Gospodine Markoviću, prvo želim da iskoristim priliku, ono što ste vi uradili, a to je da se još jednom zahvalim svim radnicima u zdravstvu i medicinskim sestrama i lekarima i tehničarima i spremačima i servirkama i čistačicama i vozače ako sam preskočio, znači svima onima koji u ova teška vremena su sigurno, možda toga sada nismo svesni, heroji ovog doba, i to će tek vreme pokazati.
Posebno čestitam onima koji su juče dobili nagrade na predlog predsednika i želim da kažem da se ova borba nastavlja i da će biti još sigurno zaslužnih, onih koji će dobiti nagrade i predsednik je rekao da se neće završiti na svemu ovome, jer mi ne znamo dokle će ovo da traje.
Pažljivo sam vas slušao, mislim da svi možemo da dođemo do jednog zaključka iz svega onoga što ste vi rekli, iz svega ono što slušamo danima, mesecima, da ne postoji nijedno mišljenje, nijedna stvar, nijedan stav, niti jedna odluka oko koje bismo se svi složili. Znači, to teoretske šanse nema. Uvek ćemo imati određen broj ljudi koji misli drugačije i misli da je to trebalo ili ovako ili onako, ali ne onako kako smo predložili. Mislim da svi treba da budemo svesni toga.
Druga stvar, ovo predugo traje i moramo da imamo razumevanje za sve, jednostavno i taj rezervoar strpljenja, staloženosti i ostalog nije kao što je bio na početku. Tu je neophodno da razumemo jedni druge i da smo spremni da saslušamo.
Treća stvar, možda jedna od najbitnijih, mi ni dan danas ne znamo sa sigurnošću kako se ovaj virus prenosi. Mi ni dan danas ne znamo sa sigurnošću mnogo toga o ovom virusu. Složićete se da je to veliki problem. Ne, ne znamo, ne zna ceo svet. Upoznajemo ga svaki dan sve više. Upoznaju ga sve više lekari koji rade u bolnicama, koji leče te pacijente, iznenađuju se svaki dan. To je nešto novo, nešto što ne znaju, što nisu učili u knjigama, nešto što do sada nisu doživeli i oni koji su došli do penzije i oni koji su krenuli skoro u zdravstvenu praksu. Jednostavno, to su činjenice i moramo da pođemo od toga.
Ono što se sigurno zna i što je nama pokazano na primerima, a to je da kada se pridržavamo mera, a te mere su da nosimo maske, da držimo distancu, rastojanje i da operemo ruke, to daje rezultat.
Ljudi, zar je problem da se skoncentrišemo na nešto što znamo, a da pustimo onim ljudima koji se bave time, da pustimo i vremenu, da donesu zaključke koji su neophodni? Ovde niko nije došao iz razloga što uživa da nekoga kažnjava ili da nekog sprečava u nečemu. To nikome nije cilj, to nikome nije ideja, ali smo došli do tog nivoa da je to neophodno da bi sačuvali zdravlje ljudi, da bi sačuvali živote ljudi i da bi sačuvali zdravstveni sistem i ove ljude kojima smo se malopre svi zahvaljivali.
Ljudi, oni ne mogu više od onoga koliko je to moguće i u granicama koje postoje. Znači, ti ljudi ne mogu da se kloniraju, ti ljudi ne mogu da provode 24 časa u skafanderu. To nije realno, to ne postoji na svetu. Ne postoje kapaciteti ni u jednoj zemlji koji mogu da prihvate sve ljude jedne države ako se oni ponašaju neodgovorno i ako se zaraze u isto vreme. To nigde nije planirano, nigde nije napravljen takav sistem.
Ne smemo da pomislimo kada pogledamo rezultate i vidimo da u nekim manjim državama od nas, susednim i nekim razvijenijim umire više ljudi nego što se to dešava kod nas i da kažemo – dobro, možemo još da budemo opušteni, tamo je gora situacija. Ako se budemo tako ponašali i mi ćemo doći u tu situaciju. To je neizbežno.
Da li je moguće da mi uvek moramo da udarimo glavom u zid da bi znali da je to zid? Da li je moguće da ne možemo da učimo iz tuđih primera?
Slažem se sa vama – previše priča, previše opterećujemo ljude, ozbiljan je psihološki problem. Radimo na tome, uključili smo te SOS telefone, stručne ljude koji mogu da se jave, da se konsultuju, da izađu sa ovim na kraj. Veliko je opterećenje na ljudima, na odgovornim ljudima. Ovo je veliko opterećenje za odgovorne ljude. Ovo nije opterećenje za one koji misle da korona ne postoji. Ovo je veliko opterećenje za one ljude koji sprovode mere od samog početka i slušaju, veliko je odricanje za njih. Za one koji se ne odriču ničega, njima ovo na jedno uvo uđe, a na drugo izađe.
Ako možemo, da vas zamolim, jer vi imate uticaj, za vas su glasali građani Srbije, vi ste izašli sa svojim imenima, sa imenima ljudi koji su vas izabrali da budete ovde i da budete ti koji ćete predstavljati građane.
Ovde je suština samo u jednom, da mi moramo za jedan vremenski period da se odreknemo nekih stvari na koje smo navikli do sada. To je cela suština. Moramo da nosimo masku, ne možemo više da se grlimo, da se ljubimo kao što je bilo ranije.
Ljudi, najveći problem za nas su proslave, žurke i manifestacije sa mnogo ljudi gde se ne nosi maska, gde je glasna muzika, gde jedni drugima nešto šapuću na uvo. Znači, to je dokazano da se tada najviše prenosi virus. Naravno da se on sigurno prenosi na druge načine, ali nama je cilj za to što znamo, za to što je sigurno da se prenosi virus, da sprečimo te stvari i da pokušamo da taj broj zaraženih smanjimo.
Jutros u Beogradu nije bilo ni jedno slobodno mesto za obolele od korone. Otpustili smo 250 pacijenata, a preko 600 je moralo da bude primljeno u bolnicu za poslednjih 15 sati. Ja vas samo molim da to razumete. Niko nije ostao nezbrinut, ali jedan deo pacijenata ide u bolnice po Srbiji, Smederevo, Smederevsku Palanku, Požarevac i druge bolnice. Otvorili smo dodatne kapacitete, medicinu rada, reumatologiju pripremamo da sutra u 19 časova bude spremna za rad.
Naše kapacitete u banjama pretvaramo za lečenje kovid pacijenata, da držimo sve pacijente pod kontrolom da nam ne odu kući, da ne budu bez nadzora, da redovno primaju terapiju, da se redovno kontrolišu da možemo da reagujemo ako je neophodno.
Odmah da vam kažem, retko koji sistem tako funkcioniše i nađe načina da zbrine sve te ljude. Kao što sami znate, radi se dnevno o hiljadama ljudi, a da vam ne pričamo da moramo da zbrinemo i one pacijente koji nisu korona pozitivni, jer nisu ostale bolesti stale, nije stalo ni povređivanje ljudi, ni kardiovaskularne bolesti, neurološke i sve druge.
Ovo je krajnji momenat da ne pričamo mnogo, da budemo jedinstveni i da ispoštujemo da se privremeno samo odreknemo nekih stvari, a to su nepotrebni kontakti. Ljudi, ako nam pada rođendan, hajde da ga pomerimo, da ga odložimo za bolja vremena. Da li je moguće da ne može neko da živi zajedno ako nije napravio svadbu, da je pomeri za neko vreme? Da li je moguće da ako neko nije obeležio neku godišnjicu ili nešto baš u tom danu da će da se sruši ceo svet? Ja sam siguran da nije tako.
Svima su nam puna usta, hoćemo da pomognemo, hoćemo da zaštitimo sistem, hoćemo da zaštitimo deke, bake. Pogledajte koliko sada mladih oboljeva, a kada dođemo do toga da treba nešto da uradimo, onda je to glupo. Hajde da idemo na sva ta mesta koja su visoko rizična, hajde da ne osudimo te koji pokušavaju da izrade sistem, kao da mi ne znamo. Zatvore se u 11 sati, zaključaju se, nastave dalje da rade pod izgovorom da radi privreda. Ljudi, kako radi privreda kada vi tad ne možete da izdajete fiskalne račune, ne možete da uradite ništa, jedino što radite širite zarazu. Šta ima država od toga što ste vi ostali posle 11 stavili u svoj džep i zarazili ne znam koliko desetina ljudi?
Dokazali smo da možemo da funkcionišemo, da mogu da dođu svi ti investitori, da mogu da budu otvorene granice, da može sve samo je potrebno da se pridržavamo ovih par stvari. To je samo na određeno vreme.
Kao što ste videli pojavila se vakcina. Vrlo brzo će dobiti dozvolu za upotrebu, spas za sve. Vidim ovde ljude ispred Skupštine, žao mi je što se mrznu tu, koji su došli da protestvuju protiv vakcine i protiv mera koje mi donosimo. Ne znam šta da kažem. Ne znam da li ima više reči da objasnite koliko znači neka vakcine i koliko je, od kako su izmišljene vakcine, koliko je spašeno milijardi, miliona života, i koliko smo zdraviji i koliko duže živimo.
Ali, neko iz nekog razloga ne želi to da prihvati. Okej, to je njihovo pravo i nema nikakvih problema, ali mi moramo da budemo i da pokažemo da smo većina. Sada je taj momenat. Ljudi, evo ono što pričamo, potrebne su nam, sad već se pogoršavamo, stanje nam je takvo, znači sad nije potrebno više deset dana, sada nam je potrebno dve nedelje minimum da krenemo svi da se pridržavamo ovih pravila.
Što pre krenemo sa tim brže ćemo izaći iz ovoga, bolje ćemo i spremnije dočekati i tu vakcinu i sve drugo. To je suština svega. Ne postoji drugo rešenje, ne postoji druga stvar. Nemojte da se raspravljamo oko nekih stvari, nemojte da budemo teoretičari zavere, nemojte da budemo veći naučnici od naučnika koji nisu došli do rešenja. Hajde samo da se zadržimo na onome što daje rezultat, da sačuvamo naše živote, da sačuvamo naše zdravlje. Samo je to potrebno, bez velike filozofije, bez velike pompe, ništa drugo.
Ponavljam, ovo ne sprovodimo zato što volimo nekoga da kažnjavamo, ovo samo pokazujemo da kada donosite neke mere da je država sposobna da uradi da se one primenjuju. Iz kog razloga? Iz razloga da sačuvamo zdravlje i živote ljudi, da sačuvamo zdravstveni sistem jer će nam trebati sutra kada sve ovo prođe.
Možete li da zamislite kako će biti umorni ti zdravstveni radnici, a neće imati vremena za odmor, jer će doći svi ovi ljudi jer su čekali, koji nemaju koronu, koji sada nisu mogli da odu kod lekara, jer smo većinu bolnica pretvorili u kovid, jer su se plašili da odu da se ne zaraze, da još na svoju bolest dobiju i koronu. Samo razmislite malo. Mi druge nemamo. Mi samo imamo njih. Mi to ne možemo da uvezemo. Mi to ne možemo da stvorimo preko noći. Znate i sami, lekar se stvara minimum 15, 20 godina. Mislim na dobrog lekara. Nije dovoljno da završite samo studije, nego vam treba praksa, treba vam specijalizacija, treba vam sve drugo. Oni pokazuju, i ne samo oni, nego i medicinske sestre, nego i tehničari i svi oni koji rade tu, rizikujući svoje zdravlje i rizikujući svoje živote… Imamo i one koji su izgubili život što su pomagali drugima.
Hajde samo malo to da cenimo i ništa nam drugo nije neophodno. Hvala vam svima.