Samo jednu stvar zbog vas, da znate. Surogat majka, jajna ćelija, spermatozoid od drugih, ona je iznela trudnoću, DNK – njen. Ne može da uđe, da izađe iz, recimo, Velike Britanije ili bilo šta.

Mislim, svejedno što ste vi rekli, to je razlog zašto idemo sa ovim predlogom zakona. Znači, to je ono što hoćemo da se ne dešava, to o čemu ste vi pričali.
Morate da razdvojite dve stvari. Jedna stvar je krv i krvni derivat, posebno je to regulisano, a posebno je regulisano ono što se napravi i što se naprave lekovi. Znači, morate da znate, sa krvlju možete da zarazite njih četvoro, a sa ovim što je prerađeno možete mnogo više da zarazite. Znači, to su totalno razdvojene stvari.
Mi ovo donosimo, predlažemo, da bi upravo iskoristili da se ne baca ništa, da nigde ne propada i da imate u sistemu gde čega ima, da bi mogli da povlačite gde je potrebno. Ove druge cifre koje ste rekli, to je stvarno paušalno, nema nikakvog osnova. Jedino što se radi, a to nije centar za frakcionisanje, ne postoji, nego ono što se proizvodi albumini u Zavodu za transfuziju ovde u Beogradu, a naš cilj je da ovo uradimo da bi mogli mnogo više stvari da proizvedemo, da se ne dešava ovo o čemu ste vi pričali. To je svrha ovog zakona.

Izvinite, ali mi ne pada napamet da vas uvredim, niti vas, niti bolo koga.
Krajnje je jednostavno ako vas stvarno interesuje. Prvo što morate da uradite da bi tu inspekciju imali, morate da promenite sistematizaciju u Ministarstvu zdravlja, da bi promenili sistematizaciju u Ministarstvu zdravlja, mora zakon da prođe u Skupštini. Kada promenite sistematizaciju u Ministarstvu zdravlja, onda idete sa podzakonskim aktima. Ono što ja mogu da vam kažem, mi smo već to sve spremili i u podzakonskom aktu stoji da će to biti 18 mesta. Ne možete da dobijete dok se ne usvoji zakon. Kako da dobijete podzakonska akta ako nije usvojen zakon?

Zbog ozbiljnosti, pričaću samo činjenice.
Za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Institut za transfuziju krvi bio je vodeći u to vreme i proizvodio u tom periodu. Jedini ima deo mogućnosti za frankcionisanje krvne plazme i pravljenje albumina, jedini u Srbiji. Krv i krvna plazma su se koristili, odnosno koriste se i dan-danas, u terapijske svrhe.
Ali, ono što smo mi primetili, da se nedovoljno, količine koje se ne iskoriste za terapijske svrhe, iskoriste za pravljenje konkretno albumina, jedino mogu da prave albumine. Šta je naš cilj? Ti albumini koji se naprave kod nas su mnogo kvalitetniji i mnogo jeftiniji nego uvezeni albumini. Naš cilj je da se što više pravi domaćih albumina, jer je to i bolje i jeftinije za nas.
Jedan od razloga zašto idemo sa ovim predlogom zakona, mi nismo mogli da uđemo u trag gde, ko, koliko, kada ovoliko imate, 60, 70 centara, gde i koliko ima krvi, gde i koliko plazme ostane i to nismo mogli maksimalno da iskoristimo da bi radili ovo. Ovim idemo na jedinstveni informacioni sistem da znamo gde ima, da možemo da isplaniramo, da možemo da uzmemo da radimo i da to unapredimo i da hoćemo. DŽaba bi bilo i da smo uložili u Zavod za transfuziju, kada vi ne dobijate materijal da radite, a ovo je preduslov da dobijete da se to slije tu, da u svakom momentu imate pregled gde koliko imate i šta možete da iskoristite da se to radi.
Što se tiče farmaceutske industrije, prvi se zalažem za domaću industriju, nemamo tu dilemu, to se videlo iz dosadašnjeg rada.
Prelazimo na Torlak, mislim da smo ovo razjasnili zašto i kako. Torlak kada sam došao na mesto ministra je jednom nogom već bio prodat. Sprečili smo prodaju Torlaka, ostao je tu, počeo je da pravi vakcine, počeo je da pravi vakcine za grip i obnovio je jedan deo proizvodnje koji je hteo da radi. Najvažnija stvar je da nije prodat, nije dat, jer je trebao da se proda i da se uništi. Kako je, zašto je, koliko je uništavan pre svega toga da bi se jeftinije prodao, to je svima jasno, da ne ulazimo sada u to, to nije tema.
Uradili analizu za Torlak, napravili plan i program, potrebno je 40 miliona evra ili dolara, ne znam tačno, da Torlak bude među prvih pet u svetu. Znači, ne možete da uložite dok ne napravite analizu, dok ne napravite koji su njegovi potencijali. Uradili konačno to, ići ćemo u tom pravcu dok smo tu, Torlak se sigurno neće prodati i štitiću ga apsolutno, jer hoću da napravimo da imamo naše vakcine. Otvaraju nam se tržišta, da ne pričam sada gde ćemo sve moći da izvozimo i da to ostane i za nas.
Druga stvar, imamo vakcine koje moramo trenutno da uvozimo, koje ne pravimo, apsolutno prolaze sve ono što je neophodno. Vakcinišem svoje dete, nisam stvarno neko ko će da da svom detetu, to je ista vakcina, radi se provera sva moguća koja postoji u današnjim savremenim uslovima.
Šta je cilj? Cilj je da ojačamo našu farmaceutsku industriju. Iz kog razloga? Mislim da mi treba ovde da razmislimo o jednoj stvari, da pogledamo šta se dešava u regionu sa zdravstvenim sistemima. Zdravstveni sistemi u regionu su u prilično teškom stanju, da ne kažem u lošem stanju. Mi dajemo naše stručnjake odavde, daću vam konkretno tri, četiri primera. U Crnoj Gori nema ko da radi operacije srca, naši idu odavde i rade operacije srca. Naši neurohirurzi takođe operišu u Crnoj Gori, operišu i u Republici Srpskoj i u Bosni. Makedonija ima problem, dolaze kod nas ovde na edukaciju kadra.
Znači, sve su to stvari o kojima moramo da razmišljamo, da se ne desi to našem sistemu, jer nama ako se desi, teško ćemo naći nekog ko će nam pomoći. Prema tome, naša strategija je i sa ovih juče preko 2.000 ljudi koje hoćemo da primimo u zdravstvo, da naš sistem ostane apsolutno stabilan, da možemo da pomognemo i drugima, jednostavno, takvi smo, kome je potrebna pomoć, a da ne pričam o pacijentima, najtežim pacijentima iz regiona koji završe kod nas.
Imamo takav sistem kakav imamo, retko gde ćete naći takav sistem da toliko pokriva sa tom količinom novca, 250, 260 evra, koliko dajemo po glavi stanovnika, naši pacijenti dobijaju više nego oni što daju po hiljadu i više evra po glavi stanovnika, a da im to podrazumeva samo obavezno osiguranje, a za sve ostalo moraju da doplate.
Mnogo je bitno zbog naših ljudi da znaju te činjenice, jer dok nešto ne izgubimo mi ne znamo šta smo imali. Lepa je, popularna je priča da treba sve da bude besplatno, treba sve da bude ovako, može se ovako. Ali, obezbediti sve to, svi su svesni koliko je skupo zdravstvo, napraviti da taj sistem funkcioniše, to nije ni malo lako. Ponavljam, pogledajte šta se dešava u regionu. To su činjenice.
Ono što mogu da kažem, mi ni u jednom momentu niti ćemo Zavod za transfuziju krvi, ovaj zakon ide da bi ojačali zavode i da bi pravili ovde što više svih tih derivata koji su nama potrebni. Evo, rekao sam i za Torlak šta smo uradili. Znači, malo više radimo, a manje pričamo. Rekao sam šta smo sprečili i šta smo napravili. Tako da, jedino što nam je bitno jeste šta će osetiti pacijenti, šta će reći i šta ćemo ostaviti iza nas. Sve drugo je manje bitno.
Svima je cilj da uruše ovo sve, jer kad negde u nekom sistemu urušite zdravstvo srušili ste taj sistem, nema tu dileme. Mnogi to pokušavaju. mnogi to žele, ali borićemo se, pa šta bude.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, ja ću vas ukratko obavestiti o Protokolu eliminacije nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, koji je prvi Protokol proizašao iz Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO koji je naša zemlja ratifikovala 2006. godine i time prihvatila obavezu da uvede mere za smanjenje ponude i tražnje za duvanskim proizvodima u skladu sa odredbama Konvencije i svim protokolima, smernicama i vodičima koji iz nje proističu.
Nezakonita trgovina duvanskim proizvodima je ozbiljna pretnja javnom zdravlju na globalnom nivou, jer doprinosi da se održi ili čak poveća zastupljenost i upotreba duvanskih proizvoda u populaciji, čime se umnožavaju i pojačavaju zdravstvene posledice upotrebe duvana.
Nezakonita trgovina duvanskim proizvodima opstruira poreske mere i mere cene i kontrole duvana i uzrokuje značajan gubitak redovnih poreskih prihoda u svim državama, dok sa druge strane omogućava ostvarivanje finansijske dobiti ilegalnim trgovcima.
Zbog svega toga, zahteva delotvorni i sveobuhvatni odgovor kako na nacionalnom, tako i na nivou međunarodne zajednice.
Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima sačinjen je kao poseban međunarodni sporazum kojim se uspostavljaju pravila za suzbijanje nezakonite trgovine duvanskim proizvodima na globalnom nivou i to primarno kroz kontrolu lanca snabdevanja duvanskim proizvodima i jačanja međunarodne saradnje.
Protokol obavezuje zemlje potpisnice na uspostavljanje sistema licenciranja i vođenja evidencija o svim aktivnostima koje se smatraju zakonitim u prometu duvanskim proizvodima, kao i na osnivanje nadležnog organa za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence. Protokol poziva na intenzivniju međunarodnu saradnju kroz razmenu informacija, uzajamnu pravnu pomoć, zajedničko sprovođenje istraga i gonjenja krivičnih dela, kao i kroz sprovođenje mera koje obezbeđuju izručenje počionioca krivičnih dela.
Protokol takođe obavezuje zemlje potpisnice, uspostavljanje globalnog sistema praćenja, porekla i kretanja duvanskog proizvoda kroz lanac snabdevanja od trenutka proizvodnje do krajnjeg potrošača. Ova mera je Protokolom prepoznata kao suštinska za suzbijanje nezakonite trgovine i trgovine falsifikovanim duvanskim proizvodima, potpisana i novom Direktivom EU o duvanskim proizvodima 40/214, koja je stupila na snagu u maju 2016. godine.
Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima stupiće na snagu 90 dana nakon što ga ratifikuje ili potvrdi 40 zemalja potpisnica. Trenutno ga je ratifikovalo 25, uključujući i EU kao celinu, dok je u većem broju zemalja ratifikacija u toku. Zakonom o potvrđivanju Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima potvrđuje se posvećenost Republike Srbije ciljevima Svetske zdravstvene organizacije UN. Zahvaljujem.

Samo da vam odgovorim na ovo što ste rekli.
Konkretno, vezano za Niš, u poslednje dve godine 300 medicinskih radnika je zaposleno, od toga preko 100 lekara. Ukupno u Srbiji za manje od dve godine 3.200 zdravstvenih radnika smo zaposlili, od toga 1.400 lekara. U Nišu, juče je raspisan konkurs za 50 sestara, od toga 25 na neodređeno vreme i 25 na određeno vreme.
Klinički centar Niš projekat je iz 2006. godine, kao i ostali klinički centri. Do 2012. godine, kada smo došli, mogu svi da se sete, nigde apsolutno, ništa nije bilo urađeno. To je jedina istina, a novac, deo tog novca je bio potrošen. Taj novac je potrošen bez ikakvog opravdanje, jer su svi rokovi probijeni koji su bili u ugovoru sa Evropskom bankom, a koji je već do 2012. godine trebao ne da bude završen, nego da se već rekonstruiše. Znači, to je istina.
Zatekli smo 2012. godine mesto, gde je trebao da se gradi Klinički centar Niš, u jednom jezeru, u jednoj bari. Našli smo tu dokumentaciju, ispravili dokumentaciju i Klinički centar Niš, kao što ste mogli da vidite, u martu, aprilu će biti useljen. Vlada je odvojila novac. Preko dve milijarde i 200 miliona dinara za najsavremeniju opremu u njemu.
Dobro je pitanje, što ste rekli, da li vodimo računa o kadrovima? Prvo, vodimo njih iz tog razloga što ste rekli, jer ne možete da imate specijalistu za manje od pet godina, a ovo su činjenice ljudi koji su zaposleni u Nišu.
Podsetiću vas, u Nišu za kardio-hirurgiju, koju smo 2012. godine zatekli, zarasla u korov zgrada, danas kardio-hirurgija radi preko 300 operacija godišnje i skida listu čekanja, ko ne želi da čeka u Beogradu, odlazi u Niš i može da se operiše bez čekanja. Znači, to su činjenice, to je istina gde smo osposobili kadar, gde smo nabavili opremu, gde smo nabavili materijal i gde se sve to radi. Znači, to je ono što postoji.
Klinički centar Niš dobio je novu magnetnu rezonancu. Klinički centar Niš je dobio dva akceleratora, dva aparata za zračenje gde se očekuje da u narednih par meseci nema liste čekanja za zračenje i smanjena je lista za magnetnu rezonancu. To su činjenice za Niš.

Baš mi je drago da ste pomenuli lekare i to je ona stvar, da vas podsetim, koju smo zatekli zabranom specijalizacija. Zatekli smo situaciju da imamo 40% lekara specijalista preko 55 godina starosti. Da bi jednog specijalistu imali, minimum je potrebno pet godina.
Ja ću vam reći samo šta smo mi uradili do sada, egzaktne podatke. Zaposlili smo 3.200 zdravstvenih radnika, od toga preko 1.400 lekara, dali preko 4.000 specijalizacija. Sve je išlo najtransparentnije na konkurs. Znači, šta mi sada radimo? Radimo sve da zaposlimo ljude, da ne dođemo u situaciju da ostanemo bez specijalista jer kako je išlo mi bi bukvalno ostali bez specijalista jer kada odu ljudi u penziju treba vam određeno vreme, odnosno minimum pet godina, da ih dobijete, da se oni iškoluju.
Mi sada primamo ljude, dajemo specijalizacije da ne dođemo u tu situaciju, kada imate plan negde da nekoga tek možete da primite kada neko ode u penziju ili negde. Mi smo sada u ovom budžetu predvideli 2.500 ljudi van toga da primimo, da bi sprečili, u slučaju odlaska u penziju ili neko da ode, da promeni posao, ode u inostranstvo ili bilo gde, da ostanemo bez tih specijalista. Znači, to su nam konkretni brojevi.
Ono što smo obećali, biće i više od onoga što smo rekli u zadnjih dva meseca, preko 500 zdravstvenih radnika, odnosno do januara meseca ćemo zaposliti preko 500 zdravstvenih radnika. Znači, ne razmišljamo od danas do sutra, razmišljamo u narednih pet do 10 godina da Srbija bude na sigurnom putu, da ima dovoljno zdravstvenih radnika, dovoljno specijalista lekara, da mogu da izvrše zadatak koji je potreban.

Ja ću vam odgovoriti samo na par pitanja što ste rekli. Što se tiče HPV vakcine, mislim da vam je poznato da smo mi ove godine krenuli sa HPV vakcinom. Druga stvar, imate i u Skupštini koja je prihvatila da bude promoter svega toga i da smo to sve uvrstili u budžet i da će to ići od iduće godine komplet za celu Srbiju.
Druga stvar što se tiče budžetskog Fonda za lečenje bolesti za decu koja ne mogu da se leče u Srbiji, do sada je utrošeno 271.267.624 dinara. Četrdeset-petoro je poslato u inostranstvo, lečeno i izlečeno. Dakle, 84 uzorka razne krvi ili nekog drugog materijala su poslata i uspostavljena je dijagnoza. Plaćeno je stranim stručnjacima da dođu i ovde da tretiraju i da operišu devetoro naše dece u Srbiji.
Imamo apsolutno dovoljno sredstava u tom fondu, trenutno više od 100 miliona. Vezano za taj fond, tu apsolutno nikakvih problema nema, a podsetiću vas da smo mi napravili taj fond i da taj fond funkcioniše otkada je formirana ova Vlada. Znači, to su činjenice koje koriste i taj fond će nastaviti dalje da radi i još više. Eto, to je istina.

Prvi put čujem od vas, ali sa ovim fondom igre na sreću, niti bilo šta, nema nikakve veze i ne pune se. Ovaj fond je najvećim delom bio popunjen iz budžeta. Drago mi je da ste saglasni sa ovim fondom. Ovaj fond je ono što je išlo kroz sve te akcije, SMS poruke i koncerti i ostalo. Ovo je dobra prilika da kažemo svima, dosta akcija sam video koje su se sprovele, a da uopšte nisu pokušale da dođu do ovog fonda. Ovom prilikom apelujem na sve ljude, oni svi znaju da ovaj fond postoji, ali ne može fond nekome da pomogne ako neko ne zatraži pomoć. Eto, to je činjenica. Video sam par akcija, ali nije bilo umesno. Znači, fond postoji, ali ne može da pomogne nekom ko to ne želi. Fond ima dovoljno novca, za ovaj fond neće biti nikakvih problema, ali morate da se obratite fondu da bi vam fond pomogao. Ovo su brojevi vezani za novac koji sam vam rekao, koji se potrošio i koji ima tu i o svima onima kojima taj fond pomaže i kojima će pomoći.
Što se tiče HPV vakcine, vi ste tu u pravu, to je jedno izuzetno osetljivo pitanje. Zato smo mi oprezno ušli sa njim kroz te pilot projekte, da ljudi vide. Jednostavno, imaćemo ovde u Skupštini raspravu, pa ćemo na osnovu toga i raspoloženja svih onih, već su zakazana ta javna slušanja i rasprave, mislim da je već sledeće nedelje, dođite, svako ima pravo da kaže svoje mišljenje. Ne želimo nikome ništa da namećemo, a posebno u tim oblastima gde imamo različita mišljenja.
Ali, još jednom apelujem, iskoristite ovaj fond, on postoji i nema nikakve potrebe ni za SMS-om, ni za dobrotvornim koncertima, ovaj fond može da pomogne svima kojima je pomoć neophodna.

Zahvaljujem.

Vi znate da smo mi zbog velikog broja onih koji su bili zainteresovani za vantelesnu oplodnju potpisali ugovore sa privatnim klinikama i da u ovom momentu nemamo nikoga na listi čekanja da ima bilo kakav problem da čeka da ide, baš iz tog razloga da ne bi ulazili u taj period posle 40. godine za sve one koji ispunjavaju uslove i koji su se odlučili da idu na vantelesnu oplodnju, da je to sad u najkraćem mogućem roku. Maltene sve privatne klinike koje su ispunjavale uslove potpisale su ugovor sa Fondom i mogu da idu na to.

Druga stvar, znate da jedan deo lokalnih samouprava finansira već treći pokušaj vantelesne oplodnje i nije nikakav problem da se sa tim nastavi ili da se sa 40. pređe na 42. godinu. Ono što mi radimo, to je upravo analiza koliko bi bilo zainteresovanih, kakva je zainteresovanost. Jer, Svetska zdravstvena organizacija, sami znate, ima neke svoje kriterijume koje podržava. To su do 40. godine, da je optimalno, da je to u redu.

Slažemo se da se menjaju vremena, da se menja sve. Radimo tu analizu i vrlo brzo ćemo izaći sa konkretnim, mislim već do kraja godine, sa konkretnim stavovima vezanim za to. Naravno da ćemo gledati na sve načine, ako budemo u mogućnosti, da to uradimo.

Vratiću se i na vaše prvo pitanje. Danas su bili dani Javnog instituta za zdravlje „Batut“ i insistirao sam na tome da ta ustanova mora u najkraćem roku da se uključi. U Srbiji već neki period nismo zadovoljni natalitetom. Želimo da to popravimo, da se svi uključimo kao cela Vlada, više ministarstava. Apsolutnu podršku imamo premijera i hoćemo to da iskoristimo, a mislimo i da građani to shvataju i žele da učestvuju u tome.

Pravimo strategiju da izađemo sa njom i da sve te stvari koje se zaključe da moraju, da trebaju da se urade, da ih sprovedemo i da dobijemo mnogo bolje rezultate.

Gospodine Markoviću, mogu da vas obavestim, juče smo imali razgovore sa MMF i sa Svetskom bankom, izneli smo taj problem. Naišli smo na razumevanje zbog situacije koja se dešava, ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi, migracija lekara i medicinskog osoblja. Ono što smo se dogovorili, što je bio plan, u redu je da postoje te kvote koliko može da bude lekara, međutim, mislim da ćemo mi u budućnosti ići na drugo, da ćemo primati više, apsolutno više lekara i zapošljavati ih. Iz kog razloga?

Iz razloga što mi na birou nemamo nijednog specijalistu i kada neko ode iz bilo kog razloga u penziju, ili u inostranstvo, ili u privatnu praksu, ili pređe u farmaceutsku industriju, mi u tom momentu ne možemo da zaposlimo nekog drugog, jer ih nema. Jednostavno specijalista, posebno nekih specijalista za koje svi znamo, anesteziologa, radiologa, pedijatara, neurologa, a da bi imali jednog specijalistu, potrebno je minimum četiri, pet ili šest godina da prođe osnovnu specijalizaciju, a da ne pričam da se završava subspecijalizacija i drugo iskustvo koje treba da stekne. Da ne bi došli u tu situaciju, jer imamo dosta specijalista koji imaju preko 55 godina starosti, neminovno će ljudi odlaziti u penziju, i ovog roka koji nam treba, primaćemo lekare, prepoznaćemo ih, dobijaće plate, ali ono sa čim moramo da raščistimo jeste da u jednom, recimo, dvorištu imamo administraciju, nemedicinske radnike i doma zdravlja i bolnice koji rade isti posao, apsolutno isti posao.

Mislimo da za tim nemamo potrebe, da je jedna administracija dovoljna da obavi sav taj posao, a na račun toga ćemo primiti zdravstvene radnike van tih kvota, tako da mislim da će vrlo brzo to biti rešeno i prepoznato, da će dobijati platu i davati specijalizacije i nadoknaditi ono što nisu davane godinama specijalizacije, što se ljudi nisu zapošljavali. Naglašavam, radićemo to transparentno, kroz konkurse i kroz sve ono što predviđa zakon.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovim zakonom uređuje se zaštita stanovništva od zaraznih bolesti i posebna zdravstvena pitanja, određuju se zarazne bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je od opšteg interesa za našu državu, sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera, način njihovog sprovođenja i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje, vršenje nadzora nad izvršenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.
Imajući u vidu da je od donošenja ovog zakona prošlo više od deset godina i u ovom periodu došlo do razvoja zdravstvene zaštite, kao i potreba za sprovođenjem i usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa evropskim propisima, odnosno Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom, drugim međunarodnim aktima i preporukama Svetske zdravstvene organizacije i EU, pristupilo se izradi novog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Značaj donošenja zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, prvenstveno je što se njime obezbeđuje visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi, sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti, kao i njihovo odstranjivanje i iskorenjivanje.
Donošenjem ovog zakona sveobuhvatno će se urediti odgovarajući aspekti uslova u pogledu zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, koji će sprovoditi planiranjem, organizovanjem i primenom propisanih mera, kontrolom sprovođenja tih mera i obezbeđenjem materijalnih i drugih sredstava za njihovo sprovođenje. Sprovođenje mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti propisanih ovim zakonom i obezbeđivanjem sredstava za njihovo sprovođenje, imaju prioritet u sprovođenju ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite.
Zadatak je Republike Srbije da preko svojih nadležnih organa to pravo što je moguće organizovanije, efikasnije sprovodi, a sve to u cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.
U sadašnjem trenutku, oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti uređeno je na određen način kroz 12 zakona. Zakonom o zaštiti stanovništava od zaraznih bolesti uređuje se zaštita stanovništava od zaraznih bolesti na način sveobuhvatnog definisanja mera za zaštitu stanovništava od zaraznih bolesti, sprovođenja epidemioloških nadzora…

Predloženim zakonskim rešenjem povećava se stepen zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje, rano otkrivanje i suzbijanje je od opšteg interesa za Republiku Srbiju.
Takođe, ovim zakonom su propisane, odnosno usklađene sa propisima EU, pored već postojećih mera i sledeće mere: rano otkrivanje izvora, rezervoara i puteva prenošenja zarazne bolesti, informisanje zdravstvenih radnika i stanovništva i dr. Na posebnu preporuku Evropske komisije utvrđen je novi termin „definicija slučaja“. Zarazne bolesti definisane su određenim kriterijumima i date po kategorijama i povezane sa posebnim zdravstvenim pitanjem koje se odnosi na sprovođenje epidemiološkog nadzora i mere koje se primenjuju za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti.
Precizno su urađene mere i opšte mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, kao i obaveza nadležnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalnih samouprava, pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica da organizuju i sprovode mere za zaštitu od zaraznih bolesti.
U pogledu imunizacije urađena je odredba o obaveznoj imunizaciji, preporučena u slučaju epidemije zaraznih bolesti, obavezna vanredna imunizacija u pogledu uslova transporta i čuvanja do upotrebe, vakcine i seruma, primenjuje se princip hladnog lanca, a nadzor sprovodi nadležni organ sanitarne inspekcije. Imunizacija je obavezna za: lica određenog uzrasta, protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, malih boginja, rubeola, zauška, virusnog hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom, influencija tipa B i oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonijom, lica izložena određenim zaraznim bolestima hepatitisom B, hepatitisom A, trbušnom tifusu, besnilu, tetanusu, lica koja u toku svog rada mogu biti izložena navedenim zaraznim bolestima, lica u posebnom riziku od bolesti hepatitisom B, gripa, meningelnih bolesti, oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonije i homofilusom influencija B, varičele, infekcije izazvane respiratornim, sinicijalnim visurima, imunodeficijenti i okogeni pacijenti.
Lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama protiv određenih zaraznih bolesti odnose se na lica na odeljenjima sa povećanim rizikom hirurške grane i sl. Putnike u međunarodnom saobraćaju, protiv žute groznice i drugih zaraznih bolesti po zahtevu zemalja u koje se putuje. Za boravak dece u predškolskim ustanovama, kao i u ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja neophodna je obavezna imunizacija, osim u slučaju postojanja medicinske kontraindikacije koju utvrđuje doktor medicine odgovarajuće specijalnosti ili stručni tim za kontraindikacije.
Preporučena imunizacija je imunizacija koju doktor medicine ili specijalista odgovarajuće grane medicine preporučuje, u skladu sa programom imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, za: lica određenog uzrasta protiv varičele, HPV infekcije, hepatitisa A i B, gripa, oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonijom i drugih u skladu sa zakonom.
Po kliničkim idikacijama protiv hepatitisa A i B, gripa i oboljenja izazvanih streptokokom-pneumonijom i drugih u skladu sa zakonom. Putnike u međunarodnom saobraćaju protiv trbušnog tifusa, hepatitisa A i B, gripa, dečije paralize i drugih u skladu sa zakonom. Takođe, ovim zakonom biće jasno utvrđene odgovarajuće mere, prava i obaveze odgovornosti subjekata u sprovođenju, suzbijanju, iskorenjivanju zaraznih bolesti.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, a sredstva za sprovođenje ovog zakona za 2017. godinu planiraće se u skladu sa budžetskim aktivnostima Republike Srbije.
Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđeno je donošenje niza podzakonskih akata koji će ministar nadležan za poslove zdravlja na osnovu ovlašćenja ovog zakona doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona i primenjivaće se za propise donete na osnovu trenutnog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ako nisu u suprotnosti sa zakonom. Nacrt zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti planiran je planom rada Ministarstva zdravlja, za drugi kvartal 2016. godine planom rada Vlade za 2016. godinu.
Zakon o javnom zdravlju uređuje se u oblasti delovanja javnog zdravlja nadležnosti planiranja sprovođenja aktivnosti očuvanjem i unapređenjem zdravlja stanovništva kao i način finansiranja. Cilj ovog zakona je ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za očuvanje i unapređivanje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti društva. Oblast javnog zdravlja u Republici Srbiji je regulisana posebnim zakonom i direktno je uređena nizom drugih propisa počev od Ustava kao najvišeg zakonodavnog pravnog preko drugih zakona i odgovarajućih podzakonskih akata.
Zakon o javnom zdravlju donet je 3. septembra 2009. godine, od 9. septembra 2009. godine, kada je zakon stupio na snagu dogodile su se značajne izmene i usvojeni su novi javno-zdravstveni dokumenti u Evropi i svetu koje bi trebalo da sledi Republika Srbija, tako da je donošenje novog zakona o javnom zdravlju najbolji način za sveobuhvatno uređivanje i rešavanje ovih značajnih društvenih pitanja.
U navedenom kontekstu razmatrane su mogućnosti za izmene i dopune važećeg Zakona o javnom zdravlju, međutim, obim izmena i novina u radnoj verziji zakona koji se predlaže čini neracionalnim za održavanje teksta postojećeg zakona. Broj postojećih zakonskih akata ne govore o njihovoj primeni u praksi, naprotiv, zbog brojnosti propisa i preklapanja nadležnosti, zapažaju se problemi u njihovoj efikasnoj primeni. Dosadašnji Zakon o javnom zdravlju nije predvideo da se javno zdravlje sprovodi u svim politikama. Neophodno je donošenje ovog zakona o javnom zdravlju radi usklađivanja sa deset prepoznatih ključnih oblasti delovanja javnog zdravlja u skladu sa preporukama regionalne Kancelarije svetske zdravstvene organizacije za Evropu.
Ključne oblasti delovanja javnog zdravlja obuhvataju nadzor nad zdravstvenim blagostanjem populacije, praćenje i odgovor na opasnost po zdravlje i vanredne situacije, zaštita zdravlja uključujući bezbednost životne i radne sredine, hrane i drugo, promocija zdravlja uključujući aktivnosti usmerene na društvene odrednice zdravlja i nejednakosti u zdravlju, prevencija, sprečavanje i suzbijanje bolesti uključujući rano otkrivanje, obezbeđivanje dobrog upravljanja za zdravlje i blagostanje, obezbeđivanje dovoljno kompetentnih javno-zdravstvenih kadrova, obezbeđivanje održive organizacione strukture i finansiranje, zastupanje, komunikacija, društvena mobilizacija za zdravlje i unapređenje javno-zdravstvenih istraživanja za politiku i praksu zasnovanu na informacijama.
Analizirajući važeći registar propisa u Republici Srbiji, ustanovljeno je da postoji više od 170 propisa koji se direktno ili indirektno odnose na javno zdravlje, zakon, uredbe, odredbe, pravilnici, naredbe, uputstva.
Dosadašnji Zakon o javnom zdravlju bio je zasnovan na tadašnjim znanjima, iskustvima u ovoj oblasti, a propisi u vezi javnog zdravlja se mogu naći u zakonodavnim oblastima izvan sistema javnog zdravlja.
Donošenjem novog zakona o javnom zdravlju u pravnom sistemu Republike Srbije rešiće se gore navedeni problem brojnih regulativa koji se odnosi na javno zdravlje, a sadržan u posebnim propisima u različitim oblastima izvan sistema zdravstvene zaštite, kao i usklađivanje sa ključnim oblastima delovanja javnog zdravlja.
Javno zdravlje će se prepoznati kao prioritetna delatnost i obeštećenje sa primenom novih pristupa. Ovim zakonom izričito će se utvrditi obaveza nosioca i svih učesnika u obavljanju delatnosti javnog zdravlja. Pored navedenog uočeno je da postoje broje teškoće koje ukazuju na nedostatke i slabosti u funkcionisanju, posebno u uslovima da se aktuelni sistem zdravstvene zaštite sačuva sa rastućim zdravstvenim problemima, povezanim za životnom sredinom, stilovima života, populacije, problemom siromaštva i problemom osetljivih, posebno ugroženih ekonomski socijalno nedovoljno uključenih grupa stanovništva. Instituti, zavodi za javno zdravlje treba da imaju inspektorski pristup u rešavanju problema zajednice, a osnovni koncept javnog zdravlja treba da se temelji na široj saradnji različitih društvenih i privrednih subjekata.
Cilj donošenja ovog zakona je ostvarivanje javnog interesa sa stvaranjem uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti u društvu. Takođe treba da se postigne primena pristupa zdravlja u svim politikama EU i Svetske zdravstvene organizacije, kao i osnaživanje jedinica lokalnih samouprava za sprovođenje aktivnosti iz oblasti delovanja javnog zdravlja.
Pored toga, donošenjem novog zakona biće omogućeno ostvarivanje sledećih ciljeva predviđenih Strategijom javnog zdravlja Republike Srbije – praćenje ovulacija, analiza zdravstvenih potreba, očuvanje zajednice, praćenje i kontrola zaraznih i nezaraznih bolesti, povreda, promocija i podrška zdravim stilovima života, promocija razvoju i podrška javnoj zdravstvenoj politici, razvoju i edukaciju ljudskih resursa u oblasti javnog zdravlja, postavljanje i razvoj partnerstva u rešavanju javno-zdravstvenih problema, promocija razvoj, podrška i pokretanje akcija koje obezbeđuju zdravu radnu životnu sredinu, promocija, razvoj i podrška zdravlja u svim životnim dobima, promocija, razvoj i podrška akcija za unapređenje zdravstvenog stanja kod svih grupa stanovništva, podrška razvoja pristupačne i kvalitetne zdravstvene zaštite.
Zato je donošenje novog zakona najbolji način za rešavanje gore navedenih problema, kao i činjenica da su oblasti javnog zdravlja uređene propisima koji su u sprovođenju i nadležnostima više ministarstava.
Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku su značajne izmene koje su se dogodile, od donošenja važećeg Zakona o zdravlju i usvajani novi jednozdravstveni dokumenti u Evropi i svetu koje RS kao kandidat za članstvo u EU ima obavezu da ugradi u zakonsku regulativu koja bi trebalo da sledi što hitnije i treba primeniti cilj očuvanja i unapređenja javnog zdravlja.
Uređivanje oblasti javnog zdravlja na osnovu uređivanja načela javnog zdravlja u oblasti delovanja javnog zdravlja, društvena briga za javno zdravlje, Nacionalni savet za javno zdravlje, uslovi i obaveze za delovanje u oblasti javnog zdravlja i drugo predstavlja predmet zakonske regulative, te se stoga oblast može urediti isključivo na ovaj način.
Napominjemo da će donošenje novog zakona uticati na rad Saveta za zdravlje u jedinicama lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o pravima pacijenta. Naime, tim zakonom je propisano da jedinica lokalne samouprave je u obavezi da formira savet zdravlje i da Ministarstvo zdravlja donese godišnji izveštaj o radu i preduzetim merama za zaštitu prava pacijenta. Ovim zakonom se takođe propisuje obaveza da svaka jedinica lokalne samouprave formira savet za zdravlje koji će pored obaveza iz Zakona o pravu pacijenta, obavljati i određene poslove iz oblasti delovanja javnog zdravlja.
Takođe predložena rešenja će uticati na osnivanje Nacionalnog saveta za javno zdravlje, kao i na osnaživanje Instituta zavoda za javno zdravlje kao nosioca aktivnosti u oblasti javnog zdravlja. Nisu uočeni novi troškovi, samo bolja organizacija i preraspodela budžeta jedinica lokalne samouprave u smislu podrške za unapređenje zdravlja, prihvatanje odgovornosti za zdravstvene ustanove i ostale učesnike u javnom zdravlju na svojoj teritoriji.
Smatramo da pozitivni efekti zakona apsolutno opravdavaju eventualne troškove koje bi lokalne samouprave imale samo u smislu preraspodeljivanja sredstava iz postojećeg budžeta i preusmeravanja na aktivna javna zdravlja.
U skladu sa članom 41. Poslovnika Vlade Republike Srbije na predlog Ministarstva zdravlja Odbor za javne službe Vlade dana 4.12.2015. godine doneo je zaključak o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom zdravlju. Tom prilikom utvrđen je program javne rasprave i rok od 4. do 24. decembra 2015. godine u kom se ona treba sprovesti i da je nosilac sprovođenja javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom zdravlju Ministarstvo zdravlja.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o javnom zdravlju sprovedena je u utvrđenom roku za predstavnike državnih organa, organizacija javnih službi i komora zdravstvenih radnika, komore zdravstvenih ustanova, udruženja pacijenata, kao i svih zainteresovanih subjekata, pravnih i fizičkih lica koji učestvuju u ostvarivanju zdravstvene zaštite, a po pozivu i za predstavnike Zaštitnika građana, Poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Javnost je imala prilike da doprinosi putem posebno otvorenog naloga za elektronsku poštu, a tekst Nacrta zakona postavljen je na sajtu Ministarstvu zdravlja i na portalu E uprave.
Predlog nacrta ovog zakona o javnom zdravlju sveobuhvatno je prethodno prodiskutovan prvo na dve stručne rasprave, a zatim u okviru četiri posebno organizovane javne rasprave. U javnoj raspravi je učestvovalo ukupno više od 550 stručnjaka i pojedinaca zainteresovane javnosti i institucija i udruženja građana, UNICEF. Svetska zdravstvena organizacija imala je priliku da iskaže i dostavi u pisanoj formi primedbe, predloge i sugestije.
Pored registrovanih, usmeni broj pristiglih pisanih primedbi, predloga i sugestija u periodu trajanja rasprave bio je 13 i sve su bile dragocene i razmotrene. Pojedine sugestije i primedbe su bile odlične, ali i suviše specifične i nisu mogle da budu integrisane u tekst Nacrta zakona. Uzete su u obzir i biće integrisane u predviđena podzakonska akta nakon usvajanja zakona.
Od stupanja na snagu ovog zakona neophodno je doneti odgovarajuće propisane podzakonske akte kojima se definišu bliži uslovi u oblasti javnog zdravlja. Pravilnik o sprovođenju javnog zdravlja i oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva, pravilnik o sprovođenju javnog zdravlja u oblasti radne okoline i zdravlja radno aktivnog stanovništva, pravilnik o delovanju u oblasti javnog zdravlja.
Tokom primene ovog zakona sprovodiće se sve aktivnosti koje su propisane ovim zakonom i posebna pažnja biće posvećena uspostavljanju baze podataka koji su neophodni za sprovođenje ovog zakona. Zahvaljuje.

Zahvaljujem.
Mi smo taj amandman prihvatili da se vodi, da može samo sa jednom ordinacijom da zaključi ugovor.
Druga stvar, želim da …

Zahvaljujem.
Želim samo da razjasnim kojom smo logikom išli. Išli smo logikom, do sada je trebalo da imate saglasnost od direktora ustanove da bi vi radili kod nekoga. Mnogo je primedbi bilo na to. Iz kog razloga?
Imali ste kolega sa kolegom nije u dobrim odnosima, direktor sa nekim od kolega nije dobro, želi direktor da radi u toj ordinaciji, ne želi da ode neko drugi, znači tu smo napravili krajnje demokratski da svako može da izabere, da mu ne zavisi od direktora, znači zavisi od njegove sposobnosti i od onoga da li ga ta ordinacija hoće ili neće i ne može da ga spreči ni jedan direktor niti bilo šta drugo, to je razlog.
A ovo što smo rekli da donese, to je samo da podignemo svest, jednostavno da se zna i da oni imaju uvida da su taj ugovor, da imaju tu pripadnost za gde su doneli ugovor, gde će da budu, da ne mogu da idu na treće i na peto mesto, to je jedini razlog.
Tražimo ovo rešenje, vidim da su se svi saglasili, jer imamo zakonske probleme da nađemo da se na jedan račun uplaćuje. Znači, sada imamo problem sa finansijama i još nekim zakonima.
Ne možete da imate dva izvora, pa da ih pretvarate u jedan, ali ćemo, nadam se da zajednički svi možemo da nađemo to i da to bude krajnje transparentno kao što su ove stvari, i ugovor, i da se donese i da nezavisno od trenutnog rukovodioca koji je tu, koji iz nekog razloga može da vam smeta ako želi neka ordinacija da vi idete u nju. Znače, krajnje smo oslobodili svih tih pritisaka da budu. Hvala.