi mogli da idemo dalje.
Što se tiče stranke i svega ovoga, mislim da su svi mogli da vide. Određeni su koordinatori, da struka vodi Fond. Mislim da ovde nemate nikog ni iz jedne stranke. Oni su ljudi koji su sada zaduženi svaki za svoju struku. Ovaj je za neurologiju, ovaj je za interno. Pitajte njih. Oni odgovaraju za celu Srbiju za svoju oblast. Zato su tu, a ne samo da bi se zvali, nego imaju odgovornost šta su uradili. Ne može jedan čovek sve.
Bez saradnje lekara, pacijenata i svih, ne može nama da bude bolje. To nema šanse. Ako ćemo mi da vodimo ratove jedni između drugih, pacijenti neće imati nikakve koristi. Ovo nije stvar za prepucavanje.
Da li smo poslednji? Jesmo i to je činjenica. Dođite, gospodine Arni, pomozite, evo izazov za vas. Evo, već je 10 dana u Beogradu. Ubeđujem ga, ovo je izazov za vas, pokažite da nešto može da se pomeri sa poslednjeg mesta. Eno ga, po ceo dan je u Fondu i u Institutu „Batut“ i na klinikama i u bolnicama, svuda. Evo, uverite se vi kako stoje stvari. Imate predloge? Dajte da radimo. Evo, pomerite vi ovo sa zadnjeg mesta. Pomozite da se pomeri sa zadnjeg mesta. Oni me ljudi gledaju i ne mogu da veruju. Nije to taj Arni što ga pominju. Čovek je već 10 dana u Beogradu. Recite šta još.
Odgovornost će biti moja. Ništa nije sporno, biću kriv za sve, ali svi ćemo morati da kažemo svojoj deci šta smo mi uradili, koji je naš rezultat, da objasnimo deci da smo mi pričali i da smo mi upućivali i da smo mi predlagali i da smo mi sve … Pitaće vas dete - dobro, a rezultat? Hvala.

Pošto se zalažem da rešavamo bitne stvari, ovde ste pomenuli izuzetno bitnu stvar, a to je angio sala i kardiohirurgija i „Zlatni sat“. Ja vas ovom prilikom samo molim za jednu stvar, a to je da, pošto ste i sami rekli da novac neće biti problem, nemojte da dođemo u drugi problem, da sledeće godine dobijete angio salu i da dobijete kardiohirurgiju, a da nemate kadrove i da stoji da se ne radi.
Već kasnite ako niste poslali ljude da se obuče za to, jer to neće imati nikakve svrhe. Kad nemate problem novca, a imate podršku ministarstva i prepoznajemo problem, iz ne znam kog razloga, jer jednostavno ne možemo da ispoštujemo jedan princip o kome smo govorili, o tom „Zlatnom satu“, budite ne toliko vizionar, ali krenite odmah, moj vam je savet, da osposobite ljude i za angio salu i kardiohirurgiju, jer ne vidim neki problem da se to ne desi iduće godine, ali vidim problem ako to sve stigne, a tu nema ko da radi, pa onda da izlazite da kažete dajte sada kadrove odavde, dajte nam da nam pomognu, dajte da rade jednom nedeljno, dvaput nedeljno.
Još jednu stvar vas molim, nabrojali ste dosta stvari. Budite realni, napravite te stvari šta možete u kojoj godini za narednih pet godina da se uradi. Ne može odjednom da se uradi. Ovo neka bude prioritet. Za zavod smo se dogovorili. Za sve ostale stvari rasporedite. Kažete da novac imate, da imate i investicije, imate sve. U Ministarstvu zdravlja nećete imati problem, niti opstrukciju, samo vrhunsku pomoć, ali vas još jednom molim, spremite kadrove na vreme. Hvala.

Ovo je odlična ideja da se ljudi, ako hoće, imaju mogućnosti da idu na specijalizaciju. Moram samo da vas obavestim o jednoj stvar, a to je da nemamo kapaciteta da u prvom momentu sve te ljude primimo. Znači, razgovarali smo sa fakultetima. U prvom momentu jedva ćemo imati za ovaj broj koji nam nedostaje za državne ustanove. To je dobar predlog, ali moramo da stvorimo uslove da imamo kapaciteta da te ljude, da prođu ono što je potrebno da prođu da bi postali… To je sasvim legitimno pravo da neko ko ima novac da se školuje i da radi, sam plati. To je po meni sasvim uredu. Imajte na umu da u ovom momentu, to smo i razmišljali i hteli da uradimo, nemamo kapaciteta na fakultetima, na katedrama, jer je bila velika navala i kvalitet znanja koji bi oni stekli ne bi bio dobar, a nije ni po propisima EU.
Nažalost, pitao bih vas šta bi uradili kada otac koji treba… On je imao želju da prenese svoje dete u avion. Ocu je pozlilo, onesvestio se. To je razlog jedini, tako da nije planirano, niti želja. Stajali smo otac, majka i on pored tog deteta. Ako ste videli, taj otac, pošto se onesvestio, nije mogao ni da otputuje sa svojim detetom, tako da ne bi rekao da je to marketing.

Skoncentrisaću se samo na suštinu, da ne ulazimo u neku polemiku.
Pitali ste da nema dodatnih sredstava za specijalizaciju. Moram da vas podsetim da ste pažljivo pročitali, videli bi iz kog razloga nema dodatnih sredstava, jer svaka zdravstvena ustanova ima svoj plan za narednu godinu gde se uvrste ta sredstva koja treba da idu za specijalizaciju. Znači, to je plan koji ide po preporuci Instituta „Batut“, gde procenjuje koliko treba i na osnovu toga se i odvajaju sredstva i njih u tom smislu ima, tako da se ne odvajaju neka nova dodatna sredstva.
Ne zapošljavaju se ljudi. Postoji proces koji ide, jer oni već redovno rade taj posao, i oni koji vrše specijalizaciju, profesori odnosno nastavnici i oni ljudi koji administrativno odrađuju da do toga dođe. Zamolio bih vas samo pročitajte, videćete da je detaljno objašnjeno iz kog razloga nema dodatnih sredstava.
Što se tiče Ministarstva finansija, preslušajte, videćete, sigurno nisam rekao – Ministarstvo finansija, odnosno ministar finansija. Nema veze sa tim.
Ponoviću još jednom da svi čuju, to je da sam ubeđen da kada imate argumentaciju i kada u jednoj državi vam fale lekari da leče ljude, da će za to biti razumevanja.
Ni jednog momenta nisam rekao da ministar finansija nema veze sa tim, preslušajte pa ćete videti, jer nisam ni mislio, tako da nisam ni mogao da kažem, idem na nešto ljudski što je da jednostavno kad imate argumentaciju, imate činjenicu, imate podatke da je to nešto što nam treba, imate broj ljudi koji odlazi u penziju, imate ljude koji iz nekog drugog razloga odlaze, tako da i ta sredstva su deo tog budžeta koja ostaju, tako da mislim da je to krajnje jednostavna, preslušaćete pa ćete videti.
Što se tiče fonda, mi možemo da imamo različito mišljenje o fondu i to je sasvim normalno, ali ja vam kažem i to je moje mišljenje, da je fond tu da sprovodi politiku Ministarstva zdravlja. Meni je drago da vi dajete toliku ulogu fondu i da hoćete da, ako ja vas dobro razumem, predstavite da je fond nešto nedodirljivo ili bilo šta. Isto vam kažem da ja to tako ne gledam niti mislim da to tako može, niti je to u redu.
Ponoviću što sam sa kolegom pričao, kada sam odgovarao na pitanje, da se u fondu nalaze sredstva svih nas, da to nisu njihova lična sredstva koja su oni doneli od kuće, gde će se shodno tome i raspolagati tim sredstvima, kakva je politika resornog ministarstva i Vlade Republike Srbije, ja toliko mogu da vam kažem o mojoj viziji i fonda i ministarstva i Vlade, jer to tako smatram i tako gledam i ujedno to je po meni nekako sled događaja, nešto što je normalno u konstalaciji sistema koji postoji. Mislim da su to bile najvažnije stvari. Hvala.

Nažalost, lepo piše koji su bili uslovi da bi neko dobio specijalizaciju. Ustanova je opredelila sredstva i dobila ih, ali ta ustanova nije imala lekare stalno zaposlene, a uslov da bi neko dobio specijalizaciju da bude stalno zaposlen, sledeći uslov je bio da ima dve godine one prakse kao klinički lekar. To su bili problemi i kada ste imali opredeljena sredstva i kada ste imali sredstva, niste mogli da ispunite uslove da dobijete specijalizaciju. Naravno da su na kraju vraćali sredstva, jer su to sredstva namenjena za to, ali sredstva su bila i sredstva imaju.

Samo par stvari da razjasnimo. Lekari moraju da se zapošljavaju iz razloga koje ste i sami naveli, odlaze jedni, drugi odlaze u penziju. Pri Vladi postoji komisija i to je sada samo put koji daje odobrene za zapošljavanje. Oni se zapošljavaju i zapošljavaće se kao što je i bilo. Imali smo u januaru, imali smo i sada 100 i nešto, mislim da je 115, to je jedna stvar i biće do kraja godine još zapošljavanja ljudi, jer sistem mora da funkcioniše.
Ovo što kažete da ćemo mi dati specijalizaciju i oni neće dobiti posao pa će otići, molim vas, pogledajte, ko dobije specijalizaciju od bilo koje klinike, od bilo koje bolnice koja mu to plati, a sada imate mogućnost i da niste stalno zaposleni, vi ste u obavezi da duplo od onoga koliko traje specijalizacija odradite u toj bolnici, klinici. Tako da, ne možete da dobijete specijalizaciju, u međuvremenu da dobijete posao i da odete u inostranstvo. To je jedna od mera gde hoćemo da naši lekari, potom i stručnjaci ostanu u Srbiji, a zapošljavanja ima i biće ga, samo što je sada nova procedura, jer nemoguće je da ljudi odlaze u penziju, a da vi ne zapošljavate. To je suština, da razjasnimo, da ljudi posle specijalizacije koju dobiju duplo ostaju da odrade u ustanovi.

Samo se vratite na činjenice, znači kojom odlukom komisije Vlade Republike Srbije zaposleni su lekari i biće zapošljavani.
Promenjena je procedura, ne možete bez te saglasnosti da ustanova kao ustanova zaposli nekoga, kazna je dva miliona dinara, ako se ne varam, pogledajte samo bolje, videće da je to to.