Poštovana predsednice, uvaženi poslanici, radi se o izuzetno ozbiljnom problemu koji smo već krenuli da rešavamo jer je krajnje neshvatljivo i za naše građane i za decu i za pacijente da je obezbeđen novac, da je država obezbedila novac, ali da mi sada zbog neke birokratije ne možemo da sprovedemo tu nabavku, odnosno ne možemo da kupimo to što je neophodno i da se ljudi dijagnostikuju i da se leče.
Vi ste naveli neke od primera koji traju godinu, godinu i po dana. Razmislite samo, odnosno zamislite koliko je dece, koliko je ljudi moglo već da bude dijagnostikovano, koliko izlečeno i koliko bi bile manje liste čekanja koje su svima nama problem.
Još jedna stvar nema logike. Nema logike da na te tendere mogu da se žale oni ljudi koji nikakve veze nemaju sa predmetom koji se nalazi u tom tenderu. Znači, oni mogu da se bave sasvim nekim desetim stvarima, mogu da se bave klima uređajima ili nečim drugim sličnim, nebitno čime se bave, ali mogu da ulože žalbu. Automatski kada oni ulože žalbu taj proces se odugovlači.
Sada smo mi u jednom ozbiljnom problemu. Znači, svi mi koji gledamo ovo i koji znamo, shvatamo da ova stvar nije kao sve druge, nabavka cveća, nabavka peska, nabavka bilo čega drugog što nije od izuzetne važnosti i vremenski i bilo kako za taj momenat, za naše građane, a posebno za bolesne.

Tako da, kada bi mi sada bilo šta uradili da se umešamo dok ne promenimo taj deo zakona, da se umešamo tamo i da kažemo – ne, prekidamo, ovi su dobili, ovi se ne žale više; mi bi imali polovinu svih nas koji se žale što smo se umešali. Moramo da promenimo zakon.

Samo da razjasnimo neke stvari. Ovde već krećemo sa stvarima koje nemaju dodirnih tačaka sa istinom. Mislim da vi to znate, ne znam zašto pričate ovo. Šta je poenta ove priče. Baš zbog građana Srbije da znaju.
Prvo, 85% njih, a to su zaposleni, penzioneri i zemljoradnici biće u upravnom odboru, to je jedna stvar i to je osnovna stvar.
Druga stvar, šta je cilj ovakvog upravnog odbora? Da se ispoštuje mišljenje stručne komisije. Fond ne možemo da vodimo mi ni ne znam ko, zato postoje stručne komisije koje daju predloge i zadatke koji treba da se urade, a ovo je samo jedan kontrolni mehanizam da se ispoštuje ona odluka koju donese stručna komisija.
Prema tome, to je jedini cilj. Siguran sam da vi to vrlo dobro znate i meni stvarno nije jasno. Do juče ste pričali jednu priču, danas pričate drugu priču, samo se odlučite koja priča vam odgovara i ništa drugo, ali zbog građana Srbije je bitno da se zna.
Stručne komisije koje su formirane od naših najboljih stručnjaka daju uputstva kako će se, šta će se raditi, koji su lekovi potrebni, koje su procedure potrebne, kako se radi i kako se troši, a ovo je samo mehanizam da iskontroliše i taj mehanizam smanjujemo sa 21 na sedam jer mislimo da sedam njih može efikasnije da iskontroliše i bolje nego što je moglo 21 kojima je istekao mandat i slično.

Ja se izvinjavam, ako možete da mi pojasnite. Kažete, sve to što ste naveli nije sprovođeno, je li tako? Imali ste u Fondu sve zastupljene. Znači, njih 21. Zašto oni nisu reagovali? Sada tražite da opet budu tu. Ko će da zastupa 800.000 nezaposlenih? Nema veze. Samo mi odgovorite na ovo, kažete – niste zadovoljni, a imali ste ono što sad vi predlažete. Recite, šta je problem?

Vi tražite da bude onako kao što je bilo do sada, a to nije imalo efekta. Znači, njih 21, svi zastupljeni, po zakonu su trebali da to kontrolišu i da se radi, i to nisu uradili. Sada kažemo okej, to nije bilo dobro, menjamo da funkcionišemo drugačije, po zakonu, a vi kažete – ne vratićemo opet ove što nisu funkcionisali da bi ispoštovali neku formu.
Druga stvar, razumeju ljudi nije sporno, što se tiče reforme, moram da vam kažem jednu stvar, mi smo u ozbiljnom problemu, ali ja nisam siguran da mi imamo previše vremena i da mi možemo da eksperimentišemo. Šta ja mislim? Pa da imamo jedno, drugo, treće, četvrto rešenje. Jedino za šta mi imamo vremena da uzmemo, da vidimo gde se pokazala neka dobra praksa sa sličnim brojem stanovnika, sa sličnim razvojem, sa sličnim novcem koji se ulaže. Ako budemo krenuli jedan, drugi, treći, četvrti model, međumodel, razgovaramo, pričamo, plašim se da toliko vremena nemamo. Možemo samo, po meni, da vidimo, jer ja sam siguran da toliko možemo da čekamo po ovome, jedan sistem, drugi, treći sistem, da improvizujemo, da mi smislimo nešto novo, da izmislimo toplu vodu ili slično. Mislim da ćemo morati da se ugledamo na neke sisteme koji su slični, a koji su imali rezultat.

Jel su do sad bili predstavnici invalida u Fondu i šta je bio problem da do sada regulišu, to što vi kažete da će sada regulisati?

Izvinjava se, ali opet vas nisam razumeo.
Prvo kažete da branite Fond, a onda iznesete sa čime sve niste zadovoljni u Fondu, pet stavki ste izneli, pa onda kažete da to treba da odlučuju ljudi koji su do sada sedeli u Upravnom odboru, pa onda kažete da to ide na saglasnost.
Samo mi objasnite šta je vaš konačan stav, za šta ste se odlučili, da li su ovi ljudi koji su sedeli u Upravnom odboru, njih 21 i zastupljeni svi koje vi tražite, da li su oni dobro radili, da li treba da rade i dalje? Da li podržavate Fond ili ga kritikujete? Samo mi to razjasnite, to ne razumem.

Ako možemo da razjasnimo konačno, a mislim da smo blizu. Da li ste vi za to da ostane po istom, ako sam vas dobro razumeo iz vašeg izlaganja? Da li ste vi za to da svi budu zastupljeni i da oni odlučuju, kao što su odlučivali do sada? Sada vas pitam kao kolegu. Jeste li vi za to da ovo ostane isto? Vi se zalažete da oni koji su bili do sada, da odlučuju i da to ostane tako? Vi ste zadovoljni kako se radilo i vi ste za to da to ostane tako?
Sve zamerke koje ste izneli na račun Fonda, šta s tim? Ko će to da ispravi? Molim vas, samo mi objasnite, da meni bude jasnije, da li ste za to da ovo ostane kao što je bilo, i pored svih vaših zamerki koje imate?

Prihvatamo amandman.

Prihvatamo amandman.

Poštovana predsednice, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva uređuje se zdravstvena dokumentacija, evidencija, vrste i sadržina zdravstvene dokumentacije i evidencije, način i postupak vođenja lica ovlašćena za vođenje zdravstvene dokumentacije i upisivanje podataka, rokovi za dostavljanje i obradu podataka, način raspolaganja podacima iz medicinske dokumentacije pacijenata koji se koriste za obradu podataka, obezbeđivanje kvaliteta zaštite čuvanja podataka, kao i druga pitanja od značaja za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencije.
Kada govorimo o zdravstvenoj dokumentaciji mislimo na izvorni ili reproduktivni dokument koji čini medicinska dokumentacija o pacijentu i osnovna dokumentacija o zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi i drugim pravnim licima. Zdravstvena dokumentacija može se voditi u pisanom ili elektronskom obliku.
Zakonom se utvrđuje da li se zdravstvena dokumentacija i evidencija u oblasti zdravstva vode na jedinstven način u zdravstvenim ustanovama, drugim oblicima zdravstvene službe, ustanovama socijalne zaštite, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, fakultetima zdravstvene struke koji obavljaju određene poslove zdravstvene delatnosti i drugim pravnim licima koja obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom, a to bi se zajednički nazvalo zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica, koja je zakon predvideo.
Navedena oblast bila je regulisana Zakonom o evidenciji u oblasti zdravstva 1998. godine za vreme bivše SRJ. Imajući u vidu činjenice da je u prethodnom periodu došlo do intenzivnog razvoja zdravstvenih i informaciono komunikacionih tehnologija, pojavila se potreba da se na jedinstven način uredi oblast zdravstvene dokumentacije, evidencije kako bi se na adekvatniji, racionalniji, način pratilo zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe stanovništva.
U tom smislu razlozi za donošenje novog zakona uslovljeni su potrebom uvođenja unapređenja sistema upisivanja, obrade, načina raspolaganja podacima, obezbeđivanje kvaliteta zaštite čuvanja podataka, kao i uspostavljanje osnova za integrisano funkcionisanje zdravstvenog informacionog sistema.
Stvaranjem preduslova da se zdravstvena dokumentacija, evidencija vodi na jedinstven način u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, i drugim pravnim licima koja obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom.
Uvođenjem informaciono komunikacionih tehnologija u praksu sprovođenja zdravstvene zaštite, racionalizuje se pristup zdravstvenoj zaštiti na taj način što sveobuhvatnosti informacija, koje će biti na raspolaganju zdravstvenim radnicima, utiče pozitivno na pacijente i njihov tok lečenja, unapređuje proces lečenja i omogućava se zdravstvenim radnicima i saradnicima veća posvećenost pacijentu, a to uslovljava i veći stepen zadovoljstva pacijenta pruženom uslugom.
Pored unapređenja kvaliteta rada zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, na ovaj način se ostvaruje i znatna ušteda finansijskih sredstava koja se u ovom momentu opredeljuju za vođenje zdravstvene dokumentacije, potrošni materijal, a samim tim omogućuje se preraspodela finansijskih sredstava u sistemu zdravstvene zaštite.
Uređenjem zdravstvene dokumentacije, evidencije kao jednom od prioriteta predviđenih planom razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije, potrebom usklađivanja ovog zakona sa ranije usvojenim zakonima, kojima je regulisana oblast zaštite podataka o ličnosti, pravima pacijenata, kao i propisima koje je uređena oblast elektronskog dokumenta. Nastojanjem Republike Srbije da usaglasi pravni sistem u oblasti zdravstva sa utvrđenim evropskim i međunarodnim standardima Evropska povelja o pravima deteta, Konvencija UN o pravima deteta, kao i sa usvojenim planskim dokumentima Vlade, Strategijom razvoja informatičkog društva u Republici Srbiji.
Prelaznim i završnim odredbama ovog zakona predviđeno je da zakon počinje sa primenom 1. januara 2016. godine, a da će Ministarstvo u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti sva podzakonska akta. Zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica, uskladiće svoja pravne akte, organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a najkasnije do 1. januara 2020. godine.
Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju. Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi racionalizacije i postizanja efikasnosti u radu upravnog i nadzornog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Sagledavanjem realnih okolnosti i na osnovu rezultata i efikasnosti rada upravnog i nadzornog odbora, kao i radi uštede sredstava Republičkog fonda došlo se do zaključka da je potrebno izvršiti racionalizaciju broja članova ovih tela.
Upravni odbor Republičkog fonda ima 21 člana, dok nadzorni odbor ima sedam članova, koji se sada smanjuju na sedam članova upravnog i pet članova nadzornog odbora.
Predloženim rešenjem zadržava se učešće najbrojnijih kategorija civilnog sektora, odnosno kategoriju osiguranika koji su najbrojniji i to zaposlenih, penzionera i zemljoradnika, a na način kako su zastupljeni u svim drugim organizacijama socijalnog osiguranja, kao u Fondu za PIO, Nacionalnoj službi za zapošljavanje i drugima.
Ciljevi koji se postižu – zastupljenost predstavnika Vlade, odnosno Ministarstva zdravlja kao mehanizma potrebnog za sprovođenje zdravstvene politike, kontrola namenskog opredeljivanja i raspolaganje sredstvima budžeta RS opredeljenim za obavezno zdravstveno osiguranje, imajući u vidu da se istim raspolaže kroz utvrđeno pravo osiguranika, odnosno donošenja akta od strane organa upravljanja.
Omogućava se brže i efikasnije donošenje propisa koji se nalaze u nadležnosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što će imati posledicu na ostvarivanje prava na obavezno zdravstveno osiguranje, kraće vreme za donošenje podzakonskih akata kojima se uređuju brojna pitanja koja se tiču sadržaja i obima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i postupka u ostvarivanju tih prava osiguranika.
Utiče se na operativniji rad organa upravljanja u smislu zakazivanja, održavanja sednica kao i donošenja odluka. Unapređenje rada, značajne odluke za funkcionisanje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u celini čiji kvalitet i efikasan rad obezbeđuju uslove da se svim osiguranim licima pod jednakim uslovima omogući ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu i drugih prava iz zdravstvenog osiguranja. Zahvaljujem na pažnji.

Prvo se zahvaljujem na diskusiji svima.
Želim da kažem da su ova dva zakona o kojima danas govorimo samo preduslov da bi mi mogli da uspostavimo jedan sistem i da krenemo iz ove situacije u kojoj se nalazi srpsko zdravstvo. Znači, još jednom ponavljam, samo preduslov da krenemo dalje.
Konkretno, za šta je ovo preduslov? Ovo je preduslov da u 2015. godini uradimo jedinstven informacioni sistem u zdravstvu Srbije. Jer, bez urađenog informacionog sistema mi ne možemo ni da imamo uvid, niti da znamo kako se radi, koliko se radi i kakvi su naši rezultati u zdravstvu.
Apsolutno podržavam da se ispita gde je završio sav novac koji je bio namenjen za zdravstvo. Ako vam kažem da po svim proračunima onaj novac koji je uložen za informacione sisteme do sada je bio dovoljan da mi budemo jedan od najopremljenijih sistema u Evropi, a činjenica je da mi ne da nismo opremljeni, nego tek se opremamo, a onda dođete i zateknete situaciju – šta da radite? Količina novca je potrošena da se nešto uradi, a toga nema. Šta je urađeno? Taj sistem je razbijen, različit je od bolnice do bolnice, od doma zdravlja do doma zdravlja, ambulante, a on ne funkcioniše. Znači, niti možete da krenete ispočetka, niti vam taj sistem služi ičemu sada, za onu pravu svrhu, za zdravstveni sistem Srbije da krene napred. Došli smo u situaciju da moramo, to je kao kad imate grane i sada morate da ih uvežete na jedno drvo, da ih stavite i da ih spojite sve da bi mi iskoristili maksimalno od onoga za šta su već potrošene pare i da minimalno uložimo sada da bi sve to uvezali i da to funkcioniše.
Šta nam znači da bi to moglo da funkcioniše? Znači nam sledeće. Evo, pominjete svi da izjednačimo i privatno zdravstveno. Pa, kako ćete da izjednačite nešto ako nemate pregled situacije, ako nemate sistem u kome znate šta se radi u privatnom sektoru? Podsetiću vas, pre par nedelja bio sam na sastanku sa privatnicima, ljudi su se apsolutno složili. Šta ćemo, čija će odgovornost da bude danas da uzmete da napravite ugovore sa privatnim klinikama bez dovoljno informacija? Kad ste poslali pacijenta tamo platili ste, desi se nešto i šta ćemo, kako ćemo? Kako da znamo koji su kapaciteti tih ordinacija? Kako da znamo s kojim kadrom raspolažu kada nemamo regulisano ko radi gde prepodne, ko radi gde poslepodne, ko radi vikendom i gde radi? Dajte da vidimo sa čime raspolažemo i na šta možemo da računamo.
Mislim stvarno da je ovo jedini način da na nekom pravnom temelju napravimo sistem, da imamo presek. Po ovom zakonu mi ćemo imati presek i u državnim i u privatnim ustanovama i videti sa čime raspolažemo i u jednom i u drugom sektoru, videti gde imamo manjka kapaciteta u državnom i gde možemo i šta je najbolje u privatnom sektoru da uspostavimo saradnju sa njima. Ali, slažete se da ne možemo to da uradimo ad hok – eto tako, čuli smo za neku ordinaciju, čuli smo za ovo. Pa, setite se šta je bilo sa veštačkom oplodnjom, sa privatnim klinikama. Rezultati najgori, u Evropi najgori, a cene najveće. Gde su nas priznali, u kom udruženju? Pa, je li to normalno? Do juče ste mi pričali da ne valja rad Fond, pa krenemo da menjamo sistem, a sada kažete da je dobar Fond. Dajte da se odlučimo samo da li je dobar ili je loš, nemam ništa protiv. Vi ste mi pričali juče da Fond ne valja, izuzeo se kontroli i svemu ovome.
Da bi uspostavili sistem, ovo je preduslov da možemo da uključimo i privatni sektor, da imamo pregled situacije i da napravimo informacioni sistem za Srbiju, jer to će ostati. Mi dalje ne možemo da idemo bez toga, jer ovo ne može da funkcioniše.
Mislim da će se istražiti sve gde je potrošen taj novac. Kada uspostavimo taj sistem, onda idemo da uspostavimo cene, koje postoje cene u državnom sektoru, u privatnom sektoru. Nema razloga da te cene budu različite.
Vezano za zapošljavanje. Zapošljavanja u zdravstvu će biti i biće ga već sledeće nedelje, za zdravstvene radnike, za lekare i za medicinsko osoblje, jer smo hteli da sagledamo šta je ono šta nam fali, da bi nam sistem funkcionisao. Pominjali ste – to će biti prepreka, ne možemo da zaposlimo ljude. Ne, sledeće nedelje ćemo ih zaposliti. Komisija Vlade koja postoji će odlučivati o našim zahtevima šta nam je neophodno od kadra da bi funkcionisali. Ovo nema veze sad sa dnevnopolitičkim stvarima. Sistem mora da funkcioniše, ljudi moraju da se leče.
Da su plate male, male su. Razgovarali smo sa sindikatima i razgovaramo. Ljudi razumeju da ima problem. U 90% slučajeva se slažemo i sindikati su saglasni, većina sindikata je saglasna i situacije u kojoj se mi nalazimo i poteza koje trebamo da radimo. Razumem situaciju u kojoj se nalazi država i budžet, ali ćemo biti prvi da kada se oporavimo, kada budemo u boljoj situaciji, da se prvima u zdravstvu povećaju plate i sve drugo što može, ali, dotle moramo da regulišemo ove stvari koje postoje - gde radimo, kada radimo, da li smo pre podne u državnoj, da li smo popodne u privatnoj. Šta ima država od toga?
Ljudi plaćaju jedno osiguranje, obavezno, a onda popodne plaćaju kod privatnika, a država to i ne vidi, ne prepoznaje. Pola ide ordinaciji, pola ide lekaru, nigde se ne vodi. I onda, da li su realne te plate. Imate 90% slučajeva, da ne kažem 90%, ne znam, koji rade samo za tu platu, koji nema mogućnosti da ode negde privatno da radi. Taj koji radi pre podne u državnoj, a popodne u privatnoj, on zauzima mesto, jer bi na njegovom mestu morali da prime nekog sa biroa.
Šta je sporno? Koja je dokazana vrednost u medicini? Šta je sporno da izađe na tržište i da radi privatno? Ne može da bude ulaganje državno, a korist njegova. Po podne radi ovamo, a ovamo gradi karijeru i sve ostalo. To su naše realnosti. To su realnosti, a ovo, još jednom ponavljam, je preduslov da bi mi krenuli sa mrtve tačke.
Još jedna stvar. Mi smo trenutno u fotofinišu za ocenjivanje za ovu godinu, da li ćemo biti poslednji? Radimo sve, jer bi to bio istorijski uspeh da mi za par meseci pomerimo, ne budemo na poslednjem mestu.
Zdravstvo nije stvar koja ima veze sa dnevnom politikom, jer ne može normalan čovek to tako da gleda. Valjda je svakom stalo da ovde ljudi imaju sigurnost. Šta ćemo mi da se svađamo, a šta je najveći strah kod ljudi? Pa, za zdravlje i da li će moći da mu se pruži pomoć. Da li mi takav primer treba da šaljemo odavde. Dajte da budemo konstruktivni, dajte da napredujemo, danas sam ja ovde, sutra je on, kakav je to problem. Mora da postoji sistem, morate da dođete na sistem i da ne razmišljate, samo da se unapređuje, a ne da se urušava. Hvala vam svima.

Evo ovako, znači, da ne bi bilo da nešto štitimo, da nešto krijemo, da ne želimo da objavljujemo imena, želim da vas obavestim da nakon ove sednice, tj. već sutra, sve ugovore i ono što postoji zvanično će biti predato nadležnim organima, jer ja nisam istražni organ, ja mogu da sumnjam kao što svi mi ovde sumnjamo gde je tih 12 miliona moglo da ode plus milion i 200 besplatnih. Znači, nije samo 12 u razlici u ceni, nego plus još milion i 200 koji idu besplatno. To je mnogo više od 12 miliona evra koji, svi se slažemo, za zemlju Srbiju su novac koji sanjamo.
Prema tome, želim da ispoštujem proceduru. Sutra dostavljam nadležnima ugovore, a na njima je da odluče o tome šta je i kako je. Lično ću vas obavestiti koji sam ja odgovor dobio, jer ja postavljam pitanje za to.
Što se tiče pitanja o podacima koji će biti u knjižici. Moram da vam kažem, tačno danas 31 godinu nismo menjali Zakon o evidencijama. To je prvi sledeći zakon sa kojim ćemo mi doći u Skupštinu. Ne možete ako ne promenite zakon da stavite sve ono što smo nabrojali, što je potrebno da stoji u toj knjižici. Moramo da promenimo, zakon je već pri kraju, sledeći je koji dolazi u Skupštinu. To je osnov da bi mi sve ovo imali u knjižici, a takođe elektronski recept i elektronski karton, jer ne želimo ovaj posao pet puta da radimo i da ga radimo, a da ne bude dovršen.
Ubeđen sam da će ove knjižice biti realizovane, iako se radi o sedam miliona knjižica, da će biti završene pre ovog perioda koji smo dali. Mi živimo u zemlji Srbiji i mi hoćemo da se menjamo, ali ne želim da dođem u situaciju da nešto obećam pa da to ne bude, više volim da mi to završimo ranije pa da obavestimo da smo završili nego da kažem – e, mi ćemo za godinu dana, podsećam radi se o sedam miliona ljudi, radi se o onome što ste rekli da kartice banka pošalje na kućnu adresu, te kartice, pitajte koliko koštaju, koliko ih građani plaćaju, te koje stignu na kućnu adresu, od banke ili od bilo koga. Imaju svoju cenu.
Znači, idemo na ovaj period iz razloga, jer smo sa 1.200.000 kartica išli na socijalno najugroženije, ali pošto imamo ljude za koje se slažemo da i 400 dinara, 800 dinara ozbiljan trošak u budžetu, da mogu da ljudi da isplaniraju taj trošak, jer vas podsećam ne u jednom ugovoru do sada nije stajalo da će te kartice platiti neko drugi, država, fond, bilo ko. Ni u jednom ugovoru, ni u jednom aneksu nije bilo reči da će bilo ko drugi platiti, a vi znate kada je napravljen ugovor.
Znači, ovim dajemo vreme našim porodicama, ugroženima da mogu da isplaniraju svoj budžet, a dajemo i nama vreme da nekim uštedama, odnosno racionalizacijom, neću da kažem uštedama, jer moramo da pričamo otvoreno. To što se pominje da smo smanjili nešto. Mi svi znamo ovde gde je išao taj novac. Da li ćemo mi to da kažemo ili nećemo to je nešto. Znači, to je bila razlika u realnoj ceni i u onoj ceni po kojoj se nešto prodavalo. To i vrapci na grani znaju.
Ubeđen sam da još ima prostora da dođemo na realne cene, a kad dođemo na realne cene sigurno će jedna od prioriteta biti, gde smo racionalizovali, ne uštedeli, da bude novac za još neke kategorije da se plate njima knjižice. Ali, više volim da to uradimo nego da pompezno najavljujemo, pa da od toga bude ili ne bude nešto. Znači, to je princip kojim se vodimo.

U redu, ali to je suština.

Rekao sam i prošli put, to će u saradnji sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, po utvrđenom kriterijumu, dobiti socijalno najugroženiji, po kriterijumima koji postoje. To je jedini način da to bude transparentno i da se uradi po protokolima koje mi trenutno imamo. Ne možemo da izmislimo nove, ne možemo sada ne znam šta da uradimo, ali po onima koje imamo, po tome ćemo se voditi i oni koji su zvanični.
Ne znam kojim vi podacima baratate, ali smo čuli činjenice da smo maltene 98%, projektima DILS-a i slično, mi napravili informacioni sistem u zdravstvu Srbije. Moram da vam kažem, po proračunima koji postoje potrošili smo toliko novca da smo mogli da uradimo taj sistem, ali ne znam kako možete da izgovorite ovde da mi imamo taj sistem? Mi da imamo taj sistem, mi bi bili Švajcarska. Da to postoji, što vi kažete građanima, da smo mi 98% iz projekta DILS-a uradili i da postoji taj sistem. Da ne kažem koliko fali kompjutera, da ne kažem da taj sistem nije uvezan, da ne kažem da taj sistem nije kompatibilan uopšte, da ne kažem da smo kupovali jedan sistem za infomedis, da jedan sistem bude put leka, da treći sistem bude informacioni i da smo za svaki sistem kupovali po kompjuter i sada imamo na stolu po tri kompjutera, jedan za infosistem, jedan za put leka i treći da imamo bazu podataka. Nijedan od njih nije umrežen i nije spojen.
Činjenica je da je potrošeno toliko novca da je to do sada trebalo da funkcioniše, i to ste u pravu. Mene interesuje jedna stvar. Zašto te 2010. godine niste se zalagali i rekli da budu knjižice besplatne, kada ste potpisivali ugovore, kada ste usvajali zakon? Tada je cena bila dosta skuplja i nije bilo milion i 200 kartica koje će ići za socijalno najugroženije. Šta se desilo, pa se danas toliko zalažete, a tada se niste zalagali? Hvala.