Poštovani narodni poslanici, osećam obavezu da vam podnesem izveštaj o trenutnim zbivanjima i stanju u zdravstvu. Vidim dosta naših ljudi prati šta se dešava u zdravstvu, šta se dešava kod nas, šta se dešava u regionu i postoji opravdano pitanje šta mi radimo da ne bi došlo do nekih situacija koje se dešavaju u okolnim zemljama, pa i u drugim.
Svima je poznato da postoji u celoj Evropi i u celom svetu tranzicija i lekara i medicinskih sestara, da oni odlaze iz jedne u drugu zemlju gde postoje bolji uslovi, gde postoje bolje plate i to je nešto što je postalo sasvim normalno. Traje to već više godina, da kažem i deceniju i imamo ozbiljnu odgovornost da uradimo sve što je do nas da ne bi došlo do nekih situacija u koje dolaze zemlje regiona, a to je da zbog nedostatka medicinskog kadra, zbog nedostatka lekara, zbog nedostatka medicinskih sestara dolazi do zatvaranja pojedinih odeljenja, do pojedinih delova bolnica. Jednostavno, ne mogu da nađu adekvatne zdravstvene radnike da bi pokrili tu oblast.
Na sreću, kod nas nema toga, ali se dešava u okruženju. To se dešava i u Hrvatskoj i u Sloveniji i u drugim zemljama EU. Ono što mi radimo i što smo prvo morali da nadoknadimo to je da smo zatekli sistem u kome je bila zabrana davanja specijalizacije. Moram da vas podsetim da jedna specijalizacije u proseku traje pet godina i minimum je pet godina da prođe da bi dobili jednog jedinog specijalistu. Možete da zamislite situaciju da se godinama ne daju specijalizacije. Imate uslov da ne možete da idete na specijalizaciju ako ne provedete dve godine radnog iskustva da imate u jednoj bolnici, a imate takvu starosnu strukturu da su specijalisti, njih preko 50, odnosno 60% specijalista ima preko 50-55 godina starosti.
Sad sami izračunajte kako je bilo doći dotle da mi dođemo u situaciju da nama se ne dešava ono što se dešava, što sam vam naveo, ovim ostalim zemljama, da moraju da zatvaraju pojedine delove bolnica, jer nema ko da radi.
Dali smo do danas 8.000 specijalizacija. Osam hiljada specijalizacija. Nama tek u septembru dolazi prvi specijalizant kome smo mi dali specijalizaciju, će završiti specijalizaciju. U septembru nam dolazi prvi. Dali smo 8.000.
Primili smo 14.000 zdravstvenih radnika od 2014. godine. Znači, to je jedini razlog zašto mi danas nismo u toj situaciji da moramo da zatvorimo neki deo bolnice ili da od nečega odustanemo. Molim vas da to imate na umu.
Prvi specijalizanti, odnosno specijalisti nam dolaze tek u septembru mesecu, i to oni koji su išli sve na vreme, koji nisu pravili nikakvu pauzu i koji su u tome.
Moram da vas podsetim da smo zatekli, to su sad već svi zaboravili, zatekli smo bolnice i domove zdravlja u kojima nisu mogli da se zatvore prozori, u kojima je duvalo, gde su stavljali ćebiće između dva prozora. A da ne pričam o tome da ni jedan toalet u zdravstvenoj ustanovi u 90% zdravstvenih ustanova nije imao vode, nije funkcionisao, nije imao vrata koja mogu da se zatvore. Naravno da smo sve to zaboravili kada sad prođete i kada vidite da je to obnovljeno.
Moram da vas podsetim da su naši pacijenti išli u Tursku na gama nož. Na iks nož nisu ni mogli da idu, to je bila misaona imenica.
Klinički centar u Nišu je 2014. godine, molim vas pogledajte slike, je bila livada sa jednim jezerom. Livada sa jezerom 2014. godine. danas je to najsavremeniji klinički centar u regionu koji može da izdrži sedam dana bez struje, bez vode, bez ičega. Tako je urađen.
Klinički centar u Beogradu od 1986, 1987. godine je stao sa radovima. Više nikad ništa nije urađeno, a potrošeno je para i para. Evo, pogledajte sad kad prođete ostalo je još sprat i po i da se stavi krov. Još sprat i po i da bude pod krovom novi deo Kliničkog centra, a vidite i da se stari renovira. Skida se sve ono što ne valja, ide u kompletnu obnovu. Imaćemo novih 86.000 kvadrata, preko 1.000 ležajeva intenzivne nege, 30 operacionih sala, novi Urgentni centar. Sve ono o čemu se sanjalo i što je bila misaona imenica.
Ide Klinički centar Novi Sad, ide Klinički centar Kragujevac. Koliko bolnica obavljenih? Oni su zapalili „Dragiše Mišovića“ bolnicu, a danas „Dragiše Mišovića“ je najsavremenija bolnica u Beogradu. Pogledajte kakvu opremu ima, kako izgleda danas „Dragiše Mišovića“, a zamislite sistem koji nije mogao da funkcioniše. Znači, imate dežurstva, kad vam Beograd ima za milion više stanovnika nego za šta je planirano, zašta su stavljene bolnice, a vi ste zapalili bolnicu i onda vam je jedna bolnica ispala iz sistema dežurstva. Šta mislite kako je bilo zbrinuti te pacijente, najteže pacijente, urgentne pacijente koji dolaze, ne samo iz Beograda, iz okoline, nego nam dolaze najkomplikovaniji iz cele Srbije? Kako je bilo izdržati to?
Po prvi put u istoriji najstarija bolnica u Zemunu ima magnetnu rezonancu. Koliko angio-sala je otvoreno? Prvi put Srbija ima akcelatore, po jedan akcelerator na 100.000 stanovnika. Podsetiću vas da su pacijenti umirali čekajući da dođu na zračenje. Da li postoji veći greh od toga, ljudi?
Da li postoji veći greh od toga, a plus smo imali da su naši ljudi umirali čekajući, ali su dolazili sa nekog drugog osiguranja da se oni zrače. I to je sad sasvim u redu. Sad ti ljudi koji su sve to radili, oni imaju naknadnu pamet i oni objašnjavaju da bi oni sve to mnogo bolje. To je bilo sve za njihovo vreme.
Kola hitne pomoći prešla po milion kilometara. Znači, krenu na intervenciju i ostanu, ne mogu da dođu do pacijenta. Do danas preko 100 novih, najopremljenijih vozila kola hitne pomoći smo kupili i dali, a oni, ne da nisu ulagali, nego su uzimali pare na tome.
Setite se afere „Jucid“. Milioni evra. Raspiše se tender, firma dobije, oni firmi uplate, firma se ugasi, ne postoji, niti ima novca, niti ima kola, niti ima firme, niti ima da je neko odgovoran za sve to. A kola hitne pomoći, to je pokretna bolnica koja u zavisnosti od vremena za koliko dođe zavisi da li će spasiti neki život ili neće.
Da li se sećate koliko afera je bilo sa tom hitnom pomoći i sa svim tim? Da li ste čuli u poslednje vreme da su negde kasnili, da negde nisu došli, da je došlo do nekog problema? Da li mislite da je to palo sa neba? Da li mislite da to dolazi tek tako?
Na sve to naši lekari, odavde, drže, ja vam odgovorno tvrdim, da ne stane, da ne umiru ljudi, zdravstvo u Crnoj Gori, kardiohirurgiju, neurohirurgiju, vaskularnu, ne bi imao ko u Podgorici da operiše komplikovaniju operaciju na otvorenom srcu da ne dođu, da nisam dao da dođu lekari iz Srbije dole da operišu građane Crne Gore, da prežive, da ne umiru. Ista je situacija sa Makedonijom, da ne pričam Republika Srpska i Bosna. LJudi, to su činjenice, izvolite, proverite, recite da li jedna od ovih činjenica ne stoji?
Da li su povećane plate medicinskim sestrama i lekarima? Da li se decenijama pričalo da bi država trebala da zaposli naše najbolje lekare, naše najbolje medicinske sestre? Što ne uradiše to? Kod nas je to postala praksa. Na svakih šest meseci se zapošljavaju najbolji. Prvo su bili lekari, sada zapošljavamo medicinske sestre. Juče 158. U narednih par nedelja 400 njih će dobiti posao. Ne da će dobiti posao, nego će raditi u normalnim uslovima, da im ne prokišnjava, da im ne duva, gde mogu da zatvore prozor, da imaju nove toalete i gde imaju najsavremeniju medicinsku opremu, da mogu da se usavršavaju, da im država plaća specijalizaciju, da im država plaća doktorske studije. Izračunajte koliko je to. Po svakom do njih desetine i desetine hiljada evra, ulažemo u njih.
Da li mogućnost da rade popodne, sve radimo da mogu da ostanu u svojoj zemlji. Odu, odlaze, ali se i vrate kada vide kako izgleda taj rad tamo, koliko se zaradi, koliko se potroši, a kako je živeti tamo, kako je živeti ovde i koliko košta tamo život, koliko košta ovde. Naravno, svako je željan da pokuša, da vidi, da ode. Radimo na tome da naši stručnjaci koji su ranije otišli, koji su poznati, priznati, da njih vratimo i vraćaju se i ti. To su činjenice o kojima pričamo.
Da li smo zadovoljni? Mislimo da može još i mora još mnogo bolje. Da li smo najbolji u regionu? Jesmo. Da li se zadovoljavamo sa tim? Ne. Mislimo da mora da bude još bolje.
Setite se samo koliko je bilo opstrukcije kada smo uvodili "e-recept". Znači, samo što nisu izašli na ulicu.
Danas, evo koliko je prošlo, da kažemo ne radi e-recept dva dana, ja mislim da bi mi imali najstrašniju pobunu. Samo dva dana da kažemo da se nešto desilo sa sistemom, sa softverom, ne radi e-recept dva dana, to bi bila ozbiljna panika.
Prema tome, ja vas molim da razumete da je zdravstvo izuzetno živ organizam koji svakog dana mora da se usavršava i da radi. Da vam ne pričam koliko više sada trošimo novca na lekove i na lečenje retkih bolesti. Nisu lečili nijednu. Nisu imali stavku u budžetu za lečenje retkih bolesti. Policija je sklanjala roditelje od te dece kada dođu na neki skup, da ne bi kamere videle da oni protestuju. Da li ste to već zaboravili? Terapija za jedno dete od spinalne mišićne atrofije na godišnjem nivou, za jedno dete, košta 400.000 evra i mora da bude do kraja života. Za jedno jedino dete.
Osnovan Budžetski fond, državni Budžetski fond za lečenje u inostranstvu. Stotine dece otišlo da se leči. Bogu hvala, izlečilo se, vratilo se u Srbiju. Preko Budžetskog fonda idu deca koja ne mogu da dobiju dijagnozu ovde, odlaze preko Budžetskog fonda da dobiju dijagnozu i onda kreću sa lečenjem.
Da li još ima onih kojima moramo da pomognemo? Ima, ali moći ćemo da im pomognemo samo ako ova država bude jača. Ako bude finansijski bolje stajala, onda ćemo moći da dajemo još više, kao što je i obećala i predsednica Vlade i predsednik da ćemo davati, da ćemo pomagati sve što možemo. To može samo iz realnih osnova.
Saberite samo koliko je sve ovo koštalo da se uradi, da se kupi, da se izgradi, i da se da toliki posao, tolike specijalizacije i sve. Zdravstvo, jedino kod nas ne doplaćujete ništa. Jedino kod nas se ne doplaćuje. Sa osnovnim osiguranjem, sa zdravstvenom knjižicom idete sa najskupljom terapijom koja postoji, idete na gama nož, idete na iks nož, idete na najsavremenije akceleratore, na skenere, na magnetne rezonance, na hemioterapiju, na sve ono što je skupo. Ne doplaćujete nijedan dinar. Vidite da li ima to još u nekoj zemlji.
Sole nam pamet veliki stručnjaci, gledaju filmove, pa onda kažu – a što nije ovako? Pričaju – kao u Americi. U Americi svaki treći građanin nema osiguranje, nema dovoljno osiguranje. Znate kako izgleda kad dođe u bolnicu. On umire, a oni kažu – imate li vi osiguranje ili nemate osiguranje? Nemate osiguranje, ne možete da prođete kapiju. Zateknu se naši građani u Americi, poseku prst, odu u bolnicu, dobar dan, dobar dan, tri šava, 3.700 dolara je račun. Tri hiljade i sedamsto dolara. Ne daj Bože kad se tamo razbole, zovu, mole, da li iz Amerike, da li iz Engleske, hitno da se prebace, da se vrate u Beograd, jer bi oni mogli da prodaju tamo sve, ne bi imali dovoljno da plate to lečenje. Kod nas je sve to besplatno, dragi građani i dragi poslanici, a zamislite koliko to košta.
Samo molim za malo razumevanja. Svima je jasno da ne može preko noći, da je ozbiljan sistem, 118.000 zaposlenih, da obezbedite u svakoj bolnici, u svakom domu zdravlja, u svakoj ambulatni, da ima svega. Kada ste čuli za neku nestašicu, što je bilo nešto najredovnije što ste čuli? Išli ste u bolnicu, pa vam kažu – idete da kupite flaster, idite kupite zavoj, idite kupite špric, idite kupite ovaj lek, idite kupite onaj lek. Sve mi to vrlo brzo zaboravljamo.
Šta mislite kako je danas obezbediti svaki lek? Znate li koliko smo mi tržište za te globalne kompanije i za ostale? Statistička greška. Zamislite kako je obezbediti samo vakcine da mi dobijemo pored svih onih velikih država i ozbiljnih igrača? Ko prvi nastrada kada ispadne u procesu proizvodnje? Naravno, ovo najmanji. Kažu – vi ćete da ostanete bez toga, idemo za ove velike zemlje, oni su naši, oni dobijaju to. Ovde ako kasni vakcina jedan dan, to je alarmantno stanje. Kad kažemo da ljudi neće da se vakcinišu, moraju, ulazimo u problem, a oni kažu – to je neki lobi, oni traže, to je neka provizija. Zaboravili smo vakcine koje su dolazile ovde preko Valjeva, Šapca, Loznice, preko četiri posrednika su dolazile vakcine u Srbiju i nikom ništa. Preko četiri posrednika iz Srbije, a ne znam koliko ih je bilo odande.
LJudi, treba da ih je sramota, najveći greh, da se pokriju ušima i da ćute. Ako ovo mogu da podrže, to je u redu, a ako ne, nemoj da smetaju. Mi vodimo računa o građanima i hoćemo da učinimo da imaju što bolje i sigurno zdravstvo. To ljude jedino interesuje, i to moramo da im omogućimo, i to smo im obećali. To ćemo da uradimo. Hvala svima.

Zahvaljujem.
Uspeli ste jedan deo stvarno da objasnite oko ovih dilema koje su bile, ali da jednostavno zbog građana kažemo, upravo iz ovog razloga što ste vi rekli da bi moglo da dođe do zloupotreba su ove stvari i precizirane, da ne dođe do zloupotreba. Ovde kada se misli da se nešto kaže, to je samo da se odnose podaci na žene i na muškarce i da bude zastupljeno, to su jedini podaci koji idu i koji mogu da se dobiju, da li je to žensko ili muško, da bi imali dovoljan broj zastupljenih žena, baš iz tog razloga. To je suština priče.
Druga stvar, čuo sam taj primer što ste naveli iz Engleske. Moram da vam kažem, daleko smo mi od Engleske i od svih tih stvari, tako da nema mesta za brigu i za zabrinutost. Imamo mi svoj put. Nismo mi ni u Bregzitu, ni u ostalim stvarima, bavimo se na odgovoran način svojim ljudima i zato donosimo ovakve zakone.

Vi ste sada sve ovo, što ste rekli, sve nas koji smo predložili ove nove zakone i što smo predložili povratak domova zdravlja pod ingerenciju Ministarstva zdravlja, kao da ste tačno znali i naveli najveći broj razloga zbog koji mi to radimo.
Znači, prvo za sve što se dešava u ambulanti Mrčajevci, za sve što ste naveli, ambulanta pripada Domu zdravlja Čačak. Dom zdravlja Čačak je pod direktnom ingerencijom lokalne samouprave. Lokalna samouprava određuje direktora, određuje predsednika Upravnog odbora, određuje članove Upravnog odbora i vrši, odnosno određuje koncept kako će raditi, koja će se ambulanta ugasiti, koja će se otvoriti, gde će ko raditi. Znači do danas, ni danas Ministarstvo zdravlja nema nikakvu ingerenciju da to može da uradi bilo šta.
Molim vas da te stvari razumete i razdvojite, jer toj velikoj većini Srbije nije bilo jasno i uvek dođu u Ministarstvo zdravlja, preskoče lokalnu samoupravu gde taj problem se rešava. Znači, jedini ko u ovom momentu dok se ne izglasa ovaj zakon, dok ne stupi na snagu, jedini ko može da reši taj problem je lokalna samouprava koja pravi organizaciju posla i rada na svojoj teritoriji, u svojim domovima zdravlja, u svojim ambulantama.
Iz tog razloga, sve što ste vi naveli, mi ovo sada menjamo da se to ne bi dešavalo nego da imamo jedinstven sistem i da pokrijemo sve ono što je neophodno. Eto to je suština priče zato i ovo menjamo da se ne bi dešava stvari o kojima ste vi pričali.

Samo da vam kažem za sve to što ste mislili to se pravilnicima i opštim aktima apsolutno reguliše i biše regulisano, tako da znate, taj deo o kome ste vi pričali, član 36. stav 1. ide pravni aktima i propisima, pravilnicima apsolutno se to sve reguliše.

Nisam samo rekao da će se problem, da bi ulaskom u EU Srbije da bi se rešio problem odlaska ljudi ili ne. To je problem koji postoji svuda.
Druga stvar, što se tiče zapošljavanja. Ne postoji nikakva, da ljudi razumeju, ne postoji nikakva zabrana zapošljavanja gde god imate potrebu da se zaposli. Ono samo šta je urađeno. Ja pričam konkretno o zdravstvu. Znači mi nemamo ni jedan problem bilo koga da zaposlimo. Jedino o čemu vodimo računa a to je da ravnomerno rasporedimo ljude tamo gde je neophodno, da ne bude po principu ispunjavanja želja da negde dođemo u situaciju da imamo višak nekih specijalista i nekih ljudi, a da u drugoj nekoj sredini imamo manjak. Veći deo ljudi želi da ide u veće gradove i onda ako bi pustili da to tako. Nema nikakve zabrane, nema ničega, samo je kontrolisan, da se zna gde se ko zapošljava. To je suština priče. Gde god se ukaže potreba da se neko zaposli ne postoji nikakva prepreka da se to uradi ako je to opravdan razlog.
Ali ako neko ima u višku 20 ili 30% endokrinologa ili internista kardiologa, pa traži da još primi tu, a imamo oblasti gde nam fale pedijatri, a mi ne primamo tu pedijatra, ne primamo dečijeg hirurga, nego primamo ovo čega još imamo u višku, mi onda ulazimo u problem koji će tek biti.
Samo želim da vas podsetim na jednu stvar. Naveli ste sve te zemlje, i te koje su ušle u EU i koje su manje, veće, ovakve, onakve, i sve su se one suočile sa problemom da im je u jednom momentu sistem bio uzdrman i dan danas i da ne mogu da funkcionišu kako bi funkcionisali.
Ako mislite da se to u Srbiji ne dešava i da je to slučajnost, ja samo moram da vam kažem ne treba verovati u slučajnosti. Mnogo toga smo uradili da ne dođemo u tu situaciju da nam se zatvaraju delovi bolnica, delovi zdravstvenih ustanova zbog nedostatka kadra, što je primer u svim tim zemljama koje ste vi naveli. Eto, samo imajte tu. Zaposlili smo zdravstvenih radnika u poslednje četiri godine i dali preko 7159 specijalizacija, to su činjenice.
Što se tiče sređivanja toaleta, sređivanja prozora, sređivanja krovova, sređivanja svih stvari, vi sigurno znate kakvo je bilo stanje i kako smo zatekli sve te stvari. Prvo, ti toaleti nisu mogli da se zatvore, nisu funkcionisali uopšte, porazbijano, i sve ostalo. Ne vidim ništa loše, čak naprotiv, to je po meni pozitivno, jer kada negde uđete pogledate od toaleta kakva je ta ustanova i kako funkcioniše.
Svaka čast predsedniku koji je našao vremena i za to da obiđe sve to, da iskontroliše, jer drugačije je kad se on uključi u sve to i uradi i danas nemamo tu situaciju.
Mi već sad dolazimo, ono što smo obnavljali pre četiri godine, da mora opet da se obnavlja, jer, jednostavno, to su sistemi koji funkcionišu 24 časa 365 dana u godini. Molim samo da imate to na umu. I kad je nešto toliko u funkciji, onda zamislite na koliko to mora da se obnavlja i da se radi. Znači, to je suština priče.

Ne možemo te dve stvari da poredimo, stanje u Nemačkoj i kod nas, ni po jednom osnovu. Nemačkoj fali, ja mislim, nešto manje od milion zdravstvenih radnika i oni isto imaju situaciju da je sve starija nacija, sve manje mladih, sve manje se rađa. Ne ulazim u njihovu politiku niti me to interesuje, ali i oni su imali ideju da tu priliku koja se desila iskoriste, jer oni moraju od negde da nađu te ljude. Mi uopšte nismo u toj situaciji, kao što sami znate, daleko smo od te situacije.
A što se tiče ovoga, ja moram da kažem i šta smo mi uradili. Mi smo uradili da onaj ko dobije posao, ko dobije specijalizaciju i specijalizacija traje pet godina, on duplo mora da ostane ovde, da odradi to, pa tek onda može da ide.
Šta je uradila Mađarska? Mađarska je, kada završite fakultet u Mađarskoj, pet godina su doneli zabranu da ne možete da idete da radite u inostranstvo ukoliko postoji potreba u državi Mađarskoj bilo gde da budete angažovani. Znači, morate da odradite tih pet godina gde je potrebno za državu, jer ste imali besplatno studiranje, morate da ostanete tu. Znači, postoji dosta nekih mera koje neki uvode da bi sprečili to.
Mi smo za sada na ovoj – kad dobijete posao, dobijete specijalizaciju, duplo od specijalizacije morate da odradite ovde. Jer, mi ne možemo da ulažemo i da školujemo kadrove pa sutra da bude – doviđenja. Mi moramo da vodimo politiku narednih pet do deset godina, da ne dođemo u situaciju koju smo nasledili, njih više od 40% starijih od 55-60 godina. To je suština.
A što se tiče ovoga, svako ima pravo da prokomentariše neke poteze i svako gleda svoje građane i svoju zemlju.
Mi možemo da iskoristimo neki dobar primer, ako može da se primeni kod nas, da ne pravimo neke greške koje su neki pravili, ali da mi slepo idemo negde i da ne gledamo svoje interese, u svakom slučaju građani Srbije znaju – naš prvenstveni interes je Srbija i građani Srbije.
I ono što je bitno – uzećemo od svakog ono što je dobro za nas i što nama treba. Ali, nigde, ni u koga nemamo mi neku obavezu da nekoga sledimo, da nešto radimo a da to nije dobro za Srbiju. Prevashodno ćemo uvek gledati naš interes i sve ono što se uklapa u naš interes, to je sasvim u redu. Što se ne uklapa, ne možemo da prihvatimo i nećemo. To će nam uvek biti na prvom mestu. Hvala.

Samo uzmite da izračunate konkretno i milijardu evra i da li ćete tih milijardu evra da date da povećate plate ili ovo drugo, da poboljšate uslove da se radi?
Ne zaboravite da je Srbija uzela i gama nož i iks nož i najnovije akceleratore, konačno ih ima, i da je izgradila Klinički centar u Nišu i da je „Dragiše Mišović“, ona što je navodno izgorela, nova najbolja bolnica. Klinički centar u Beogradu, evo, pogledajte sa autoputa, vidite, već ide, u ozbiljnoj je fazi. Da ne kažem koliko skenera, magnetnih rezonanci, koliko operacionih sala, koliko rentgena i svega onoga što smo nasledili.
Znači, tu milijardu, pomenuli ste milijardu, ako date na jednu stvar, da povećate plate, onda će ljudi imati plate, ali neće imati gde da rade i neće imati sa čim da rade. Ako date samo u opremu, a ne date u plate, opet će biti nezadovoljni. Znači, uvek tražimo balans da iz te milijarde izvučemo maksimum, a da vam ne pričam da godinama retke bolesti uopšte nisu prepoznate. Nula je bilo u budžetu za njih, a sada dajemo dve milijarde.
Znate koliko je ljudi sa retkim bolestima koji nisu mogli da dobiju šansu da dobiju lek da se leče? Pa treba sve to nadoknaditi, isto iz te milijarde, pa kupiti svu opremu, pa uzeti dodatne količine lekova i stvoriti sve te uslove o kojima vi pričate, platiti i te specijalizacije, platiti sve te stvari iz te milijarde.
Kada pogledate kada date za renoviranje ustanova, kada date za opremu, znate da ni jedan sanitet nije kupljen u prethodnih, ne znam, tih 10 godina, sećate se onih afera „Jucid“, naprave kombinaciju, milioni, firma dobije tender, oni prebace firmi pare, nema firme, nema kola, nema ničega. Ljudi su po milion, dva kilometra su ti saniteti prolazili.
Mi smo uzeli preko 100 saniteta. Onda kada sve to rasporedite, da stavite da to funkcioniše, 120 hiljada zaposlenih u zdravstvu, obezbedite svaku ordinaciju, svaki dom zdravlja, svaku bolnicu, svaku operacionu salu da imaju s čime da rade, da mogu da urade, da završe, da im zamenite prozore, da im zamenite krovove da ne prokišnjava, da im ne duva, da imaju te toalete koje ste pominjali, da sredite te normalne uslove i videćete da ta milijarda ode na taj sistem od 120 hiljada zaposlenih, toliko bolnica, domova zdravlja, instituta i svega, kao jedna kap u moru.
Izuzetno ozbiljan, izuzetno skup sistem. Nemojte da se zanosimo da zdravstvo može da bude dobro i da to košta malo. Ljudi, to nema nigde, plus naš sistem koji ne plaćate ništa. Svuda vi imate neko obavezno osiguranje, ostalo doplaćujete. Hajde samo malo da budemo realni.
Šta mislite da li neko od nas postoji ovde da ne bi voleo da da lekarima plate ne znam, dve, tri, pet hiljada, pa, ko bi bio srećniji od mene? Evo, u moje vreme došle plate na dve hiljade, ne moram više ništa da radim, da šetam decu i da se smeškam, jer kaže – evo, u njegovo vreme plate 2000 evra i ostalo. Ko to ne bi uradio da može? Ali, možemo da uradimo to, ali ćemo sutra našu decu da zadužimo da budemo kao što su bili ovi prethodni, da kupujemo neke političke poene i ostalo. Ne može. Može da se rasporedi ono što ima ako hoćete da idemo dalje.
Vi vidite ove stručnjake, evo njih sada ovde nema, oni po ceo dan obećavaju da će sve biti. Oni po ceo dan obećavaju da će sve u zdravstvu, oni koji su sve upropastili u zdravstvu, sad se razumeju u zdravstvo i sad kažu – sad će sve biti, samo da oni dođu, sve će da izleče, sve će da dobiju, sve će plate da povećaju i sve će da bude. Ti isti koji su sve upropastili. Ne smeju ni da izađu.
Sada uzmete nešto da radite i sada neko od građana treba da pomisli da je to baš tako, da to može, prvo, moram i građanima koji ovo gledaju da se obratim, ljudi to nije realno. Taj ko vam kaže da će sve da bude, da će sve da vam obezbedi, to nije istina. To je nemoguće. Taj ko vam priča, taj nema veze sa zdravstvenim sistemom. Taj nije prošao pored toga, obezbediti sav taj novac za sve to.
Ljudi, preskupo je zdravstvo. Pogledajte samo koliko košta ta oprema, koliko koštaju lekovi. Ja vam pričam, za jedno dete lečenje od jedne retke bolesti godišnje košta terapija 500 hiljada evra. Za jedno dete je 500 hiljada evra godišnje, od retke bolesti. Imate i veće, imate i niže cene, zavisi o kojoj se bolesti radi. To je istina, nemojte nikoga da lažemo. Mora da jača država da bi moglo više da se odvaja para, ali ne možete da odvojite samo na jednu stvar, morate da date sve te stvari ako hoćete da imate rezultat. Nemoguće je drugačije.
(Nemanja Šarović: Poslovnik.)

Sve ono što ste vi rekli, mi smo to uradili. Kada nekog zaposlimo, prvo, zaposlili smo najbolje studente, što nikad niko nije zapošljavao. Drugo, svi se zapošljavaju na konkursu, dobiju posao, država im plati specijalizaciju, država im plati doktorske studije. To je ono o čemu pričate, da im se stvore uslovi. Šta radimo? Stvaramo im uslove da mogu najbolje da napreduju u Srbiji. Kupili smo opremu, kupili smo sve što je neophodno da se oni tu dokažu.
Šta radimo sad sa ovim zakonom? Dodatnu stvar, da dodatno mogu da zarade. Ne zaboravite, oni kad završe i specijalizaciju i kad doktoriraju, oni, svako od njih, a imaju te dobre proseke, može da ima još jednu platu, da bude aktivan na fakultetu, to je još jedna plata, plus ovo što rade. Imamo ovo da on popodne, ako nema liste čekanja, ako ispuni svoje radne obaveze, da ne mora da ide nigde kod privatnika, pa da ga ne ucenjuje, ne znam, da naplaćuje u evrima, objasnili smo kako je to regulisano, kojim zakonom, on popodne u svojoj zdravstvenoj ustanovi radi, jer se dokazao i pokazao i vredan je i zna i ljudi hoće da dođu kod njega. On radi sa svojim timom, sa svojom sestrom, sa svojim asistentom i svi oni zarađuju, zarađuju dodatno.
Znači, zaradi kao lekar, zaradi ovamo kada ode na fakultet i zaradi koliko hoće i kada hoće da radi popodne. Sve bude krajnje transparentno, vidi se koliko se uplati, zna, naravno, uplaćuje se u dinarima, koliko ostane bolnici, koliko ostane njemu, koliko ostane asistentima.
To je ono što radimo i što smo promenili i što smo uradili da bi zadržali te ljude, a iz tog razloga što ne možemo da im damo tu platu o kojoj smo pričali, dve, tri, pet i deset hiljada kojih možemo, osnovnu platu pričam, ali on sa svim ovim stvarima više može da zaradi i da se trudi i da uradi.
To je suština, ali nemojte pričati stvarno o partijskim direktorima. Navedite mi primere partijskih direktora u Srbiji, u ustanovama, molim vas. Evo, odmah uzmite navedite partijske direktore pred svima, da zna cela Srbija, SNS što je stavljala partijske direktore u ustanovama, a da ljudi nisu stručni, da smo ga stavili zato što je partijski, a nije stručan. Molim vas, sve navedite primere, a ja da vam navedem koliko je direktora koji nikakve veze nemaju sa SNS, gde gledamo apsolutno struku.
Samo o činjenicama, da ukrstimo činjenice. Ljudi, pa tu smo, evo neka gleda cela Srbija. Dajete da ukrstimo i kako se primaju ljudi, da li se primaju na konkurs, da li neko im uzima pare, o čemu se radi. Hajdemo svi da otvorimo to. Po meni, najveći greh, najveće zlo koje postoji jeste da mladom čoveku koji je završio fakultet uzmete pare da se zaposli. Taj treba da bude osuđen na maksimalne zatvorske kazne, da nikome ne padne napamet to. To je najveće zlo koje postoji i to ćemo se boriti… Samo recite, ljudi, recite, prijavite taj uradio, to je uradio, neka dođe taj ko mu je tražio pare. Prvi sam za to da rešimo. To je ubijanje u startu mladih ljudi koji treba da krenu. Ako im taj primer date, pa šta će sutra da bude od njega, pa i on će da gleda tako da traži pare.
Zato smo i dali konkurs. Da li je bio možda konkurs pre nego što sam došao na mesto ministra? Da li ste imali negde konkurs? Da li se sećate kako se zapošljavalo? Samo osvanu sa ugovorom da rade. Ne, ne, hajde…
(Milorad Mirčić: Isti ti.)
Koji isti ti? Kako?
(Milorad Mirčić: Isti ti koji su ranije primani.)
Ma, koji uzeli knjižicu? Da li vi znate da ljudima koji su primljeni ranije po ugovoru, koje imaju, mi ne možemo da damo otkaz? Kako da damo čoveku zato što je on politički primljen? Zato mi imamo sada veliki problem, negativnu selekciju što nisu primljeni kvalitetni ljudi, pa gubimo generaciju i dve, imamo vakuma.
Ljudi, hajde samo malo da budemo realni, pa znate sve to bolje od mene. Nemojte sada da se pravimo naivni i da ne znamo. Ako hoćemo da pomognemo zdravstvu, ako hoćemo već i trošimo ovo vreme i sedimo svi ovde, pa najgluplje je da se raziđemo i da ništa nismo uradili i da skupljamo neke… Nema razloga, ljudi, na ovome nema. Ako se mi ne dogovorimo, nema sutra budućnosti. Ovo još jednom, ako ovo kolo u zdravstvu pade i ode da se urušava, ne popravi to niko, ljudi.

Slažem se. Apsolutno ćemo raditi na tome da obezbedimo stambeno pitanje i lekarima i medicinskim sestrama. To jeste nešto na čemu radimo, i to je vrlo bitna stvar. To nema veze ni sa čim. Radićemo i uradićemo.

Zahvaljujem.
Problem je veliki i problem je realan. Ono što mogu da vam obećavam jeste da ćemo se ozbiljno i dodatno baviti tim problemom, da nađemo najbolje moguće rešenje koje može za neki najkraći rok da da rezultat. To vam ja obećavam.

To je još pre 20 godina regulisano. Lekari medicine rada, oni iz toga što rade, oni se finansiraju bukvalno na tržištu i oni uvek zarade to što urade. To je suština priče. Oni sve te svoje stvari koje rade naplaćuju. Tako da je to suština.

To što vi pričate, to je onaj momenat kada su oni imali pravo izbora da izaberu da li hoće da idu na fond, da li hoće da idu za izabranog lekara ili hoće da ostanu. To je bila njihova slobodna volja, šta izaberu tako su i dobili. To je to.

Uveliko radimo na analizi sa kime bi još mogli šta da potpišemo od ugovora i, druga stvar, napravljen je, oko tog zapošljavanja, i kadrovski plan za narednih pet godina za celu Srbiju, vodeći računa o onome šta je neophodno i šta je potrebno tako će se ljudi zapošljavati, a ove stvari će se proširivati.

Da vam se zahvalim na svim sugestijama. Ako želite da složite, nikada se više nije vodilo računa i o bolesnoj deci i o njihovim roditeljima i radi se na tome i to nam jeste jedan od prioriteta i nastavićemo i dalje da radimo, jer tu uvek može i više i bolje da se uradi i tu nema nikakve dileme. To ćemo nastaviti dalje.
Sada sam se raspitao za slučaj Zemun, Dom zdravlja Zemun. Nema nikakve veze sa Ministarstvom zdravlja. Dom zdravlja Zemun postavlja Gradska skupština, gradska vlast. Direktorka koju ste pomenuli nije direktorka već šest meseci. Nije tamo direktorka. Ta direktorka je smenjena. Prema tome, neke stvari se u međuvremenu i dese i reše. Biće manje prostora za takve stvari sada kada to bude na ovome. Hvala vam.

Ja se izvinjavam, ako pričamo o detetu kome je potreban ketridž da se uzme, lično sam organizovao da se tom detetu uzme ketridž i da bude. Evo, sada ću proveriti, u roku od pet minuta o čemu se radi.