Prvo želim da se zahvalim na jednoj stvari koju ste primetili, a koju ovde nismo rekli, na čemu ste vi potencirali, da pokušamo da promovišemo da dođemo do ljudi da im kažemo koji su sve to ljudi koji će sada biti obuhvaćeni i koji će moći da koriste, iako nemaju zdravstveno osiguranje. Na žalost, ja ću vam najiskrenije reći, mi to vrlo teško radimo, jer kada postoji neka dobra vest za građane Srbije ona nije vest i tako da mislim da je upravo to problem.
Očigledno to ne prodaje novine i to ne skreće pažnju, ljudi misle da se to podrazumeva i ljudi koji rade ne nalaze za shodno da to promovišu i da urade. Vidite, mi već koliko dana pričamo ovde i o svemu tome, a kad vratite film i pogledate koliko je to zastupljeno i koliko se to kaže ko će sve imati koristi od ovog zakona, to je vrlo malo. Od cele priče i od pogodnosti koje će biti za sve, mene samo pitaju – šta ćete da uradite sa onim ko se tri puta nije odazvao na skrining pregled, pa ste doneli da on plati jedan deo lečenja, a šta ćete vi da uradite ako on nema para da plati to lečenje, da li ćete nastaviti da ga lečite ili ne? Evo, to je tema koja je dva dana pored svih tema o kojima smo mi ovde pričali i koje donosi dobro.
Sledeća stvar, ovo što želim da kažem i vama i svim građanima Srbije vrlo je bitno, vi ste pitali zašto ranije nismo došli i radili ovo? Zato što ovo nije ni malo jeftino. Zato što smo morali da nađemo novac za ovo i da uračunamo u budžet za ovu godinu za dvadesetu i dvadeset prvu. Tek kad smo našli novac, mi smo došli ovde pred vas da to bude, da ne bi došlo do slučaja o kome ste vi pričali, da sad nešto bude uskraćeno da se ne uradi. Ne, ja vas uveravam, apsolutno sve ostaje isto, samo što smo dodali ove ljude i što oni idu.
(Nemanja Šarović: Vreme.)
Znači, mislim da je ovo izuzetno bitna stvar. Ako, već ne možemo da probijemo medije, ali ja se nikad i ne oslanjam mnogo na medije, mislim da je najbitnije šta će naši građani da osete i da vide i sve ono što je bitno za njih oni saznaju. Ne moraju očigledno mediji da idu. Što se tiče dodatnih osiguranja…

Samo da se razumemo, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, Poreska uprava, zakonodavstvo, to sme već ovde napravili spisak ljudi koji će sa ove strane biti pozvani na taj sastanak. Ako imate ideju još nekoga da je potrebno za to biće, a na vama je da vi ovde napravite sastav i da dođete. Znači, to su ljudi koji će učestvovati u sredu na tom sastanku.

Samo da razjasnimo, zbog građana Srbije, kako ide i po kom principu. Odluke donose republičke stručne komisije na predlog zdravstvenih ustanova, a republičke stručne komisije su sastavljene od najboljih stručnjaka iz svih bolnica koje postoje. Znači, oni donose odluku, oni su pri Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali vi dnevno imate veliki broj takvih odluka i zahteva.
Ono što smo mi uradili je da sada iste te republičke komisije moraju da odrede prioritete, da sednu između sebe sve i da odrede prioritete i da vide šta je to što će da da najbolji efekat, šta je najhitnije, šta će da da najbolji efekat da ide, a onda je sve ostalo samo jedna procedura koja ide iz Fonda ka Ministarstvu. To je to. Znači, niti direktor Fonda, niti ministar mogu da se mešaju, niti se mešaju za te stvari. Apsolutno, odluka republičke stručne komisije i najstručnijih ljudi koje Srbija trenutno ima. S tim što im je dodato i to da određuju prioritete.

Hvala što ste pomenuli državni budžetski fond i ono što želim da kažem, državni budžetski fond radi krajnje transparentno da u svakom momentu možete da uđete na sajt fonda da vidite koliko ima novca, koliko dece se leči, naravno bez nekih podataka koji ne mogu da se iznose, ličnih podataka o deci, gde se ta deca leče, koliko se uplaćuje, koliko je novca potrošeno, koliko košta koje lečenje.
Međutim, to apsolutno nije slučaj sa fondom tog, ne znam šta je, političar u pokušaju ili šta već, o čemu se radi. Stojim iza svega što sam rekao. Ono što želim da kažem i vama i svima, moraće da opravda svaki dinara i od države koji mu je dat i od svakog građanina koji mu je uplatio. Apsolutno svaki.
Nemam ta ovlašćenja da ja i moje Ministarstvo uđemo tamo da to ispitamo. To moraju urade drugi državni organi, ali ja vas uveravam da će morati da da za svaki dinara gde je potrošen.
Ono što ja građanima hoću da kažem. Ja, u njegov fond nikad ne bi dao novac. Da uplatim poruku i ostalo. Ja sam rekao koja je to bila situacija. Da je bilo petoro dece koja su se našla tu, ta deca apsolutno nisu kriva i nismo želeli da ta deca zbog njegovog ponašanja i njegovog šta on radi, da iole imaju bilo kakvu posledicu. Ako on, ili bilo ko drugi misli da će vremenom to da se zaboravi i da on neće morati da da to, ja vam obećavam da se to neće desiti. Hvala.

Da se razumemo, apsolutno ne bežim od odgovornosti.

Znači, ono što hoću da kažem građanima Srbije, a to je da za tih 250.000 evra da će znati tačno gde i šta.

Nemojte samo da prebacujemo da je neko što su dati tih 250.000 evra da je neko na drugoj strani ostao bez novca da nije mogao da se leči.

Apsolutno nije u svakom momentu u svim našim fondovima je bilo dovoljno novca i to je bio jedan od razloga što smo dali ne Sergeju Trifunoviću, nego smo dali za petoro dece, za koje je poslato da im je hitno potreban novac i da su oni kod njega. Znači, gledali smo tu decu, nismo gledali njega.

Što se tiče, mi smo već pri kraju novog uređenja, da ga nazovemo, zakona ili uredbe o funkcionisanju tih fondova.

Ovde se ne radi da je on prekršio zakon, on je i svoj statut koji je sam napravio u Fondu prekršio, gde ne piše da on može to da daje na kocku i u investicione fondove. Znači, radi se o čoveku koji morala nema ni do podne.

A, to ste apsolutno u pravu da on sve to zloupotrebljava u svoju neku političku promociju. Šta mislite da izađemo i da pričamo svaki dan koliko dece se pomogne, koliko to košta? Kad smo pomenuli neke brojeve, neke cifre u novcu, koliko šta košta, a njemu su svaki dan puna usta, još zove ljude da mu plate, a nijedan račun ne podnosi gde, šta i kako, sad je još ušao, kao, u politiku.

Ponavljam, ne bežim od odgovornosti. Dokle god sam na ovom mestu, i nisam na ovom mestu, insistiraću i uradiću sve što je u mojoj moći da se to izađe na čistac, ne samo zbog njega, nego i zbog svih budućih i onih koji sada rade.

Vi morate da znate, imamo veliku zloupotrebu oko tih stvari. Mi imamo da ljudi, roditelji i ne znaju da je neko uzeo njihovo dete i stavio na neki, da je oglasio i da skuplja pomoć za to. Posle, kad se sve to završi, onda vam dođu sa neraščišćenim računima gde su završile pare, šta je bilo, šta se desilo.

Da ne pričamo neke špediterske firme, ove firme stave i kaže – eto, skupljamo. Ne možete da zabranite nekom da uzme da skuplja. Po Ustavu ima pravo da za nekog kaže – evo, skupljam pomoć, da se nešto desi. Znači, mnogo je osetljivo.

Zamislite situaciju, neko vam stavi sliku, a to obično rade, stave sliku bolesnog deteta i kažu – evo, mi za njega skupljamo novac. I šta mislite izađem ja ili bilo ko i kaže – e, ne može to da se radi. Ljudi, sve je posao, ali ovu stvar mi moramo da dovedemo u sistem. Ova stvar mora da se dovede u sistem i da tako funkcioniše kroz sistem, a ne na neki drugi način.

To je poenta cele priče i to ćemo sigurno uraditi, jer imali smo dovoljno tih primera koji su bili i šta je urađeno i nadam se da su građani shvatili gde ko šta radi i da sada imaju predstavu.

Ne mogu građani ni u prvom sekundu, ni u prvom minutu, u prvoj nedelji i u prvom mesecu da shvate ko šta ima kakvu nameru, ali vremenom saznaju.

Odmah da vas obavestim Strategija za retke bolesti je završena i mora da se završi ta procedura da dobijemo sva mišljenja i ljudi koji daju mišljenja rade tu analizu. Zavisi od njih. Mislim da ćemo to vrlo brzo dobiti. Znači u svakom slučaju završena je Strategija za retke bolesti.
Druga stvar, mislim da ste dobro rekli o retkim bolestima do 2012, 2013, 2014. godine niko se nije bavio. Ta tema nije smela da se pomene iz razloga jer su držali sve medije i plaćali su, kako god hoćete da nazovete, reket ili bilo šta medijima da se ne piše o tome. Znate kako su prolazili roditelji koji bi išli da sačekaju nekog ministra ili nekoga iz Vlade da mu ukažu na taj problem, taj kadar bi se brisao kao da nikada se nije ni desio, kao da ništa nije bilo.
Prema tome od toga, od neprepoznatih, od nelečene dece smo došli u situaciju da danas imamo Strategiju, kažem na mišljenjima je, biće, da godišnje odvajamo više od dve milijarde za leče te dece, a kažem imali smo nula. Zamislite tu razliku. Druga stvar osnovan je budžetski fond gde se ne šalju deca samo na lečenje, nego se šalju i na dijagnostiku, što nije ni postojalo, nije bilo ni u razmatranju. To su činjenice.
Ovo moram da vam kažem da bi vi ljudima objasnili, to se zato i zovu retke bolesti. Retko koji centar u Evropi i u svetu u mnogo razvijenijim i u mnogo bogatijim zemljama nemaju bolnice za to. Iz kog razloga? Jel ne bi tila opravdanost postojanja te bolnice, jer nemate dovoljno pacijenata. Vi imate, recimo, neku bolest gde eventualno imate pet pacijenata godišnje u Srbiji. I kako vi da iškolujete lekare i osoblje da ono čeka i da leči pet pacijenata godišnje. Znači to je razlog.
Molim vas recite ljudima to je razlog. Zato se i Evropa dogovara i ima jedan ili dva centra samo u Evropi, da bi se samo time bavili, da bi sticali iskustva i da bi mogli najbrže moguće da donose zaključke i da vide šta je to dobro, šta oni mogu da promene da se uradi. Eto to je razlog. Naravno da je nama cilj da sve što možemo da se leči u Srbiji, em deca ostaju u Srbiji, roditelji su sa njima, nema dodatnih troškova puta, jeftinije je i konfornije i za decu i za roditelje i za sve one koji učestvuju u tome. Eto to je suština. Samo da ne potenciramo to jer nije realno da to uradimo i da obećavamo ljudima nešto što nije moguće da se izvede.

Samo želim da vam dam jedan podatak, na osnovu toga što ste vi rekli da mi možemo da budemo ponosni na naše zdravstvene radnike, da je sve više pacijenata iz regiona i iz zemalja EU koji dolaze kod nas da se operišu i koje plaćaju njihovo osiguranje, posebno na neurohirurgiji i na vaskularnoj hirurgiji i ovim putem želim da čestitam tim ljudima koji rade, postali su priznati u zemljama EU koje šalju svoje pacijente da se ovde kod nas leče i operišu.

Samo da vam razjasnim. Te šifre ne mogu da budu u Strategiji, to se radi u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja i tu je već dosta tih stvari urađeno, ali ne u Strategiji, koja je nešto sasvim drugo.

Apsolutno svaka zdravstvena ustanova ima čitač zdravstvene knjižice. To je bio uslov kada smo to sve uveli. Tako da, ne može da dođe do tog problema, a automatski, sve zdravstvene knjižice su povezane, automatski se overavaju. Do sada stvarno nismo imali taj problem, niti mi je ikad prijavljeno, jer je to već sve unapred obezbeđeno.

Svaka zdravstvena ustanova je u obavezi da ima agregat u slučaju nestanka struje. To je jedna stvar.
Druga stvar, nikad se neće desiti da zdravstvena ustanova, i da nema, vrati nekoga a da nije u mogućnosti da overi. To su sve ljudi koji imaju razumevanja i koji će doneti knjižicu u nekom drugom momentu ili ako je zaborave, to stvarno nema razloga.

Konkretno, što se tiče tog primera iz Vršca, dom zdravlja pripada lokalnoj samoupravi, zato je jedan od razloga što sada to prelazi u nadležnost. Mi ćemo već sutra, odnosno u ponedeljak pozvati pokrajinskog sekretara. Mislim da neće biti nikakvih problema da to rešimo, da zaposlimo te ljude gde god ih ima, da pomažu. To je naša obaveza. Nemamo nikakav problem sa tim.
Druga stvar, moramo samo da razjasnimo jednu stvar, bilo koji lekar ne može da prepiše, zna se šta može da prepiše na recept…
(Vjerica Radeta: Preporuči, ne prepiše.)
Samo da znaju. Moramo zbog građana da razjasnimo jednu stvar, jer ste vi u jednom momentu rekli – ne prepišu na recept, i onda kažu – umesto tog leka, idite uzmite ovaj suplement. Stvarno mislim da građani to treba da znaju - suplementi nisu lekovi, niti se tretiraju kao lekovi.
Znači, dragi građani, suplementi i sve to drugo, to su pomoćna lekovita sredstva, pomoćna lekovita sredstva koja uopšte ne idu i nisu na spisku da može lekar da ih prepiše na lekarski recept i da idu o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Prema tome, mora samo da se razjasni, ili ste za neki lek ili niste za lek i to se jasno vidi da li imate prepisan recept ili nemate.
Za suplemente, dragi građani, nema nikakvog razloga, niti iko može da vas natera da vi uzimate neke suplemente, neka pomoćna lekovita sredstva. Tu je zakon, krajnje jasan - šta prepisuje lekar.
Ne sumnjam da postoji, pošto u svakoj profesiji postoji, te farmaceutske kuće ili ti već koji proizvode ta pomoćna lekovita sredstva. Sigurno bombarduju sa tim propagandnim materijalom, sa obećanjima lekarima i za ostalo, ali moraju pacijenti da znaju da to nema veze sa zvaničnim stavom, ili sa bilo čim.
Zna se šta je sistem odredio šta može da se prepiše, šta ne može da se prepiše. Apsolutno je slobodna volja pacijenta da li će da koristi neko pomoćno lekovito sredstvo ili ne, i da ljudi znaju, ta pomoćna lekovita sredstva su u Zakonu o hrani i koriste se kao dodaci ishrane. Znači, između lekova i ovoga je ogromna razlika i nema potrebe da građani budu u dilemi.
Sledeća stvar, juče ili prekjuče sam rekao - apelujem na sve u apotekama i na građane, koji to vide da prijave, da se izdaju antibiotici bez recepta. Znači, inspekcija će bukvalno od danas ići na to.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Druga stvar na kojoj insistiram, a insistiram godinama, najbitniji je odnos, ako hoćemo da imamo bolje zdravstvo, najbitniji je odnos između pacijenta i zdravstvenog radnika. Postoje stvari koje ne može možda medicina da reši ili bilo šta, ali taj odnos je najbitniji i kada postoji razgovor, kada postoji razumevanje, sve su stvari mnogo lakše rešive i mnogo su lakše i za pacijenta i za onoga ko tu radi. Nemojte samo to ni u jednom momentu da zanemarite.

Nemamo problem sa brojem inspektora. Imamo ih apsolutno dovoljno.
Samo da shvate građani, ne može inspektor da sedi kada je pacijent kod lekara. Mi da bi ovo rešili, pacijent mora da prijavi. Mi reagujemo bukvalno istog dana. Da prijavi – lekar mi ne izdaje, neće da mi izda lek na recept koji sam do sada pio, kaže mi da idem da kupim nešto drugo. To je suština. Moramo da znamo to, da nam se prijavi to da bi odreagovali. Drugog problema tu stvarno nema.

Ja ću pokušati sa par činjenica.
Drago mi je i slažemo se da imamo i evropske i svetske stručnjake i da bi oni ostali takvi, da bi bili još bolji, moramo da imamo i te standarde koji važe u Evropi i u svetu, zato ove stvari menjamo i prilagođavamo ih. To je jedini razlog, jer želimo takve standarde koji su dali rezultat i koji nama trebaju da daju rezultat.
Što se tiče zapošljavanja mladih, moram da kažem da smo zaposlili preko 12 hiljada medicinskih radnika, dali smo 7.150 specijalizacija za ove prethodne četiri godine. Svake godine dva puta, na proleće i na jesen ide konkurs za specijalizacije.
Moram da kažem da te prve specijalizacije koje smo dali, ti ljudi još nisu završili specijalizaciju, jer je neophodno pet godina da oni to završe. Te rezultate ćemo tek da vidimo, ali je neophodno da prođe vreme. Niko se nije zaposlio bez konkursa, svi se zapošljavaju na konkursu. Postoje komisije koje određuju to. Zapošljavamo najbolje studente, već 160, na svakih šest meseci. Minimum 50 ili 100 najboljih studenata ostaju ne samo da dobiju posao, nego ono o čemu smo pričali dobiju specijalizaciju koju plaća država i dobiju doktorske studije koje plaća država.
Da razjasnimo, ne postoji ograničenje zapošljavanja u zdravstvu. Znači, samo imamo jedan vid kontrole da nam se ne desi da negde zaposlimo više nekih lekara ili sestara pa da ih ima u višku, a da na drugom mestu imamo manjak. To moramo da iskontrolišemo, da bi nam funkcionisao sistem. Priznajte, to ne može drugačije. Ječe sam vam takođe rekao, fuzija domova zdravlja i bolnica na uštrb tog nemedicinskog osoblja koje nam neće opšte trebati toliko, ćemo zaposliti medicinsko osoblje, lekare i sestre.
Onda garantovano imamo bolju uslugu i u domu zdravlja i u bolnici, i gde kreće saradnja između razmene kadra između bolnice i doma zdravlja, koje do sada nije bilo. Lekar doma zdravlja nije mogao da dežura u bolnici, a recimo bolnica imala manjka tih specijalista, recimo ginekologa, pedijatara. Oni su odradili do dva sata, otišli kući, a ovi su se u bolnici mučili kako da pokriju smene, kako da pokriju dežurstva. Ili su bolnici imali viška nekih specijalista, a nisu ih imali da pokriju ambulantu u domu zdravlja. Kada imate taj jedan sistem, onda samo napravite raspored i rešite problem koji ste do sada morali da rešavate zapošljavanjem, davanjem specijalizacije i da čekate sve to da se desi. Vi sada mnogo bolje možete da se organizujete i da isplanirate i specijalizacije i da ovi idu na ispomoć iz doma zdravlja u bolnicu, iz bolnice u dom zdravlja i plus na račun nemedicinskog. Ponavljam, ne otpuštamo nikog, kako bude isticalo ljudima, kako budu odlazili u penziju ili na neko drugo mesto, na njihovo mesto primamo primamo medicinsko osoblje, lekare i sestre.
Što se tiče plata, morate da se složite da su najveća povećanja plata u zdravstvu, medicinskim sestrama, lekarima i to će se nastaviti tako. Svi smo svesni da su plate male. Ko bi bio sretniji od mene da sutra kažem – kada sam bio ministar u moje vreme, plate su došle u Srbiji na dve tri hiljade evra. Ali moramo da budemo realni. Kada dobijete i višak novca i kažemo da ga ima u kasi i sve to, imate da ga date za platu, imate da ga date za opremu, već ste zaboravili da su naši ljudi na gama nož išli u inostranstvo, pa da su na iks išli u inostranstvo. Sve su to bile neke kombinacije. Pa aksceleratori, ljudi su umirali čekajući da dođu na red.
Po prvi put imamo po jedan akscelerator na 250.000 stanovnika. Sve više imamo bolnica gde nema liste čekanja, posebno po unutrašnjosti. U velikom broju ćemo smanjiti. Nije još završeno. Nema te zemlje u kojoj nema liste čekanja, budimo realni.
Kada taj novac, date za tu opremu, za iks nož, gama nož, za aksceleratore i da sazidate zgrade, za kliničke centre, za plate i da kupite lekove, jel znate koliko košta terapija jedne retke bolesti? Za jedno dete godišnje 500.000 evra. Samo za jedno dete. Onda vidite da iz svog tog novca rasporedite gde ćete da date. Ne možete da izaberete da date samo za jednu stvar. Ako date na plate moraćete negde da oduzmete.
Znači, gledamo krajnje da najkorisnije što može da se uradi, da se da u svim poljima, da bude najbolji efekat. Ako mislite da neko može tu da gleda nešto drugo, sem toga gde će najveća korist da bude, kažem vam sigurno da nema teoretske šanse. Ne postoji neko ko bi bio sretniji i od vas, i od nas, posebno nas koji smo tu da možemo da damo plate da budu par hiljada evra. Doći ćemo do toga sigurno, ali moramo da rasporedimo sve što ima. To je suština priče.
Da se vidi da je dobro, idealno, nije i to apsolutno stoji. Da se poboljšava, ljudi vide da se poboljšava. Setite se samo kako je bilo. Bila je zabrana davanja specijalizacija, pa ste dve godine morali da radite da bi tek kao konkurisali za specijalizaciju koja nije ni bila, koja se neće davati. O zapošljavanju da ne pričam, kakav crni konkurs, nigde konkursa nije bilo. Zapošljavalo se partijski, bile su tarife dvanaest, deset, osam hiljada. Ko nije član dvanaest hiljada, deset hiljada običan član i osam hiljada onaj koji je bio istaknuti član. Pa zar smo već sve to zaboravili? Pitajte tu decu, to su stotine i stotine dece koje smo zaposlili, dali specijalizacije, dali sve. Mora da prođe vreme i da dođe dotle.
Da neko sad baci koliko god hoćete novca i da sve stvari ispravite, ovo je sistem preko 120.000 zaposlenih.
Zamislite kako je 120 hiljada zaposlenih omogućiti da u svakoj ambulanti, da u svakom domu zdravlja, da u svakoj bolnici, da u svakoj sali ima svega onoga što treba da ne nestaje, da funkcioniše sistem i da radi. Nađite se u toj poziciji i recite. Pa koji bi mi razlog imali da nešto ne damo od toga? Što bi sedeli ovde? Pa ko je srećniji od nas kada se nešto da, kada nešto ima? Šta drugo? Šta bi mi s tim radili? Eto, to je suština. Volim da svi razumeju. Kolač kada imate, onda morate da ga podelite, da date da svi budu zadovoljni, a da izvučete maksimalni efekat iz toga.
Što pravimo sve te uštede i što pravimo sad DRG? Vi znate da se sve u Srbiji u zdravstvu plaćalo đuture, da vi niste imali nijednu cenu usluge koliko košta, da je tek sada krenuo da zaživi taj DRG, gde možete da tačno znate koliko šta košta, koliko plaćate, koliko imate lekova, materijala na stanju, gde će vam nestati, šta će vam nestati i koliko se troši za operaciju, za lečenje i za sve te stvari. To nije postojalo uopšte. Setite se stotina miliona koje su otišle, koje se nisu videle u zdravstvu. Evo, recite sada, da kupimo jednu stvar, šta je princip koji smo uveli? Da ne možemo da kupimo nijednu jedinu stvar, a da u tom momentu kada je kupujemo, nek izaberu lekari šta god hoće, da u tom u momentu to bude najjeftinije u Evropi što ćemo mi da platimo. To tražim od svih proizvođača.
Ljudi, eto to je što može. Ne možemo preko tog jorgana, toliki je koliki je, ali ako se bude plaćao više porez, ako bude više para, ako bude više investicija, ako bude svega toga, biće više para i za plate i za lečenje dece od retkih bolesti. Uzimaćemo sve više i sve noviju terapiju. To je naš cilj. Mislim da imamo isti cilj. Ne znam čoveka u Srbiji koji nema ovaj cilj, može da priča nešto, ali siguran sam da ne misli tako.

Uvažena poslanice, samo želim da se vi ne nervirate oko EU. Znači, nemate razloga, samo vam kažem, nema razloga. Nema razloga jer ima svoj put i Srbiji su na prvom mestu građani Srbije.
Ono što Srbija želi to su evropske vrednosti, one vrednosti u kojima ste i vi i ja i svi malopre pričali težimo evropski dobre lekare, stručnjake, priznate, priznate, ali da bi to imali mi moramo da imamo i te standarde da bi došli do toga. To je naš prevashodni cilj.
Druga stvar, što se tiče EU, mi EU želimo sve najbolje. Nisam čovek koji može da se raduje kad oni imaju probleme, ne samo oni nego bilo ko drugi. Mi pažljivo pratimo šta se dešava i u EU, ali ne odustajemo od tih evropskih vrednosti, jer to nije zbog EU, to je zbog nas samih. Da li će sutra biti, neće biti, da li ćemo ući, nećemo ući u EU, to ne može da bude razlog da mi ne radimo svaki dan svi više na tim evropskim vrednostima koje su dobre i koje će napraviti od Srbije nešto bolje i da će biti bolje za život i da će biti bolje sve ovo o čemu vi pričate. Pominjete mi plate iz EU i ostalo, tamo idu naši ljudi. Tamo odlaze za veću platu, tamo odlaze u taj sistem koji je takav kakav je trenutno sada. Šta će biti sa tim sistemom? Naravno da ćemo da gledamo da vidimo.
Mislim da oni imaju svoje probleme. Mi smo suviše mali da mi možemo da utičemo na njihove probleme. U zavisnosti od toga kako oni budu rešili svoje probleme na nama je da iskoristimo to vreme da mi ojačamo, jer ako mi ojačamo, sutra će se drugačije pričati sa nama, onda sigurno nećemo biti u ovoj poziciji da stalno očekujemo od EU da nam kažu – obe strane, obe strane, kažu ovima dole Šiptarima oni kažu – ma, ajde bre, sklonite se, šta vi nama imate da pričate? Znači, o tome se radi.
Prema tome, niti smo mali, niti smo naivni, niti ćemo uraditi jednu jedinu stvar da naškodimo građanima Srbije. Evropska unija mora da vidi šta će sa sobom i nemojte se opterećivati sa tim, a mi vreme moramo da iskoristimo da kod nas napravimo bolje, da sredimo stanje kod nas, da povećamo i ulaganja i zaposlenost i suficit i onda da nam budu veće plate, e onda ponavljam, drugačije će se razgovarati sa nama. I, kada smo jači imaćemo još više prijatelja, ali onih prijatelja koji nas neće zloupotrebljavati. Znate? Znači, u tome je suština jer ćemo moći da imamo princip uzajamnog poštovanja.
Prema tome, građani Srbije, što se tiče toga mogu da budu spokojni. Mi, moramo da vodimo računa o našim građanima na Kosovu, da im omogućimo sigurnost, mir, redovno sve ono očekuju od nas da dobiju i hvala svima koji nam pomažu u tome, ali Srbiji su na prvom mestu građani Srbije i sve ćemo uraditi da njima bude bolje. Hvala vam.

Mi smo sve to što ste rekli, uradili. Znači, mi imamo ugovore sa 17 privatnih klinika za operaciju katarakte, jer tu je najveća lista čekanja. Već par godina, bar tri godine minimum, 6.000 operacija godišnje smo već platili klinikama da urade.
Evo da vam kažem sada šta je problem. Zaključili smo ugovore, obezbedili materijal, baš sve. Sada pozivamo građane da odu sledeće nedelje, za dve nedelje u privatnu ordinaciju da se operišu, a građani kažu – hvala lepo, ne želimo, hoćemo da se operišemo u državnoj klinici.
(Vjerica Radeta: A koliko to treba da plate?)
Nula, ne plaća ništa. Mi smo sve platili.
(Vjerica Radeta: A taj građanin to zna?)
Tako je, apsolutno sve zna.
To što ste vi sve predložili, mi smo sve uradili. To postoji, možete svaki dan da uzmete da proverite, da vam damo tačan broj ljudi koliko pozovemo i oni neće da odu da se sledeće nedelje operišu u privatnoj praksi. Imamo ugovore sa ginekološkim klinikama za vantelesnu oplodnju, hiljade i hiljade, da ne bi čekali u državnim ustanovama idu na privatne klinike, i drugi i treći pokušaj i povećali starosnu granicu, sve su to stvari koje već postoje.
Da vam ne pričam o ugovorima za hiperbaričnu komoru. Sve stvari koje postoje smo već uradili, o tome o čemu ste vi pričali.
Podsetite me šta je bila sledeća stvar?
(Vjerica Radeta: Bilo je reči o dodatnom osiguranju.)
Znate šta znači dodatno osiguranje? Ako država plaća jedna kolica za nekog invalida ili jednu protezu, vi onda imate pravo da doplatite za neku drugu bolju koju vi hoćete.
To podrazumeva samo to, a nikako da uđete preko reda ili bilo šta drugo. Do sada to nije postojalo. Ili ste mogli da prihvatite ono što vam država daje, ili ste mogli sami da platite, nije postojala mogućnost da vam država refundira taj deo koji ona već plaća.
Vi hoćete nešto bolje, hoćete nešto drugo, vi imate sada mogućnost da doplatite od onoga što vam je država obezbedila. Nećete to i to što je država, hoćete nešto, to se odnosi samo na to. Da nema neke greške, da neko ko ima neko dodatno osiguranje koji je uplatio taj paket da hoće nešto bolje, da će moći da ide ranije preko reda ili ostalo, nema nikakve veze, samo se na ovo odnosi. Nemojte molim vas da unosite nikakvu zabludu, jel nema veze sa tim. Bukvalno to je to. A ovo je drugi problem. Imamo ugovore sa privatnim, ali pacijenti hoće da idu u državnu.