Samo da vam kažem za sve to što ste mislili to se pravilnicima i opštim aktima apsolutno reguliše i biše regulisano, tako da znate, taj deo o kome ste vi pričali, član 36. stav 1. ide pravni aktima i propisima, pravilnicima apsolutno se to sve reguliše.

Nisam samo rekao da će se problem, da bi ulaskom u EU Srbije da bi se rešio problem odlaska ljudi ili ne. To je problem koji postoji svuda.
Druga stvar, što se tiče zapošljavanja. Ne postoji nikakva, da ljudi razumeju, ne postoji nikakva zabrana zapošljavanja gde god imate potrebu da se zaposli. Ono samo šta je urađeno. Ja pričam konkretno o zdravstvu. Znači mi nemamo ni jedan problem bilo koga da zaposlimo. Jedino o čemu vodimo računa a to je da ravnomerno rasporedimo ljude tamo gde je neophodno, da ne bude po principu ispunjavanja želja da negde dođemo u situaciju da imamo višak nekih specijalista i nekih ljudi, a da u drugoj nekoj sredini imamo manjak. Veći deo ljudi želi da ide u veće gradove i onda ako bi pustili da to tako. Nema nikakve zabrane, nema ničega, samo je kontrolisan, da se zna gde se ko zapošljava. To je suština priče. Gde god se ukaže potreba da se neko zaposli ne postoji nikakva prepreka da se to uradi ako je to opravdan razlog.
Ali ako neko ima u višku 20 ili 30% endokrinologa ili internista kardiologa, pa traži da još primi tu, a imamo oblasti gde nam fale pedijatri, a mi ne primamo tu pedijatra, ne primamo dečijeg hirurga, nego primamo ovo čega još imamo u višku, mi onda ulazimo u problem koji će tek biti.
Samo želim da vas podsetim na jednu stvar. Naveli ste sve te zemlje, i te koje su ušle u EU i koje su manje, veće, ovakve, onakve, i sve su se one suočile sa problemom da im je u jednom momentu sistem bio uzdrman i dan danas i da ne mogu da funkcionišu kako bi funkcionisali.
Ako mislite da se to u Srbiji ne dešava i da je to slučajnost, ja samo moram da vam kažem ne treba verovati u slučajnosti. Mnogo toga smo uradili da ne dođemo u tu situaciju da nam se zatvaraju delovi bolnica, delovi zdravstvenih ustanova zbog nedostatka kadra, što je primer u svim tim zemljama koje ste vi naveli. Eto, samo imajte tu. Zaposlili smo zdravstvenih radnika u poslednje četiri godine i dali preko 7159 specijalizacija, to su činjenice.
Što se tiče sređivanja toaleta, sređivanja prozora, sređivanja krovova, sređivanja svih stvari, vi sigurno znate kakvo je bilo stanje i kako smo zatekli sve te stvari. Prvo, ti toaleti nisu mogli da se zatvore, nisu funkcionisali uopšte, porazbijano, i sve ostalo. Ne vidim ništa loše, čak naprotiv, to je po meni pozitivno, jer kada negde uđete pogledate od toaleta kakva je ta ustanova i kako funkcioniše.
Svaka čast predsedniku koji je našao vremena i za to da obiđe sve to, da iskontroliše, jer drugačije je kad se on uključi u sve to i uradi i danas nemamo tu situaciju.
Mi već sad dolazimo, ono što smo obnavljali pre četiri godine, da mora opet da se obnavlja, jer, jednostavno, to su sistemi koji funkcionišu 24 časa 365 dana u godini. Molim samo da imate to na umu. I kad je nešto toliko u funkciji, onda zamislite na koliko to mora da se obnavlja i da se radi. Znači, to je suština priče.

Ne možemo te dve stvari da poredimo, stanje u Nemačkoj i kod nas, ni po jednom osnovu. Nemačkoj fali, ja mislim, nešto manje od milion zdravstvenih radnika i oni isto imaju situaciju da je sve starija nacija, sve manje mladih, sve manje se rađa. Ne ulazim u njihovu politiku niti me to interesuje, ali i oni su imali ideju da tu priliku koja se desila iskoriste, jer oni moraju od negde da nađu te ljude. Mi uopšte nismo u toj situaciji, kao što sami znate, daleko smo od te situacije.
A što se tiče ovoga, ja moram da kažem i šta smo mi uradili. Mi smo uradili da onaj ko dobije posao, ko dobije specijalizaciju i specijalizacija traje pet godina, on duplo mora da ostane ovde, da odradi to, pa tek onda može da ide.
Šta je uradila Mađarska? Mađarska je, kada završite fakultet u Mađarskoj, pet godina su doneli zabranu da ne možete da idete da radite u inostranstvo ukoliko postoji potreba u državi Mađarskoj bilo gde da budete angažovani. Znači, morate da odradite tih pet godina gde je potrebno za državu, jer ste imali besplatno studiranje, morate da ostanete tu. Znači, postoji dosta nekih mera koje neki uvode da bi sprečili to.
Mi smo za sada na ovoj – kad dobijete posao, dobijete specijalizaciju, duplo od specijalizacije morate da odradite ovde. Jer, mi ne možemo da ulažemo i da školujemo kadrove pa sutra da bude – doviđenja. Mi moramo da vodimo politiku narednih pet do deset godina, da ne dođemo u situaciju koju smo nasledili, njih više od 40% starijih od 55-60 godina. To je suština.
A što se tiče ovoga, svako ima pravo da prokomentariše neke poteze i svako gleda svoje građane i svoju zemlju.
Mi možemo da iskoristimo neki dobar primer, ako može da se primeni kod nas, da ne pravimo neke greške koje su neki pravili, ali da mi slepo idemo negde i da ne gledamo svoje interese, u svakom slučaju građani Srbije znaju – naš prvenstveni interes je Srbija i građani Srbije.
I ono što je bitno – uzećemo od svakog ono što je dobro za nas i što nama treba. Ali, nigde, ni u koga nemamo mi neku obavezu da nekoga sledimo, da nešto radimo a da to nije dobro za Srbiju. Prevashodno ćemo uvek gledati naš interes i sve ono što se uklapa u naš interes, to je sasvim u redu. Što se ne uklapa, ne možemo da prihvatimo i nećemo. To će nam uvek biti na prvom mestu. Hvala.

Samo uzmite da izračunate konkretno i milijardu evra i da li ćete tih milijardu evra da date da povećate plate ili ovo drugo, da poboljšate uslove da se radi?
Ne zaboravite da je Srbija uzela i gama nož i iks nož i najnovije akceleratore, konačno ih ima, i da je izgradila Klinički centar u Nišu i da je „Dragiše Mišović“, ona što je navodno izgorela, nova najbolja bolnica. Klinički centar u Beogradu, evo, pogledajte sa autoputa, vidite, već ide, u ozbiljnoj je fazi. Da ne kažem koliko skenera, magnetnih rezonanci, koliko operacionih sala, koliko rentgena i svega onoga što smo nasledili.
Znači, tu milijardu, pomenuli ste milijardu, ako date na jednu stvar, da povećate plate, onda će ljudi imati plate, ali neće imati gde da rade i neće imati sa čim da rade. Ako date samo u opremu, a ne date u plate, opet će biti nezadovoljni. Znači, uvek tražimo balans da iz te milijarde izvučemo maksimum, a da vam ne pričam da godinama retke bolesti uopšte nisu prepoznate. Nula je bilo u budžetu za njih, a sada dajemo dve milijarde.
Znate koliko je ljudi sa retkim bolestima koji nisu mogli da dobiju šansu da dobiju lek da se leče? Pa treba sve to nadoknaditi, isto iz te milijarde, pa kupiti svu opremu, pa uzeti dodatne količine lekova i stvoriti sve te uslove o kojima vi pričate, platiti i te specijalizacije, platiti sve te stvari iz te milijarde.
Kada pogledate kada date za renoviranje ustanova, kada date za opremu, znate da ni jedan sanitet nije kupljen u prethodnih, ne znam, tih 10 godina, sećate se onih afera „Jucid“, naprave kombinaciju, milioni, firma dobije tender, oni prebace firmi pare, nema firme, nema kola, nema ničega. Ljudi su po milion, dva kilometra su ti saniteti prolazili.
Mi smo uzeli preko 100 saniteta. Onda kada sve to rasporedite, da stavite da to funkcioniše, 120 hiljada zaposlenih u zdravstvu, obezbedite svaku ordinaciju, svaki dom zdravlja, svaku bolnicu, svaku operacionu salu da imaju s čime da rade, da mogu da urade, da završe, da im zamenite prozore, da im zamenite krovove da ne prokišnjava, da im ne duva, da imaju te toalete koje ste pominjali, da sredite te normalne uslove i videćete da ta milijarda ode na taj sistem od 120 hiljada zaposlenih, toliko bolnica, domova zdravlja, instituta i svega, kao jedna kap u moru.
Izuzetno ozbiljan, izuzetno skup sistem. Nemojte da se zanosimo da zdravstvo može da bude dobro i da to košta malo. Ljudi, to nema nigde, plus naš sistem koji ne plaćate ništa. Svuda vi imate neko obavezno osiguranje, ostalo doplaćujete. Hajde samo malo da budemo realni.
Šta mislite da li neko od nas postoji ovde da ne bi voleo da da lekarima plate ne znam, dve, tri, pet hiljada, pa, ko bi bio srećniji od mene? Evo, u moje vreme došle plate na dve hiljade, ne moram više ništa da radim, da šetam decu i da se smeškam, jer kaže – evo, u njegovo vreme plate 2000 evra i ostalo. Ko to ne bi uradio da može? Ali, možemo da uradimo to, ali ćemo sutra našu decu da zadužimo da budemo kao što su bili ovi prethodni, da kupujemo neke političke poene i ostalo. Ne može. Može da se rasporedi ono što ima ako hoćete da idemo dalje.
Vi vidite ove stručnjake, evo njih sada ovde nema, oni po ceo dan obećavaju da će sve biti. Oni po ceo dan obećavaju da će sve u zdravstvu, oni koji su sve upropastili u zdravstvu, sad se razumeju u zdravstvo i sad kažu – sad će sve biti, samo da oni dođu, sve će da izleče, sve će da dobiju, sve će plate da povećaju i sve će da bude. Ti isti koji su sve upropastili. Ne smeju ni da izađu.
Sada uzmete nešto da radite i sada neko od građana treba da pomisli da je to baš tako, da to može, prvo, moram i građanima koji ovo gledaju da se obratim, ljudi to nije realno. Taj ko vam kaže da će sve da bude, da će sve da vam obezbedi, to nije istina. To je nemoguće. Taj ko vam priča, taj nema veze sa zdravstvenim sistemom. Taj nije prošao pored toga, obezbediti sav taj novac za sve to.
Ljudi, preskupo je zdravstvo. Pogledajte samo koliko košta ta oprema, koliko koštaju lekovi. Ja vam pričam, za jedno dete lečenje od jedne retke bolesti godišnje košta terapija 500 hiljada evra. Za jedno dete je 500 hiljada evra godišnje, od retke bolesti. Imate i veće, imate i niže cene, zavisi o kojoj se bolesti radi. To je istina, nemojte nikoga da lažemo. Mora da jača država da bi moglo više da se odvaja para, ali ne možete da odvojite samo na jednu stvar, morate da date sve te stvari ako hoćete da imate rezultat. Nemoguće je drugačije.
(Nemanja Šarović: Poslovnik.)

Sve ono što ste vi rekli, mi smo to uradili. Kada nekog zaposlimo, prvo, zaposlili smo najbolje studente, što nikad niko nije zapošljavao. Drugo, svi se zapošljavaju na konkursu, dobiju posao, država im plati specijalizaciju, država im plati doktorske studije. To je ono o čemu pričate, da im se stvore uslovi. Šta radimo? Stvaramo im uslove da mogu najbolje da napreduju u Srbiji. Kupili smo opremu, kupili smo sve što je neophodno da se oni tu dokažu.
Šta radimo sad sa ovim zakonom? Dodatnu stvar, da dodatno mogu da zarade. Ne zaboravite, oni kad završe i specijalizaciju i kad doktoriraju, oni, svako od njih, a imaju te dobre proseke, može da ima još jednu platu, da bude aktivan na fakultetu, to je još jedna plata, plus ovo što rade. Imamo ovo da on popodne, ako nema liste čekanja, ako ispuni svoje radne obaveze, da ne mora da ide nigde kod privatnika, pa da ga ne ucenjuje, ne znam, da naplaćuje u evrima, objasnili smo kako je to regulisano, kojim zakonom, on popodne u svojoj zdravstvenoj ustanovi radi, jer se dokazao i pokazao i vredan je i zna i ljudi hoće da dođu kod njega. On radi sa svojim timom, sa svojom sestrom, sa svojim asistentom i svi oni zarađuju, zarađuju dodatno.
Znači, zaradi kao lekar, zaradi ovamo kada ode na fakultet i zaradi koliko hoće i kada hoće da radi popodne. Sve bude krajnje transparentno, vidi se koliko se uplati, zna, naravno, uplaćuje se u dinarima, koliko ostane bolnici, koliko ostane njemu, koliko ostane asistentima.
To je ono što radimo i što smo promenili i što smo uradili da bi zadržali te ljude, a iz tog razloga što ne možemo da im damo tu platu o kojoj smo pričali, dve, tri, pet i deset hiljada kojih možemo, osnovnu platu pričam, ali on sa svim ovim stvarima više može da zaradi i da se trudi i da uradi.
To je suština, ali nemojte pričati stvarno o partijskim direktorima. Navedite mi primere partijskih direktora u Srbiji, u ustanovama, molim vas. Evo, odmah uzmite navedite partijske direktore pred svima, da zna cela Srbija, SNS što je stavljala partijske direktore u ustanovama, a da ljudi nisu stručni, da smo ga stavili zato što je partijski, a nije stručan. Molim vas, sve navedite primere, a ja da vam navedem koliko je direktora koji nikakve veze nemaju sa SNS, gde gledamo apsolutno struku.
Samo o činjenicama, da ukrstimo činjenice. Ljudi, pa tu smo, evo neka gleda cela Srbija. Dajete da ukrstimo i kako se primaju ljudi, da li se primaju na konkurs, da li neko im uzima pare, o čemu se radi. Hajdemo svi da otvorimo to. Po meni, najveći greh, najveće zlo koje postoji jeste da mladom čoveku koji je završio fakultet uzmete pare da se zaposli. Taj treba da bude osuđen na maksimalne zatvorske kazne, da nikome ne padne napamet to. To je najveće zlo koje postoji i to ćemo se boriti… Samo recite, ljudi, recite, prijavite taj uradio, to je uradio, neka dođe taj ko mu je tražio pare. Prvi sam za to da rešimo. To je ubijanje u startu mladih ljudi koji treba da krenu. Ako im taj primer date, pa šta će sutra da bude od njega, pa i on će da gleda tako da traži pare.
Zato smo i dali konkurs. Da li je bio možda konkurs pre nego što sam došao na mesto ministra? Da li ste imali negde konkurs? Da li se sećate kako se zapošljavalo? Samo osvanu sa ugovorom da rade. Ne, ne, hajde…
(Milorad Mirčić: Isti ti.)
Koji isti ti? Kako?
(Milorad Mirčić: Isti ti koji su ranije primani.)
Ma, koji uzeli knjižicu? Da li vi znate da ljudima koji su primljeni ranije po ugovoru, koje imaju, mi ne možemo da damo otkaz? Kako da damo čoveku zato što je on politički primljen? Zato mi imamo sada veliki problem, negativnu selekciju što nisu primljeni kvalitetni ljudi, pa gubimo generaciju i dve, imamo vakuma.
Ljudi, hajde samo malo da budemo realni, pa znate sve to bolje od mene. Nemojte sada da se pravimo naivni i da ne znamo. Ako hoćemo da pomognemo zdravstvu, ako hoćemo već i trošimo ovo vreme i sedimo svi ovde, pa najgluplje je da se raziđemo i da ništa nismo uradili i da skupljamo neke… Nema razloga, ljudi, na ovome nema. Ako se mi ne dogovorimo, nema sutra budućnosti. Ovo još jednom, ako ovo kolo u zdravstvu pade i ode da se urušava, ne popravi to niko, ljudi.

Slažem se. Apsolutno ćemo raditi na tome da obezbedimo stambeno pitanje i lekarima i medicinskim sestrama. To jeste nešto na čemu radimo, i to je vrlo bitna stvar. To nema veze ni sa čim. Radićemo i uradićemo.

Zahvaljujem.
Problem je veliki i problem je realan. Ono što mogu da vam obećavam jeste da ćemo se ozbiljno i dodatno baviti tim problemom, da nađemo najbolje moguće rešenje koje može za neki najkraći rok da da rezultat. To vam ja obećavam.

To je još pre 20 godina regulisano. Lekari medicine rada, oni iz toga što rade, oni se finansiraju bukvalno na tržištu i oni uvek zarade to što urade. To je suština priče. Oni sve te svoje stvari koje rade naplaćuju. Tako da je to suština.

To što vi pričate, to je onaj momenat kada su oni imali pravo izbora da izaberu da li hoće da idu na fond, da li hoće da idu za izabranog lekara ili hoće da ostanu. To je bila njihova slobodna volja, šta izaberu tako su i dobili. To je to.

Uveliko radimo na analizi sa kime bi još mogli šta da potpišemo od ugovora i, druga stvar, napravljen je, oko tog zapošljavanja, i kadrovski plan za narednih pet godina za celu Srbiju, vodeći računa o onome šta je neophodno i šta je potrebno tako će se ljudi zapošljavati, a ove stvari će se proširivati.

Da vam se zahvalim na svim sugestijama. Ako želite da složite, nikada se više nije vodilo računa i o bolesnoj deci i o njihovim roditeljima i radi se na tome i to nam jeste jedan od prioriteta i nastavićemo i dalje da radimo, jer tu uvek može i više i bolje da se uradi i tu nema nikakve dileme. To ćemo nastaviti dalje.
Sada sam se raspitao za slučaj Zemun, Dom zdravlja Zemun. Nema nikakve veze sa Ministarstvom zdravlja. Dom zdravlja Zemun postavlja Gradska skupština, gradska vlast. Direktorka koju ste pomenuli nije direktorka već šest meseci. Nije tamo direktorka. Ta direktorka je smenjena. Prema tome, neke stvari se u međuvremenu i dese i reše. Biće manje prostora za takve stvari sada kada to bude na ovome. Hvala vam.

Ja se izvinjavam, ako pričamo o detetu kome je potreban ketridž da se uzme, lično sam organizovao da se tom detetu uzme ketridž i da bude. Evo, sada ću proveriti, u roku od pet minuta o čemu se radi.

Ako nije problem, samo dajte, koji član, o čemu se radi, pošto mi nemamo to. Donesite slobodno, da ne gubimo vreme.

Samo da vi znate i da znate svi, bili smo u obavezi da preuzmemo, to je nešto što je preuzeto iz Zakona o borbi protiv korupcije, ništa drugo. To je samo u originalu prenet iz Zakona o borbi protiv korupcije. Samo se o tome radi, ni o čemu drugom. Hvala vam.

Saglasni smo.