Znači, dobija više. Dobićete sve to.
Druga stvar, za razliku od vas, ja ne pravim razliku između VMA, Kliničkog centra ili neke druge bolnice. Meni su svi građani Srbije isti, da li su vojni osiguranici, da li su civilni itd. Uvek ću se truditi da taj sistem funkcioniše zajedno, da to bude jedan tim, jer jedino tako možemo da radimo, a neću da pravim rivalitet između njih i da oni budu jedna priča, a ovi druga priča. Znači, uvek ću pokušati da ih udružim, da dobijemo maksimalan rezultat. To je moj cilj.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Niste me razumeli.)
Razumeo sam vas ja dobro, ali ja vam kažem da ću uvek kombinovati jedne i druge, jer to je za mene isti sistem.

Ja mislim da ste me razumeli kada sam rekao – dok sam na ovom mestu, ja nikakvu razliku neću praviti između VMA i drugih vojnih ustanova ili civilnih, jer jednostavno, mislim da nemamo pravo na to. Dugo se nisu gradile bolnice. Imamo velike potrebe za bolnicama, tako da ne možemo da se odričemo ni jedne, da li jedna ili druga bolnica ima iskorišćenost kapaciteta veću ili manju. Ali, i situacija u kojoj se nalazimo, jedino što bi po meni bilo ispravno je da se svi naši resursi, da li su to civilni, da li su vojni, da se stave u službu naših građana i onih kojima je potrebna pomoć.
Verovatno ste i primetili, ja pokušavam na sve načine da udružim te resurse, ne samo da ne pravim razliku, nego i tako da ih motivišem da budu još bolji.
Što se tiče tih što vi kažete dugovanja i svega toga, svako tu ima neki svoj pogled, RFZO ima jedan pogled i u najskorije vreme ja ću ih spojiti, pa će oni ukrstiti te stavove. U svakom slučaju, ne sme da trpi sistem ni jedan ni drugi. To je nešto što mora da se reši.
Biću najsrećniji ako ja ne pravim, da niko drugi ne pravi tu razliku, nego da maksimalno iskoristimo sve kapacitete koji postoje i u jednom i u drugom sistemu i da ako negde jedan sistem može da uskoči više, drugi manje, periodično ili kako, da se tu ne pravi nikakva razlika. Bitno je da se pomogne ljudima, bitno je da dobiju na vreme terapiju i uslugu i dijagnostiku i sve što zahteva, jer sami znate, što se pre otkrije neka bolest ili se uradi dijagnoza na vreme, mnogo su bolje šanse, tako da mi nemamo tu nikakvo pravo da to razdvajamo. Hvala.

Ja samo ne  znam, ako možete da mi kažete gde ste to pročitali da je manji budžet i za Ministarstvo zdravlja i za Republički fond za zdravstveno osiguranje. Samo radi istine ako možete da proverite još jednom za Republički fond za dve milijarde je povećano, a za Ministarstvo zdravlja milijardu i 200 miliona.
Što se tiče otpuštanja više puta sam večeras rekao da će se primati lekari i medicinske sestre, znači medicinsko osoblje će se primati, a ovo se odnosi samo na nemedicinsko osoblje, jer smo objašnjavali da imamo 24% nemedicinskog, a da su standardi da bude 10%.
Mi nećemo imati problem. Imaćemo dovoljno lekara, evo reći ću vam jednu vest od danas, da jedna Austrija je danas izračunala da će im faliti 6.000 lekara.

To ako je vaša želja, ja nemam ništa sa tim, a da vam kažem kako stoje činjenice. Znači, ne otpuštaju se lekari, medicinske sestre. Postoje stomatolozi za koje vi znate iz 2006. godine koje ste vi otpustili, a koje mi sada samo isplaćujemo. Ali, odgovorno tvrdim neće se otpuštati lekari i medicinske sestre…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Godine 2006. mi nismo bili na vlasti.)

Oni se zapošljavaju i zapošljavaće se. Eto, samo radi istine. Možete da dođete ovde, imamo zvaničan budžet, evo dođite da pogledate.

Evo, tu je ministarka Udovički ako ja vidim dobro, ja nju nisam čuo, ali, evo, ona sama neka kaže nijednom, da je rekla da će se otpuštati lekari i sestre. Evo, sada je tu, pa će da kaže. Jel tako?
(Balša Božović, s mesta: I zdravstvo.)
Iz sektora zdravstva. Tako je. E, idemo, okej, ne, ne, rekli ste, samo polako, rekli ste da je ministarka Udovički rekla da će …
Šta da?
(Balša Božović, s mesta: Rekla je – zdravstvo i prosveta.)
Hajde da razjasnimo, hajdemo opet iz početka, u zdravstvu imate medicinsko osoblje lekara i sestre i imate nemedicinsko osoblje. Mi imamo problem sa nemedicinskim osoblje, ima 24% nemedicinskog osoblja. Normativi u EU onog gde mi želimo da budemo u svetu su 10%.
Otpustiće se ti ljudi kojih imamo u ozbiljnom višku, ako se slažete iz razloga da bi mogli da primimo više medicinskog osoblja lekara medicinskih sestara, jer smo došli u situaciju, moram da vas podsetim da smo nastavili onako kako je bilo, da nema zapošljavanja, da nema specijalizacija, da ima one dve godine da ne mogu da se daju specijalizacije, da nam preti da u bukvalno narednih par godina ostanemo bez specijalista.
Šta smo uradili? Moram opet da vas podsetim, oko hiljadu lekara smo primili, medicinske sestre smo primili, ovde smo promenili zakon, pa smo dozvolili da odmah posle fakulteta mogu da krenu sa specijalizacijom, jer nemamo vremena, specijalizacija traje prosečno pet godina, da bi dobili te specijaliste, jer ne možemo da ih dobijemo za jedan, za dva, tri dana, za dva, tri meseca.
Negde oko 2.000 specijalizacija smo do sada dali 1.000 lekara zaposlili preko 2.000 specijalizacija dali. To su činjenice. Znači, to su suve činjenice koje su u svakom momentu proverljive. Postavili ste, okej, jer se slažemo oko toga?
(Balša Božović, s mesta: Nisam pričao samo o tome, stavka za čišćenje.)
Sada o čistačicama, ne šta sada, stavka za čišćenje? Stavka za čišćenje je u svakoj bolnici, u svakoj zdravstvenoj ustanovi u toj, ne znam kako ste mislili da ima posebna stavka u budžetu ovde.
(Balša Božović, s mesta: Da li ste predvideli?)
Nema, nema nikakve veze, imamo višak u administraciji gospodine, višak u administraciji, ne znam na šta vi ciljate da nema onih koji će da čiste. Znači, nemamo taj problem imamo nagomilane ljude u administraciji, zapošljavali su administraciju bez ikakvog reda.
Ponavljam, 24% imamo nemedicinskih, a dovoljno je i potrebno da ih bude 10% da bi sistem bio efikasan. Hoćemo sistem da bude efikasan, hoćemo da nadoknadimo ono što je izgubljeno i ono što je izgubljeno do sada, hoćemo da nadoknadimo ono što su pare potrošene koje su došle iz EU, a nije ih video narod i nisu otišle tamo gde treba da se ljudi leče. Stotine i stotina miliona evra i pogrešna politika koja je vođena da se ne daju specijlizacije, da se ne da posao, to ispravljamo da možemo ovo, uključili smo i vojni sektor i sve uključujemo, udružujemo sve ono što imamo da bi ispravili ono što je naopako uređeno.
Pričam vam samo o činjenicama, nemojte molim vas, ulaziti da širite nešto. Nije zdravstvo za dnevno političke, posledice su mnogo velike. Mnogo velike, ne za nas, nego za one koji će ostati iza nas. Nemojte koristiti zdravstvo u te svrhe. Nije dobro ni za koga. Nema potrebe. Ne možemo mi da objasnimo građanima kakvo im je zdravstvo, znaju oni, idu svaki dan, pa će da vide da li im je bolje, gore ili kako je.

Samo da vas obavestim da smo već ušli u pripremu realizacije i da očekujemo da u 2016. to bude realizovano.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, samo ću da vas podsetim da je ovo jedna stvar koja nije po zakonu ni sadašnjem ni bilo kom drugom zakonu koji je bio do sada. Ovo je nešto što traje 60 godina i što smo svi gledali i stavljali sa strane ili pod tepih da se ne reši.
Kako god da gledamo, mi ne možemo da razdvojimo. Pomenut je primer hirurga ili bilo koga, ne možemo da razdvojimo njegov rad u operacionoj sali i to što su studenti ili lekari na specijalizaciji ili bilo ko drugi, koji moraju da budu u operacionoj sali da bi videli i da bi naučili nešto. Stvarno nema logike da te dve stvari razdvojimo i da kažemo – znate sada ste nastavnik, pola operacije ste nastavnik, a pola operacije ste hirurg. Stvarno mislim da nema nikakve potrebe.
Ono što smo ovim uradili to je da se ispoštuje zakon, ono što sam vam pričao, taj profesor se vodi na fakultetu, radi na klinici na kojoj nema radnu knjižicu, neko od njih je rukovodilac direktor klinike ili nešto drugo i sve to je bez radne knjižice tu. Ovde se nigde ne pominje da će nekome nešto biti smanjeno, povećano, niti bilo šta, samo stavljamo da to bude na jednom računu. Da to bude jedinstveno, da nemamo jednu zaradu ovde, jednu zaradu u Ministarstvu zdravlja, a drugu zaradu u Ministarstvu prosvete.
Opet sam rekao, ovo je bio predlog i ovo će biti prelazno rešenje. Za sva konačna rešenja smo krajnje otvoreni i za sve što se dogovorimo, za svaki dobar predlog koji će ovog da reguliše neće biti nikakvih problema. Ovde samo želimo da ispoštujemo zakon i da jednu stvar koja ne može da se razdvaja da je ne razdvajamo, a do sada je bila razdvojena. Znači ne postoji nikakav drugi ni razlog ni bilo šta. Nadam se da sam uspeo da vam objasnim šta je naš cilj i šta smo se trudili da uradimo.

Pokušaću najkraće i samo činjenicama.
Što se tiče zapošljavanja, prošli put sam vam rekao da je blizu hiljadu lekara zaposleno za manje od godinu i po dana. Nešto manje od dve hiljade specijalizacija je dato za manje od godinu i po dana. Znači, to su činjenice kada pričamo o zapošljavanju.
Šta mislite - zašto naši ljudi idu u Nemačku? Naveli ste primer Nemačka, da li je tako? Zato što isti ti lekari iz Nemačke idu tamo gde je bolja plata, pa onda Nemačka ostane bez lekara. Znači, to se dešava i u Nemačkoj, i u Hrvatskoj, i u Sloveniji i u svim zemljama, znači tranzicija. Nije samo problem kod nas. Znači, maksimalno je urađeno i dobili posao lekari, i dobili specijalizaciju, skraćen staž. Sad kad se vraćamo na staž, zašto je skraćen? Zato što na šestoj godini studija imate tu tzv. praksu i gde je procenjeno da dovoljno provedu vremena da ne treba posle staž da bude godinu dana.
Zašto je ostavljeno ovamo 12 meseci? Iz razloga što završavaju te fakultete, jer ti fakulteti nisu zdravstvene struke, nisu iz zdravstva. I onda je zdrava logika da njemu treba više od šest meseci, ako hoće da radi u zdravstvenoj struci, da mora da provede i da je to period koji je realan i koji je svuda u Evropi da bi se prilagodio, da bi upoznao sistem. Samo su to razlozi, ne postoji nijedan drugi, ni treći, niti bilo šta.
Kažete - niste za prelazna rešenja. Evo, ja odmah da vam kažem, ja sam bolje da krenemo nešto da rešavamo nego da ne rešavamo uopšte. Eto to je jedini razlog.

Prvo, dobro je da ste postavili ovo pitanje – odakle ćemo mi da imamo lekara, ali ste trebali da se informišete da imamo dve i po hiljade lekara na birou i 9.000 sestara i medicinskih tehničara. Znači, mi taj problem nemamo.
Mi imamo onaj problem koji je napravljen ranije i o kome smo pričali, da nije bilo specijalizacija, da se nisu davale, da se nisu zapošljavali ljudi i da je morao da bude obavezan staž. Zato smo došli u ovu situaciju. Mi dovoljno imamo lekara. Zato mi ne brinemo. Vi sigurno znate i zašto odlaze lekari iz Nemačke, iz Slovenije, iz Hrvatske, bilo gde. Naravno, idu tamo gde su bolji uslovi. To je normalno.
Ali, što sve ovo niste uradili ranije? Pa, mi ne bi došli u ovu situaciju.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Kako ja?)
Pa, ne, ja. Dobro, nema veze, niste vi.
Tako da, nemamo taj problem odakle ćemo imati lekare. To je jedna stvar.
Što se tiče istraživanja, mislim da istraživanja dovoljno govore, jedino ako se nešto promenilo u zadnjih par dana. Ja sam vam zato rekao – ako ima nešto da mi ne znamo, pa vi ga pre vremena isfinansirajte, da se vidi. Inače, to je svima poznato. Nije tema da pričamo kakva su istraživanja i šta kažu.

Ovo je stvar koju već skoro godinu dana, u stvari više od godinu dana, apelujem na sve farmaceutske kuće i ovom prilikom želim da kažem.
To je naša realnost, da imamo lekare koji ne stignu da kofere raspakuju, a već idu na sledeće putovanje i da imamo one koji ne mogu da stignu. To je krajnje ne transparentno, krajnje nefer se radi. Tačno je, zaobilaze se direktori. Ono što ja ovom prilikom hoću da kažem, farmaceutske kuće, njihovi predstavnici ne mogu u radno vreme, ono što sam ja insistirao i na Kliničkom centru, u radno vreme ne mogu da budu sa lekarima po njihovim sobama. To je radno vreme, to je ono kada oni moraju da pomažu pacijentima i da rade svoj posao. Šta će da rade oni sa farmaceutskim kućama posle radnog vremena, mi na to ne možemo da utičemo, ali u radno vreme ne mogu da budu.
Farmaceutske kuće mogu da se prijave direktoru ustanove i da im direktor ustanove organizuje, ali ne pojedinačno sa lekarima, nego da daju temu koju hoće da rade prezentaciju ili bilo šta, a da im direktor ustanove omogući što veći broj lekara, transparentno u sali koja odgovara, gde oni mogu da održe prezentaciju za sve, da tu budu svi, a ne da idu svaki dan od jednog do drugog lekara i da se dogovaraju gde će, šta će i kako će da rade.
I ono što se insistira, svaka farmaceutska kuća, insistiraćemo, a i bolnica, da ima na sajtu da se kaže gde je išao, ko je išao i ko je koliko platio. Jer, taj novac mnogo bolje može da se uloži. Za taj novac što su oni išli, ja ne kažem, ima sigurno 1% tih putovanja koji imaju svrhu, ali veliki broj je turistički. Za taj novac, mi smo mogli do sad tri puta da okrečimo sve zdravstvene ustanove. Ne zaboravite da jedno ozbiljno putovanje košta po više hiljada evra.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti ne menjaju se bitno rešenja iz postojećeg zakona već se unapređuje organizacije zdravstvene službe, odnosno unapređuje se kvalitet zdravstvene zaštite koja se pruža na teritoriji Republike Srbije.
Ovim Nacrtom zakona stvaraju se mogućnosti za dalje unapređenje rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse kao i drugih pravnih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost, a rešenja predložena u ovom Nacrtu zakona predstavljaju rezultat saradnje Ministarstva zdravlja, nadležnih komora zdravstvenih radnika i zajednice medicinskih fakulteta.
Predloženim zakonskim rešenjima predviđeno je da pripravnički staž za sve zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom traje šest meseci. Program osnovnih studija na fakultetima odgovarajuće struke usklađen je sa evropskim direktivama sadrže obaveznu praksu na završnoj godini osnovnih studija, odnosno studenti u tom periodu već obavljaju deo programa obaveznog pripravničkog staža. Do sada su pripravnički staž u trajanju od šest meseci obavljali samo doktori medicine čije su osnovne studije na medicinskom fakultetu trajale šest godina, a na osnovu programa nadležnog organa fakulteta dok se predloženim zakonskim rešenjem propisuje da pripravnički staž traje šest meseci i za doktore stomatologije, diplomirane farmaceute, medicinske biohemičare i medicinske sestre sa visokom stručnom spremom koje su završile fakultet zdravstvene struke.
Postojećim zakonskim rešenjem propisano je da zdravstveni radnik koji nije stekao uslov da obnavlja licencu, odnosno dozvolu za samostalni rad može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, u privatnoj praksi pod nadzorom zdravstvenog radnika koji je dobio, odnosno obnovio licencu kod nadležne komore.
Predloženim izmenama uređuje se postupak za dobijanje, obnavljanje i oduzimanje licence polaganjem licencnog ispita ukoliko zdravstveni radnik nije stekao potrebne bodove kroz programe kontinuirane edukacije. Ovim izmenama zakona ukinuta je mogućnost da zdravstveni radnik kome je trajno oduzeta licenca može obavljati određene poslove zdravstvene delatnosti pod nadzorom zdravstvenog radnika koji ima licencu. Ovako propisan rad pod nadzorom ne postoji u regulativi ni jedne od zemalja iz regiona. Polaganjem licencnog ispita, odnosno provera stručnog znanja je način koji se primenjuje u zemljama u regionu u slučajevima kada zdravstveni radnik ne stekne uslove za obnovu licence.
Predloženim zakonskim rešenjem omogućilo bi se zdravstvenom radniku da nakon polaganja redovnog licencnog ispita, a pre isteka važenja licence obnovi istu i tako dobije dozvolu za samostalan rad. Velikom broju zdravstvenih radnika ističe važenje licence do kraja ove 2015. godine, a s obzirom da veći broj zdravstvenih radnika nije prihvatio dovoljan broj bodova koji su potrebni da bi obnovili licence postoji potreba za hitnom izmenom Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Imajući u vidu da Ministarstvo zdravlja popisuje i propisuje i kontroliše uslove za rad apoteka kao i da vrši kontrolu rada apoteka potrebno je bilo da Ministarstvo zdravlja opštim aktom uredi šta sve može biti predmet prometa u apotekama.
U smislu ovog zakona precizira se pojam zdravstveni radnik tako što se i nastavnici i saradnici fakulteta zdravstvene struke koji izvode nastavu iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi u skladu sa propisima o visokom obrazovanju kao i nastavnici, odnosno saradnici fakulteta zdravstvene struke koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, a pružaju zdravstvenu uslugu u zdravstvenim ustanovama smatraju se zdravstvenim radnicima. Ova izmena nastala je kao posledica nedovoljne uređenosti ovog pitanja kao i načina plaćanja zdravstvenih usluga koje pružaju i raspolaganja sredstvima koje stiču fakulteti po tom osnovu.
Takođe, ovim članom je propisano da se sporazumom zaključenim između zdravstvenih ustanova iz plana mreže fakulteta zdravstvene struke i RFZO uređuju međusobna prava i obaveze u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga iz obaveza zdravstvenog osiguranja. Ostala rešenja predviđena ovim zakonom već postoje u zdravstvenom sistemu, odnosno samo su promenjeni subjekti koji su nosioci tih poslova. Predloženo rešenje u zakonu neće stvoriti dodatne troškove pacijentima, odnosno građanima kao ni privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima.
Predlažemo da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti donese po hitnom postupku kako bi se izbegle eventualne štete i posledice po funkcionisanje zdravstvene službe kao i celokupnog zdravstvenog sistema. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad i obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže zdravstvenih ustanova. Hvala vam.

Prvo, zahvaljujem što ste primetili da radimo stvari koje će jednim delom doprineti da postoji manje interesovanja za odlazak u inostranstvo i ovo je samo jedan deo toga, vezano i za staž, vezano i za licenciranje i za sve one stvari, da se od njih ne pravi problem ovde u Srbiji, tako da je to samo jedan deo.
Ovo pitanje koje ste vi postavili nema veze sa ovim zakonom i sa ovim o čemu danas pričamo, ali moram da vam kažem da mi to već rešavamo. Reći ću vam kako, već je u radnoj verziji nacionalni katalog i nacionalna kvalifikacija, čime će biti sve ovo regulisano i te škole prepoznate i priznate, jer po sadašnjim zakonima moraju ove stvari da se urade, da se uspostavi i katalog i nacionalna kvalifikacija, da bi to sve bilo u sistemu.
Druga stvar, da kažem, to samo ne zavisi od Ministarstva zdravlja, u to je uključeno Ministarstvo državne uprave i Ministarstvo prosvete, jel to ne može samo jedno ministarstvo da donese. Ali, ponavljam, to je već u radnoj verziji. Svi ti koje ste pomenuli da su pisali Ministarstvu, oni su apsolutno uključeni i komore, i udruženja u rešavanje tog problema i ne samo tog, nego svih problema koji mogu da doprinesu poboljšanju stanja u zdravstvu.

Hvala vam na dobronamernim savetima.
Samo hoću da vas obavestim da smo u najozbiljnijim razgovorima sa Ministarstvom finansija i stvarno se nadam da ćemo imati dovoljno novca za sve one potrebe koje su neophodne da ovaj sistem funkcioniše i da naši građani, da naši zaposleni u zdravstvu budu zadovoljni. Za sada mogu toliko da vam kažem. Hvala.

Krenuću od ovog poslednjeg.
Što se tiče mladih lekara, blizu 1.000 lekara smo primili u poslednjih godinu i po dana. Mladih lekara koji zaslužuju, koji su bili na konkursu, koji nisu po ne znam kakvim vezama, nego su javno, transparentno primljeni u Republici Srbiji. Tu se nećemo zaustaviti, biće primljeni i drugi, i ne samo oni, nego i medicinske sestre i medicinski tehničari, da ispravimo ono stanje u koje smo došli, koje smo zatekli. Vi najbolje znate u kakvoj smo situaciji bili i u kakvoj smo trenutno situaciji sa specijalistima i koliko oni imaju godina i da li ćemo uspeti da stignemo, jer ste sami rekli da specijalizacija minimum pet godina traje, a pet godina mora da prođe da bi vi imali. I kad završi tih pet godina, njemu treba i dodatno da bi stekao iskustvo i slično.
Znači, maksimalno se borimo i maksimalno radimo da ostvarimo sve. Ljudi to vide, ljudi to primećuju i želim da vas obavestim da se javljaju naši ljudi iz inostranstva da se raspitaju, vratili bi se. Ne možemo da im damo platu koju imaju tamo, ali za neke normalne uslove oni bi se ljudi vratili i već se i organizuju. Gledaćemo da organizujemo, da napravimo da im približimo to šta možemo posebno za te ljude koji su se dokazali i koji su prešli svoju egzistenciju, koji sada imaju neki drugi motiv, da budu ovde i da pomognu.
Vezano za kontrolu hrane, već par meseci pregovaramo sa Ministarstvom poljoprivrede. Ne bežimo od tog problema i naš predlog je, tj. predlog Ministarstva zdravlja je da to bude zajednička komisija i Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede. To je naš zvaničan stav i nadam se da će do toga doći.
Što se tiče organizacije skupova i bodova, u pravu ste jednu stvar, ali odgovornost je na onome ko to organizuje i koga prijavi da je dobio bodove. Pa, ne može niko od nas da ode tamo i kaže – znate, ovo me dajte bodove, ovome ne dajte, ovaj se pojavio samo na koktelu, ovaj se nije pojavio. Ja bih vas podsetio, na svakom tom kursu, predavanju, ili kako god, vi na početku dobijete test jedan. Organizator mora da preuzme odgovornost, da isprati kome je dao test, ko popunjava test, a kad se vraća test, ko vraća test. Na kraju treba da se to pregleda. Vi znate kako to ide, ko to odobrava, ko to organizuje i šta se tu radi.
Znači, samo treba ljudi da rade svoj posao i ništa više. Ako je neko već izdvojio vreme, ako je izdvojio novac za akreditaciju, za sve, onaj ko je to organizovao, ko je to naplatio i sve, on mora da snosi odgovornost za ovo i da kaže da li neko zaslužuje da dobije te bodove ili ne zaslužuje da dobije bodove, da li je ispunio ono što treba. Mislim da tu svi moramo da apelujemo na te ljude i gde god vidimo takav primer da pozovemo i da kažemo da se te stvari ne dešavaju, nego da ide onako kako je stvarno propisano.
Što se tiče specijalizacija, mi već ozbiljno radimo na promeni zakona uvođenjem i novih specijalizacija, a i promenom postojećih, ali radimo sa svim nadležnima, sa udruženjima, sa komorama i sa svima, tako da očekujem da samo dođe na red da se radi.
Što se tiče zdravstvenih radnika, vi to sigurno znate, svake godine dođe državni revizor i kaže – ljudi, ovo ne može. To traje, kako kažu, preko 30, a neki kažu da traje i 60 godina. Dragi ljudi, nešto traje 60 godina i svi su stavljali to pod tepih. Kad god se poteglo to pitanje, dođe državni revizor i kaže – ljudi, da li je normalno da radite na klinici, da ste i direktor klinike, a da nemate radnu knjižicu na toj klinici, niste radnik toga, nego se vodite na fakultetu? Ljudi, kako je to moguće? Znači, 60 godina niko nije hteo da uđe. Nemojte da mislite da može konačno rešenje odjednom da bude. Uključite sve, rektora, predsednika Akademije nauka, dekane fakulteta, poslanike sve, pa dajte da izađemo. Nemojte da ovo guramo pod tepih. Iz toga proizilazi milion stvari, ali nećemo to da izbacimo, jer kaže – stani, radili ste, napravili ste nešto. Pa, vi se bre ne vodite uopšte na klinici da radite, vi se vodite na fakultetu, a primate dve plate. Kako? Svi – nemojte to, pustite to, nemojte to da dirate. Evo, mi sad uzeli to da rešavamo.
Dakle, ovo je prelazno rešenje, dok ne napravimo konačno rešenje. Nismo mi previše pameti da ćemo mi sad da izmislimo neko najbolje rešenje, ali videćemo gde je najbolji model u Evropi. Idemo u EU, dajte da vidimo kako je to regulisano, dajte da bude transparentno. Ovo što smo sad uradili, hajde da uvežemo to. Ne možete da radite negde, a da se ne vodite da radite tu, a primate plate, a radna knjižica na drugom mestu. Nema nikakve logike. Sad moramo da imamo taj trojni ugovor. Onde gde radite, da vas RFZO prepozna i da ste na fakultetu. Ne vidim ništa sporno, sve će to da vam se obračuna i imaćete jednu jedinstvenu platu. Mislim da je to krajnje korektno. To svi treba da vide, svi treba da znaju. To treba da bude objavljeno svuda, ko koliku platu ima, šta radi, koliko radi.
Ono što želim da vas obavestim, a što će biti velika stvar, ja mislim da sutra potpisujemo ugovor konačno za IT za celu Srbiju. To je onaj tender koji je bio, koji je trebao da bude šest miliona evra, ali je završen za tri miliona evra. Konačno sutra potpisujemo, posle svih žalbi svih pametnih onih koji su pokušavali na sve načine da to spreče, što nam donosi za par meseci da imamo, ja se nadam do sredine sledeće godine, a već smo trebali da imamo da nije te birokratije, jedinstven sistem u Srbiji, da vi odavde možete da uđete i da vidite gde se šta radi u zdravstvu. Više od toga ne može. Izvolite, vidite koliko se troši, koliko se radi, šta imamo na stanju, šta nemamo na stanju, ko gde radi i ko je šta. Šta je bio problem i do sada? Znači, to su neke ozbiljne stvari.
Opet kažem, ovo nije definitivno rešenje, ovo je prelazno rešenje, da ne kršimo zakon. Šezdeset godina se krši zakon, ali pomozite svi da napravimo konačno rešenje. Dajte neke primere, ako znate gde se to pokazalo dobro i dobro funkcioniše. Znate šta nam je strategija? Da ne kršimo zakon, da imamo jedinstven obračun.
Sledeća stvar koju ste pomenuli je prekovremeni rad. Pomenuli ste primere cete, magnetne rezonance. Ne može da bude prekovremeni rad na cete i magnetne rezonance, jer tu imamo ljude koji čekaju. Znači, to ne može. Ali, podsetio bih vas jednu stvar, Republička stručna komisija ukinula je naplatu epiduralne anestezije, gde je bilo od bolnice do bolnice, ovaj hoće da naplati, ovaj neće, ovaj mora. E, ne naplaćuje se nigde, to je procedura koja mora da se radi, koju prepoznaje fond, koju vidi fond i koju plaća fond. Nema je ni u okruženju, nema je nigde, nema više. Ne da mi tražite – te ćemo da je povećamo, te ne možemo da dovedemo od kuće, radi nam samo njih dvoje, radi samo njih troje. Pa, to je do direktora klinike. Šta je bio problem da obučite ljude da rade? Jesu li toliko zauzeti? Nisu sigurno. Mislim da je to u suštini bilo ono što ste vi pitali. Hvala.