Krenuo bih od toga da je izašao po dogovoru koji imam ujutru u 8,00 i 18,00 časova, i poslednji izveštaj za danas za 18,00 časova, da ni danas u Srbiji nije registrovano, odnosno nemamo ni jednog pozitivnog na korona virus.
Ono što je bitno da kažem, ja volim konkretna pitanja i ne želim nikoga da lažem, ako neko misli da je moguće i da je realno da zatvorite tako granicu i da napravite barijeru da sve prođe sem korona virusa ili nekog drugog virusa ili neke druge bakterije, građani ne trebaju da imaju iluziju da je to moguće uraditi.
Znači, ono što mi želimo, ne zanosimo se uopšte da tako nešto možemo da uradimo, da svuda u okruženju oko nas bude korona virus, a da se nadamo da to nikada neće ući kod nas. Mi nismo ni malo nerealni ljudi, znamo kako funkcioniše život i da funkcionišu ljudi i roba i sve, tako da ta mogućnost da zaustavite samo korona virus ili neki drugi na granici, da pustite sve drugo, nije realan i ne postoji, ne treba niko da se zanosi da se to radi. Ali, sve druge mere su sprovedene.
Šta je naš cilj? Da svakog sumnjivog, potencijalno nekog ko bi mogao da bude zaražen korona virusom, da ga što pre otkrijemo, lociramo i da ga preuzmu nadležne službe, da rade ono što je neophodno da se radi.
Još jednom podsećam, i kada neko dođe sa korona virusom i kada neko bude pozitivan sa korona virusom u Srbiji, apsolutno niti je smak sveta, niti je išta ozbiljno i preozbiljno što treba da izazove bilo kakve promene tipa stampeda, tipa panike, tipa bilo čega. Ponavljam, u tim momentu nadležne službe rade svoj posao, a mi ostali građani slušamo preporuke koje oni daju. Znači, to je suština svega.
Ja moram da ponovim, korona virus je više puta slabiji od virusa gripa koji postoji i koga ima trenutno. Da vas podsetim da smo imali do pre par nedelja njih 24 hiljade registrovanih sa gripom, pa se smanjilo na 12 hiljada, a danas smo na devet hiljada i da imamo ljude koji umiru od sezonskog gripa.
Prema tome, samo molim ljude da to imaju na umu i da ne nasedaju na lažne vesti, na provokacije na bilo šta drugo, jer ovo sve, apsolutno Srbija je preuzela sve što je neophodno da se uradi i da ne dođe i kada dođe do pozitivnih ljudi na korona virus, organizovan je sistem na najvišem mogućem nivou da odradi svoj posao. Imamo stručne ljude, nabavili smo adekvatnu opremu, nabavili smo dodatne količine lekova, nabavili smo sve ono što je neophodno i napravili organizaciju koja podrazumeva da se radi u tim slučajevima. Ne samo to, nego više smo uradili i radimo od onoga što je preporučeno.
Da podsetim, mi smo većinu tih mera uveli i pre nego što je danas zasedala Svetska zdravstvena, ministri EU, ministri iz nekih zemalja iz okruženja. Znači, pričamo samo o činjenicama. Ono što će biti pitanje, što ćemo morati da dobijemo svi odgovore, kao i stručno i kao javnost i sve, šta je to što izdvaja ovaj virus koji je slabiji od virusa gripa, da mu se posvećuje ovoliko pažnje?
Znači, to su neke stvari zbog budućnosti o kojima moramo sada dobro da analiziramo, dobro da vidimo zbog budućih generacija da bi znali kako će da reaguju i šta će da se radi, jer iz svega morate da izvučete pouku, da izvučete iskustvo da se uradi.
Još jednom ponavljam, nema apsolutno nikakvog razloga za paniku. Trenutno nemamo pozitivnih na korona virus. Kada se to desi, ništa se ne menja, nije razlog za paniku, svako mora da radi svoj deo posla, Srbija je apsolutno spremna za to. Hvala.

Uvažena predsednice, uvaženi poslanici, imam obavezu da vas informišem kao najviši dom u Srbiji o trenutnoj situaciji, prvenstveno kod nas, u našoj zemlji, a i u regionu i u svetu. Ovo pitanje kao što ste sami mogli da vidite, shvatamo na najozbiljniji način i da svi znate kako to funkcioniše.
Mi, srećom nemamo ni jedan registrovan slučaj, što ne znači da ga neće biti. O čemu se radi? Radi se da je ovo 21. vek, radi se da ne možete da zaustavite putovanja, da ne možete da zaustavite migracije, epicentar znate da je u Kini. Mnogo toga zavisi od mera koje budu preduzete u Kini.
Mi smo sve vreme u komunikaciji, na stalnoj vezi sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, koja je u obavezi, kada se nešto ovako dešava, da izdaje saopštenja vezana za trenutnu situaciju i vezana za mere koje trebaju da se preduzmu.
Ono što želim da uverim i vas i sve građane Srbije, da sve one mere koje su do sada predložene da se preduzmu, da smo mi u Srbiji preduzeli i više od toga što su oni zahtevali od nas, odnosno što nam je bila obaveza da uradimo. Od bukvalno samog početka smo aktivnu ulogu uzeli, od aerodroma, graničnih prelaza, komunikacija sa kineskom ambasadom, komunikacija sa turističkim agencijama, komunikacije sa zemljama u regionu, sa onima sa kojima se graničimo, od te pojačane kontrole, od nadzora ljudi iz Kine koji dolaze ovde, da li su to Kinezi, da li su to ljudi koji su naši, koji su bili tamo, zatekli se, pa su se vratili, da li se radi o turistima iz Kine, koji su došli ovde prolazeći kroz niz zemalja u regionu i odradili, ponavljam i više od onoga što su mere Svetske zdravstvene organizacije obavezivale.
Šta je ono šta će se dalje dešavati? Postoje dva problema, a to je što još nema kompletnih informacija o samom virusu. Korona virus je poznat od ranije, ali ovo je sada neka nova mutacija i ne zna se dovoljno podataka, posebno oko prenošenja tog virusa. Ono što nas zabrinjava, u ovom momentu, svi slučajevi, ima ih 68, ako se ne varam van Kine, u Evropi i u ostatku sveta, i većina njih su bili, to su ljudi koji su bili u Kini, tamo su se zarazili, pa su došli u neke od tih zemalja i onda su dobili simptome i dijagnostikivani su i potvrđeno je da se radi o korona virusu. Imamo ono što upozorava, to je slučaj u Nemačkoj osobe koja je bila u komunikaciji samo, sa nekim ko je bio u Kini i boravio u tom području.
Šta to znači? To znači da ćemo morati da još više povedemo računa, jer nemamo zvanično još podatke, kako se tačno prenosi, kao što imamo za ostale viruse, jer da imamo te podatke i još neke druge, mi bi tačno mogli da predvidimo iz prethodnih iskustava koja su bila i kod nas i u drugim zemljama, mogli bi da predvidimo kako će to da ide i u kom pravcu će da ide. Ali, bez obzira i na te koje nemamo, mi se uvek spremamo na neku goru opciju od one što bi trebala da bude.
Ono što se očekuje da vrhunac se dostigne u narednih 10 do 15 dana. Znači, to je ono što se očekuje po prognozama Svetske zdravstvene organizacije i stručnjaka koji rade na tome. Za tih 10-15 dana ne može da se uradi ništa revolucionarno da se to spreči, sem mera izolacije i tamo na licu mesta gde se dešava da se odrade mere, da se spreči migracija tog stanovništva i tih ljudi koji su se tamo zatekli. To je jedan od načina da ide.
Druga stvar je da svi najozbiljnije shvate i kada dođu u kontakt sa ljudima koji dolaze iz tog područja ili su bili tamo, ili žive tamo, pa su došli ovde, da se automatski registruju i da se stave pod neku vrstu nadzora i da se isprate do kraja. Mi to radimo sa tim ljudima, sve vreme dok provedu u Srbiji, ako idu dalje. Danas sam imao sastanak na insistiranje kineske ambasadorke Kine, koja je ovde, upravo smo na dnevnoj komunikaciji, sve što je do nas ponudili smo pomoć koju mi možemo da pružimo i da uradimo.
Želim da kažem, znači, ne treba da bude nikakva panika ako se desi neki slučaj i kod nas. Teško je to sad bilo ko da predvidi, ali je najbitnije da reakcija bude pravovremena.
Ono što smo mi uradili, naši timovi rade bukvalno 24 časa najstručnijih ljudi. Imamo spremne sve uslove, imamo spremne izolacije, imamo spremne stručnjake, imamo spremna specijalna vozila, imamo specijalnu opremu, imamo reagense, ako se sećate, mislim da smo jedni od retkih koji smo ovo sačekali sa reagensima za korona virus. To ne za jedan, nego za četiri tipa. Svi su to nabavljali navrat na nos, mi smo to imali ovde i mogli smo, podsećam, to su reagensi koji za dva sata donose rezultat da li ima korona virusa ili ne.
Naravno, stupili smo u kontakt sa najprestižnijim evropskim i svetskim laboratorijama gde bi u slučaju da se pojavi taj rezultat i prekontrolisali još jedno. Jer, to je princip, tako se radi, tako struka insistira i tako se radi.
Ono što mi ne možemo da predvidimo kada će, ko će doći kod nas, da li će biti zaraženi ili neće biti zaraženi. Sledeća stvar koju mi radimo, mi se brinemo i za sve naše građane koji su poreklom iz Srbije, koji već neko vreme ne žive u Srbiji, ali im se desi, ako što je bio ovaj bračni par, odnosno ova žena, koji žive u Kini, ali su otišli na odmor u Indiju. Zadesilo ih je tamo, srećom za ženu iz Srbije, stigli su rezultati, ona je negativna, nema korona virus, ona nije u bolnici. Muž se pati, ali bukvalno, gledamo da pratimo za svakog našeg građanina i ne sad iz nekog razloga, nego da bi mogli na vreme da reagujemo i da sprečimo.
Ono što treba da znate, formirali smo jedan tim naših stručnjaka koji se bave samo time. To su ljudi koji su već imali iskustva i kod nas i u stranim zemljama, i u drugim zemljama sa raznim virusima. Ono što je najbitnije, imamo odgovore za sve moguće situacije koje bi mogle da se dese. Ne bi voleli da se dese, ali imamo odgovore i moliću i vas i sve građane da pažljivo slušaju samo proverene podatke, da ne slušaju poluinformacije i dezinformacije, jer i toga ima i to se dešava. Znači, to u momentu može da bude najgore.
Ova stvar mora da se ostavi da je struka radi, da slušamo njih, jer jedino tako možemo iz ovoga da izađemo sa što manje posledica. Mi ne možemo izvan celog sveta, izvan Evrope. Kako bude drugima biće i nama, ali moramo da pristupimo najozbiljnije.
Ova stvar ne sme da se pretvori u neku dnevno političku aktivnost, u neku promociju nečega, u nešto sasvim drugo, jer ovde moraju svi da shvate da se ovde radi o ljudskim životima i da svaka greška može da nas skupo košta. Od naše ozbiljnosti zavisi dosta toga. Imamo odgovornost i prema nama i prema našoj deci da ovde odreagujemo samo onako kako to struka zahteva. Za sada imamo sve, nema apsolutno mesta panici, ne treba da bude iznenađenje ako bude neki slučaj kod nas. Ali, ne znači ni da treba da se opustimo i da mislimo da se to negde dešava na drugom mestu, da je nemoguće da dođe kod nas.
Još jednom bih se zahvalio svim našim ljudima, našim stručnjacima koji su od početka ove novonastale situacije sve vreme aktivni, bukvalno 24 časa, koji mnogo ono što mi ne vidimo i kada se god pojavi nešto sumnjivo, i kada se god pojave građani koji su doputovali, gde oni budno prate šta se dešava, rade na analizi i da zamolim naše građane da ne zloupotrebljavaju, jer imamo situaciju, jer imamo jedan red na Infektivnoj klinici ljudi koji oni misle da imaju korona virus.
Kada uzmete anamnezu, nema teoretske šanse da imaju korona virus, i onda traže da ime se uradi testiranje na korona virus.
Sa druge strane imamo drugi red koji traže da im se uradi testiranje na korona virus, jer žele da idu u neku zemlju koja traži potvrdu da su se testirali da nemaju korona virus.
Ja molim samo za razumevanje. Mi toliko novca nemamo da trošimo da bi neko dobio potvrdu da negde ide ili neko što je sanjao da ima korona virus pa treba da mu se uradi ili da se poziva broj telefona koji smo rekli za ljude koji su došli iz Kine da se oni obrate na taj broj telefona da istog momenta ekipa specijalizovana sa specijalnim vozilom dođe po njih da oni ne bi ulazili u javni prevoz, da ne bi ulazili u taksi, da ne bi bili u kontaktu sa nekim drugim da uzmemo, a ne da se zove taj broj telefona i da se kaže kako su bili u autobusu i kinuo jedan Kinez, na sledećoj stanici se ispraznio autobus, ostali su samo vozač i Kinez u autobusu pa bi oni došli da se testiraju.
Znači, ljudi molim vas, ovo nije ni malo smešno, molim za ozbiljnost i molim da se slušaju saveti onih ljudi koji to stručno rade, jer jedino tako možemo da izađemo iz ovoga.
Ova situacija se prati iz dana u dan, blagovremeno ćemo obaveštavati šta se dešava, mi ne možemo sada ni mnogo veći umovi od nas ne mogu da predvide u kom pravcu će to da ide, ali mi ćemo gledati da odradimo sve što je do nas i da iskoristimo znanja naših stručnjaka, da pomognemo ne samo nama, nego i onima koji su najugroženiji u ovome.
Još jednom hvala svim ljudima na razumevanju i hvala našim stručnjacima koji rade sve vreme budno na ovome.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, ono što svi znaju, a to je da i što su svi osetili u kakvom je položaju i stanju bilo naše zdravstvo, naš zdravstveni sistem za vreme ljudi koje ste vi sada pominjali. Još jednom moram da podsetim da tada nisu postojali parametri koji su mogli da se uzmu u obzir da bi mi uopšte bili na toj listi. Onda se jedva uspelo da dođemo na tu listu, da budemo poslednji, a za ovih par godina napornog rada i velikog ulaganja zahvaljujući svima vama, zahvaljujući svim građanima Srbije, a pre svega zahvaljujući Aleksandru Vučiću koji je imao viziju, zahvaljujući njemu koji je znao šta treba i kako da se uradi i šta da se podrži, mi smo došli dotle da smo prestigli mnoge zemlje Evropske unije u tom zdravstvenom indeksu.
Naravno da to nije dovoljno i naravno da tu nećemo stati, ali molim sve građane da razumeju jednu stvar, da nije lako kada zateknete jedan totalno razrušen sistem i kada krenete da zaustavite njegovo propadanje i da krenete da ga uspostavljate, da ga poboljšate i onda morate da se skoncentrišete bukvalno na sve stvari, ne možete na jednu ili dve stvari pa da njih samo forsirate, već sve.
Da vas podsetim kako su nam izgledali objekti, i ambulante, i domovi zdravlja, i bolnice, i Klinički centri, kakve su bile nestašice lekova i drugog materijala, da su bile zabranjena davanja specijalizacija, da od opreme nismo imali akceleratore, da su ljudi umirali čekajući na zračenje, da su sve to stvari koje su morale da se poprave, a da znate da to nije bilo ni malo lako, ni malo jeftino i koliki procenat budžeta ide da bi se to uradilo.
Podsećam da smo mi sistem, koji je i dalje besplatnog zdravstva, gde građani ne učestvuju, gde im je pokriveno zdravstvo. To je jedna od retkih zemalja koje to imaju. U svim drugim zemljama to je drugačije i to je mnogo skuplje, građani to moraju da plaćaju.
Napravili smo Klinički centar u Nišu, završava se Klinički centar u Beogradu, kreće Klinički centar u Novom Sadu, napravljena je onkologija II, stigli su akceleratori u dovoljnom broju, u januaru ili februaru stižu, otvorićemo još dva akceleratora i skener u Kamenici. Mnoge bolnice obnovljene, mnogi domovi zdravlja obnovljeni, kupljena nova oprema iks–nož, gama–nož, najnovija magnetna rezonanca za decu, skeneri, kupljeni najnoviji lekovi, inovativni lekovi za obolele od karcinoma i od drugih bolesti, osnovan budžetski Fond za lečenje dece sa retkim bolestima koji ne mogu da se leče ovde, da mogu da se leče u inostranstvu, dovedeni desetine stranih stručnjaka da ovde pomažu našoj deci i našim građanima da ne moraju da idu u inostranstvo, dato više hiljada specijalizacija, zaposleno više hiljada lekara, medicinskih sestara, posebno ponosan na zaposlene najbolje naše studente medicine, najbolje medicinske sestre i medicinske tehničare. Sve je to deo samo onoga što smo uradili, ali predstoji još mnogo posla iz razloga što želimo da to osete svi, da osete svi zaposleni u zdravstvu i da osete svi pacijenti.
Podsetiću vas da su najveća povećanja plata bila u domenu zdravstva, posebno za medicinske sestre, s tim će se nastaviti i dalje. Ne samo da su povećane plate, nego se omogućava da se usavršavaju takođe o trošku države i lekari i sestre.
Ono što danas rešavamo i mogu da vam kažem da danas Vlada komisije odobrila, znači u narednih par dana biće raspisan konkurs za 800 servirki i spremačica za sve zdravstvene ustanove u Srbiji, plus još 500 lekara i medicinskih sestara takođe za celu Srbiju. Ta je odluka doneta danas.
Podsetiću vas da je pre par dana isto doneta odluka o zapošljavanju još 1.200 medicinskih sestara i tehničara za celu Srbiju. Znači, to su te vesti, sagledali smo situaciju, borili smo se za sestre i za lekare, sada se borimo i za servirke i spremače. Hoćemo i da njima poboljšamo uslove, prekontrolisaćemo koeficijente koje su dobijali, da li je negde loše izračunato da im se to nadoknadi, plaćaće im se naravno prekovremeni rad, stimulacija za one koji to zaluže i koji rade.
Znači, pokušavamo da o svakom u sistemu zdravstva, da li je to zaposlen ili je pacijent, da mu omogućimo što bolje uslove i da budu što zadovoljniji.
Taj rad i ta borba neće biti ni malo laka, ni malo jednostavna, ni malo jeftina, ali mi drugog izbora nemamo i zato očekujem od vas da podržite to i da se zajedno sa nama borite, da ne podležete dnevno političkim aktivnostima, da se ne prebacuje politika na zdravstvo, da je to nešto što mora da ostane iza nas, što to nema veze sa nekim dnevnim političkim, jer to je nešto čime ćemo se mi sutra ili ponositi ili stideti. Neće nas niko pitati da li je tada bila neka politička borba, pa zato to trpi, zato to nismo uradili. Ono što uradimo moramo da budemo ponosni na to.
Još jednom vas molim da svi zajedno učestvujemo u tome i da omogućimo da naše zdravstvo bude onako kako naši građani i naši zaposleni u zdravstvu zaslužuju. Hvala vam.

Dragi narodni poslanici, dragi građani Srbije, ja ću vrlo kratko. Mislio sam da postoji minimum nekog razuma, minimum nekih činjenica ili nečega, ali očigledno sam se prevario. Ovde smo mogli da čujemo od gospodina stvari koje ne mogu ni da se shvate, ni da se razumeju i ne znam ni kako je mogao to da izgovori da je njemu bio cenjeniji Tadić i, ne znam, Koštunica nego Aleksandar Vučić. Ja sam sve to pridavao tome da oni iole nešto razumeju, da imaju neki pregled igre, ali da to rade iz nekog svog razloga, iz neke svoje taktike. Ja sam danas konačno shvatio da oni nikakav pregled igre nemaju, da su oni ozbiljni antitalenti za politiku i za sve ostalo i, nažalost, s takvim ljudima teško je polemisati i pričati. Moraćemo da se okrenemo sebi i da gledamo šta je najbolje za građane Srbije, jer od nekih stvari treba shvatiti da nema koristi. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi poslanici, ja ću vas samo podsetiti da mi do 2014. godine nismo ni imali budžetski fond za lečenje retkih oboljenja, odnosno oboljenja koja ne mogu da se leče u zemlji Srbiji i evo ja ću vam dati i konkretne podatke.
Znači do 2014. godine nismo imali, formirali smo ga, onda smo imali jednog pacijenta te godine. Na današnji dan 178 pacijenata je otišlo na lečenje preko budžetskog fonda, neki su odlazili i više puta, 333 uzorka je poslato na ispitivanje da bi se utvrdila dijagnostika i odobreno je 40 zahteva za lekare iz inostranstva koji su došli u Srbiju da leče našu decu.
Druga stvar, mnogo bolje i mnogo više pacijenata na lečenje u inostranstvo uputila je Komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a radi se o 4.148 pacijenata koji su na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje otišli i na to smo potrošili nešto više od četiri milijarde dinara.
Preko budžetskog fonda smo potrošili 322 miliona 493 hiljade dinara. Ovo su vam konkretni brojevi. Podsetiću vas, do 2014. godine nismo imali, a ono što je išlo preko Republičkog fonda to nije bilo ni blizu ovoga o čemu mi danas pričamo. Znači, to je za više od 25 puta je povećan broj dece i pacijenata koji su se lečili što u inostranstvu, što smo doveli strane stručnjake da ih leče ovde. Hvala.

Gospodine Vukadinoviću, ja pretpostavljam da to zvuči za nekoga možda prihvatljivo kada vi kažete - znate, što novac od stadiona niste dali ovamo. Prvo, vi dobro znate, samo ne znam zašto to nećete… ne postoji nijedna zemlja na svetu koja sav novac koji ima troši na lekove i na lečenje. Znači, takav primer ne postoji na svetu. To je jedna stvar.
Druga stvar, mislim da smo dokazali da smo jedna izuzetno odgovorna Vlada i bio bi red da kažete - ljudi, ja vas ne simpatišem, nisam pristalica, ali mnogo više ste uložili i mnogo više ulažete i mnogo više radite nego što se radilo i mnoge stvari ste popravili koje nisu bile.
Da vas podsetim kako je to funkcionisalo do 2014. godine. Predsednica Vlade nam je rekla da smo imali isto obolelo 1000 ljudi od multipla skreloze, od retkih bolesti, od raznih karcinoma i od svega, ali to nije bila tema nigde. A da li znate zašto nije bila tema nigde? Nije bila tema zato što je određen deo budžeta iz Ministarstva zdravlja išao u medije, odnosno u te agencije, novine i televizije, gde su one navodno plaćale zdravstvene ustanove. Da li možete da zamislite? Recimo, Klinički centar plaća novinama da ga reklamira. Imate jedan jedini Klinički centar Srbije, a onda on daje ogroman novac novinama da ga reklamira i to je tako funkcionisalo. Niti su oni reklamirali Klinički centar, niti je postojala veća ustanova i tada i danas od Kliničkog centra Srbije, niti je to imalo ikakve potrebe, niti je to imalo ikakve svrhe, niti je taj novac išao za to. Ne, taj novac je išao da se ne priča o problemima. Policija je sklanjala udruženja ako slučajno priđu ministru zdravlja ili nekom iz Vlade. Ako hoće da priđu, onda bude kordon policije da skloni, da se ne čuje tema, da ne kažu da se ništa ne leči. Molim vas da me demantujete da to tako nije bilo i da me demantujete da se nekad više ulagalo i da se više pomagalo i deci i svima. Molim vas, evo ovde me demantujte pred svima da je to tako bilo.
Da li ste čuli za prevenciju? Da li ste čuli da je nama mnogo bolje da decu ne ostavimo na ulici, nego neka idu na te stadione, neka idu u sportske objekte, neka se bave sportom? Da li ste čuli da se nikada veće nagrade nisu davale za medalje i za ostalo da bi motivisali decu? Da li je prevencija najbolja stvar? Da li će manje dece da oboli ako se bavi sportom, ako živi taj sportski život, nego ona deca koja jedu brzu hranu i koja se ugoje i koja žive neki drugi način života, a ne daj Bože, završe da se drogiraju, da im prodaju drogu i slično? Retko imate da decu koja se bave sportom i koja pređu taj put, da odu u drugu stranu.
Budite samo malo realni. Nema nikakvih problema. Znači, ja vas samo molim za to, ništa drugo.
Da li postoji zemlja koja je rešila sve probleme i može da izdvoji novac za sve lekove koji se pojave? Ne postoji, apsolutno ne postoji. Proverite, evo, videćete, ne postoji.
Sistemi sa kojima nas upoređuju, nemojte me vući za jezik da pričam kako to izgleda, ne vide lekara. Do lekara specijaliste ne mogu da dođu, vide ga samo na televiziji. Da ne pričamo o listama čekanja u drugim zemljama.
Što se tiče leka za multipla sklerozu, lek je izašao, ovaj što će biti od početka sledeće godine za naše pacijente. Pre godinu, godinu i nešto dana je tek registrovan u Americi. Pa, da li vi možete da zamislite da ćemo mi isti taj lek imati ovde? A, kad je to bilo? I ne da ćemo ga imati, nego proizvodi se u Srbiji. Uspeli smo da ubedimo te ljude, taj lek se proizvodi u Srbiji. Pregovaramo da ga dobijemo po najpovoljnijoj ceni i plus da imamo rabat da oni preuzmu jedan broj pacijenata, da im daju, da im poklone taj lek, da se leče, jer neće proći ovaj ovde obavezni deo, a to je kada imamo, kada se dolazi sa novim lekovima, godinu dana da oni preuzmu određen broj pacijenata i da leče.
Što, da li je neko više vodio računa o tome? Da li je nekada bilo transparentnije? Da li se ukrao neki dinar? Da li imate podatak da je jedan dinar ukraden iz zdravstva? Recite ga, recite kada je bilo bolje. Recite kada se više ulagalo. Samo nas podsetite, samo recite. Eto, molim vas samo za tu korektnost.

Izvinjavam se, ali samo zbog narodnih poslanika, zbog svih građana, a da se ne bi stekao utisak da se mi ovde bavimo samo jednom temom, multiple sklerozom koju ste vi pomenuli, i da se to radi pod nekim pritiskom ili bilo šta, moram građanima Srbije i svima vama da kažem da su, pored najnovijih lekova za multiplu sklerozu, naše nadležne republičke stručne komisije donele odluku da od nove godine stiže najnovija terapija za karcinom pluća i najnovija terapija, jedna trenutno od najboljih, za hepatitis. Znači, ne samo za jednu stvar, što znači da razmišljamo i o svim drugim, ne samo o jednom vidu oboljenja i o jednim ljudima. Znači, stižu tri najnovije terapije.
Da vas podsetim da smo u ovoj godini uveli najnoviju terapiju za melanom i još dosta drugih terapija i da se nikada više nije radilo i uvodilo novih terapija. Moram da vama kažem i građanima Srbije, koja će terapija se uvesti donose odluku naši najveći stručnjaci iz te oblasti. Odluka ne može da se donosi pod pritiskom farmaceutske industrije, bilo koje industrije, bilo kog udruženja, bilo čega. Kada se zna koliko novca imamo, onda stručne komisije prave analizu šta za taj novac može da najbolji i najveći efekat, šta može da da najbolji rezultat i da da najveći broj izlečenih pacijenata.
To je osnov i tako se određuje i tako će se određivati dok sam ja na ovom mestu. Nema nikakvih pritisaka, niti će ih biti. Svako može da pokuša, svako može da plati kampanju, svako može da uradi. Ja te ljude razumem. Oni rade, to je biznis, oni ulažu taj novac da izmisle lek, da ga naprave, e onda moraju da krenu da ga prodaju da bi povratili taj novac da bi zaradili, ali nama je na prvom mestu zdravlje naših građana Srbije i najveća dobit koji oni mogu da dobiju u tom trenutku. Hvala.

Gospodine Markoviću vi kao jedan od najiskusnijih političara mnogo toga znate, nema potrebe neke stvari da vam objašnjavam, ali evo teme koje su pomenute želim da obradujem sve ljude.
Nasledili smo to što smo nasledili, nešto smo uspeli da kažemo u kom pravcu je išao taj sistem, dokle bi to sve stiglo, šta bi nas zadesilo. Znate i sami koje korake preduzimamo, šta sve radimo da bi to, šta smo sve morali da uradimo da to zaustavimo, pa onda da krenemo popravljamo.
Želim jednu lepu vest da vam kažem, od pre tri dana, a to je da je bio konkurs u Kliničkom centru Srbije, primalo se, ja mislim, 58 medicinskih sestara. Od toga 20 sestara je bilo koje su pre izvesnog vremena otišle što u inostranstvo, što u privatne klinike, 20 sestara se u ponedeljak vratilo i došlo je da ostane u Kliničkom centru, da ostane u Beogradu, da ostane u Srbiji. Ne zaboravite da se radi o sestrama sa ogromnim iskustvom, višegodišnjim iskustvom koje su to već radile, neke od njih su bile i glavne sestre.
To je ono kakva je bila situacija, a to je ono što govori kakva je trenutno situacija i s onim što radimo kakva treba da bude i za šta se borimo.
Ono gospodine Markoviću što vi kažete opozicija i afere. Vi dosta toga znate. Evo da kažem vama i građanima Srbije kako tu, otprilike, stvari stoje. Oni imaju dva tri genijalna poteza kojima su oni sami doneli odluku. Jedan od tih poteza je ovaj bojkot. To su odradili bez mentora. To su oni sami dogovorili, smislili da urade.
Drugi njihov genijalni potez je ova sramna, skandalozna, kako god hoćete, ova naslovna strana NIN. Nije u redu da prođe ova Skupština a da ne podsetimo građane Srbije, profesorka je to i stručno rekla, da je to jedan odraz nemoći. Mislim da je to odraz kada preovladava mržnja, kada preovlada strast, a vi nemate rešenje za problem.
Gospodine Markoviću to su njihove dve odluke o kojima će građani imati pravo da donesu. Što se tiče njihovih drugih odluka, iako neko misli da oni iznose ove fabrikovane afere i sve to. Oni nemaju veze sa tim. Oni su samo čitači onoga što im daju strani mentori. Oni samo čitaju pitanja i oni imaju, moraju da naprave recke koliko puta su dnevno pročitali ta pitanja, koliko puta su otišli na konferenciju za štampu kod Aleksandra Vučića, kod Nebojše, kod Ane, ili kod bilo koga.
Kako su dobili te podatke? Dobili su te podatke sve od naših ljudi, sve od naših ljudi koji su radili i rade na nekim odgovornim funkcijama. Oni su te podatke uzimali pod izgovorom da čine nešto dobro za našu zemlju, ali za neku drugu prijateljsku stranu zemlju koja nama želi dobro, pa samo da im damo te podatke, oni će to nama iskoristiti u ratu protiv ne znam koga i protiv čega.
Dragi građani Srbije, dragi gospodine Markoviću, to tako funkcioniše. Ni jedno njihovo pitanje nije. Sve je pitanje stranih agenata koji ne žele da Srbija vodi sopstvenu politiku koja ima za interes samo napredak Srbije i bolje za građane Srbije. To treba svi da znaju. Uvek se treba setiti, naš narod to često kaže – pazite se prijatelja, s neprijateljima će biti lako. Hvala vam.

Uvažene predsednice, poštovani narodni poslanici, pažljivo slušam sva ova izlaganja i naravno radi se o izuzetno ozbiljnim temama.
Drago mi je da je i predsednica Vlade i potpredsednik Vlade, da su nas podsetili na vremena koja su bila iza nas i naravno sve se te stvari brzo zaborave, preorijentišemo se na nešto novo i krenemo u tom pravcu, i onda smatramo da je to sve normalno i da to treba da ide tako.
Ali, ja ne mogu da se otmem jednom utisku, znam, svi smo radili danas i vi ste bili ceo dan ovde, mi smo imali razne obaveze, neko je to video, čuo, neko nije, mislim da je danas dotaknuto dno dna u Srbiji. Danas su pojedinci priželjkivali, odnosno priželjkuju, teško mi je i da izgovorim, da deca predsednika, sin i ćerka, da budu mrtvi. Znači, to je nešto što mislim preko čega ne možemo da pređemo.
Stvarno mi je dosta toga da mi apelujemo stalno, javljaju se pojedinci i mi ne apelujemo na nadležne da nešto urade. Ali, ljudi, hajdemo samo da budemo realni, većina nas su roditelji, neko ima mlađu, neko ima stariju decu, završiće se ovo, otići ćemo kući, postoje deca koja to čitaju, koja to vide. Pa, pitaće nas, evo, vidimo ovo šta hoće Danilu, šta hoće Milici. Vi ste na nekoj vlasti, a šta ste vi to uradili, da to ne postane normalno u Srbiji, jer nažalost ovo niko nije mogao, verovatno, ni da zamisli da može da se desi, a ovo se desilo?
Zato apelujem na sve vas, i na nas kao Vladu i kao poslanike, nalazimo se svi na jednom mestu, da li ćemo da odreagujemo na to ili ćemo to da pustimo da prođe, da sutra već bude kao da se ništa nije desilo, a mislim da je jedinstvena prilika da svi poslanici, ako su protiv ovoga i mi iz Vlade koji smo sigurno protiv toga, da izađemo i da kažemo da to ne sme više nikad da se desi i da to mora da se sankcioniše, da to više nikome ne padne na pamet. A onda oni neka čekaju i Miškovića i Đilasa i Jeremića, pa onda to neka rade sa njima.

Gospodine Markoviću, upravo sam proverio sa direktorom Sazdanovićem u Kragujevcu. Nije po njihovoj evidenciji niko vraćen, ali da ne ulazimo u priču. Apsolutno i od ovog vikenda to se sigurno neće dešavati. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, osećam obavezu da vam podnesem izveštaj o trenutnim zbivanjima i stanju u zdravstvu. Vidim dosta naših ljudi prati šta se dešava u zdravstvu, šta se dešava kod nas, šta se dešava u regionu i postoji opravdano pitanje šta mi radimo da ne bi došlo do nekih situacija koje se dešavaju u okolnim zemljama, pa i u drugim.
Svima je poznato da postoji u celoj Evropi i u celom svetu tranzicija i lekara i medicinskih sestara, da oni odlaze iz jedne u drugu zemlju gde postoje bolji uslovi, gde postoje bolje plate i to je nešto što je postalo sasvim normalno. Traje to već više godina, da kažem i deceniju i imamo ozbiljnu odgovornost da uradimo sve što je do nas da ne bi došlo do nekih situacija u koje dolaze zemlje regiona, a to je da zbog nedostatka medicinskog kadra, zbog nedostatka lekara, zbog nedostatka medicinskih sestara dolazi do zatvaranja pojedinih odeljenja, do pojedinih delova bolnica. Jednostavno, ne mogu da nađu adekvatne zdravstvene radnike da bi pokrili tu oblast.
Na sreću, kod nas nema toga, ali se dešava u okruženju. To se dešava i u Hrvatskoj i u Sloveniji i u drugim zemljama EU. Ono što mi radimo i što smo prvo morali da nadoknadimo to je da smo zatekli sistem u kome je bila zabrana davanja specijalizacije. Moram da vas podsetim da jedna specijalizacije u proseku traje pet godina i minimum je pet godina da prođe da bi dobili jednog jedinog specijalistu. Možete da zamislite situaciju da se godinama ne daju specijalizacije. Imate uslov da ne možete da idete na specijalizaciju ako ne provedete dve godine radnog iskustva da imate u jednoj bolnici, a imate takvu starosnu strukturu da su specijalisti, njih preko 50, odnosno 60% specijalista ima preko 50-55 godina starosti.
Sad sami izračunajte kako je bilo doći dotle da mi dođemo u situaciju da nama se ne dešava ono što se dešava, što sam vam naveo, ovim ostalim zemljama, da moraju da zatvaraju pojedine delove bolnica, jer nema ko da radi.
Dali smo do danas 8.000 specijalizacija. Osam hiljada specijalizacija. Nama tek u septembru dolazi prvi specijalizant kome smo mi dali specijalizaciju, će završiti specijalizaciju. U septembru nam dolazi prvi. Dali smo 8.000.
Primili smo 14.000 zdravstvenih radnika od 2014. godine. Znači, to je jedini razlog zašto mi danas nismo u toj situaciji da moramo da zatvorimo neki deo bolnice ili da od nečega odustanemo. Molim vas da to imate na umu.
Prvi specijalizanti, odnosno specijalisti nam dolaze tek u septembru mesecu, i to oni koji su išli sve na vreme, koji nisu pravili nikakvu pauzu i koji su u tome.
Moram da vas podsetim da smo zatekli, to su sad već svi zaboravili, zatekli smo bolnice i domove zdravlja u kojima nisu mogli da se zatvore prozori, u kojima je duvalo, gde su stavljali ćebiće između dva prozora. A da ne pričam o tome da ni jedan toalet u zdravstvenoj ustanovi u 90% zdravstvenih ustanova nije imao vode, nije funkcionisao, nije imao vrata koja mogu da se zatvore. Naravno da smo sve to zaboravili kada sad prođete i kada vidite da je to obnovljeno.
Moram da vas podsetim da su naši pacijenti išli u Tursku na gama nož. Na iks nož nisu ni mogli da idu, to je bila misaona imenica.
Klinički centar u Nišu je 2014. godine, molim vas pogledajte slike, je bila livada sa jednim jezerom. Livada sa jezerom 2014. godine. danas je to najsavremeniji klinički centar u regionu koji može da izdrži sedam dana bez struje, bez vode, bez ičega. Tako je urađen.
Klinički centar u Beogradu od 1986, 1987. godine je stao sa radovima. Više nikad ništa nije urađeno, a potrošeno je para i para. Evo, pogledajte sad kad prođete ostalo je još sprat i po i da se stavi krov. Još sprat i po i da bude pod krovom novi deo Kliničkog centra, a vidite i da se stari renovira. Skida se sve ono što ne valja, ide u kompletnu obnovu. Imaćemo novih 86.000 kvadrata, preko 1.000 ležajeva intenzivne nege, 30 operacionih sala, novi Urgentni centar. Sve ono o čemu se sanjalo i što je bila misaona imenica.
Ide Klinički centar Novi Sad, ide Klinički centar Kragujevac. Koliko bolnica obavljenih? Oni su zapalili „Dragiše Mišovića“ bolnicu, a danas „Dragiše Mišovića“ je najsavremenija bolnica u Beogradu. Pogledajte kakvu opremu ima, kako izgleda danas „Dragiše Mišovića“, a zamislite sistem koji nije mogao da funkcioniše. Znači, imate dežurstva, kad vam Beograd ima za milion više stanovnika nego za šta je planirano, zašta su stavljene bolnice, a vi ste zapalili bolnicu i onda vam je jedna bolnica ispala iz sistema dežurstva. Šta mislite kako je bilo zbrinuti te pacijente, najteže pacijente, urgentne pacijente koji dolaze, ne samo iz Beograda, iz okoline, nego nam dolaze najkomplikovaniji iz cele Srbije? Kako je bilo izdržati to?
Po prvi put u istoriji najstarija bolnica u Zemunu ima magnetnu rezonancu. Koliko angio-sala je otvoreno? Prvi put Srbija ima akcelatore, po jedan akcelerator na 100.000 stanovnika. Podsetiću vas da su pacijenti umirali čekajući da dođu na zračenje. Da li postoji veći greh od toga, ljudi?
Da li postoji veći greh od toga, a plus smo imali da su naši ljudi umirali čekajući, ali su dolazili sa nekog drugog osiguranja da se oni zrače. I to je sad sasvim u redu. Sad ti ljudi koji su sve to radili, oni imaju naknadnu pamet i oni objašnjavaju da bi oni sve to mnogo bolje. To je bilo sve za njihovo vreme.
Kola hitne pomoći prešla po milion kilometara. Znači, krenu na intervenciju i ostanu, ne mogu da dođu do pacijenta. Do danas preko 100 novih, najopremljenijih vozila kola hitne pomoći smo kupili i dali, a oni, ne da nisu ulagali, nego su uzimali pare na tome.
Setite se afere „Jucid“. Milioni evra. Raspiše se tender, firma dobije, oni firmi uplate, firma se ugasi, ne postoji, niti ima novca, niti ima kola, niti ima firme, niti ima da je neko odgovoran za sve to. A kola hitne pomoći, to je pokretna bolnica koja u zavisnosti od vremena za koliko dođe zavisi da li će spasiti neki život ili neće.
Da li se sećate koliko afera je bilo sa tom hitnom pomoći i sa svim tim? Da li ste čuli u poslednje vreme da su negde kasnili, da negde nisu došli, da je došlo do nekog problema? Da li mislite da je to palo sa neba? Da li mislite da to dolazi tek tako?
Na sve to naši lekari, odavde, drže, ja vam odgovorno tvrdim, da ne stane, da ne umiru ljudi, zdravstvo u Crnoj Gori, kardiohirurgiju, neurohirurgiju, vaskularnu, ne bi imao ko u Podgorici da operiše komplikovaniju operaciju na otvorenom srcu da ne dođu, da nisam dao da dođu lekari iz Srbije dole da operišu građane Crne Gore, da prežive, da ne umiru. Ista je situacija sa Makedonijom, da ne pričam Republika Srpska i Bosna. LJudi, to su činjenice, izvolite, proverite, recite da li jedna od ovih činjenica ne stoji?
Da li su povećane plate medicinskim sestrama i lekarima? Da li se decenijama pričalo da bi država trebala da zaposli naše najbolje lekare, naše najbolje medicinske sestre? Što ne uradiše to? Kod nas je to postala praksa. Na svakih šest meseci se zapošljavaju najbolji. Prvo su bili lekari, sada zapošljavamo medicinske sestre. Juče 158. U narednih par nedelja 400 njih će dobiti posao. Ne da će dobiti posao, nego će raditi u normalnim uslovima, da im ne prokišnjava, da im ne duva, gde mogu da zatvore prozor, da imaju nove toalete i gde imaju najsavremeniju medicinsku opremu, da mogu da se usavršavaju, da im država plaća specijalizaciju, da im država plaća doktorske studije. Izračunajte koliko je to. Po svakom do njih desetine i desetine hiljada evra, ulažemo u njih.
Da li mogućnost da rade popodne, sve radimo da mogu da ostanu u svojoj zemlji. Odu, odlaze, ali se i vrate kada vide kako izgleda taj rad tamo, koliko se zaradi, koliko se potroši, a kako je živeti tamo, kako je živeti ovde i koliko košta tamo život, koliko košta ovde. Naravno, svako je željan da pokuša, da vidi, da ode. Radimo na tome da naši stručnjaci koji su ranije otišli, koji su poznati, priznati, da njih vratimo i vraćaju se i ti. To su činjenice o kojima pričamo.
Da li smo zadovoljni? Mislimo da može još i mora još mnogo bolje. Da li smo najbolji u regionu? Jesmo. Da li se zadovoljavamo sa tim? Ne. Mislimo da mora da bude još bolje.
Setite se samo koliko je bilo opstrukcije kada smo uvodili "e-recept". Znači, samo što nisu izašli na ulicu.
Danas, evo koliko je prošlo, da kažemo ne radi e-recept dva dana, ja mislim da bi mi imali najstrašniju pobunu. Samo dva dana da kažemo da se nešto desilo sa sistemom, sa softverom, ne radi e-recept dva dana, to bi bila ozbiljna panika.
Prema tome, ja vas molim da razumete da je zdravstvo izuzetno živ organizam koji svakog dana mora da se usavršava i da radi. Da vam ne pričam koliko više sada trošimo novca na lekove i na lečenje retkih bolesti. Nisu lečili nijednu. Nisu imali stavku u budžetu za lečenje retkih bolesti. Policija je sklanjala roditelje od te dece kada dođu na neki skup, da ne bi kamere videle da oni protestuju. Da li ste to već zaboravili? Terapija za jedno dete od spinalne mišićne atrofije na godišnjem nivou, za jedno dete, košta 400.000 evra i mora da bude do kraja života. Za jedno jedino dete.
Osnovan Budžetski fond, državni Budžetski fond za lečenje u inostranstvu. Stotine dece otišlo da se leči. Bogu hvala, izlečilo se, vratilo se u Srbiju. Preko Budžetskog fonda idu deca koja ne mogu da dobiju dijagnozu ovde, odlaze preko Budžetskog fonda da dobiju dijagnozu i onda kreću sa lečenjem.
Da li još ima onih kojima moramo da pomognemo? Ima, ali moći ćemo da im pomognemo samo ako ova država bude jača. Ako bude finansijski bolje stajala, onda ćemo moći da dajemo još više, kao što je i obećala i predsednica Vlade i predsednik da ćemo davati, da ćemo pomagati sve što možemo. To može samo iz realnih osnova.
Saberite samo koliko je sve ovo koštalo da se uradi, da se kupi, da se izgradi, i da se da toliki posao, tolike specijalizacije i sve. Zdravstvo, jedino kod nas ne doplaćujete ništa. Jedino kod nas se ne doplaćuje. Sa osnovnim osiguranjem, sa zdravstvenom knjižicom idete sa najskupljom terapijom koja postoji, idete na gama nož, idete na iks nož, idete na najsavremenije akceleratore, na skenere, na magnetne rezonance, na hemioterapiju, na sve ono što je skupo. Ne doplaćujete nijedan dinar. Vidite da li ima to još u nekoj zemlji.
Sole nam pamet veliki stručnjaci, gledaju filmove, pa onda kažu – a što nije ovako? Pričaju – kao u Americi. U Americi svaki treći građanin nema osiguranje, nema dovoljno osiguranje. Znate kako izgleda kad dođe u bolnicu. On umire, a oni kažu – imate li vi osiguranje ili nemate osiguranje? Nemate osiguranje, ne možete da prođete kapiju. Zateknu se naši građani u Americi, poseku prst, odu u bolnicu, dobar dan, dobar dan, tri šava, 3.700 dolara je račun. Tri hiljade i sedamsto dolara. Ne daj Bože kad se tamo razbole, zovu, mole, da li iz Amerike, da li iz Engleske, hitno da se prebace, da se vrate u Beograd, jer bi oni mogli da prodaju tamo sve, ne bi imali dovoljno da plate to lečenje. Kod nas je sve to besplatno, dragi građani i dragi poslanici, a zamislite koliko to košta.
Samo molim za malo razumevanja. Svima je jasno da ne može preko noći, da je ozbiljan sistem, 118.000 zaposlenih, da obezbedite u svakoj bolnici, u svakom domu zdravlja, u svakoj ambulatni, da ima svega. Kada ste čuli za neku nestašicu, što je bilo nešto najredovnije što ste čuli? Išli ste u bolnicu, pa vam kažu – idete da kupite flaster, idite kupite zavoj, idite kupite špric, idite kupite ovaj lek, idite kupite onaj lek. Sve mi to vrlo brzo zaboravljamo.
Šta mislite kako je danas obezbediti svaki lek? Znate li koliko smo mi tržište za te globalne kompanije i za ostale? Statistička greška. Zamislite kako je obezbediti samo vakcine da mi dobijemo pored svih onih velikih država i ozbiljnih igrača? Ko prvi nastrada kada ispadne u procesu proizvodnje? Naravno, ovo najmanji. Kažu – vi ćete da ostanete bez toga, idemo za ove velike zemlje, oni su naši, oni dobijaju to. Ovde ako kasni vakcina jedan dan, to je alarmantno stanje. Kad kažemo da ljudi neće da se vakcinišu, moraju, ulazimo u problem, a oni kažu – to je neki lobi, oni traže, to je neka provizija. Zaboravili smo vakcine koje su dolazile ovde preko Valjeva, Šapca, Loznice, preko četiri posrednika su dolazile vakcine u Srbiju i nikom ništa. Preko četiri posrednika iz Srbije, a ne znam koliko ih je bilo odande.
LJudi, treba da ih je sramota, najveći greh, da se pokriju ušima i da ćute. Ako ovo mogu da podrže, to je u redu, a ako ne, nemoj da smetaju. Mi vodimo računa o građanima i hoćemo da učinimo da imaju što bolje i sigurno zdravstvo. To ljude jedino interesuje, i to moramo da im omogućimo, i to smo im obećali. To ćemo da uradimo. Hvala svima.

Zahvaljujem.
Uspeli ste jedan deo stvarno da objasnite oko ovih dilema koje su bile, ali da jednostavno zbog građana kažemo, upravo iz ovog razloga što ste vi rekli da bi moglo da dođe do zloupotreba su ove stvari i precizirane, da ne dođe do zloupotreba. Ovde kada se misli da se nešto kaže, to je samo da se odnose podaci na žene i na muškarce i da bude zastupljeno, to su jedini podaci koji idu i koji mogu da se dobiju, da li je to žensko ili muško, da bi imali dovoljan broj zastupljenih žena, baš iz tog razloga. To je suština priče.
Druga stvar, čuo sam taj primer što ste naveli iz Engleske. Moram da vam kažem, daleko smo mi od Engleske i od svih tih stvari, tako da nema mesta za brigu i za zabrinutost. Imamo mi svoj put. Nismo mi ni u Bregzitu, ni u ostalim stvarima, bavimo se na odgovoran način svojim ljudima i zato donosimo ovakve zakone.

Vi ste sada sve ovo, što ste rekli, sve nas koji smo predložili ove nove zakone i što smo predložili povratak domova zdravlja pod ingerenciju Ministarstva zdravlja, kao da ste tačno znali i naveli najveći broj razloga zbog koji mi to radimo.
Znači, prvo za sve što se dešava u ambulanti Mrčajevci, za sve što ste naveli, ambulanta pripada Domu zdravlja Čačak. Dom zdravlja Čačak je pod direktnom ingerencijom lokalne samouprave. Lokalna samouprava određuje direktora, određuje predsednika Upravnog odbora, određuje članove Upravnog odbora i vrši, odnosno određuje koncept kako će raditi, koja će se ambulanta ugasiti, koja će se otvoriti, gde će ko raditi. Znači do danas, ni danas Ministarstvo zdravlja nema nikakvu ingerenciju da to može da uradi bilo šta.
Molim vas da te stvari razumete i razdvojite, jer toj velikoj većini Srbije nije bilo jasno i uvek dođu u Ministarstvo zdravlja, preskoče lokalnu samoupravu gde taj problem se rešava. Znači, jedini ko u ovom momentu dok se ne izglasa ovaj zakon, dok ne stupi na snagu, jedini ko može da reši taj problem je lokalna samouprava koja pravi organizaciju posla i rada na svojoj teritoriji, u svojim domovima zdravlja, u svojim ambulantama.
Iz tog razloga, sve što ste vi naveli, mi ovo sada menjamo da se to ne bi dešavalo nego da imamo jedinstven sistem i da pokrijemo sve ono što je neophodno. Eto to je suština priče zato i ovo menjamo da se ne bi dešava stvari o kojima ste vi pričali.

Samo da vam kažem za sve to što ste mislili to se pravilnicima i opštim aktima apsolutno reguliše i biše regulisano, tako da znate, taj deo o kome ste vi pričali, član 36. stav 1. ide pravni aktima i propisima, pravilnicima apsolutno se to sve reguliše.

Nisam samo rekao da će se problem, da bi ulaskom u EU Srbije da bi se rešio problem odlaska ljudi ili ne. To je problem koji postoji svuda.
Druga stvar, što se tiče zapošljavanja. Ne postoji nikakva, da ljudi razumeju, ne postoji nikakva zabrana zapošljavanja gde god imate potrebu da se zaposli. Ono samo šta je urađeno. Ja pričam konkretno o zdravstvu. Znači mi nemamo ni jedan problem bilo koga da zaposlimo. Jedino o čemu vodimo računa a to je da ravnomerno rasporedimo ljude tamo gde je neophodno, da ne bude po principu ispunjavanja želja da negde dođemo u situaciju da imamo višak nekih specijalista i nekih ljudi, a da u drugoj nekoj sredini imamo manjak. Veći deo ljudi želi da ide u veće gradove i onda ako bi pustili da to tako. Nema nikakve zabrane, nema ničega, samo je kontrolisan, da se zna gde se ko zapošljava. To je suština priče. Gde god se ukaže potreba da se neko zaposli ne postoji nikakva prepreka da se to uradi ako je to opravdan razlog.
Ali ako neko ima u višku 20 ili 30% endokrinologa ili internista kardiologa, pa traži da još primi tu, a imamo oblasti gde nam fale pedijatri, a mi ne primamo tu pedijatra, ne primamo dečijeg hirurga, nego primamo ovo čega još imamo u višku, mi onda ulazimo u problem koji će tek biti.
Samo želim da vas podsetim na jednu stvar. Naveli ste sve te zemlje, i te koje su ušle u EU i koje su manje, veće, ovakve, onakve, i sve su se one suočile sa problemom da im je u jednom momentu sistem bio uzdrman i dan danas i da ne mogu da funkcionišu kako bi funkcionisali.
Ako mislite da se to u Srbiji ne dešava i da je to slučajnost, ja samo moram da vam kažem ne treba verovati u slučajnosti. Mnogo toga smo uradili da ne dođemo u tu situaciju da nam se zatvaraju delovi bolnica, delovi zdravstvenih ustanova zbog nedostatka kadra, što je primer u svim tim zemljama koje ste vi naveli. Eto, samo imajte tu. Zaposlili smo zdravstvenih radnika u poslednje četiri godine i dali preko 7159 specijalizacija, to su činjenice.
Što se tiče sređivanja toaleta, sređivanja prozora, sređivanja krovova, sređivanja svih stvari, vi sigurno znate kakvo je bilo stanje i kako smo zatekli sve te stvari. Prvo, ti toaleti nisu mogli da se zatvore, nisu funkcionisali uopšte, porazbijano, i sve ostalo. Ne vidim ništa loše, čak naprotiv, to je po meni pozitivno, jer kada negde uđete pogledate od toaleta kakva je ta ustanova i kako funkcioniše.
Svaka čast predsedniku koji je našao vremena i za to da obiđe sve to, da iskontroliše, jer drugačije je kad se on uključi u sve to i uradi i danas nemamo tu situaciju.
Mi već sad dolazimo, ono što smo obnavljali pre četiri godine, da mora opet da se obnavlja, jer, jednostavno, to su sistemi koji funkcionišu 24 časa 365 dana u godini. Molim samo da imate to na umu. I kad je nešto toliko u funkciji, onda zamislite na koliko to mora da se obnavlja i da se radi. Znači, to je suština priče.