Molim vas, samo da neke stvari ne dovodimo, pre nego što smo zaključili ugovore sa privatnim klinikama, konkretno za operaciju katarakte, uverili smo se da oni apsolutno imaju kadar, da imaju opremu, da imaju sve ono što je neophodno, da imaju sve ono isto kao što i u državnoj ustanovi postoji, ne bi sklapali ugovor i slali ljude da se nismo uverili da to postoji. Znači, to nemojte da dovodite.
Mi smo pored ovoga što smo najbolje lekare, koji su završili fakultet zaposlili do sada 160 i na svakih šest meseci zapošljavamo nove, dajemo specijalizacije, doktorske disertacije, mi smo napravili dogovor i sa srednjim medicinskim školama, mi sve one najbolje koje završe srednju medicinsku školu i škola što nam da da su to bili najbolji đaci u generaciji, automatski sve ih preuzimamo i zapošljavamo. To će biti sad i od juna, a zaposlićemo i do juna kad nam daju spisak sad iz prethodne generacije od prošlog juna što su završili i njih ćemo sve da zaposlimo.
To što pričate za specijalizacije, malo pre sam vam rekao, dali smo taj broj, 7.150 specijalizacija, ali još nismo ni te prve koje smo pre četiri i nešto godine dali, oni još nisu postali specijalisti. Da li vam treba vreme? Treba vam pet godina da neko postane specijalista, da ide sve kako treba, da nije neku pauzu pravio, da nije otišao na porodiljsko ili na nešto drugo. To je faktor vreme, koje morate da sačekate i tek onda da dobijete rezultat, jer to je proces koji traje, a nasledili smo ono što smo nasledili, da se nisu davale specijalizacije, da smo imali lekare starije od 55 godina, koji neminovno idu u penziju i slično. To vam je suština priče, mislim da je krajnje jasna.

Nema nikakve dileme, mislim da ne postoji niko ko može da opravda bilo kog lekara koji prlja beli mantil, jednostavno, ubeđen sam da ima minimum 98% procenata onih lekara koji stvarno rade svoj posao, ali ima i onih koji to ne rade.
Želim samo da vas podsetim, vi to možete da proverite, ne sećam se da je u nekom periodu više lekara procesuirano i da su dobili, to što vi kažete da nisu osuđeni, osuđeni su i na zatvorske kazne i na sve ostalo. To možete da proverite, krenite unazad jedno dve, tri godine, videćete. Mislim da to u prethodnom periodu nije bio slučaj da toga ima. Naravno, nisam srećan zbog toga, ali pravosuđe je nezavisno i verovatno se radi na osnovu činjenica i dokaza.
Druga stvar, ovo što ste pomenuli vezano za plaćanje, nema nikakav problem Ministarstvo zdravlja da plati ako se ustanovilo da je napravljena greška pa izgubljen proces, da se plate. Ima druga stvar, kada dođe da se plati što je država već jednom platila, a neodgovorno rukovodstvo ustanove, doma zdravlja, ili neke druge zdravstvene ustanove nije taj novac dalo tamo gde treba, nije platilo lekove, nije platilo nešto drugo, onda su narasli ti troškovi, i došlo je pred sud i sada to treba da se plati.
Po zakonu, po Ustavu, ne znam čemu, ne možete dva puta da plaćate istu stvar, a taj koji je to uradio, njega nema nigde. On je radio, radio, radio to sve, e, sada mi dajemo primer time što će, eto, to država opet da plati. Ne možemo, ne možemo to po zakonu. Za ove druge stvari nemamo nikakav, to piše, Ministarstvo može, ako se radi o ovim stvarima da je izgubio na sudu, bilo gde, vezano za grešku, vezano za bilo šta drugo, ali što već nije plaćeno iz državnog budžeta. To je suština.

Želeo bih svima da zahvalim na raspravi. Mislim da je mnogo toga moglo da se čuje i mnogo toga će se uraditi, imati efekta. U svakom slučaju, imaće koristi svi građani Srbije i svi pacijenti.
Što se tiče stanja, stanje o onome što građani kažu, što je najbitnije, ide na bolje. Zaustavljeno je propadanje srpskog zdravstva u koje se nije ulagalo 30-40 godina. Zaustavilo se i krenulo je da se ide napred. Još mnogo toga mora da se uradi. Jednostavno, takav je sistem, glomazan je sistem, živ sistem koji se sam po sebi menja, bukvalno, iz meseca u mesec, a ne nešto duže.
Da li će on biti dobar? Biće dobar, biće još bolji ako izbacimo politiku iz njega, ako ga ostavimo ljudima koji su stručni da ga rade i ako pokušamo, što je do nas, svako sa svog mesta i sa svojim mogućnostima, da damo svoj doprinos, da damo podršku tim ljudima da rade u što boljim uslovima i da, naravno, što je svima cilj, im povećamo plate.
Ne želim nikoga da lažem. Ne želim da se zanosimo svi. Znamo svi kako realno stoje stvari. Jednostavno, proces odlaska lekara je nešto što se dešava u celom regionu, u celoj Evropi, u celom svetu. Uvek postoji neka zemlja koja može da da bolje uslove. Lekari idu i iz Nemačke. Iz Nemačke idu u Švajcarsku, iz Nemačke idu u Emirate, idu u Kuvajt, Švedsku. Znači, odlaze tamo gde dobiju bolje uslove. Mi taj proces ne možemo da zaustavimo, ali možemo sigurno da uradimo neke stvari da ga usporimo, a ono što je najbitnije da vi znate, za šta se mi borimo, šta je naš cilj, a to je da naš sistem nestane, nestane, da se zaustavi, da se ne zaustavi. Zemlje EU, Hrvatska, koja je morala da obustavlja rad bolnica, jer nisu imali dovoljno medicinskih sestara da bi održali proces rada. Ista ta zemlja ima otvoren konkurs za preko 150 lekara. Već tri godine se niko nije javio. Naš cilj je da nam se to ne desi, da uradimo sve to, da sistem funkcioniše i da radimo, svako iz svoje nadležnosti, da on bude još bolji.
Ono na čemu insistiram, a to možemo svi da uradimo, da bi ovaj sistem funkcionisao, da bi bio bolji, mora odnos zdravstvenih radnika i pacijenata da se poboljša. To je osnov svega, da tu postoji razumevanje. Kada tu postoji razumevanje, ne postoji problem koji ne možemo da rešimo. Molim vas, imajte to samo na umu. Hvala svima na raspravi.

Uvaženi predsedavajući, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, prvo želim da kažem jedini razlog zašto sam ovde i predstavljam ove akte koji treba da se urade, je što su ministar Stefanović i ministar Siniša Mali, trenutno van Beograda i nisu bili u mogućnosti da prisustvuju ovoj sednici.
Tako da ću prvo krenuti o Predlogu zakona o potvrđivanju Akata o osnivanju Azijske infrastrukturne banke. Pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke. Prvo bih želeo da napomenem osnovnu informaciju o Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci. Osnovana je na inicijativu Narodne Republike Kine 2015. godine, kada je 57 članica potpisalo Akt o pristupanju, odnosno prihvatila Akt o osnivanju, od kojih su 37 država regionalni članovi banke, a 20 neregionalni. Banka je počela sa radom u januaru 2016. godine, kao relativno nova multilateralna razvojna banka sa kapitalom od 100 milijardi američkih dolara, prvobitno je osnovana da bude regionalna finansijska institucija, ali je pristupio veliki broj članica izvan Azijsko-pacifičkog regiona, kao što su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Španija i druge, tako da banka ima međunarodni karakter i trenutno broji 93 države članice, a sedište banke se nalazi u Pekingu.
Svrha AIB je da podstiče održivi ekonomski razvoj, stvara bogatstvo i poboljšava povezanost infrastrukture u Aziji, investira u infrastrukturu i druge proizvodne sektore, kao i da podstiče regionalnu saradnju i partnerstvo, blisko sarađujući sa drugim multilateralnim razvojnim institucijama.
Banci je dodeljen najviši kreditni rejting od strane „Rejting agencije Standard end Purs, Fič kids“, AIB kao međunarodna finansijska institucija novijeg datuma predstavlja alternativu Svetskoj banci i MMF-u. U cilju finansiranja infrastrukturnih, kao i projekata iz oblasti energetike, telekomunikacija, zaštite životne sredine i ruralnog razvoja, AIB će zemljama članicama odobravati povoljne zajmove.
Pored Kine najveće učešće u kapitalu ove banke imaju Indija, Ruska Federacija, Nemačka, Australija, Francuska, Velika Britanija.
Svaka članica AIB ostvaruje glasački udeo prema svom učešću u kapitalu banke. Utvrđivanjem pisma o namerama od strane predsednika Vlade Republike Srbije je iskazala svoj interes za prijem u članstvo AIB, na osnovu kojeg je Odbor direktora banke ponudio učlanjenje našoj zemlji. Postupajući po zaključku Vlade od 18. oktobra 2018. godine, kojim je usvojen Nacrt pisma prijave u članstvo Republike Srbije o AIB, ministar finansija je uputio banci zvaničnu prijavu za članstvo, koji je odbor guvernera razmotrio, odobrio, na sednici održanoj u decembru 2018. godine.
Nakon ratifikacije akta o osnivanju deponovanja instrumenata o pristupanju i uplate prve rate učešća kapitala banke, Republika Srbija će i zvanično postati neregionalni član banke.
Odredbama akta o osnivanju, definisana je osnovna svrha i funkcija banke, članstvo, kapital, poslovanje finansija, odnosno fondovi kojima banka raspolaže, upravljanje, suspenzija članstva, prestanak poslovanja, status i imunitet banke i njenog osoblja, arbitraža, način izbora, ovlašćenje odbora guvernera, odbora direktora i predsednika i postupka glasanja.
Banka će u okviru svog poslovanja pružati finansijsku podršku svojim članovima, njihovim agencijama, institucijama i pravnim subjektima, koji posluju na teritoriji država članica kroz odobravanje sufinansiranja ili učestvovanja u direktnim kreditima, kapitalnim ulaganjima, garantovanje različitih kredita, namenjeni ekonomskom razvoju, raspoređivanje sredstava iz posebnih fondova i pružanje tehničke pomoći, kako bi podstakla razvoj infrastrukture i drugih proizvodnih sektora.
Korišćenje raspoloživih resursa, banka će finansirati projekte i programe, koji će najefikasnije doprineti usklađenom ekonomskom rastu i razvoju u celini, posebno u pogledu potreba manje razvijenih članica.
Učlanjenjem u banku, omogućuje Republici Srbiji pristup povoljnim kreditima, kreditnim sredstvima za realizaciju prioritetnih projekata u našoj zemlji i obezbedila veću konkurentnost kreditnih ponuda. Stupanjem na snagu zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke je uslov da Akt o osnivanju postane pravosnažan, a njegove odredbe pravnoobavezujuće i primenjive na teritoriji Republike Srbije.
Takođe, to je preduslov da Republika Srbija u određenom roku i prema utvrđenoj proceduri banke, sprovede sve predviđene aktivnosti u procesu pristupanja, obezbedi potrebnu dokumentaciju i ispuni svoje obaveze plaćanja prve rate na osnovu upisa uplatnih akcija.
Sledeći je, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, potpisan je 16. aprila 2013. godine, u Viljnusu, ali je Litvanska strana naknadno diplomatskim putem najavila ispravku u potpisanom tekstu Sporazuma, što je bio razlog da se zastane sa postupkom potvrđivanja.
U konkretnom slučaju, ispravka se odnosila na to da je u prvoj rečenici stava 1. člana 8. između reči „zaštitu“ i reči „infromacija“, uneta reč „poverljivi“, tako da rečenica glasi „Nadležni organi garantuju jedan drugom zaštitu poverljivih informacija prosleđenih po osnovu ovog Sporazuma“. Imajući u vidu, da je u pitanju bila samo tehnička greška, odnosno izostavljena jedna reč u članu 8. stava 1. Sporazuma, ovo Ministarstvo je prihvatilo Predlog za izmenu u tekstu i o tome obavestilo Litvansku stranu diplomatskim putem.
Nacrt zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, sadržaće prečišćen tekst Sporazuma.
Za Republiku Srbiju bi ovakva saradnja mogla biti korisna u smislu intenziviranja i unapređenja saradnje sa jednom od država EU, a što je bio i osnovni motiv zaključivanja predmetnog Sporazuma.
Tokom predsedavanja EU u drugoj polovini 2013. godine, Litvanija je aktivno podržavala nastavak pristupnog procesa Republike Srbije, izražavajući spremnost za intenziviranje saradnje u oblasti evro-integracija kroz prenošenje i iskustva iz ovog pristupnog procesa na političkom i ekspertskom nivou.
U aprilu 2013. godine, potpisan je Memorandum o saradnji dve vlade u oblasti evropskih integracija.
Donošenjem zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, Republika Srbija pokazuje spremnost da unapredi bilateralnu saradnju sa Republikom Litvanijom u oblasti bezbednosti.
Dalje, donošenjem zakona o potvrđivanju predmetnog Sporazuma, ostvaruju se preduslovi za zajedničko delovanje protiv bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, koji se odnose, ne samo na Republiku Srbiju, već predstavljaju globalne bezbednosne izazove, rizike i pretnje.
Istovremeno, donošenjem Zakona o potvrđivanju ovog Sporazuma, ostvaruju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Republike Litvanije u oblasti borbe protiv kriminala.
Ujedno, donošenjem zakona o potvrđivanju predmetnog Sporazuma, stvara se pravni okvir za intenziviranje i unapređenje saradnje sa jednom od države EU.
Potvrđivanjem Sporazuma omogućuje se njegovo stupanje na snagu, kako je predviđeno članom 13. Sporazuma, 30-og dana od dana kada strane obaveste jednu drugu pismenim putem preko diplomatskih kanala da su ispunjene neophodne pravne procedure za stupanje na snagu ovog Sporazuma u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom strana. Zahvaljujem.

Poštovani, samo par detalja zbog pitanja koja ste postavili, a to je – zašto se kasnilo ovoliko, od 2013. godine, pa do sad da se ne potpiše. Samo ću podsetiti da je bilo tehničkih problema, odnosno da su neke reči izostavljene i da obe strane nisu bile zadovoljne sa tim prvobitnim ugovorom i da se onda pristupilo ispravci koja je potrajala. Jedan od razloga je što je jedna od strana, odnosno iz Litvanije, malo kasnila sa tim i dok se nije ispoštovala procedura nije moglo da se potpiše. Čim su sazreli uslovi, čim se ispunilo sve, potpisalo se.
Mislim da se svi slažemo da je ovaj sporazum u interesu građana Srbije, svih građana Srbije, da nema veze nikakve sa politikom iz razloga što kriminal ne poznaje ni granicu, ne poznaje ni toliko politiku, jer ako nećete sa nekim da sarađujete, da razmenjujete informacije vezane za kriminal i za sve ono što to podrazumeva, onda teško ćete moći da se odbranite i da na vreme i adekvatno reagujete. To je jedini razlog.
Znači, da bi građani Srbije bili bezbedniji, cilj države je da ima sa što više njih dobru saradnju vezanu oko razmene informacija i svega onoga što je neophodno da ne bi mi imali u Srbiji neke probleme, a koje možemo da sprečimo ako se na vreme dobije informacija. To je jedini razlog.
Sledeća stvar, više puta ste potencirali, Srbija sedi na dve stolice. Da ponovim, Srbija ima samo jednu stolicu i to je srpska stolica. Hvala svima na svim drugim stolicama, jedini cilj i jedini interes Srbije je da u Srbiji i građanima Srbije bude bolje. Svakog poštujemo i sa svakim hoćemo da sarađujemo, ko želi dobro Srbiji i ko će uraditi nešto da Srbiji bude bolje.
Što se tiče naših građana na Kosovu, najbolje je da oni sami kažu, a oni to i pokazuju na izborima, kakav je odnos i šta misle o aktuelnom režimu u Srbiji, koliko vodi računa o njima i oni vrlo dobro znaju da ćemo učiniti sve.
Pitali ste zašto se ne dođe sa nekom platformom ili sa nekim predlogom u Skupštinu, ja samo da vas podsetim da ne postoji druga strana, ne postoje pregovori, tako da nemate o čemu ni da pričate, jer za dijalog je uvek potrebno minimum dvoje. A, kada nemate tog drugog, onda nema nikakve svrhe ni da pričamo, jer kome bi to preneli i da bi sprovodili taj stav. Najlepše zahvaljujem.

Kao što sami znate, niko ovde ne želi da kaže, ne u Srbiji, nego u Evropi, da je korupcija i kriminal ozbiljan problem. I dalje mislim, niste me ubedili, da ako mislite da sa nekim, po tom pitanju razmene bitnih informacija, da ćete dobiti nešto dobro. Ako nemate na vreme informaciju, mislim da to nije moguće.
Što se tiče korupcije, samo ću da vas podsetim jednu stvar. Evo, po prvi put će biti u Srbiji, mnogi su o tome pričali, i to uveličavali i šta sve radili, po prvi put će sada biti zakon o poreklu imovine. Mislimo da je to najbolja stvar za sve one za koje smo pominjale, o kojima smo pričali, da se dokaže, da svi dobiju priliku i oni koji su napadali i oni koji se brane, da se dokaže, da se vidi da li su oni to zaradili, da li su oni to stekli i šta je bilo.
Puno je priče bilo da mora da se krene i da se radi. Evo, konačno će se krenuti i to nije jedini način, ima još drugih načina. Apsolutno se zalažem za sve one koji su ogrezli u kriminal, u korupciju da odgovaraju, jer će to biti odličan primer budućim generacijama da to ne rade. Loše je ako oni to rade, prođu nekažnjeno i onda buduće generacije kažu šta ima veze, ovi su radili, prošli su kako su prošli.
Došlo je vreme i to će morati da se promeni. Da je lako, nije lako, prepreka je ogromna, protivljenje i sve, ali rešeno je i to će morati da se uradi. Svi moraju da budu sigurni u to.

Mislim da Srbija po prvi put u jednoj novijoj istoriji ima baš takvog čoveka, Aleksandra Vučića, koji ima viziju i koji vodi Srbiju u pravom pravcu i dokazuje to svaki dan, jer ono što on radi, možda neki ne shvataju danas, ali će shvatiti sigurno sutra, ali sigurno radi najbolje za Srbiju.
U svakom slučaju, Srbija ima čoveka koji zna da je vodi, koji ima viziju i koji svakog dana postiže rezultate i zato će vredeti svi ti putevi, sve te fabrike i sve to što se radi. Hvala.
(Vjerica Radeta: Replika.)

Prvo, moram da vas razočaram. Sve vreme sam bio u Predsedništvu sa predsednikom Vučićem.
Druga stvar, moram da kažem tim junacima koji dolaze i koji jurišaju da ću uvek biti u takvim situacijama sa predsednikom Vučićem i da ću uvek biti ispred, jer mislim da je Aleksandar Vučić čovek koga zaslužuje Srbija, koga zaslužuju građani, koji može da uradi mnogo dobrih stvari za Srbiju i već ih radi.
Odgovorno tvrdim, dovoljno ga poznajem, poznajete ga i vi, vrlo dobro ga poznajete, drago mi je zbog toga, i vrlo dobro znate, možete ovde da kažete i jedno i drugo, Aleksandru Vučiću na prvom mestu je Srbija, apsolutno. I sve će uraditi za građane Srbije i da iza njega ostane rezultat, boljitak za Srbiju i za njene građane, posebno za buduće generacije. Hvala.

Još jednom samo u ime ministara Stefanovića i Siniše Malog, ovo je pre dva dana bilo predviđeno da bude u petak i oni su tako i planirali obaveze, da to bude sutra, ali došlo je do promene. Desilo se danas, a oni fizički nisu u Beogradu. Jedini je to razlog zašto nisu ovde da brane ove stvari o kojima mi pričamo.
Samo ću jednom reći, mislim da je dovoljno konkretan razlog. Rekao sam da je to zbog naših građana i da ovo nema nikakve veze sa politikom, niti bilo čim. Kada se radi o bitnim stvarima, kada imate ovakav sporazum, znatno je brže da se dođe u direktnom kontaktu do izuzetno bitnih informacija, razmena tih informacija, da ne ide preko Interpola, preko centrala i preko drugih stvari. To je jedan od najbitnijih razloga kojima se država Srbija rukovodila.
U današnje vreme, vreme društvenih mreža i svih onih stvari koje se dešavaju, i terorizma i ozbiljnog kriminala, faktor vreme igra ozbiljnu ulogu. To je jedan od najbitnijih razloga.
Druga stvar, ne radi se ovde ni o kakvom prijateljstvu. Radi se o zaštiti građana Srbije i onoga što bi moglo da se spreči iz tih informacija koje se dobiju i koje se razmene.
Što se tiče gašenja požara koji ste pomenuli, naravno da niko ne očekuje da požare gase ljudi iz Litvanije ili bilo šta. Država Srbija ima zaključen sporazum sa Ruskom Federacijom konkretno o gašenju požara, koji je ratifikovan i koji je urađen i koji postoji i koji je na snazi.
Dakle, da ponovim, ima država Srbija zaključen sporazum sa Ruskom Federacijom na osnovu koga funkcionišemo i na osnovu koga radimo.
Druga stvar, nikada nije bila bolja saradnja sa Rusijom i Kinom nego sada i ta saradnja je iz dana u dan sve bolja i bolja, odnosno daje sve bolje i bolje rezultate. To su činjenice.
Mi želimo da sarađujemo sa svima koji hoće da daju što bolje uslove za Srbiju da ide napred. Ovde imate ako ova kineska korporacija daje bolje uslove od Svetske banke i Monetarnog fonda, koji je konkurencija njima, pa naravno da će Srbija uzeti te uslove. Zato smo se i učlanili ovde. Stoga je zaključak da je naš interes jedino Srbija, građani Srbije šta će da urade.
Što se tiče gasovoda, da nema neke dileme kod građana, mi smo već sada ispunili sve uslove što se traži od Srbije i što zavisi od Srbije, i prošlo Vladu i prošlo sve, da se taj gasovod uradi.
Da vam kažem jednu stvar, danas ne postoji jedna stvar da nije prošla i Vladu i sve što treba, što je bilo do nas da uradimo da to funkcioniše, da ne ide kada dođe do tog dela da nema stajanja. To možete da proverite već danas, nema nikakve osnove, ali smo mi u celoj toj priči jedan mali igrač koji ne može da donosi bitne odluke, ali može da ispoštuje ono što se od njega traži. Apsolutno smo za to. To je za našu jednu sigurnost. Stalno se povećava potreba za gasom i to je ono što nama treba i radimo i uradićemo sve da se to ostvari.

Ja hoću samo da vas uverim da će Srbija uraditi sve ono što je u interesu Srbije, i podsetiću jednu stvar da, dele EU i da je bio pritisak da Srbija uvede sankcije Rusiji. Srbija nikada nije uvela sankcije Rusiji, niti će ih uvesti. Znati, eto to su samo činjenice. Evo sada sam proverio.
Što se tiče tih razmena informacija. Ovaj sporazum možete, službenici sa ovim sporazumom, naši službenici mogu direktno da razmene informaciju, da dobiju bez preskakanja Interpol, centrale Interpola, da šaljete zahteve, pa onda presaberu oni šta će da vam daju, šta neće da daju. Evo kažu ljudi koji su stručni za to. Nisam stvarno stručan. Ovo omogućava službenik sa službenikom da razmeni bitnu informaciju koja je bitna za naše građane. Hvala.

Gospodine Šaroviću, ja sam siguran da vi kao siguran političar, rekli ste zašto mi ranije nismo sa ovom bankom napravili, ali samo da ste pogledali, banka je tek krenula sa radom 2016. godine. Mi smo već 2018. godine podneli zahtev, uradili što je potrebno da se priključimo.
Prema tome, da kažete da favorizujemo nekoga, da favorizujemo, ne znam, Svetsku banku, MMF…
(Poslanici SRS, dobacuju.)
Ja ne žurim nigde, jedino ako vi žurite.
(Nemanja Šarović: Arsić žuri.)
Ja ne žurim nigde, meni je izuzetno zadovoljstvo ovde da budem, da sa vama pričam, da razjasnimo sve stvari i nigde ne žurim.
Tako da, ako imam pravo, ako nemam pravo recite.

Prema tome, čim se pojavilo nešto što može da bude korisnije, odnosno korisno za građane Srbije, za državu Srbiju da može neko da nam ponudi kredite, uslove koji su bolji od nekih drugih, mi smo to uradili. Znači, to je suština priče, toliko o favorizovanju svega.
(Milorad Mirčić: Akcionari…)
Akcionari smo da bi došli u priliku da možemo da konkurišemo za projekte i za kredite.
(Poslanici SRS, dobacuju.)
To je uslov, nemamo ga još tek treba da bude, zato se glasa sada da bi to bilo, ali to je uslov da bi mi koristili te povoljnije…
(Milorad Mirčić: Mi smo partneri.)
Idemo dalje, razumeli smo se.
Druga stvar, stalno pominjete EU i da mi sve uradimo što EU kaže. Podsećam opet, vezano za sankcije za Rusku Federaciju i za sve ostalo, ja vas uveravam samo u jednu stvar, da pomno pratimo šta se dešava i u EU i na svim drugim mestima i da ćemo uraditi ono što je najbolje za građane Srbije, da nam je to jedino bitno i da ćemo ceniti kako se neko ponaša prema nama.
Aleksandar Vučić je doveo Srbiju u tu poziciju da može tako da radi. Srbija nije u bankrotu ili pred bankrotom, ne mogu više da je ucenjuju sa nekim nepovoljnim kreditima, zajmovima i ostalim stvarima. Aleksandar Vučić je doveo Srbiju na to mesto za jednog ravnopravnog partnera i ravnopravnog sagovornika. Mnogo toga ne može da se desi u regionu, a da Srbija ne bude uključena u to. To je samo iz razloga što Srbija već tri godine ima suficit, što je smanjila broj nezaposlenih, što ima maksimalan broj investicija koje dolaze u Srbiju.
Prema tome, još jednom, samo budite sigurno da ćemo sve to dobro odmeriti, videti, pratiti situaciju i uraditi sve što je najbolje za građane Srbije. Hvala vam.
(Nemanja Šarović: Replika.)

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja samo želim da vam se zahvalim na ovoj raspravi koju smo vodili. Mislim da smo uspeli da se dotaknemo svih detalja i svih tema i da svako kaže svoje mišljenje i mislim da je to pravi način i da je to prava Srbija u kojoj se tako razgovara i tako razmenjuju mišljenja i činjenice.
Vidim jedan deo ljudi je uznemiren zbog onoga što se dešava zbog ljudi Obradovića, Đilasa, Jeremića koji žele po svaku cenu da izazovu neke incidente u zemlji Srbiji, jer njima se žuri i njima ne odgovara da ova zemlja i građani Srbije idu napred.
Samo želim da vas uverim da su oni ljudi koji ne zaslužuju toliku pažnju jer jednostavno, ako budemo posećivali vreme onome šta oni rade i čime se bave nećemo imati dovoljno vremena da se bavimo pravim stvarima da bi imali rezultat koji građani Srbije očekuju od nas. Građani Srbije su dali nama poverenje, odnosno dali su poverenje Aleksandru Vučiću, Aleksandar Vučić je dao nama i mi imamo neprikosnovenu obavezu da to poverenje ne prokockamo, da ga iskoristimo, da maksimalno radimo.
Uveravam vas, uveravam građane Srbije, da će se u zemlji Srbiji poštovati zakon. Da niko neće blokirati ni predsednika, ni institucije, ni puteve, niti bilo šta. Mogu oni da idu i u Ameriku i u Englesku i gde god hoće i da traže podršku, to samo govori o njima koliko je njima stalo do građana Srbije.
Zašto nisu obišli građane Srbije, pa da traže podršku od njih, pa da ubede građane Srbije da glasaju za njih, da oni imaju neki program, i šta će to oni da urade. Ne, oni nisu makli dalje od kruga dvojke, ali su non-stop na aerodromima i pod tim svetskim destinacijama, da kukaju, da mole, da pljuju Srbiju i svoje građane da im oni pomognu da dođu. E, pa građani Srbije razmislite kakvi su to ljudi koji ne traže od vas podršku da dođu na vlast, nego traže od nekih stranaca, a znamo kakvo mišljenje i kakvu istoriju imamo sa svim tim strancima i šta je njima jedino bitno. Tim strancima nije bitan interes Srbije i da Srbiji bude bolje, nego svako od njih ima svoj interes, a svima se uklapa jedno, nestabilna Srbija, loša Srbija, koja ide u nazad, gde oni mogu da manipulišu i da igraju svoje igre i da se nadmeću sa drugim sa kojima oni vode te otvorene ili pritajene ratove.
Prema tome, molim vas, nemojte samo da im dajete previše na pažnji jer nećemo stići da radimo svoj posao. Država postoji i država mora da ga odradi. Nemoj oni da prete. Pozivam Tužilaštvo, pozivam sve organe koji postoje da reaguju na to. Nemojte da zamaraju nas sa tim. Postoje institucije koje se nazivaju nezavisne, postoji Zakon neka uzmu neka ga pročitaju i svako ko preti i ko pomisli da preti, a ne da uradi nešto mora da bude sankcionisan, ako se to ne radi imamo i mi načina i to da rešimo. Imamo punu podršku naroda. Građani ne žele da slušaju ovo, građani ne žele da ih iko maltretira, građani ne žele da gledaju vešala, ne žele da gledaju testere, ne žele, to je prošlo vreme. Srbija nije u 2003. godini, ili kojoj već, da mogu takve stvari da se dešavaju.
Otvoreno ja da vam kažem, oni su videli, oni sa ovim režimom ne mogu da izađu na kraj. NJihov problem je Aleksandar Vučić. Pokušaće na sve načine da neutrališu Aleksandra Vučića da bi oni došli na vlast.
Prema tome, država mora da odreaguje, ako ne može država, onda moraju građani da odreaguju. Onda ćemo mi da odreagujemo, pa nećemo dozvoliti da nam se desi što nam se dešavalo u istoriji. Kad ne mogu da reše problem, onda će fizički nekog da likvidiraju. Neće moći. Neće to moći.
Prema tome, apelujem na sve, svako da uzme da radi svoj posao, posebno tužilaštva. Gospodo, izvolite, Zakon u ruke čitajte šta se dešava kad neko nekom preti i kako se štiti država, kako se štite institucije. Glavu Vučićevu nećete dobiti, izbore možete da dobijete svaki dan. Prelazne vlade, gluposti, šta vama odgovara, ljudi to ni na crtanom filmu nema. To kod Deda Mraza za Novu godinu da idete, pa da poželite, pa da vidite da li postoji Deda Mraz i da li će to da vam se ostvari. Hvala svima.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, velika mi je privilegija biti danas ovde pred vama i predstavljati predloge zakona o zdravstvenom osiguranju, zakona o zdravstvenoj zaštiti, zakona o predmetima opšte upotrebe i zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koji se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, koje je podnela Vlada u načelu.
Dozvolite mi da posebno istaknem značaj donošenja dva tzv. krovna zakona u oblasti zdravstva, a to su Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Uveren sam da ćete prepoznati našu želju kao predlagača ovih zakona da zdravstveni sistem Srbije, u koji se poslednjih pet godina ulaže daleko više nego ikada ranije, učinimo još kvalitetnijim, bržim i efikasnijim.
Nezadovoljavamo se postignutim i ocenama međunarodno priznatih faktora o napretku našeg zdravstvenog sistema, već nam je namera, ali i obaveza prema građanima Srbije da kvalitetna zdravstvena usluga bude jednako dostupna u svim delovima naše države.
Potrudiću se da vam u sledećih nekoliko minuta predstavim najznačajnije
Elemente navedenih zakona.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Osnovni razlog donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti je potreba da se ova oblast detaljnije pravno uredi i uskladi sa izmenjenim društveno-ekonomskim odnosima i novinama u sistemu zdravstvene zaštite u odnosu na period donošenja prethodnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije kao osnovnim pravnim okvirom za uređenje i obezbeđenje sistema u oblasti zdravstva.
Nakon proteka više od decenije i svih promena koje su se desile u oblasti sistema zdravstva, pojavila se potreba da se oblast zdravstva reformiše radi jasnijeg sagledavanja svih relevantnih činioca koji ih prate.
Najznačajnije izmene postojećeg zakona su sledeće. U grupacije stanovništva obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje uvedene su tri nove kategorije stanovništva, i to: mlade nezaposlene osobe koje se nalaze na školovanju, a najviše do navršenih 26 godina života, lica sa statusom borca, izbegla, odnosno lica prognana iz bivših republika SFRJ, kao i raseljena lica koja su nezaposlena i sa niskim mesečnim prihodima, a koja imaju boravište na teritoriji Republike Srbije, lica kojima se obezbeđuje sem obavezne i preporučena imunizacija i žrtve terorizma.
Plan razvoja zdravstvene zaštite donosi Vlada. U opštem interesu u zdravstvenoj zaštiti uvode se, a finansira iz sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja: sprovođenje ciljanih preventivnih pregleda, odnosno skrininga, upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; obezbeđivanje zdravstvenih specijalističkih studija i užih zdravstvenih specijalističkih studija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; obezbeđivanje kadra radi zamene odsutnih izabranih lekara za vreme trajanja specijalizacija; osiguranje imovine i kolektivno osiguranje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini od posledica nesrećnog slučaja, osiguranje u slučaju teže bolesti i hiruške intervencije, kao i osiguranje odgovornosti prema trećim licima u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; tekuće održavanje objekata i prostorija i tekuće servisiranje medicinske, nemedicinske opreme, prevoznih sredstava i opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema zdravstvenih ustanova u javnoj svojini.
Sredstva za organizovanje i sprovođenje redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada obezbeđuju se od nadležne komore zdravstvenih radnika.
Osnivači zdravstvenih ustanova u javnoj svojini su Republika Srbija, odnosno AP za zdravstvene ustanove na teritoriji AP, a za apoteke osnivač je jedinica lokalne samouprave.
Uvodi se zdravstveni centar kao vrsta zdravstvene ustanove. Zdravstvena ustanova može da se osnovati u skladu sa propisima kojima se uređuje javno privatno partnerstvo.
Zdravstvena ustanova se upisuje u registar Agencije za privredne registre umesto dosadašnjeg upisa u registar suda.
Olakšani su uslovi za osnivanje privatne prakse i to na sledeće načine: mogućnost osnivanje uže specijalističke ordinacije. Poliklinika se može osnovati za najmanje dva oblika privatne prakse, osim apoteke.
Privatna praksa može privremeno prestati sa obavljanjem zdravstvenih delatnosti u trajanju ne dužem od pet godina, umesto dosadašnjih 12 meseci. Ukoliko je osnivač privatne prakse privremeno odsutan zbog privremene sprečenosti za rad, stručnog usavršavanja, ostvarivanja prava iz radnog odnosa i slično, privatna praksa može nastaviti sa radom najduže pet godina ukoliko obezbedi odgovarajući kadar. Privatna praksa nije u obavezi da obezbedi stalno dostupan sanitetski prevoz.
Zatim, unapređene su odredbe koje se odnose na prekovremeni rad. Predviđeno je da se može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa poslodavcem sa kojim zaposleni ima zaključen Ugovor o radu sa punim radnim vremenom, kao i najviše tri ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem.
Dom zdravlja, u javnoj svojini, osniva Republika Srbija, a na teritoriji autonomne pokrajine autonomna pokrajina u skladu sa zakonom, planom mreže. Dom zdravlja mora obezbediti zdravstvenu zaštitu iz oblasti dentalne medicine, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse u skladu sa zakonom i planom mreže.
U Domu zdravlja može se obavljati delatnost medicine rada i druga specijalsističko-konsultativna delatnost, kao i apotekarska delatnost. Dom zdravlja obezbeđuje sanitetski prevoz, kao i prevoz pacijenata na dijalizu, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove u skladu sa zakonima i planom mreže.
Zavod za plućne bolesti i tuberkolozu, Zavod za gerijatriju i paliativno zbrinjavanje i Zavod za paliativno zbrinjavanje mogu imati stacionar u svom sastavu.
Zakon predviđa nove vrste zdravstvenih ustanova: zdravstvena ustanova poliklinika, zavod za laboratorijsku dijagnostiku, zavod za paliativno zbrinjavanje i zavod za radiološku dijagnostiku.
Bolnica može imati organizacione jedinice izvan svog sedišta. Olakšani su minimalni uslovi za Specijalnu bolnicu koja nema obavezu da obavlja farmaceutsku delatnost, laboratorijsku, radiološku i drugu dijagnostiku, a što može obezbediti preko druge zdravstvene ustanove.
Plan razvoja kadrova u zdravstvu se odnosi u skladu sa planom upisa na fakultete i škole zdravstvene struke, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja, čime se Ministarstvo zdravlja uključuje u donošenju upisne politike u ovoj obrazovnoj ustanovi.
Uslovi za imenovanje direktora su izmenjeni. Definisana je stručna sprema za direktora, koji može biti zdravstveni radnik i to doktor medicine, doktor dentalne medicine, farmaceut, odnosno farmaceut medicinski biohemičar ili lice koje ima visoko obrazovanje iz oblasti pravnih i ekonomskih, odnosno organizacionih nauka na akademskim master studijama, najmanje pet godina radnog staža kao rukovodilac zdravstvene ustanove, odnosno rukovodilac organizacione jedinice u zdravstvenoj ustanovi.
Svi članovi Upravnog i Nadzornog odbora moraju imati visoko obrazovanje na akademskim master studijama. Većina članova Upravnog i Nadzornog odbora predlaže se od strane osnivača. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže može biti samo član jednog organa upravljanja, odnosno samo jednog stručnog organa u toj zdravstvenoj ustanovi.
Izvršena je izmena stručnih zvanja i to doktor dentalne medicine, u skladu sa Direktivom o regulisanju profesija i dodat mr farmacije pored diplomiranog farmaceuta.
Specijalizacija iz deficitarnih grana može se odobriti kako nezaposlenim zdravstvenim radnicima, tako i zaposlenim na određeno vreme.
Troškove kontinuirane edukacije plaća nadležna Komora zdravstvenih radnika, odnosno poslodavac, odnosno zdravstveni radnik.
Odredbe koje se odnose na apotekarsku delatnost implementirane su u Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i čine njen sastavni deo.
Predstaviću vam ukratko najznačajnije elemente o Zakonu o osiguranju. Osnovni razlog za donošenje novog Zakona o zdravstvenom osiguranju jeste unapređenje sistema zdravstvenog osiguranja, koji je i ovim zakonom…

Naime, izvršeno je najpre usklađivanje sa drugim propisima koji utiču na organizaciju i sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja iz oblasti rada, lekova, medicinskih sredstava, zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, sporta, upravnog postupka, inspekcijskog nadzora, kao i iz oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvenog osiguranja u potpunosti, a što podrazumeva kako obavezno zdravstveno osiguranje tako i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, što do sada nije bio slučaj.
Takođe, prošireni su osnovi osiguranja i obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uvedena je doplata za zdravstvene usluge, lekovE, medicinsku rehabilitaciju i medicinska sredstva. Unapređen je postupak kontrole zaključenih ugovora povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, kao i postupak centralizovanih javnih nabavki, preciznije uređen postupak arbitraže, postupak imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a predložena su i veća ovlašćenja Ministarstva u delu normativne aktivnosti.
Najznačajnija nova rešenja su sledeća: uvode se novi osnovi osiguranja za poljoprivrednike radi preciznijeg definisanja, za lica koja obavljaju poslove javnog beležnika i javnog izvršitelja radi prepoznavanja specifičnosti ovih profesija koje su bitne u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, za lica koja primaju penziju ili invalidninu isključivo od stranog nosioca osiguranja a imaju prebivalište ili boravište, odnosno stalno nastanjeni ili privremeno borave u Republici Srbiji, za žrtve terorizma, kao i za borce kojima je status borca utvrđen u skladu sa propisima o zaštiti boraca.
Data je mogućnost da se preduzetnik kome je prestalo svojstvo osiguranika zbog privremenog odjavljivanja delatnost, kao i supružnik, odnosno vanbračni partner kome miruju prava i obaveze zbog upućivanja drugog supružnika, vanbračnog partnera na rad u inostranstvo, uključe obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za sebe i članove uže porodice.
Definisan je paket zdravstvenih usluga obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a to su zdravstvene usluge koje su utvrđene nomenklaturom zdravstvenih usluga i cenovnikom zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Proširen je obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u smislu da sva odrasla osigurana lica imaju pravo na preventivne i ostale preglede u vezi sa planiranjem porodice, čime se podstiče populaciona politika Vlade.
Predviđeno je da se osiguranim licima može obezbediti imunizacija i hemiprofilaksa koja je preporučena prema propisima kojima se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti pod uslovima utvrđenim novim zakonom.
Data je mogućnost produženja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog neke člana uže porodice deteta do navršenih 18 godina života, kada visina naknade zarade iznosi 100% od osnova za naknadu, čime se utiče na poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja porodice, u kojoj dete do navršene 18. godine života ima teško oštećeno zdravstveno stanje.
Obezbeđena je naknada troškova prevoza posmrtnih ostataka osiguranog lica do mesta prebivališta u slučaju uzimanja organa radi presađivanja, s obzirom da je na taj način u slučaju tog humanog čina materijalno dodatno ne opterećuju porodice.
Prošireno je pravo kod osiguranih lica, žena kojima je izvršena mastektomija jedne ili obe dojke, što doprinosi kako boljem psihičkom, tako i zdravstvenom stanju žene nakon izvršene mastektomije.
Data je mogućnost doplate osiguranom licu za pružene zdravstvene usluge, lekove, medicinsku rehabilitaciju i medicinska sredstva na taj način što se daje osnov za doplatu pojedinačnih slučajeva, kao i za mogućnost uvođenja novih proizvoda dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Predložen je duži vremenski period od 12 meseci za obračun osnova za naknadu zarada koje se isplaćuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a to je da osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, kako bi se racionalnije koristila sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno onemogućile zloupotrebe od strane poslodavca i osiguranika.
U slučaju kada nisu uplaćeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje, osim hitne medicinske pomoći, predloženo je da i troškove palijativnog zbrinjavanja, sprovođenja obaveznog skrininga u skladu sa nacionalnim programom, kao i obavezna imunizacija prema propisima koji se utvrđuju, zaštita stanovništva od zaraznih bolesti snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje, čime je proširen krug zdravstvenih usluga koji se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja osiguranim licima, kada nije uplaćen dospeli doprinos kao uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Prepoznat je značaj preventivnih pregleda na taj način što je predviđeno da se osiguranim licima na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju skrining pregledi prema odgovarajućim nacionalnim programima u celosti sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u cilju prepoznavanja značaja preventivnih pregleda na zdravstveno stanje pojedinaca, odnosno odazivanje na skrining preglede predviđeno je učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite samo u slučaju neopravdanog izostanka sa skrining pregleda, jer se osigurano lice poziva više puta u okviru jednog ciklusa.
Ukoliko osigurano lice koje je neopravdano izostalo sa skrining pregleda kasnije oboli od bolesti za koje je bio organizovan skrinin, učestvuje u troškovima daljeg lečenja od te bolesti za razliku od osiguranog lica koje se odazvalo pozivu na skrining i koje u slučaju kasnijeg oboljevanja od bolesti za koje je bio organizovan skrining ne učestvuje u troškovima zdravstvene zaštite, već sve troškove snosi RFZO.
Produžen je period za koji izabrani lekar može utvrditi dužinu privremene sprečenosti za rad osiguranika. Umesto dosadašnjih 30, predloženo je 60 dana. Na taj način je dodatno prepoznata uloga izabranog lekara s jedne strane, a s druge, osiguranom licu je olakšano ostvarivanje ovog prava, ali je ostalo nepromenjeno rešenje u pogledu isplatioca naknade zarade za taj period. Do 30 dana sredstva obezbeđuje poslodavac, a 31. dana sredstva obezbeđuje RFZO, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Osiguranim licima je omogućeno da u slučaju potrebe budu upućeni na stacionarano lečenje neposredno od strane lekara specijaliste koji ga leči, a ne samo od izabranog lekara, čime je osiguranom licu pojednostavljen postupak ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu za stacionarno lečenje.
Zakonom je predviđeno formiranje jedinstvene liste čekanja, koju ustrojava i vodi RFZO. Detaljno je uređeno dobrovoljno zdravstveno osiguranje kao deo zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji.
Stvoren je pravni osnov po kojem RFZO može u skladu sa propisima koji uređuju javno-privatno partnerstvo da zaključi ugovor povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i sa pravnim licima, odnosno preduzetnikom, kao i javno-privatnom partnerstvu.
Predložena je dvostepenost u postupku kontrole sprovođenja zaključenih ugovora između RFZO sa zdravstvenim osiguranjem davalaca zdravstvenih usluga, kao i mogućnost vođenja upravnog spora, na koji način se doprinosi boljoj zaštiti kako RFZO, tako i davalaca zdravstvenih usluga.
Utvrđeni su precizni rokovi za podnošenje zahteva za zaključivanje sporazuma o arbitraži i predložena rešenja spora putem stalne arbitraže ili ad hok arbitraže, na koji način se otklanjanju uočene nedoumice u pogledu rešavanja sporova i na ovaj način omogućava brže sprovođenje arbitraže. Omogućeno je zdravstvenim ustanovama van plana mreže i privatnoj praksi, sa kojom RFZO ima zaključen ugovor povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu u njihovo ime i za njihov račun RFZO sprovodi poslove centralizovanih javnih nabavki uz njihovu saglasnost.
Precizno je uređen postupak imenovanja i razrešenja organa upravljanja RFZO, kao i materije rodno-pravnih odnosa u RFZO.
Želeo bih da vas upoznam sa razlozima za donošenje zakona o predmetima opšte upotrebe i kratkim obrazloženjem ovog zakona.
Potpisivanjem SSP između EU i Republike Srbije priznaje se važnost usklađivanja nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, kao i implementacija istih u cilju usaglašavanja standarda zaštite potrošača u Republici Srbiji, a sve sa krajnjim ciljem valjanog funkcionisanja tržišne ekonomije.
Pre početka rada na tekstu novog zakona o predmetima opštem upotrebe urađena je analiza oblasti kako u smislu stepena primene važećeg zakonodavstva u oblasti, problema koji nastaju u primeni, tako i u smislu stepena usklađenosti u oblasti predmeta opšte upotrebe sa evropskim zakonodavstvom.
Predloženim zakonskim rešenjima otkloniće se nedorečenost i nejasnoća važećeg Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, te će se omogućiti usklađivanje ove oblasti sa zakonodavstvom EU u znatnoj meri.
Takođe, novim zakonskim rešenjem zameniće se važeći propisi u ovoj oblasti koji su na određeni način institucionalno zastareli, pre svega sa aspekta njihove efikasne primene, te nedovoljno usaglašeni, odnosno ne usaglašeni sa novim načinima i naučnim saznanjima.
Donošenjem važećeg Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe decembra 2011. godine pojedine grupe predmeta opšte upotrebe koje su tradicionalno bile predmet sanitarnog nadzora i predmet uređenja ovog propisa su neopravdano izostavljene iz Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe. To je za posledicu imalo da je duvan prestao da se kontroliše u pogledu kontaminacije ostataka zagađujućih supstanci iz životne sredine i da su se sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu, u industriju, uključujući i ona koja se koriste u proizvodnji i stavljanju hrane u promet, dezinfekciona sredstva i biocidi za upotrebu u domaćinstvu takođe prestala da se kontrolišu u pogledu zdravstvene ispravnosti u proizvodnji, kao i prilikom uvoza radi isporuke na tržište Republike Srbije.
Novim zakonom o predmetima opšte upotrebe postiže se to da će se stvoriti potpuniji pravni osnov za transponovanje EU propisa koji se odnose na zdravstvenu ispravnost ili bezbednost predmeta opšte upotrebe i zahteva koje ovi predmeti moraju da ispunjavaju prilikom isporuke na tržište, odgovornosti subjekata u poslovanju za ispunjenost propisanih zahteva u zavisnosti od momenta u lancu snabdevanja, a sa krajnjim ciljem osiguranja visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi. Unapređenje slobodnog kretanja ovih proizvoda između naše zemlje i države članice EU, kao i drugih zemalja, uz odgovarajući nivo stručnog nadzora nad primenom zakona otklanja svaku sumnju na postojanje bilo kakve barijere u slobodnom kretanju robe i kapitala.
Prethodno izostavljene grupe predmeta opšte upotrebe, kao što su duvanski proizvodi, pribor za pušenje i sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu, uključujući i ona koja se koriste u proizvodnji i stavljanju hrane u promet, dezinfekciona sredstva i biocidi za upotrebu u domaćinstvu biće ponovo obuhvaćeni adekvatnom kontrolom zdravstvene ispravnosti, odnosno bezbednosti u svim fazama proizvodnje i prometa u cilju zaštite života stanovništva.
Ovo zakonsko rešenje uvodi obavezu prijavljivanja ozbiljnih neželjenih efekata nastalih korišćenjem pojedinih grupa predmeta opšte upotrebe, kao što su kozmetički proizvodi. Tako prikupljene informacije o neželjenim efektima ministarstvu će koristiti za svrhu analize tržišta, tržišnog nadzora, kao i za svrhu informisanja potrošača.
U odnosu na važeći Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, ovo zakonsko rešenje ne uvodi velike novine u smislu obaveze subjekata poslovanja sa predmeta opšte upotrebe, već su obaveze konkretnije i jasnije, kako u smislu dokumentacije kojom isti dokazuju zdravstvenu ispravnost ili bezbednost proizvoda, tako i u smislu postupanja u svrhu dokazivanja pomenutih navoda sa krajnjim ciljem da se bezbednost i zaštita zdravlja potrošača, odnosno isporuka na tržište zdravstvene ispravnosti ili bezbednih predmeta opšte upotrebe.
Ovim zakonom se daju jasne definicije pojedinih pojmova, pa se očekuje da će isti biti lakše razumljiv za sve subjekte u poslovanja predmeta opšte upotrebe, što je zasigurno pozitivan efekat ovog propisa.
Ostalo mi je još da vas ukratko upoznam sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci.
Budući da Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci nije u potpunosti usklađen sa propisima EU koje uređuju oblast prekursora, kao i da nije u potpunosti usklađen sa nacionalnim propisima donetim posle 2005. godine, primenjene su izmene i dopune Zakona o prekursorima.
Izmenama i dopunama Zakona o prekursorima uspostavlja se sistem sledljivosti, koji se ogleda kroz mogućnost praćenja prekursora u svim fazama proizvodnje, prerade ili prometa, u saradnji sa MUP i Upravom carina i sledstveno tome, adekvatno izveštavanje Međunarodnog biroa za kontrolu narkotika.
Takođe, značajni ciljevi će se postići putem uspostavljanja sistema brze provere pre izvoza prekursora kojim će se unaprediti razmena informacija o potencijalnim rizicima vezanim za prekursore, tj. o njihovoj eventualnoj zloupotrebi u proizvodnji droga i prihotropnih supstanci.
Važno je naglasiti da nova zakonska rešenja olakšavaju poslovanje pravnim licima u sledećim segmentima. Smanjuje se broj dokaza, odnosno dokumentacije koja je potrebna za dobijanje odgovarajućih dozvola za proizvodnju, odnosno promet prekursora. Rok za izdavanje dozvole za proizvodnju, odnosno promet prekursora posle dostavljanja potpune dokumentacije skraćuje se sa 90 na 60 dana, a rok za izmenu i obnovu dozvole definiše se kao rok od 30 dana.
Poslove lica odgovornog za proizvodnju, odnosno promet prekursora može da obavlja i lice sa završenim fakultetom tehnološke struke. Dozvoljava se promet na malo prekursorima treće kategorije u skladu sa propisima koji uređuju oblast hemikalija, biocidnih proizvoda i predmet opšte upotrebe, kao i prekursorima čvrste kategorije u skladu sa propisima koji uređuju oblast lekova, zdravstvene zaštite ljudi i zdravstvene zaštite životinja. Pravna lica koja imaju dozvolu za proizvodnju lekova ili dozvolu za promet na veliko lekova izdatu od ministarstva, odnosno ministarstva nadležnog za poslove veterine, mogu na osnovu te dozvole da vrše proizvodnju odnosno promet prekursora četvrte kategorije. Lekovi koji sadrže prekursore prve kategorije – efedrin, pseudoefedrin, norefedrin ili njihove soli.
Precizno se definiše da se dozvola može izdavati za jednu supstancu iz prve ili četvrte kategorije prekursora, odnosno za najviše dve supstance iste kategorije prekursora, drugo lice treće kategorije, kao i da se za izdavanje dozvole plaća republička administrativna taksa. To bi bilo u najkraćem, vezano za ova četiri zakona.
Zamoliću samo da mi dozvolite da pročitam, vezano i za četvrti zakon iz Ministarstva finansija, a to je Predlog potvrđivanja akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke.
Pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke i želeo bih da napomenem osnovne informacije o Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci. Osnovana je na inicijativu Narodne Republike Kine 2015. godine, kada je 57 članica potpisalo akt o pristupanju, odnosno prihvatilo akt o osnivanju, od kojih su 37 države regionalni članovi banke, a 20 neregionalni. Banka je počela sa radom u januaru 2016. godine, kao relativno nova multilateralna razvojna banka sa kapitalom od 100 milijardi američkih dolara. Prvobitno je osnovana da bude regionalna finansijska institucija, ali joj je pristupio veliki broj članica izvan azijskog pacifičkog regiona, kao što su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Španija i druge, tako da banka ima međunarodni karakter i trenutno broji 93 države članice. Sedište banke je u Pekingu.
Svrha AIB je da podstiče, održava ekonomski razvoj, stvara bogatstvo i poboljšava povezanost infrastrukture u Aziji, investiranje u infrastrukturu i druge proizvodne sektore, kao i da podstiče regionalnu saradnju i partnerstvo, blisko sarađuje sa drugim multilateralnim i bilateralnim razvojnim institucijama.