Kao što sami znate, niko ovde ne želi da kaže, ne u Srbiji, nego u Evropi, da je korupcija i kriminal ozbiljan problem. I dalje mislim, niste me ubedili, da ako mislite da sa nekim, po tom pitanju razmene bitnih informacija, da ćete dobiti nešto dobro. Ako nemate na vreme informaciju, mislim da to nije moguće.
Što se tiče korupcije, samo ću da vas podsetim jednu stvar. Evo, po prvi put će biti u Srbiji, mnogi su o tome pričali, i to uveličavali i šta sve radili, po prvi put će sada biti zakon o poreklu imovine. Mislimo da je to najbolja stvar za sve one za koje smo pominjale, o kojima smo pričali, da se dokaže, da svi dobiju priliku i oni koji su napadali i oni koji se brane, da se dokaže, da se vidi da li su oni to zaradili, da li su oni to stekli i šta je bilo.
Puno je priče bilo da mora da se krene i da se radi. Evo, konačno će se krenuti i to nije jedini način, ima još drugih načina. Apsolutno se zalažem za sve one koji su ogrezli u kriminal, u korupciju da odgovaraju, jer će to biti odličan primer budućim generacijama da to ne rade. Loše je ako oni to rade, prođu nekažnjeno i onda buduće generacije kažu šta ima veze, ovi su radili, prošli su kako su prošli.
Došlo je vreme i to će morati da se promeni. Da je lako, nije lako, prepreka je ogromna, protivljenje i sve, ali rešeno je i to će morati da se uradi. Svi moraju da budu sigurni u to.

Mislim da Srbija po prvi put u jednoj novijoj istoriji ima baš takvog čoveka, Aleksandra Vučića, koji ima viziju i koji vodi Srbiju u pravom pravcu i dokazuje to svaki dan, jer ono što on radi, možda neki ne shvataju danas, ali će shvatiti sigurno sutra, ali sigurno radi najbolje za Srbiju.
U svakom slučaju, Srbija ima čoveka koji zna da je vodi, koji ima viziju i koji svakog dana postiže rezultate i zato će vredeti svi ti putevi, sve te fabrike i sve to što se radi. Hvala.
(Vjerica Radeta: Replika.)

Prvo, moram da vas razočaram. Sve vreme sam bio u Predsedništvu sa predsednikom Vučićem.
Druga stvar, moram da kažem tim junacima koji dolaze i koji jurišaju da ću uvek biti u takvim situacijama sa predsednikom Vučićem i da ću uvek biti ispred, jer mislim da je Aleksandar Vučić čovek koga zaslužuje Srbija, koga zaslužuju građani, koji može da uradi mnogo dobrih stvari za Srbiju i već ih radi.
Odgovorno tvrdim, dovoljno ga poznajem, poznajete ga i vi, vrlo dobro ga poznajete, drago mi je zbog toga, i vrlo dobro znate, možete ovde da kažete i jedno i drugo, Aleksandru Vučiću na prvom mestu je Srbija, apsolutno. I sve će uraditi za građane Srbije i da iza njega ostane rezultat, boljitak za Srbiju i za njene građane, posebno za buduće generacije. Hvala.

Još jednom samo u ime ministara Stefanovića i Siniše Malog, ovo je pre dva dana bilo predviđeno da bude u petak i oni su tako i planirali obaveze, da to bude sutra, ali došlo je do promene. Desilo se danas, a oni fizički nisu u Beogradu. Jedini je to razlog zašto nisu ovde da brane ove stvari o kojima mi pričamo.
Samo ću jednom reći, mislim da je dovoljno konkretan razlog. Rekao sam da je to zbog naših građana i da ovo nema nikakve veze sa politikom, niti bilo čim. Kada se radi o bitnim stvarima, kada imate ovakav sporazum, znatno je brže da se dođe u direktnom kontaktu do izuzetno bitnih informacija, razmena tih informacija, da ne ide preko Interpola, preko centrala i preko drugih stvari. To je jedan od najbitnijih razloga kojima se država Srbija rukovodila.
U današnje vreme, vreme društvenih mreža i svih onih stvari koje se dešavaju, i terorizma i ozbiljnog kriminala, faktor vreme igra ozbiljnu ulogu. To je jedan od najbitnijih razloga.
Druga stvar, ne radi se ovde ni o kakvom prijateljstvu. Radi se o zaštiti građana Srbije i onoga što bi moglo da se spreči iz tih informacija koje se dobiju i koje se razmene.
Što se tiče gašenja požara koji ste pomenuli, naravno da niko ne očekuje da požare gase ljudi iz Litvanije ili bilo šta. Država Srbija ima zaključen sporazum sa Ruskom Federacijom konkretno o gašenju požara, koji je ratifikovan i koji je urađen i koji postoji i koji je na snazi.
Dakle, da ponovim, ima država Srbija zaključen sporazum sa Ruskom Federacijom na osnovu koga funkcionišemo i na osnovu koga radimo.
Druga stvar, nikada nije bila bolja saradnja sa Rusijom i Kinom nego sada i ta saradnja je iz dana u dan sve bolja i bolja, odnosno daje sve bolje i bolje rezultate. To su činjenice.
Mi želimo da sarađujemo sa svima koji hoće da daju što bolje uslove za Srbiju da ide napred. Ovde imate ako ova kineska korporacija daje bolje uslove od Svetske banke i Monetarnog fonda, koji je konkurencija njima, pa naravno da će Srbija uzeti te uslove. Zato smo se i učlanili ovde. Stoga je zaključak da je naš interes jedino Srbija, građani Srbije šta će da urade.
Što se tiče gasovoda, da nema neke dileme kod građana, mi smo već sada ispunili sve uslove što se traži od Srbije i što zavisi od Srbije, i prošlo Vladu i prošlo sve, da se taj gasovod uradi.
Da vam kažem jednu stvar, danas ne postoji jedna stvar da nije prošla i Vladu i sve što treba, što je bilo do nas da uradimo da to funkcioniše, da ne ide kada dođe do tog dela da nema stajanja. To možete da proverite već danas, nema nikakve osnove, ali smo mi u celoj toj priči jedan mali igrač koji ne može da donosi bitne odluke, ali može da ispoštuje ono što se od njega traži. Apsolutno smo za to. To je za našu jednu sigurnost. Stalno se povećava potreba za gasom i to je ono što nama treba i radimo i uradićemo sve da se to ostvari.

Ja hoću samo da vas uverim da će Srbija uraditi sve ono što je u interesu Srbije, i podsetiću jednu stvar da, dele EU i da je bio pritisak da Srbija uvede sankcije Rusiji. Srbija nikada nije uvela sankcije Rusiji, niti će ih uvesti. Znati, eto to su samo činjenice. Evo sada sam proverio.
Što se tiče tih razmena informacija. Ovaj sporazum možete, službenici sa ovim sporazumom, naši službenici mogu direktno da razmene informaciju, da dobiju bez preskakanja Interpol, centrale Interpola, da šaljete zahteve, pa onda presaberu oni šta će da vam daju, šta neće da daju. Evo kažu ljudi koji su stručni za to. Nisam stvarno stručan. Ovo omogućava službenik sa službenikom da razmeni bitnu informaciju koja je bitna za naše građane. Hvala.

Gospodine Šaroviću, ja sam siguran da vi kao siguran političar, rekli ste zašto mi ranije nismo sa ovom bankom napravili, ali samo da ste pogledali, banka je tek krenula sa radom 2016. godine. Mi smo već 2018. godine podneli zahtev, uradili što je potrebno da se priključimo.
Prema tome, da kažete da favorizujemo nekoga, da favorizujemo, ne znam, Svetsku banku, MMF…
(Poslanici SRS, dobacuju.)
Ja ne žurim nigde, jedino ako vi žurite.
(Nemanja Šarović: Arsić žuri.)
Ja ne žurim nigde, meni je izuzetno zadovoljstvo ovde da budem, da sa vama pričam, da razjasnimo sve stvari i nigde ne žurim.
Tako da, ako imam pravo, ako nemam pravo recite.

Prema tome, čim se pojavilo nešto što može da bude korisnije, odnosno korisno za građane Srbije, za državu Srbiju da može neko da nam ponudi kredite, uslove koji su bolji od nekih drugih, mi smo to uradili. Znači, to je suština priče, toliko o favorizovanju svega.
(Milorad Mirčić: Akcionari…)
Akcionari smo da bi došli u priliku da možemo da konkurišemo za projekte i za kredite.
(Poslanici SRS, dobacuju.)
To je uslov, nemamo ga još tek treba da bude, zato se glasa sada da bi to bilo, ali to je uslov da bi mi koristili te povoljnije…
(Milorad Mirčić: Mi smo partneri.)
Idemo dalje, razumeli smo se.
Druga stvar, stalno pominjete EU i da mi sve uradimo što EU kaže. Podsećam opet, vezano za sankcije za Rusku Federaciju i za sve ostalo, ja vas uveravam samo u jednu stvar, da pomno pratimo šta se dešava i u EU i na svim drugim mestima i da ćemo uraditi ono što je najbolje za građane Srbije, da nam je to jedino bitno i da ćemo ceniti kako se neko ponaša prema nama.
Aleksandar Vučić je doveo Srbiju u tu poziciju da može tako da radi. Srbija nije u bankrotu ili pred bankrotom, ne mogu više da je ucenjuju sa nekim nepovoljnim kreditima, zajmovima i ostalim stvarima. Aleksandar Vučić je doveo Srbiju na to mesto za jednog ravnopravnog partnera i ravnopravnog sagovornika. Mnogo toga ne može da se desi u regionu, a da Srbija ne bude uključena u to. To je samo iz razloga što Srbija već tri godine ima suficit, što je smanjila broj nezaposlenih, što ima maksimalan broj investicija koje dolaze u Srbiju.
Prema tome, još jednom, samo budite sigurno da ćemo sve to dobro odmeriti, videti, pratiti situaciju i uraditi sve što je najbolje za građane Srbije. Hvala vam.
(Nemanja Šarović: Replika.)

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja samo želim da vam se zahvalim na ovoj raspravi koju smo vodili. Mislim da smo uspeli da se dotaknemo svih detalja i svih tema i da svako kaže svoje mišljenje i mislim da je to pravi način i da je to prava Srbija u kojoj se tako razgovara i tako razmenjuju mišljenja i činjenice.
Vidim jedan deo ljudi je uznemiren zbog onoga što se dešava zbog ljudi Obradovića, Đilasa, Jeremića koji žele po svaku cenu da izazovu neke incidente u zemlji Srbiji, jer njima se žuri i njima ne odgovara da ova zemlja i građani Srbije idu napred.
Samo želim da vas uverim da su oni ljudi koji ne zaslužuju toliku pažnju jer jednostavno, ako budemo posećivali vreme onome šta oni rade i čime se bave nećemo imati dovoljno vremena da se bavimo pravim stvarima da bi imali rezultat koji građani Srbije očekuju od nas. Građani Srbije su dali nama poverenje, odnosno dali su poverenje Aleksandru Vučiću, Aleksandar Vučić je dao nama i mi imamo neprikosnovenu obavezu da to poverenje ne prokockamo, da ga iskoristimo, da maksimalno radimo.
Uveravam vas, uveravam građane Srbije, da će se u zemlji Srbiji poštovati zakon. Da niko neće blokirati ni predsednika, ni institucije, ni puteve, niti bilo šta. Mogu oni da idu i u Ameriku i u Englesku i gde god hoće i da traže podršku, to samo govori o njima koliko je njima stalo do građana Srbije.
Zašto nisu obišli građane Srbije, pa da traže podršku od njih, pa da ubede građane Srbije da glasaju za njih, da oni imaju neki program, i šta će to oni da urade. Ne, oni nisu makli dalje od kruga dvojke, ali su non-stop na aerodromima i pod tim svetskim destinacijama, da kukaju, da mole, da pljuju Srbiju i svoje građane da im oni pomognu da dođu. E, pa građani Srbije razmislite kakvi su to ljudi koji ne traže od vas podršku da dođu na vlast, nego traže od nekih stranaca, a znamo kakvo mišljenje i kakvu istoriju imamo sa svim tim strancima i šta je njima jedino bitno. Tim strancima nije bitan interes Srbije i da Srbiji bude bolje, nego svako od njih ima svoj interes, a svima se uklapa jedno, nestabilna Srbija, loša Srbija, koja ide u nazad, gde oni mogu da manipulišu i da igraju svoje igre i da se nadmeću sa drugim sa kojima oni vode te otvorene ili pritajene ratove.
Prema tome, molim vas, nemojte samo da im dajete previše na pažnji jer nećemo stići da radimo svoj posao. Država postoji i država mora da ga odradi. Nemoj oni da prete. Pozivam Tužilaštvo, pozivam sve organe koji postoje da reaguju na to. Nemojte da zamaraju nas sa tim. Postoje institucije koje se nazivaju nezavisne, postoji Zakon neka uzmu neka ga pročitaju i svako ko preti i ko pomisli da preti, a ne da uradi nešto mora da bude sankcionisan, ako se to ne radi imamo i mi načina i to da rešimo. Imamo punu podršku naroda. Građani ne žele da slušaju ovo, građani ne žele da ih iko maltretira, građani ne žele da gledaju vešala, ne žele da gledaju testere, ne žele, to je prošlo vreme. Srbija nije u 2003. godini, ili kojoj već, da mogu takve stvari da se dešavaju.
Otvoreno ja da vam kažem, oni su videli, oni sa ovim režimom ne mogu da izađu na kraj. NJihov problem je Aleksandar Vučić. Pokušaće na sve načine da neutrališu Aleksandra Vučića da bi oni došli na vlast.
Prema tome, država mora da odreaguje, ako ne može država, onda moraju građani da odreaguju. Onda ćemo mi da odreagujemo, pa nećemo dozvoliti da nam se desi što nam se dešavalo u istoriji. Kad ne mogu da reše problem, onda će fizički nekog da likvidiraju. Neće moći. Neće to moći.
Prema tome, apelujem na sve, svako da uzme da radi svoj posao, posebno tužilaštva. Gospodo, izvolite, Zakon u ruke čitajte šta se dešava kad neko nekom preti i kako se štiti država, kako se štite institucije. Glavu Vučićevu nećete dobiti, izbore možete da dobijete svaki dan. Prelazne vlade, gluposti, šta vama odgovara, ljudi to ni na crtanom filmu nema. To kod Deda Mraza za Novu godinu da idete, pa da poželite, pa da vidite da li postoji Deda Mraz i da li će to da vam se ostvari. Hvala svima.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, velika mi je privilegija biti danas ovde pred vama i predstavljati predloge zakona o zdravstvenom osiguranju, zakona o zdravstvenoj zaštiti, zakona o predmetima opšte upotrebe i zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koji se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, koje je podnela Vlada u načelu.
Dozvolite mi da posebno istaknem značaj donošenja dva tzv. krovna zakona u oblasti zdravstva, a to su Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Uveren sam da ćete prepoznati našu želju kao predlagača ovih zakona da zdravstveni sistem Srbije, u koji se poslednjih pet godina ulaže daleko više nego ikada ranije, učinimo još kvalitetnijim, bržim i efikasnijim.
Nezadovoljavamo se postignutim i ocenama međunarodno priznatih faktora o napretku našeg zdravstvenog sistema, već nam je namera, ali i obaveza prema građanima Srbije da kvalitetna zdravstvena usluga bude jednako dostupna u svim delovima naše države.
Potrudiću se da vam u sledećih nekoliko minuta predstavim najznačajnije
Elemente navedenih zakona.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Osnovni razlog donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti je potreba da se ova oblast detaljnije pravno uredi i uskladi sa izmenjenim društveno-ekonomskim odnosima i novinama u sistemu zdravstvene zaštite u odnosu na period donošenja prethodnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije kao osnovnim pravnim okvirom za uređenje i obezbeđenje sistema u oblasti zdravstva.
Nakon proteka više od decenije i svih promena koje su se desile u oblasti sistema zdravstva, pojavila se potreba da se oblast zdravstva reformiše radi jasnijeg sagledavanja svih relevantnih činioca koji ih prate.
Najznačajnije izmene postojećeg zakona su sledeće. U grupacije stanovništva obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje uvedene su tri nove kategorije stanovništva, i to: mlade nezaposlene osobe koje se nalaze na školovanju, a najviše do navršenih 26 godina života, lica sa statusom borca, izbegla, odnosno lica prognana iz bivših republika SFRJ, kao i raseljena lica koja su nezaposlena i sa niskim mesečnim prihodima, a koja imaju boravište na teritoriji Republike Srbije, lica kojima se obezbeđuje sem obavezne i preporučena imunizacija i žrtve terorizma.
Plan razvoja zdravstvene zaštite donosi Vlada. U opštem interesu u zdravstvenoj zaštiti uvode se, a finansira iz sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja: sprovođenje ciljanih preventivnih pregleda, odnosno skrininga, upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; obezbeđivanje zdravstvenih specijalističkih studija i užih zdravstvenih specijalističkih studija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; obezbeđivanje kadra radi zamene odsutnih izabranih lekara za vreme trajanja specijalizacija; osiguranje imovine i kolektivno osiguranje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini od posledica nesrećnog slučaja, osiguranje u slučaju teže bolesti i hiruške intervencije, kao i osiguranje odgovornosti prema trećim licima u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; tekuće održavanje objekata i prostorija i tekuće servisiranje medicinske, nemedicinske opreme, prevoznih sredstava i opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema zdravstvenih ustanova u javnoj svojini.
Sredstva za organizovanje i sprovođenje redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada obezbeđuju se od nadležne komore zdravstvenih radnika.
Osnivači zdravstvenih ustanova u javnoj svojini su Republika Srbija, odnosno AP za zdravstvene ustanove na teritoriji AP, a za apoteke osnivač je jedinica lokalne samouprave.
Uvodi se zdravstveni centar kao vrsta zdravstvene ustanove. Zdravstvena ustanova može da se osnovati u skladu sa propisima kojima se uređuje javno privatno partnerstvo.
Zdravstvena ustanova se upisuje u registar Agencije za privredne registre umesto dosadašnjeg upisa u registar suda.
Olakšani su uslovi za osnivanje privatne prakse i to na sledeće načine: mogućnost osnivanje uže specijalističke ordinacije. Poliklinika se može osnovati za najmanje dva oblika privatne prakse, osim apoteke.
Privatna praksa može privremeno prestati sa obavljanjem zdravstvenih delatnosti u trajanju ne dužem od pet godina, umesto dosadašnjih 12 meseci. Ukoliko je osnivač privatne prakse privremeno odsutan zbog privremene sprečenosti za rad, stručnog usavršavanja, ostvarivanja prava iz radnog odnosa i slično, privatna praksa može nastaviti sa radom najduže pet godina ukoliko obezbedi odgovarajući kadar. Privatna praksa nije u obavezi da obezbedi stalno dostupan sanitetski prevoz.
Zatim, unapređene su odredbe koje se odnose na prekovremeni rad. Predviđeno je da se može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa poslodavcem sa kojim zaposleni ima zaključen Ugovor o radu sa punim radnim vremenom, kao i najviše tri ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem.
Dom zdravlja, u javnoj svojini, osniva Republika Srbija, a na teritoriji autonomne pokrajine autonomna pokrajina u skladu sa zakonom, planom mreže. Dom zdravlja mora obezbediti zdravstvenu zaštitu iz oblasti dentalne medicine, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse u skladu sa zakonom i planom mreže.
U Domu zdravlja može se obavljati delatnost medicine rada i druga specijalsističko-konsultativna delatnost, kao i apotekarska delatnost. Dom zdravlja obezbeđuje sanitetski prevoz, kao i prevoz pacijenata na dijalizu, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove u skladu sa zakonima i planom mreže.
Zavod za plućne bolesti i tuberkolozu, Zavod za gerijatriju i paliativno zbrinjavanje i Zavod za paliativno zbrinjavanje mogu imati stacionar u svom sastavu.
Zakon predviđa nove vrste zdravstvenih ustanova: zdravstvena ustanova poliklinika, zavod za laboratorijsku dijagnostiku, zavod za paliativno zbrinjavanje i zavod za radiološku dijagnostiku.
Bolnica može imati organizacione jedinice izvan svog sedišta. Olakšani su minimalni uslovi za Specijalnu bolnicu koja nema obavezu da obavlja farmaceutsku delatnost, laboratorijsku, radiološku i drugu dijagnostiku, a što može obezbediti preko druge zdravstvene ustanove.
Plan razvoja kadrova u zdravstvu se odnosi u skladu sa planom upisa na fakultete i škole zdravstvene struke, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja, čime se Ministarstvo zdravlja uključuje u donošenju upisne politike u ovoj obrazovnoj ustanovi.
Uslovi za imenovanje direktora su izmenjeni. Definisana je stručna sprema za direktora, koji može biti zdravstveni radnik i to doktor medicine, doktor dentalne medicine, farmaceut, odnosno farmaceut medicinski biohemičar ili lice koje ima visoko obrazovanje iz oblasti pravnih i ekonomskih, odnosno organizacionih nauka na akademskim master studijama, najmanje pet godina radnog staža kao rukovodilac zdravstvene ustanove, odnosno rukovodilac organizacione jedinice u zdravstvenoj ustanovi.
Svi članovi Upravnog i Nadzornog odbora moraju imati visoko obrazovanje na akademskim master studijama. Većina članova Upravnog i Nadzornog odbora predlaže se od strane osnivača. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže može biti samo član jednog organa upravljanja, odnosno samo jednog stručnog organa u toj zdravstvenoj ustanovi.
Izvršena je izmena stručnih zvanja i to doktor dentalne medicine, u skladu sa Direktivom o regulisanju profesija i dodat mr farmacije pored diplomiranog farmaceuta.
Specijalizacija iz deficitarnih grana može se odobriti kako nezaposlenim zdravstvenim radnicima, tako i zaposlenim na određeno vreme.
Troškove kontinuirane edukacije plaća nadležna Komora zdravstvenih radnika, odnosno poslodavac, odnosno zdravstveni radnik.
Odredbe koje se odnose na apotekarsku delatnost implementirane su u Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i čine njen sastavni deo.
Predstaviću vam ukratko najznačajnije elemente o Zakonu o osiguranju. Osnovni razlog za donošenje novog Zakona o zdravstvenom osiguranju jeste unapređenje sistema zdravstvenog osiguranja, koji je i ovim zakonom…

Naime, izvršeno je najpre usklađivanje sa drugim propisima koji utiču na organizaciju i sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja iz oblasti rada, lekova, medicinskih sredstava, zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, sporta, upravnog postupka, inspekcijskog nadzora, kao i iz oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvenog osiguranja u potpunosti, a što podrazumeva kako obavezno zdravstveno osiguranje tako i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, što do sada nije bio slučaj.
Takođe, prošireni su osnovi osiguranja i obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uvedena je doplata za zdravstvene usluge, lekovE, medicinsku rehabilitaciju i medicinska sredstva. Unapređen je postupak kontrole zaključenih ugovora povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, kao i postupak centralizovanih javnih nabavki, preciznije uređen postupak arbitraže, postupak imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a predložena su i veća ovlašćenja Ministarstva u delu normativne aktivnosti.
Najznačajnija nova rešenja su sledeća: uvode se novi osnovi osiguranja za poljoprivrednike radi preciznijeg definisanja, za lica koja obavljaju poslove javnog beležnika i javnog izvršitelja radi prepoznavanja specifičnosti ovih profesija koje su bitne u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, za lica koja primaju penziju ili invalidninu isključivo od stranog nosioca osiguranja a imaju prebivalište ili boravište, odnosno stalno nastanjeni ili privremeno borave u Republici Srbiji, za žrtve terorizma, kao i za borce kojima je status borca utvrđen u skladu sa propisima o zaštiti boraca.
Data je mogućnost da se preduzetnik kome je prestalo svojstvo osiguranika zbog privremenog odjavljivanja delatnost, kao i supružnik, odnosno vanbračni partner kome miruju prava i obaveze zbog upućivanja drugog supružnika, vanbračnog partnera na rad u inostranstvo, uključe obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za sebe i članove uže porodice.
Definisan je paket zdravstvenih usluga obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a to su zdravstvene usluge koje su utvrđene nomenklaturom zdravstvenih usluga i cenovnikom zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Proširen je obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u smislu da sva odrasla osigurana lica imaju pravo na preventivne i ostale preglede u vezi sa planiranjem porodice, čime se podstiče populaciona politika Vlade.
Predviđeno je da se osiguranim licima može obezbediti imunizacija i hemiprofilaksa koja je preporučena prema propisima kojima se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti pod uslovima utvrđenim novim zakonom.
Data je mogućnost produženja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog neke člana uže porodice deteta do navršenih 18 godina života, kada visina naknade zarade iznosi 100% od osnova za naknadu, čime se utiče na poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja porodice, u kojoj dete do navršene 18. godine života ima teško oštećeno zdravstveno stanje.
Obezbeđena je naknada troškova prevoza posmrtnih ostataka osiguranog lica do mesta prebivališta u slučaju uzimanja organa radi presađivanja, s obzirom da je na taj način u slučaju tog humanog čina materijalno dodatno ne opterećuju porodice.
Prošireno je pravo kod osiguranih lica, žena kojima je izvršena mastektomija jedne ili obe dojke, što doprinosi kako boljem psihičkom, tako i zdravstvenom stanju žene nakon izvršene mastektomije.
Data je mogućnost doplate osiguranom licu za pružene zdravstvene usluge, lekove, medicinsku rehabilitaciju i medicinska sredstva na taj način što se daje osnov za doplatu pojedinačnih slučajeva, kao i za mogućnost uvođenja novih proizvoda dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Predložen je duži vremenski period od 12 meseci za obračun osnova za naknadu zarada koje se isplaćuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a to je da osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, kako bi se racionalnije koristila sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno onemogućile zloupotrebe od strane poslodavca i osiguranika.
U slučaju kada nisu uplaćeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje, osim hitne medicinske pomoći, predloženo je da i troškove palijativnog zbrinjavanja, sprovođenja obaveznog skrininga u skladu sa nacionalnim programom, kao i obavezna imunizacija prema propisima koji se utvrđuju, zaštita stanovništva od zaraznih bolesti snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje, čime je proširen krug zdravstvenih usluga koji se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja osiguranim licima, kada nije uplaćen dospeli doprinos kao uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Prepoznat je značaj preventivnih pregleda na taj način što je predviđeno da se osiguranim licima na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju skrining pregledi prema odgovarajućim nacionalnim programima u celosti sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u cilju prepoznavanja značaja preventivnih pregleda na zdravstveno stanje pojedinaca, odnosno odazivanje na skrining preglede predviđeno je učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite samo u slučaju neopravdanog izostanka sa skrining pregleda, jer se osigurano lice poziva više puta u okviru jednog ciklusa.
Ukoliko osigurano lice koje je neopravdano izostalo sa skrining pregleda kasnije oboli od bolesti za koje je bio organizovan skrinin, učestvuje u troškovima daljeg lečenja od te bolesti za razliku od osiguranog lica koje se odazvalo pozivu na skrining i koje u slučaju kasnijeg oboljevanja od bolesti za koje je bio organizovan skrining ne učestvuje u troškovima zdravstvene zaštite, već sve troškove snosi RFZO.
Produžen je period za koji izabrani lekar može utvrditi dužinu privremene sprečenosti za rad osiguranika. Umesto dosadašnjih 30, predloženo je 60 dana. Na taj način je dodatno prepoznata uloga izabranog lekara s jedne strane, a s druge, osiguranom licu je olakšano ostvarivanje ovog prava, ali je ostalo nepromenjeno rešenje u pogledu isplatioca naknade zarade za taj period. Do 30 dana sredstva obezbeđuje poslodavac, a 31. dana sredstva obezbeđuje RFZO, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Osiguranim licima je omogućeno da u slučaju potrebe budu upućeni na stacionarano lečenje neposredno od strane lekara specijaliste koji ga leči, a ne samo od izabranog lekara, čime je osiguranom licu pojednostavljen postupak ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu za stacionarno lečenje.
Zakonom je predviđeno formiranje jedinstvene liste čekanja, koju ustrojava i vodi RFZO. Detaljno je uređeno dobrovoljno zdravstveno osiguranje kao deo zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji.
Stvoren je pravni osnov po kojem RFZO može u skladu sa propisima koji uređuju javno-privatno partnerstvo da zaključi ugovor povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i sa pravnim licima, odnosno preduzetnikom, kao i javno-privatnom partnerstvu.
Predložena je dvostepenost u postupku kontrole sprovođenja zaključenih ugovora između RFZO sa zdravstvenim osiguranjem davalaca zdravstvenih usluga, kao i mogućnost vođenja upravnog spora, na koji način se doprinosi boljoj zaštiti kako RFZO, tako i davalaca zdravstvenih usluga.
Utvrđeni su precizni rokovi za podnošenje zahteva za zaključivanje sporazuma o arbitraži i predložena rešenja spora putem stalne arbitraže ili ad hok arbitraže, na koji način se otklanjanju uočene nedoumice u pogledu rešavanja sporova i na ovaj način omogućava brže sprovođenje arbitraže. Omogućeno je zdravstvenim ustanovama van plana mreže i privatnoj praksi, sa kojom RFZO ima zaključen ugovor povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu u njihovo ime i za njihov račun RFZO sprovodi poslove centralizovanih javnih nabavki uz njihovu saglasnost.
Precizno je uređen postupak imenovanja i razrešenja organa upravljanja RFZO, kao i materije rodno-pravnih odnosa u RFZO.
Želeo bih da vas upoznam sa razlozima za donošenje zakona o predmetima opšte upotrebe i kratkim obrazloženjem ovog zakona.
Potpisivanjem SSP između EU i Republike Srbije priznaje se važnost usklađivanja nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, kao i implementacija istih u cilju usaglašavanja standarda zaštite potrošača u Republici Srbiji, a sve sa krajnjim ciljem valjanog funkcionisanja tržišne ekonomije.
Pre početka rada na tekstu novog zakona o predmetima opštem upotrebe urađena je analiza oblasti kako u smislu stepena primene važećeg zakonodavstva u oblasti, problema koji nastaju u primeni, tako i u smislu stepena usklađenosti u oblasti predmeta opšte upotrebe sa evropskim zakonodavstvom.
Predloženim zakonskim rešenjima otkloniće se nedorečenost i nejasnoća važećeg Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, te će se omogućiti usklađivanje ove oblasti sa zakonodavstvom EU u znatnoj meri.
Takođe, novim zakonskim rešenjem zameniće se važeći propisi u ovoj oblasti koji su na određeni način institucionalno zastareli, pre svega sa aspekta njihove efikasne primene, te nedovoljno usaglašeni, odnosno ne usaglašeni sa novim načinima i naučnim saznanjima.
Donošenjem važećeg Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe decembra 2011. godine pojedine grupe predmeta opšte upotrebe koje su tradicionalno bile predmet sanitarnog nadzora i predmet uređenja ovog propisa su neopravdano izostavljene iz Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe. To je za posledicu imalo da je duvan prestao da se kontroliše u pogledu kontaminacije ostataka zagađujućih supstanci iz životne sredine i da su se sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu, u industriju, uključujući i ona koja se koriste u proizvodnji i stavljanju hrane u promet, dezinfekciona sredstva i biocidi za upotrebu u domaćinstvu takođe prestala da se kontrolišu u pogledu zdravstvene ispravnosti u proizvodnji, kao i prilikom uvoza radi isporuke na tržište Republike Srbije.
Novim zakonom o predmetima opšte upotrebe postiže se to da će se stvoriti potpuniji pravni osnov za transponovanje EU propisa koji se odnose na zdravstvenu ispravnost ili bezbednost predmeta opšte upotrebe i zahteva koje ovi predmeti moraju da ispunjavaju prilikom isporuke na tržište, odgovornosti subjekata u poslovanju za ispunjenost propisanih zahteva u zavisnosti od momenta u lancu snabdevanja, a sa krajnjim ciljem osiguranja visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi. Unapređenje slobodnog kretanja ovih proizvoda između naše zemlje i države članice EU, kao i drugih zemalja, uz odgovarajući nivo stručnog nadzora nad primenom zakona otklanja svaku sumnju na postojanje bilo kakve barijere u slobodnom kretanju robe i kapitala.
Prethodno izostavljene grupe predmeta opšte upotrebe, kao što su duvanski proizvodi, pribor za pušenje i sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu, uključujući i ona koja se koriste u proizvodnji i stavljanju hrane u promet, dezinfekciona sredstva i biocidi za upotrebu u domaćinstvu biće ponovo obuhvaćeni adekvatnom kontrolom zdravstvene ispravnosti, odnosno bezbednosti u svim fazama proizvodnje i prometa u cilju zaštite života stanovništva.
Ovo zakonsko rešenje uvodi obavezu prijavljivanja ozbiljnih neželjenih efekata nastalih korišćenjem pojedinih grupa predmeta opšte upotrebe, kao što su kozmetički proizvodi. Tako prikupljene informacije o neželjenim efektima ministarstvu će koristiti za svrhu analize tržišta, tržišnog nadzora, kao i za svrhu informisanja potrošača.
U odnosu na važeći Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, ovo zakonsko rešenje ne uvodi velike novine u smislu obaveze subjekata poslovanja sa predmeta opšte upotrebe, već su obaveze konkretnije i jasnije, kako u smislu dokumentacije kojom isti dokazuju zdravstvenu ispravnost ili bezbednost proizvoda, tako i u smislu postupanja u svrhu dokazivanja pomenutih navoda sa krajnjim ciljem da se bezbednost i zaštita zdravlja potrošača, odnosno isporuka na tržište zdravstvene ispravnosti ili bezbednih predmeta opšte upotrebe.
Ovim zakonom se daju jasne definicije pojedinih pojmova, pa se očekuje da će isti biti lakše razumljiv za sve subjekte u poslovanja predmeta opšte upotrebe, što je zasigurno pozitivan efekat ovog propisa.
Ostalo mi je još da vas ukratko upoznam sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci.
Budući da Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci nije u potpunosti usklađen sa propisima EU koje uređuju oblast prekursora, kao i da nije u potpunosti usklađen sa nacionalnim propisima donetim posle 2005. godine, primenjene su izmene i dopune Zakona o prekursorima.
Izmenama i dopunama Zakona o prekursorima uspostavlja se sistem sledljivosti, koji se ogleda kroz mogućnost praćenja prekursora u svim fazama proizvodnje, prerade ili prometa, u saradnji sa MUP i Upravom carina i sledstveno tome, adekvatno izveštavanje Međunarodnog biroa za kontrolu narkotika.
Takođe, značajni ciljevi će se postići putem uspostavljanja sistema brze provere pre izvoza prekursora kojim će se unaprediti razmena informacija o potencijalnim rizicima vezanim za prekursore, tj. o njihovoj eventualnoj zloupotrebi u proizvodnji droga i prihotropnih supstanci.
Važno je naglasiti da nova zakonska rešenja olakšavaju poslovanje pravnim licima u sledećim segmentima. Smanjuje se broj dokaza, odnosno dokumentacije koja je potrebna za dobijanje odgovarajućih dozvola za proizvodnju, odnosno promet prekursora. Rok za izdavanje dozvole za proizvodnju, odnosno promet prekursora posle dostavljanja potpune dokumentacije skraćuje se sa 90 na 60 dana, a rok za izmenu i obnovu dozvole definiše se kao rok od 30 dana.
Poslove lica odgovornog za proizvodnju, odnosno promet prekursora može da obavlja i lice sa završenim fakultetom tehnološke struke. Dozvoljava se promet na malo prekursorima treće kategorije u skladu sa propisima koji uređuju oblast hemikalija, biocidnih proizvoda i predmet opšte upotrebe, kao i prekursorima čvrste kategorije u skladu sa propisima koji uređuju oblast lekova, zdravstvene zaštite ljudi i zdravstvene zaštite životinja. Pravna lica koja imaju dozvolu za proizvodnju lekova ili dozvolu za promet na veliko lekova izdatu od ministarstva, odnosno ministarstva nadležnog za poslove veterine, mogu na osnovu te dozvole da vrše proizvodnju odnosno promet prekursora četvrte kategorije. Lekovi koji sadrže prekursore prve kategorije – efedrin, pseudoefedrin, norefedrin ili njihove soli.
Precizno se definiše da se dozvola može izdavati za jednu supstancu iz prve ili četvrte kategorije prekursora, odnosno za najviše dve supstance iste kategorije prekursora, drugo lice treće kategorije, kao i da se za izdavanje dozvole plaća republička administrativna taksa. To bi bilo u najkraćem, vezano za ova četiri zakona.
Zamoliću samo da mi dozvolite da pročitam, vezano i za četvrti zakon iz Ministarstva finansija, a to je Predlog potvrđivanja akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke.
Pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke i želeo bih da napomenem osnovne informacije o Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci. Osnovana je na inicijativu Narodne Republike Kine 2015. godine, kada je 57 članica potpisalo akt o pristupanju, odnosno prihvatilo akt o osnivanju, od kojih su 37 države regionalni članovi banke, a 20 neregionalni. Banka je počela sa radom u januaru 2016. godine, kao relativno nova multilateralna razvojna banka sa kapitalom od 100 milijardi američkih dolara. Prvobitno je osnovana da bude regionalna finansijska institucija, ali joj je pristupio veliki broj članica izvan azijskog pacifičkog regiona, kao što su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Španija i druge, tako da banka ima međunarodni karakter i trenutno broji 93 države članice. Sedište banke je u Pekingu.
Svrha AIB je da podstiče, održava ekonomski razvoj, stvara bogatstvo i poboljšava povezanost infrastrukture u Aziji, investiranje u infrastrukturu i druge proizvodne sektore, kao i da podstiče regionalnu saradnju i partnerstvo, blisko sarađuje sa drugim multilateralnim i bilateralnim razvojnim institucijama.

Izneću par zvaničnih podataka koji su pomenuti ovde, a to su, do današnjeg dana ukupan obuhvat građana Srbije za grip bio je nešto niži, od 250.000 građana je vakcinisano u Srbiji od toga. Takav obuhvat nismo imali u prethodnih 10 godina kada se redovnije radila analiza.
Po zvaničnim podacima maksimum njih 63 koji su umrli mogu da se dovedu u vezu sa gripom. Znači, mogu. Ne može niko u tom momentu kada se to desi da vam da tačnu informaciju da li je grip definitivni uzrok da je neko umro ili ne. Znači, ja samo molim sve da budemo obazrivi sa tim. To je izuzetno bitno. Ali, ova stvar oko vakcinacije je izuzetno najvažnija. Ovo su stvari oko kojih ne možemo da imamo različito mišljenje, jer svako naše različito mišljenje, ono što je najgore, imaće smrtni ishod na neko dete.
Ja samo hoću da vas podsetim kakva je kampanja bila tog antivakcionog lobija i koliko smo imali mrtvih, a među njima i dece. Hoću da vas podsetim jednu stvar, da sam podneo krivične prijave protiv onih koji su zastupali da se ne vakcinišu. To se nalazi na sudu ili tužilaštvu, gde nemam nikakvo pravo da utičem šta će i kako će tamo da se radi. Ali, svi treba da znaju da su podnete krivične prijave i očekujem da u skladu sa zakonom, da oni koji su to radili, da se uzme u obzir da smo imali decu koja su umrla i da se na osnovu toga sprovede proces i da se oni sankcionišu. To je nešto što mislim da građani Srbije zaslužuju bez obzira na sve. Ne verujem da postoji građanin Srbije koji može da ima opravdanje za to i da ima opravdanje za toga ko je izašao da propagira to da se neko ne vakciniše, a onda posle toga da umru deca.
Da vas podsetim, da ne dozvoljavamo, da smo podigli te kazne da ima ljudi kojima je došlo da idu na izdržavanje kazni zbog toga i da ne mogu da se upišu deca u vrtiće i u škole ako nemaju potvrdu da su vakcinisana, jer nisu u pitanju samo ta deca koja nisu vakcinisana nego i sva druga deca. Mora da se ima na umu da jedan broj dece ne može da se vakciniše, jer ima nekih bolesti koje ne dozvoljavaju da se vakcinišu, da je to rizično.
Što se tiče, zvanično nemamo potvrdi ni od jedne relevantne evropske ili svetske institucije da je virus koji je bio, odnosno grip koji je bio u Srbiji, da je mutirao, da je išao iz opsega ova tri virusa. Dešavale su se stvari da neko nije vakcinisan, da dobije jedan tip gripa, da ga ne odleži, a da se na taj tip gripa nadoveže i drugi, a neki put i treći, ali nemamo da su mutirali, da je bilo šta.
Zaključak. Najbolja prevencija vakcina koje je imalo u dovoljnom broju i oktobar je mesec kada ta vakcina stiže. Još jednom, jeste daleko oktobar, razmišljajte o tome, mnogo će nam bolje biti svima.
Što se tiče novca za Sergeja Trifunovića, mislim da se svi sećate da je on u tom momentu bio kao jedan narodni heroj u Srbiji koji pomaže deci, a da država Srbija neće da pomogne deci da se ona izleče. Tako da je tih 250.000 evra, ne samo za to dete koje je trebalo da ide u Španiju, nego je dat novac za još petoro dece, jer je tako bilo da on ima još petoro dece koja hoće da idu.
Prvo moram da kažem, da građani znaju, da to dete za koje je kao bilo sve organizovano da se leči u Španiji, da je to dete stiglo u Španiju i da uopšte nije bilo ni najavljeno tamo u bolnici, mislim da je to bio neki vikend, petak, subota ili možda i nedelja, gde je tek na uspostavljanju kontakta sa ljudima koje smo mi znali u toj bolnici dete primljeno, jer ta bolnica ne prima subotom i nedeljom decu, naravno, i niz drugih stvari koje možda nije u redu da iznosim.
Ono što sam ja tražio na Vladi, to je da moramo da dobijemo dokaz za svaki dinar šta je sa tim novcem, ne samo tih 250.000 evra, nego za svaki dinar koji je neko poslao SMS poruku ili na drugi način uplatio, jer to obesmišljava sve. Ako vi nemate povratnu informaciju za šta ste vi dali, a to je sve bilo pod izgovorom da ćete vi pomoći nekome, a svi dobro znate da se na kraju ispostavilo da je on taj novac ulagao u neke sumnjive investicione fondove, kockao se sa novcem, nije imao nikakvo pravo za to.
Druga stvar, tu je, po njegovoj priči, bio samo jedan lekar. Da li možete da zamislite da jedan lekar može da sagleda sve dijagnoze i da donese odluke gde će ko da se leči ili bilo šta? Drugostepena komisija je bio lično Sergej Trifunović, van svakog zakona, van svake pameti, van svega. Insistirao sam tada i insistiram i sada da mora da se izađe pred građane Srbije, to je njihov novac, da se kaže, to ne može da zastari, niti bilo šta, gde je svaki dinar i tih 250.000 evra i svaki dinar koji je došao od SMS poruke, jer je vrlo jednostavno izračunati koliko je novca došlo, gde je i kako potrošen i za sve ono što se utvrdi da se odgovara. Ono što ja imam poslednju informaciju, da su tamo ušli nadležni organi i policije i tužilaštva i svih, nemam posle toga informaciju dokle je to stiglo, jer nemam pravo, kao što znate, ali ovim putem apelujem na sve da se to dovede do kraja, kakva god da je istina, kakve god da su činjenice, da se izađe sa njima.
Što se tiče lečenja dece, morate da znate da odluke donose samo republičke stručne komisije, odnosno ljudi koji su najstručniji za tu oblast kojom se bave i iz koje oblasti je problematika tog deteta. Znači, mi jedino tako možemo da uspostavimo sistem da bi on funkcionisao. Sve van toga je ozbiljna improvizacija koja može preskupo da nas košta, da imamo ozbiljne probleme i ozbiljne posledice, da to prebacujemo na drugi kolosek. Moramo da verujemo našim ljudima, našim stručnjacima, šta oni kažu da tako uradimo.
Da građani Srbije znaju, za neke bolesti, zato se zovu i retke, u Evropi i u svetu postoji samo jedan ili eventualno dva ili tri centra u kojima se oni leče, upravo iz tog razloga, jer da se leče na više mesta, ne bi mogli da skupe sve te podatke, ne bi mogli dovoljno da se posvete tome, jer se to ređe dešava nego neke druge bolesti i takav je stav zvanične struke da se to radi na dva ili tri mesta. Ne radi se samo o operacijama. Najlakše je kada se radi o operaciji, pa dođe strani stručnjak da operiše ovde, ali ima mnogo bolesti metabolizma, bolesti krvi i drugih za koje trebaju i specifični uslovi, specifični lekovi, nije dovoljno da dođe neko da bude ovde jedan, dva ili tri dana, to su neke stvari koje traju mesecima, nedeljama i koje moraju da budu na tom mestu u tim klinikama koje tu postoje. Znači, molim samo ljude da to razumeju, da je to suština priče.

To su apsolutne činjenice. Ono što bi trebalo svi da pošaljemo poruku građanima, to je da sve te stvari mogu da se spreče. Iz tog razloga, mi smo i u ovom zakonu i one ljude koji nemaju zdravstveno osiguranje stavili da ih pozovemo na skrininge za karcinom debelog creva, karcinom materice, karcinom dojke, to ćemo da proširimo. Radimo savetovališta pri zdravstvenim ustanovama za psihijatrijske bolesti, ono što je jedan od vodećih faktora kardiovaskularne bolesti, ali ono što treba građani da znaju, to je – ako na vreme dođu kod lekara, ako se na vreme otkrije, to je jedini način da mi ovo popravimo.
Kada dođe do situacije, da se otkrije bolest, ali u poodmakloj fazi šanse su mnogo manje. Prema tome, ako svi budemo uticali na to i rekli onima sa kojima se viđamo i čujemo da se iskoristi ta prilika, da se ljudi pregledaju, da se na vreme otkrije to je jedini način zapamtite da budemo zdraviji i da nemamo tolike probleme koji su problemi i za tog koji se razboli, za njegovu porodicu za društvo, bukvalno, bukvalno za sve. Hvala.

Zahvaljujem.
Ja sam hteo, da ne bude neke dileme ili nedoumice oko tog dodatnog rada, da razjasnimo to. Dodatni rad ne može da se obavlja na mestu gde postoje liste čekanja. Znači, to bi bila ozbiljna zloupotreba ili bilo šta.
Da bi neko iz državne ustanove mogao da obavlja dodatni rad, prvi i osnovni uslov je da on gde radi, na mestu na kome radi, ne postoji lista čekanja. Dokle god se ne očisti lista čekanja, on ne može da radi, jer je to ozbiljan problem.
Druga stvar, postoji tačno šta mora da ispuni taj lekar da bi radio dodatni rad. Znači, on mora da radi puno radno vreme u bolnici u kojoj radi, da ga radi savesno, da ispunjava broj pacijenata, i onda može popodne u istoj toj bolnici da odradi.
Zašto smo to uradili za vredne ljude, za vredne lekare, za vredne sestre, koji su već tu, koji rade u državnoj ustanovi da imaju mogućnost da ostanu u istoj toj zgradi gde su, da ne moraju da idu kod drugog, da ne mora niko, eventualno, da ih ucenjuje koliko će im dati, koliko im neće dati u privatnoj, da se maltretiraju da odlaze do te privatne ustanove i da se vraćaju i da mogu da rade sa svojim saradnicima sa kojima rade i prepodne.
Mislimo da im apsolutno dajemo taj komfor da ostanu u istoj zgradi, da nemaju dodatni neki put, da rade sa svojim saradnicima i mogućnost da zarade i oni i njihovi saradnici na najlegalniji način. Kada to omogućite, ostavite radnicima, a naravno, radili smo ankete, razgovarali sa ljudima, oni su ljudi prezadovoljni sa tim i jednostavno žele da imaju.
Imate ljudi koji ne žele da idu da rade kod privatnika iz bilo kog svog razloga, opet nemamo ništa. Nismo ograničili nikog da može da ode i sa još dve ili tri ustanove privatne da sklopi ugovor i da bude tamo, da ode povremeno jednom, koliko on izabere, ali da odradi svoje.
Malopre sam zaboravio da kažem, pominjali su se ovde intrahospitalne infekcije, da je Srbija jedina u regionu dozvolila da dođu nezavisne te institucije i da obave najdetaljniju analizu i ono što su oni ustanovili, a to je uticalo da mi naše zdravstvo stavimo tu gde jeste, da smo mi nešto oko 20% smanjili intrahospitalne infekcije, a maltene svuda taj broj se povećava, što je izuzetan, izuzetan rezultat.
Druga stvar, a to je da su smanjili upotrebu antibiotika. Upotreba antibiotika u smislu da ljudi uzimaju, a da im nije prepisano od lekara. Još jednom, apelujem na sve u apotekama gde su počeli ljudi da se javljaju, da je popustila disciplina u apotekama i da izdaju, odnosno da daju antibiotike bez recepta.
Gospodo draga, u najskorije vreme će krenuti inspekcija, ko bude kršio to pravilo najstrožije će biti sankcionisan po zakonu. Nemojte misliti o apotekama da ste iznad zakona. Ovo vam najdobronamernije kažem, nemojte rušiti imunitet naših građana, naše dece da budu sutra otporni na antibiotike i na sve stvari. Hvala svima.

Zahvaljujem.
Samo ću kratko da dopunim šta dobijamo što će domovi zdravlja da budu integrisani u Ministarstvu zdravlja. Vi znate sada kakvi su primeri. Vi u jednom dvorištu u većini slučajeva imate i dom zdravlja i opštu bolnicu, još možda neki institut, zavod ili bilo šta. Ono kako trenutno stvari stoje da pričamo istinu, komunikacija između doma zdravlja i te bolnice u istom dvorištu, u većini slučajeva, ne postoji. Jedni kažu, ovi iz doma zdravlja - mi ne pripadamo vama, mi gledamo ka lokalnoj samoupravi, oni nam biraju direktora, oni nam određuju upravni odbor. Kao što znate, RFZO opredeljuje sredstva da bi mogli da funkcionišu, da rade, a to su plate, to su lekovi, to je potrošni materijal i sve ono što je neophodno i bolnica koja je pri Ministarstvu zdravlja.
Onda vi imate situaciju da u domu zdravlja imate nemedicinsko osoblje, pravnu, ekonomsku, sve te službe koje trebaju da postoje, a isto to imate na tri metra od njih u bolnici. Svi rade isti posao. Znači, mi tu dupliramo ljude da bi oni odradili posao, gde jedna ekipa da li iz doma zdravlja ili iz bolnice bi mogla taj posao da uradi jer nema mnogo nekih promena iz godine u godinu, eventualno neke stvari se dodaju i taj posao je ušao u jednu rutinu u kome mora da se vodi računa, ali nije ništa spektakularno što treba da bude.
Jedna ekipa od jednog broja ljudi bi bila sasvim dovoljna da odradi ceo taj posao koji je neophodno da se uradi, a mi na mesto te druge ekipe može da primimo medicinsko osoblje, možemo i trebamo da primimo lekare, medicinske sestre i sve ono što je neophodno i sve ono što će rasteretiti i biti bolje za sve pacijente.
Znači, to jedna stvar, da je kažem otvoreno i konkretno koji je razlog tome da ne bude da će neko dobijati otkaz, da će neko ići od tog nemedicinskog. Znači, samo nećemo kada steknu uslove za penziju ili odu na neko drugo mesto, neće na to mesto primati nemedicinsko osoblje, nego ćemo primati medicinsko osoblje, davati ljudima specijalizaciju, davati im usavršavanje, osposobiti te ljude da budu naši najbolji stručnjaci.
Imate sledeću situaciju, oni su u istom dvorištu, imate specijalistu u domu zdravlja i neki dom zdravlja ima možda više nekih specijalista, recimo ginekologa, a u istoj toj bolnici, u istom tom dvorištu imate bolnicu koja ne može da pokrije dežurstvo jer ginekolozi rade prepodne, onda imaju ambulantu i sve to.
Sada, pošto je ovakav zakon kakav je bio, vi niste mogli da ovi ljudi iz doma zdravlja odrade dežurstvo u bolnici koja im je na tri metra, a da ljudi iz bolnice, specijalisti odrade ambulantu i pomognu u domu zdravlja kada je to neophodno. Da li možete da zamislite taj apsurd? Svi su se pozivali na to – mi pripadamo ovima, mi ne možemo da uđemo u bolnicu, a ovi iz doma zdravlja ne mogu da užu u bolnicu, a iz bolnice ne mogu da uđu u dom zdravlja. Ko je trpeo? Trpeli pacijenti, pacijenti nezadovoljni, naravno. Oni misle sada neće tu da se uzme stvar u svoje ruke, neće da se organizuju. Zašto? Obično ne govore direktor doma zdravlja i bolnica, jer svako ima svog nadređenog i neće da se vide, ne komuniciraju, eventualno preko glavne sestre.
Ljudi, to je naša realnost i mi to moramo da promenimo. Znači, nemojte da se pravimo, smejete se, većina vas se smeje, ali to je tako, znate da je tako i svi dolaze kod vas i kažu – e neće ovaj tamo, ovaj od ovoga traži zaštitu u opštini, ovaj traži ovamo u ministarstvu, hajde samo da ne radimo. Ovi idu kući, pusti ljude, nisu imali šta da rade ceo dan, puste ih kući, a ovi ovamo ne mogu da spoje, da pokriju dežurstvo u bolnici. Onda imate prekovremene sate, pa da li možete da isplatite, da li ovo, da li ono. Sve znate. Po leđima zdravstvenog sistema.
Sada sa ovim kada se uradi, nema nikakve razlike. Kada treba da odradite ambulantu, odradićete je u domu zdravlja, kada treba da dežurate, dežuraćete u bolnici, zamislite samo koji je to benefit, koliko ćemo dobiti, koliko ćemo imati ljudi koji će moći više da dežuraju i koliko ćemo imati ljudi koji će više moći da odrade ambulantu i biće manje gužve za specijaliste u domovima zdravlja, jer svako iz bolnice će moći da siđe u ambulantu i da odradi preglede, dijagnostiku, sve ono što je neophodno.
Kada koristite iste kapacitete, gužva je na rentgenu u domu zdravlja, istog sekunda će preći pet metara odatle u bolnicu da uradi rentgen ili laboratoriju, ovome se nešto pokvarilo, stalo pa ne može, uradiću ovamo. Pokvario se rentgen u bolnici, ali uradiće u domu zdravlja, što do sada nije bio slučaj, gledali su se preko nišana.
Znači, pogledajte koliko je to bolje za pacijente, pogledajte koliko je to uštede i pogledajte koliko ćemo više zaposliti medicinskih radnika, odnosno lekara i sestara. To je samo deo onoga što će se dobiti da ne budemo žrtve neke politike i nečega što se radilo, da zadovoljimo lokal, da imaju taj deo, da ne pričamo o dugovima. Nemojte samo da zaboravite jednu stvar, da ne postoji dom zdravlja u Srbiji, odgovorno vam tvrdim, kome Republika, država, ministarstvo i fond nisu uplatili sredstva da isplate plate, da plate lekove, da plate struju, vodu, sve ono što je neophodno da bi se funkcionisalo. Sve im je to prebačeno, ali oni nisu platili to zašta im je bio prebačen novac, nego su plaćali nešto što je njima odgovaralo.
Onda su porasli ti dugovi, ljudi su tužili, stigle su kamate, stigla su izvršenja, šta se dešava? Nema para, jer su date na drugu stranu na koju nisu trebali da se daju i idemo u blokadu. Onda dolaze ispred ministarstva da kažu – mi smo u blokadi, ne možemo da radimo. Ljudi, po Ustavu, po zakonu vi ne možete dva puta da plaćate jednu istu stvar. Država je već to platila jednom, a vi niste to uradili. Mi nismo imali nikakvu mogućnost kontrole da to ispratimo i da uradimo, jer kažem direktor je iz lokalne, upravni odbor iz lokalne samouprave, niti možemo da postavimo, niti možemo da smenimo i ostalo.
Kada se sve to desilo, onda dolaze ispred ministarstva, ispred Vlade da se to plati, a ne kažu da je to već plaćeno ili eventualno – ne, to je neko pre mene uradio, pa eto ja sam nastavio samo dalje. Bez ikakve odgovornosti. Molim vas, samo to da razumete i ovo zbog građana Srbije samo pričam koliko kada se to stavi na ovaj nivo, da su svi u zajedničkoj službi, da su svi u zajedničkom poslu. Kada se napravi dobra organizacija, koliko će biti bolje za građane Srbije, koji znate i sami koliko imaju zamerki na primarnu zaštitu i negde objektivno, ali sada ćemo sa ovim moći mnogo toga da popravimo i da bude bolje.

Moram samo, pošto je više puta pomenuto, da je sedam minuta neko vreme koje imaju lekari apsolutna neistina. Molim vas, pogledajte, pitaje opet toga ko vam je to rekao, stojim iza toga, to je apsolutna neistina da je bilo kome ograničeno sedam minuta da nekoga pregleda. Znači, to je minimum koji ima, a to je 15 minuta.
Ono što želim da vam kažem i da apelujem na građane Srbije, mi danas imamo, jedna trećina onih koji zakažu pregled uopšte se ne pojavi na tom pregledu. Tako da uvek ostane više vremena. Ali, nije to poenta što ostane više vremena, nego ovi što zakažu, pa ne dođu, zauzeli su termin nekome kome je bilo neophodno da dođe. Oni ne samo da ne dođu nego ne jave da neće doći. Pa, onda imate situaciju da onaj koji je trebao da dođe nije došao, a lekar čeka sledećeg pacijenta, a mogao je da primi.
Znači, mi radimo redovne analize i zbog toga postoji ovaj sistem i zbog toga ovaj sistem važi za lekara od 50 i nešto godina i lekara od 30 i nešto i 40, jer kad bi jedni radili u jednom sistemu, a drugi kucali na mašini, mi nikada ne bismo mogli da skupimo sve podatke i da imamo podatke o ovima o kojima ste između ostalog i vi pričali, da to ostaje na papiru, da se to stavi negde u neku policu. Mi nikada to ne bismo mogli da saberemo i nikada ne bi znali šta se dešava i ko je od čega bolestan i koje je lekove dobio i šta se desilo. Znači, iz tog razloga princip važi za sve, lekare od 30, 40, 50 i 60 godina. Znači, drugačije ne može da funkcioniše. Ako kažete vi ćete kucate na mašini, a vi ćete na kompijuteru zato što ste mlađi. Mislim da ćete se složiti da je to nemoguće da podelite da sistem bude takav.
Što se tiče Kragujevca, moram da vas obavesti, žao mi je što ne znate. Završava se projekat opšte bolnice za Kragujevac, nađena je parcela, nađen je investitor, nađeno je sve. Znači, projekat koji postoji i koji je u fazi u kojoj treba da bude i Kragujevac će dobiti bolnicu, opštu bolnicu koja će biti, o čemu vi pričate sekundarnog tipa.
Što se tiče, kažete, pa mi smo upravo u ovom Zakonu, dozvolili da penzioneri, socijalno ugroženi i ostali, koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, da idu na skrining, da mogu da budu vakcinisani i kad je za palijativno lečenje, da i tu mogu da idu bez knjižice. Da li vi razumete kolika je to razlika u odnosu na ovo što je bilo do sada? Samo iz tog razloga jer insistiramo na skrininzima, na preventivnim pregledima. Imamo tri skrininga, uvodimo još tri, dijabetes, kardiovaskularne bolesti i psihomotorne. Da li čujete šta vam kažem, pa ove tri nove se uvode.
Znači, to je suština priče. U ovom, ne pamtim, da je nekad napravljena veća razlika da se prepoznaju ljudi koji su ugroženi, da ne pričam o deci, da ne pričam o njihovim roditeljima, o penzionerima, o izbeglicama, o žrtvama nasilja i o svim tim stvarima, gde država ne pravi nikakvu razliku da li su socijalno osigurani ili nisu.
Šta je poenta priče? Da svim ljudima bude dostupan preventivni pregled da na vreme otkrijemo, kad to uradimo bićemo zdraviji, biće sistem mnogo bolji, tada ćemo smanjiti troškove i ostaće nam više novca za ove neke druge stvari koje ćemo tada moći da ulažemo, jer ja mislim da je svako ovde svestan da ne postoji država u svetu koja može da izdvoji toliko novca da zadovolji sve potrebe i da stavi da sve bude besplatno i da ima svega. Ljudi, to ne postoji, nemojte da se lažemo.
Znači, mi možemo samo da napredujemo, da bude stanje bolje u budžetu i da ide.
Još jednu stvar da vam kažem. Pa, nije ovo doneo Deda Mraz, ovo sve košta, ovo je samo zahvaljujući politici i radu Aleksandra Vučića, moguće sad da se uradi. Nemoj neko da misli da je ovo palo sa neba. Ovo je samo rezultat politike i rada Aleksandra Vučića i ničega drugog.
Nije gospodine plaćena reklama, ovo je surova istina. Ovo je surova istina. Gde se omogućilo iz bankrota, da smo ostali u situaciji onog bankrota, pa ljudi ne bi imalo za osnovne lekove, bolnice bi bile prazne, išli bi u bolnicu kao što je bilo pa da donesete, da idete da pošaljete rodbinu da vam kupi flaster, da vam kupi lek, da vam da sve, da bi vi mogli da budete operisani, da bi mogli da budete lečeni. Zar smo već sve to zaboravili kako je bilo. Da nije bilo flastera, da nije bilo nekih drugih stvari. Razumete? Znači, to je suština stvari. Zahvaljujući tome danas možemo, i ako nastavimo tako onda stvaramo preduslove da nam bude još bolje i da još više omogućimo našim građanima da im bude lakše u sistemu zdravstva. Hvala vam.