Poštovana predsednice Skupštine, potpredsednici, dragi narodni poslanici, želim da vam kažem da sve mere koje smo doneli i koje smo sproveli, uradili smo sa jasnim ciljem, a taj cilj je bio da spasimo ljudske živote i da sačuvamo zdravlje građana Srbije. Rezultat možete i sami da vidite i vidi ga cela Srbija, što je nama najbitnije.
Na početku smo vam rekli da nam je to cilj - da želimo da se spasi svaki ljudski život, da se spasi zdravlje i da onda budete svi u prilici da se bavite i politikom i svim drugim stvarima kojima žele ljudi da se bave.
Sa ove tačke gledišta, sve ove mere koje smo sproveli do danas, isto bi uradili i danas, uradili iz razloga jer te mere su dale rezultat i te mere su nešto što je struka odlučila da je najbolje.
Želim ovom prilikom da se zahvalim svim našim stručnjacima koji su učestvovali u ovome, da se zahvalim svim građanima Srbije koji su poslušali i zahvaljujući njima danas imamo ove rezultate koje imamo.
Što se tiče napada na naše zdravstvene radnike, ja ću vam samo reći jednu stvar – oni nemaju vremena da odgovaraju na to i oni će nastaviti da se bave svojim poslom, da pomažu ljudima i da ih leče, a ovi koji ih napadaju, slobodno neka nastave, to govori o njima.
Želim da vas podsetim na jednu izuzetno bitnu stvar na koju, čini mi se, već počinjemo da zaboravljamo, a to je da ćemo mi sa ovim Korona virusom morati u dogledno vreme da nastavimo da živimo, da on ne može da nestane, da ne možemo da se pravimo da nije tu i da se pravimo da to nije opasnost.
Svi budući rezultati koje budemo imali zavisiće u najvećoj meri od nas samih, od toga kako budemo shvatili, odnosno ako budemo shvatili da je Korona virus tu i ako se budemo pridržavali mera koje preporučuje struka. Nemojte da mislite da će Korona virus sam od sebe da ode, da može nekog da zaobiđe, da će tolerisati ponašanje koje pogoduje da se prenosi virus. Ako ne budemo to poštovali, mnogo je veća verovatnoća da ćemo biti pozitivni, da ćemo biti zaraženi i mnogo je veća verovatnoća da ćemo imati neke teže oblike, da ćemo imati komplikacije i, ne daj Bože, da neko mora da završi i na respiratoru, a neko bi onda i umro.
Prema tome, mislim da ova priča nije završena, da ova priča nije ni blizu kraja i zamolio bih vas da imate to na umu, da sve druge stvari pokušate da stavite sa strane, da pomognemo jedni drugima, da uradimo ono što se očekuje od nas kao jednih ozbiljnih ljudi, organizovanih ljudi i ljudi koji hoće, žele najbolje i sebi svima oko nas. Bez toga ovo vrlo brzo može sve da padne u vodu, sve što smo uradili do sada, vrlo brzo. Svako opuštanje može preskupo da nas košta.
Prema tome, molim vas, razmišljajte o tome. Biće vremena za sve drugo. Apsolutno će biti vremena. Ali, moći će ljudi da se bave drugim stvarima samo pod uslovom da prežive i da ostanu zdravi. Hajde bar oko toga da se ujedinimo, da dođemo do tog cilja, da nam što više ljudi preživi, da bude zdravo, a onda može sve ostalo da se radi.
Još jednom, neizmerna zahvalnost svim medicinskim radnicima, svim policajcima, svim vojnicima koji učestvuju u ovome. Mnogi od njih nedeljama nisu kod svojih kuća, nisu sa svojom porodicom. U nekom drugom su mestu, provode u intenzivnim negama, pod skafanderima sate i sate spašavajući ljudske živote. Imajte bar malo obzira prema tome.
Ako mogu oni to da rade, pa zar je nama teško da se pridržavamo osnovnih mera - da držimo distancu, da nosimo maske i da ne radimo sve one stvari koje su neophodne da bi sprečili širenje virusa, koji je tu, koji je sa nama?
Molim vas, imajte samo to na umu. Hvala vam još jednom.

Gospodine Marko, rekli ste da mere nisu bile lake. Naravno da nisu bile lake, ali su bile uspešne. Mislim da oko toga ne možemo da imamo dilemu, koliko god da se razlikujemo oko nekih drugih stvari.
Imali ste primedbu zašto se nismo konsultovali politički, oko mera, oko svega. Iz krajnje jednostavnog razloga, jer ne bi mogli da dobijemo stručna mišljenja koja smo dobili od struke i koja smo ispoštovali. Mislim da ne bi imalo nikakvog efekta. Znači, to je krajnje jasno. Pristupilo se stvarima koje će dati rezultat, koje će spasiti ljudske živote, a pitali smo one koji su školovali za to i koji su se bavili time i kojima je to posao. Nadam se da tu nemate nikakve zamerke, jer jednostavno, radi se o ljudima koje mi imamo najstručnije u Srbiji u ovom momentu.
Nisam još čuo da je neko rekao – a što niste pitali ovoga od struke, što niste pitali onoga od struke. Mislim da smo ih sve uvažili, mislim da smo ih sve pitali, a imali ste priliku da čujete i od njih samih da oni nikada do sada nisu bili tako ispoštovani i da se nije čulo njihovo mišljenje, i ne samo da se čulo, nego da se njihovo mišljenje i njihovi stavovi da se nisu sproveli.
Znači, pričamo najotvorenije, pričamo o činjenicama. Mi možemo ovde o tome da pričamo koliko god, jer stvarno smatram da je ovo mesto gde mi treba da podnesemo izveštaj i da kažemo šta smo, kako smo uradili i kakvi su rezultati.
Imate zamerku kako se reagovalo. Nadam se da su svi videli, kao što jesu, Korona se nije najavila, ne samo nama, nije se najavila celom svetu. Korona nije bio samo naš problem, da je došao samo u Srbiju, da je zaobišao nekog drugog. Problem je globalni.
Da li bi se ovaj problem brže i bolje rešio da su se sve zemlje ujedinile, bar u Evropi, kojoj mi pripadamo, gde se mi nalazimo, da smo seli, što smo predlagali, što je sve dokumentovano, gde smo od samog početka predlagali da se sedne, da se ne pravi razlika da li je neko član EU, da li je član nečega drugog, da ovaj virus ne poznaje granice, da malo znamo o ovom virusu, da ako sednemo svi zajedno, da možemo bolje da odreagujemo, da možemo bolje da se organizujemo i da imamo bolji rezultat.
Nažalost, nismo dobili odgovor, odnosno nismo imali rezultat. Nije se selo, kao što sami znate, da se uradi. Zašto? Verovatno će analiza to sve utvrditi i siguran sam da ubuduće, kad se budu dešavale ovakve stvari, da će se na tom nivou drugačije odreagovati, da će se ujediniti, da će sesti i da će se doneti zaključci koji će važiti za sve.
Moraju svi da shvate, ne znači nam ništa da vi uzmete da zatvorite jednu zemlju i da odradite maksimalno, da su građani odgovorni, da su skoncentrisani, da poštuju sve, i da vi imate u tim svojim granicama, da dođete da nemate pozitivnih, ali koliko to možete da držite? Do prvog otvaranja granica, znači, da vam neko uđe u zemlju, ili da neko izađe pa da se vrati. Sve što ste uradili, pada u vodu.
Iz tog razloga smo predlagali da zajednički sve zemlje iz Evrope reaguju, da imaju slične ili iste principe kako će da rade. Rezultat znate. Ostali smo sami. Morali smo da radimo oslonjeni sami na sebe. Tako smo i uradili.
Što se tiče rezultata, apsolutno saglasan, ovo što smo vam mi rekli, to je samo presek, presek na današnji dan. Sutra će već biti drugo, prekosutra treće.
Prava analiza onoga što smo mi uradili, što su drugi uradili, nemojte očekivati da će biti u narednih godinu dana, jer toliko je minimum potrebno da se sagleda sve. Mnogo parametara utiče. Morate da uzmete prosek iz prethodnih godina, koliko je bilo obolelih od sezonskog gripa, od nekog drugog oboljenja, koliko je ljudi umrlo, koliko ljudi je hospitalizovano, koliko je ljudi vakcinisano, i tek onda, plus sve one stvari da se izanaliziraju koje se dešavaju danas. Znači, minimum godinu dana.
Ovo što se desilo, pošto su razmere takve kakve jesu, mislim da će trebati i veći vremenski period i da će trebati godine, da će neki posle nas doći sa pravim i konkretnim rezultatom. Znači, da se tu razumemo, mi vam samo dajemo presek na današnji dan. Niti se hvalimo, niti se kudimo. Ponosni smo na to, ponosni smo na to što smo uradili do sada i što smatram da smo spasili mnogo, mnogo ljudskih života, što je bio naš prvenstveni cilj.
Što se tiče da je bilo panike, da je bilo nekog stampeda, mislim da to stvarno ne možemo da kažemo, ako smo iole odgovorni ljudi, jer to možemo da uporedimo sa nekim drugim zemljama, gde smo videli kako je izgledalo i u prodavnicama, i u bolnicama, i u drugim ustanovama, i na ulici u krajnjem slučaju, kako su izgledale opustošene prodavnice, kako su izgledale opljačkane prodavnice, kako su izgledale bolnice sa pacijentima na hodniku, kako su izgledale te prostorije ili kako već da ih nazovemo sa umrlima.
Da li je to pretnja nekome ako mu pokažete kako to izgleda na par stotina ili na par hiljada kilometara od nas. Da li je to pretnja, ako pokažete sistem koji je do juče bio uzor u Evropi i u svetu, koji je ocenjen i šta god za bolji i za napredniji od našeg sistema, od zdravstvenog sistema. Ja to stvarno ne smatram nikakvom pretnjom. Ja mislim da je to realno informisanje i da naši građani trebaju da znaju kakvih primera ima i šta se negde dešava. Ja mislim da stvarno to nismo trebali da krijemo. Uopšte ne shvatam ni kao pretnju, ni kao paniku, nego kao jedno realno obaveštavanje naših građana šta se i gde se dešava i da ne bi voleli da se to i nama desi.
Iz tog razloga ne mogu da prihvatim, to je velika uvreda i za mene i za sve zdravstvene radnike, kada kažete da je samo sreća bila da naš zdravstveni sistem nije pukao. Da li još neko u Srbiji može da veruje u Deda Mraza i u sreću da su se ove stvari desile, da zdravstveni sistem nije pukao pukom srećom.
Ja vas molim nemojte to više pričati, jer velika je uvreda za zdravstvene radnike, za one koje ste posle toga pohvalili i koji, dok mi sedimo ovde i raspravljamo, rade.
Da li bi zdravstveni sistem, recite, koji smo nasledili, koji sam nasledio kada sam došao kao ministar, sa resursima koje je imao, da ne nabrajamo sada, da ne ispadne opet neka kampanja, nešto se hvali, od bolnice, od aparata, od medicinskih radnika, od specijalizacija, od svega, šta mislite koliko bi izdržalo i da li bi taj sistem imao sreće da ne pukne i da ne preživi ovo? Vi sami uradite analizu i recite, uporedite te podatke od ranije i ove podatke od sada. U kom kapacitetu je ovaj sistem dočekao ovu epidemiju, odnosno pandemiju?
Što se tiče gerontoloških centara, da, problem, desio se svuda u svetu i nije opravdanje. Da li će se uraditi analiza? Apsolutno, već se radi. Da li ćemo sada da radimo analizu ili da spasavamo te ljude koji su tamo? E, sad ćemo da spasavamo te ljude koji se nalaze tamo, da spasimo taj ljudski život i svakog korisnika i svakog zaposlenog u njemu, a za analizu ćemo imati vremena i, naravno, svako će biti sankcionisan za sve propuste koje je uradio.
Da li je problem ili kampanja ako ljudi rade svoj posao? Stvarno mislim da bi bilo krajnje ne fer da se kaže da je kampanja, da idete da obiđete i ugrožena područja, da obiđete te krizne štabove, da obiđete te ljude, da obiđete sve. Mislim da bi to svako uradio. I vi da ste bili na našem mestu, ne verujem da bi vi sedeli kod kuće ili u kancelariji, a da ne odete to da uradite. Ok, mogu da razumem, to je sad lepo reći, ali korektno je i naći se u toj situaciji i reći šta bi se uradilo da ste vi na takvom mestu bili u ovo vreme kada se to dešavalo. Siguran sam da ne bi sedeli i da ne bi gledali iz kancelarije ili preko TV.
Nadam se da sam uspeo na veći deo da vam odgovorim. Mi smo tu za svaku dilemu. Ako sam nešto preskočio, ako nešto nisam zapamtio, recite, hoću da argumentovano najpre zbog naših zdravstvenih radnika, zbog ljudi koji sada se bore da spasu te ljude koji se nalaze na respiratoru, koji se nalaze na intenzivnim negama i ostalo. Ako možemo zajedno da apelujemo, jer mi sa ovom pričom nismo završili, niko neće imati koristi od nekog prepucavanja. Samo ćemo imati koristi ako budemo disciplinovani i ako uspemo da budemo odgovorni i da uradimo sve da se ne širi ovaj virus, da ne bude sve više obolelih i da ne završavaju ljudi u bolnici i na respiratoru.
Podsećam vas samo na to da nam je i danas to najvažnija stvar, a ne nešto drugo. Zamolio bih, ne samo vas, nego sve one koji imaju bilo kakvog uticaja da to imaju na umu, jer jedino to može da nam omogući da svi sutra budemo u ovom broju ovde, da svi sutra budemo živi i zdravi i da vodimo polemiku i da radimo analize na sve ove teme koje budu interesovale i da imamo tačne rezultate šta smo i kako smo uradili. Hvala vam.

Samo da razjasnimo.
Znači, naš zahtev prema Evropi, prema EU bilo da sedne struka, da sednu najstručniji ljudi iz tih zemalja i da naprave dogovor. Znači, nikakve veze nema sa politikom, sa evropskim komisijama, parlamentom ili bilo čim. Znači o tome se radi.
Druga stvar, ušao u zdravstveni sistem što ste rekli, evo vam izveštaj istog sekunda, 520 na današnji dan, sada dok mi pričamo 524 zdravstvena radnika je pozitivno. To je 6,33% ukupnog broja pozitivnih na Korona virus, a to je 0,45% na sve zaposlene u zdravstvenom sistemu kojih je trenutno preko 114.000.
Znači, evo vam direktan podatak. Naveli ste onkologiju, a koji smo to podatak sakrili? Evo, podatak za onkologiju, odmah. Devesto trideset zaposlenih, testirano zaposlenih 445, pozitivnih 67, znači najotvorenije smo sa svakim podatkom izašli. Znači, to je najnoviji podatak, većina od njih izlečena. Šta se desilo? Šta je bio naš cilj? Da sistem nestane, jer ako stane sistem ili onkologija ili „Narodni front“ ili neki drugi, znači nemate lečenje. Na onkologiji pacijenti sa malignim oboljenjima ne mogu da se zrače, ne može da bude hemioterapija.
Da li smo sve uradili da reorganizujemo sistem i da to nestane? Da uradili smo. Da li ste imali jednog pacijenta da nije dobio terapiju koju je trebao da dobije? Da li ste imali jednu trudnicu da se nije porodica iz razloga zato što je neko od zdravstvenih radnika bio pozitivan, nije mogao da dođe? Recite, molim vas, jedan jedini primer. Dajem vam sve podatke za koje ste pitali. Naravno da ćete apsolutno sve podatke dobiti, ali morate da znate da ovo još traje, da se podaci menjaju iz minuta u minut.

Gospodine Vukadinoviću, zahvaljujem na vašim stavovima i mišljenjima. Žao mi je što ovo još nije završena priča, da bi mogli da proglasimo generale i ostale, nažalost, ova priča će još potrajati.
Da, sećam se svake izjave. Apsolutno se svake izjave sećam i kažem - rano je za generale. Već smo vam par puta rekli da mi nismo ni vidoviti, ni nešto drugo. Stvari smo procenjivali na osnovu izveštaja od ljudi koji su zaduženi za to, pre svega mislim na Svetsku zdravstvenu organizaciju, i drugih naučnika koji su se bavili tom temom. Shodno tome, shodno vremenu u kome smo se nalazili, odnosno periodu, su stizale te izjave.
Kako je vreme prolazilo, kako smo više upoznavali ovaj virus, a posebno kad smo stekli sopstvena iskustva, naravno da smo tada imali više pouzdanih informacija. Uopšte ne želim da ulazim u to da li smo mi dobijali prave informacije, da li su one bile tačne, nisu bile tačne, to je nešto što bi trebalo i vi da se složite da će proći dosta vremena da se sve te stvari utvrde, jer mi ne možemo da utvrdimo ni ono što je bilo pre par meseci, a kažemo da se negde završilo, da je negde u redu.
Vratiću se, pošto potencirate tu vakcinu i što sam rekao, još jednom, ako vam tada neke stvari nisam uspeo da razjasnim o čemu se tačno radi. Znači, mi smo već tada napravili sastanak sa našim stručnjacima, da vas podsetim, koji imaju iskustva sa pravljenjem vakcine, koji su pravili slične vakcine. Oni su izanalizirali i rekli da bi mogli to da urade i da to košta, da je to skupo i da to možemo da ponudimo ljudima ako je neko zainteresovan da uloži u to i da se napravi. To je cela suština. Ali, u tom momentu ili je neko krenuo da radi sam ili sa nekim drugim, nije se našao niko ko je hteo da uloži i da radi. To je suština svega.
Znači, odgovor ostaje i dalje isti. Mi smo mogli, mi to možemo samo nam trebaju partneri za te stvari, jer to nije, i sami znate, ni malo jeftina stvar, a mi nismo tolika populacija koja bi mogla da da toliki novac da napravimo vakcinu samo za Srbiju ili slično.
Što se tiče zdravstvenog sistema, pomenuli ste vi naš zdravstveni sistem, pomenuo je i prethodni poslanik koji se javio, hvala vam što ste, evo, to ste vi sami rekli i postavili ste pitanje – šta bi se desilo da smo podlegli pritiscima i da smo dali da se otvore privatne klinike, bolnice i da oni idu na ugovore sa državom i da to država finansira.
Prvo, da se razumemo, apsolutno cenim i poštujem sve ljude koji su u privatnom sektoru, koji su uložili u to, koji rade. To ću uvek podržavati, ali jedna ozbiljna država mora da vodi računa i mora da zna gde je mesto privatnom sektoru, a gde je mesto državnom sektoru. Što se nadam da je posle ove situacije, svima apsolutno jasno i onima kojima možda nije bilo jasno i koji su vršili strašne pritiske da mi razvijamo privatni sektor, a da gasimo državni sektor. Pa, sam očekivao od vas, ako već hoćete da budete objektivni da ste možda trebali da kažete, ne, svaka vam čast, ali dobro je to što ste sačuvali državni sektor, što niste dali, što su mnogi hteli da se to uradi. Mislim, minimum, ne morate, naravno, nije bitno, ali neka građani znaju.
Još jednom - da, sve te izjave stoje, bile su u to vreme sa količinom informacija koje smo imali. Mi ni danas ne možemo da kažemo da smo upoznali korona virus, a nisam još čuo nikoga na svetu da je to rekao. I dalje vladamo informacijama iz našeg ličnog iskustva i iskustva onih koji žele da objave kakva su njihova iskustva.
Prema tome, priča nije završena, virus je tu, po ko zna koji put ponavljam, moramo da živimo sa njim, hajde da napravimo maksimalno komforno, ali bezbedno da živimo sa ovim virusom, jer to je poenta cele priče. Sve drugo nema nikakve svrhe.
Da li je nešto prekršen neki zakon, nije prekršen, redosled. Ja mislim u odnosu na ovo kako trebamo sad da se ponašamo da ne upropastimo što smo uradili do sada, ako mislite da ćemo da se takmičimo sa nekim, ja vam sad kažem, svakoj zemlji, svakom građaninu sveta želimo da ima što manje problema i da što uspešnije reši problem, ali najviše želim da ga mi rešimo i da mi imamo što manje žrtava i da što bolje prođe. Prerano je, gospodine Vukadinoviću, za ocene, prerano. Možemo da imamo trenutni presek, ali analizu i zaključak, ponavljam, minimum, godinu, dve, tri, pet, nemojte da trošimo vreme sada na to. Hajdemo svi zajedno da apelujemo na naše građane, neće nam trebati ni jedna mera ako ćemo da budemo odgovorni, samo od nas zavisi. Nisu tema, ne treba da budu tema da li će sat da bude od tad do tad.
Hajde da se ponašamo sve vreme isto, odgovorno. Nemojte da nam to određuje neki zakon, neka pravila ili bilo šta. Jedino tako ovo možemo da dovedemo do kraja, a da ne napravimo grešku i da imamo dobar rezultat. Ima ovde još vremena da se radi. Hajde da utrošimo snagu i energiju na taj apel, na građane, na ljude, da olakšamo lekarima, da olakšamo sestrama, da smanjimo pritisak na bolnice, da sačuvamo taj resurs, jer ovde su lepo rekli, ko ne shvata danas da ništa više neće biti isto, kao što je bilo dan, dva ili pet od pre pojave ovog. To je opasno.
Najopasnije će biti da ljudi bez širine, bez vizije i bez znanja suštine, posebno pričam o zdravstvu, da ne odrade ono što će morati da se odradi. Mora da se poznaje suština zdravstvenog sistema, već sada moraju da se planiraju ozbiljni koraci šta će da se uradi. Nije problem, nabavićemo Srbija se organizovala, proizvešće sve sem respiratora, kupiće respiratore, ali ni ta oprema, ni ti respiratori neće moći da rade sami. To je ozbiljna suština na kojoj će morati da se radi, kojom će morati da se bave ove generacije koje dolaze. Mislim, na mlade lekare koji će morati da budu prekretnica onoga što mora da se desi u srpskom zdravstvu, da se sve te stvari ukomponuju i da napravite jedan sistem koji će moći da odgovori svim izazovima.
Ne zaboravite ako je tačno, ja se ograđujem, da u Americi, sad kad se razbolite od korone, oni vas istog sekunda zaduže za ne znam koliko hiljada dolara, četiri, pet, šest hiljade dolara. I da ćete vi sutra šta god da radite morate, ograđujem se, to javljaju ljudi iz Amerike koji kažu da se to dešava. Testovi se u većini zemalja naplaćuju 120, 130 ili ne znam koliko evra. Da ne pričam o zemljama koje neće ni da testiraju. Znači, razna su iskustva iz kojih ćemo moći da analiziramo i da učimo. Dan danas ne možete u mnogim zemljama da uđete u bolnicu ako nemate adekvatno osiguranje, ako ne platite.
Da li ste čuli za jedan primer, da li je to građanin Srbije, da li je to neki drugi građanin, da nije primljen u bolnicu, da mu nije ukazana pomoć, da nije lečen. Zamislite samo koliko sve to košta. Krajnje je jednostavno. Evo, samo uzmite podatke koliko to naplaćuju drugi i najjednostavnije izračunate. Svi koristimo istu opremu, svi koristimo iste lekove, nema tu razlike nikakve. Suština je, sada mora da se razmišlja o budućnosti zdravstvenog sistema. Sada se pravi organizacija zdravstvenog sistema za budućnost. Sada ako zakasnimo, ako sad ovaj sistem razvučemo, ne ostavimo ga jedinstvenim, ne ostavimo struci i ljudima sa vizijom i koji znaju da sagledaju i koji znaju šta je suština, teško će se ikada oporaviti. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvaženi poslanici, evo, upravo sam sada čitao, izašao je najnoviji Zaključak sa sastanka na kome su učestvovali ministri iz EU, predsednik Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, predstavnici iz Italije, znači, Vlade i ministri iz Italije, i ono što je zaključak tog najnovijeg sastanka je da mere koje su oni preporučili, a ja ću ih i navesti, su sve mere koje smo mi već bukvalno i pre te njihove odluke usvojili i počeli da sprovodimo.
Oni su danas doneli odluku o dnevnom i redovnom informisanju svih građana o tome šta se dešava u svakoj zemlji. Doneli su meru da moraju da se odštampaju uputstva na više jezika za sve građane koji dolaze iz tog područja i koji mogu da budu interesantni. Podsetiću vas da smo mi to još pre više nedelja uradili na srpskom, engleskom i na kineskom jeziku.
Odobrena su dodatna sredstva. Koliko vidim, doneta je odluka da se izdvojih dodatnih 100 miliona evra iz evropskih fondova za dalje istraživanje vezano za korona virus.
U svakom slučaju, ono što je preporuka to je da se bude na dnevnoj komunikaciji sa građanima, sa javnošću, sa svima i da nema razloga za bilo kakvu paniku, niti bilo kakvo širenje straha ili onoga što se dešavalo, stampeda, da se opustoše prodavnice i da ljudi ulaze u taj proces za koji stvarno nema nikakvog razloga.
Uveravam vas da je Srbija uradila sve što je neophodno i to ne kažemo samo mi. To kažu svi relevantni činioci iz Evrope i iz sveta koji su dolazili kod nas i koji su imali prilike da se uvere šta mi uradimo.
Srbija je apsolutno spremna. Trenutno u Srbiji nema nikog ko je zaražen korona virusom. Rade se redovna testiranja, rade se redovne analize, što apsolutno ne znači da nećemo imati i pozitivne ljude i one koji će biti zahvaćeni korona virusom, ali to apsolutno, želim svima da kažem, ništa neće promeniti.
Ono što se očekuje od svih nas, od građana Srbije je da svako radi svoj posao, da nadležni lekari, stručne službe rade svoj posao, a da mi građani se pridržavamo uputstva koja nam oni daju. Znači, to je osnov svega, bez ikakve panike, bez ikakvog posebnog straha, samo sa malo više opreznosti.
Prema tome, to je naša trenutna situacija. Imamo i sajt koji je formiran od juče posle sastanka sa predsednikom Vučićem i sa našim najeminentnijim stručnjacima. Mislim da su to svim mogli da vide i da isprate. Imate redovne informacije svako jutro u 8 časova i posle podne u 18 časova. Građani Srbije mogu da znaju šta se dešavalo u tom periodu u Srbiji, a šta se dešava i u Evropi, Kini i u svetu.
Molim građane da jedino veruju tim zvaničnim i da se služe jedino tim zvaničnim informacijama. Sve ostalo, poluinformacije, dezinformacije, lažne informacije neće nam doneti ništa dobro. To je jedini način i sve što čujete i sve što vidite, za sve to tražite dokaz i tražite činjenice, jer to je jedini način da se zaštitimo od lažnih vesti, od onih koji bi hteli ovo da iskoriste u neke druge svrhe.
Svi moramo da shvatimo da ovo nije političko pitanje, a da će pokušati mnogi da ga zloupotrebe i da prevedu na dnevnopolitičke potrebe za ono što je njima neophodno.
Ovo je krajnje stručno pitanje i ovim treba da se bavi struka, kao što je i urađeno. Dato je našim najstručnijim ljudima, koji imaju iskustva sa ovim, koji su prošli razne epidemije i pandemije. Imamo ljude koji su prošli variolu veru. Znači, i kod nas i u inostranstvu da se bave koji imaju rezultat i koji imaju znanje i koji mogu ovo da odrade onako kako treba, da imamo što manje štete, jer ne postoji ni jedan drugi razlog, sem nekog neracionalnog, da verujemo onima kojima je cilj da šire lažne vesti.
Još jednom želim da apelujem na ljude da ne zloupotrebljavaju i brojeve telefona koje smo dali i sve službe koje smo stavili na raspolaganje da koriste za neke druge stvari, jer svaki poziv tim ljudima oni shvataju najozbiljnije.
Kada pozovete ekipu Hitne pomoći i kažete da ste bili u zaraženom području i da imate simptome, istog momenta minimum pet ljudi kreće u jedan ozbiljan proces, kreće u korišćenje zaštite, opreme koja nije ni malo jeftina, i kreće angažovanje svih resursa da dođu do vas, da vas uzmu, da vas odvedu na Infektivnu kliniku, da imate što manje kontakata, da ne idete javnim prevozom, da ne idete taksijem i angažuje se i oprema, pre svega ljudi i oprema koja bi njih da zaštiti. Nemojte posle toga da se dešava, kad ljudi dođu da vi niste u stanu ili da se desi da nikad niste ni izašli iz Srbije, a kamoli da ste bili u Italiji ili u Kini, jer stvarno nema smisla.
Nema smisla da se zloupotrebljava nešto što hoćemo da odradimo na najodgovorniji način. Nema smisla prema tim ljudima koji dežuraju 24 časa, nema smisla prema resursima i državi koja mnogo ulaže. To su dodatna sredstva koja se sada ulažu da bi to funkcionisalo tako kako funkcioniše i da bi pozitivnu i odličnu ocenu dali svi oni ljudi koji se razumeju u to, isti ti ljudi koji sada pokušavaju da reše problem i u Italiji i u drugim zemljama. Nisu kod nas bili neki drugi ljudi, bili su isti ti ljudi koji ocenjuju i stanje i u Kini i u Evropi i bilo gde. Apsolutno isti ljudi.
To što nekima ne odgovara što su oni rekli, to što nekima ne odgovara da je Srbija sposobna da se nosi sa ozbiljnim stvarima, to je njihov problem, ali to ne sme da ostale građane odvede na pogrešan put.
Prema tome, apsolutno nema mesta za paniku. Trenutno virusa nema u Srbiji, a i kada ga bude ništa se drastično neće promeniti. Molim vas, ostavite da svako radi svoj posao, a građani Srbije da odrade te mere koje se nama preporučuju. To će biti sasvim dovoljno, bez ikakvog širenja panike, bez ikakvog stampeda, bez ičega.
Još jednu stvar molim građane Srbije, nemojte kupovati maske, a onda ići na autobuske stanice i ostalo i da to šaljete u inostranstvo. Nemojte kupovati po 200, 300, 500 maski koje dođu u apoteku i vi da kupite sve. Nemojte biti toliko nekorektni. Nema nikakvog smisla.
Želim da obavestim sve građane, da znaju, dve fabrike u Srbiji, jedna u Beogradu, jedna u Gornjem Milanovcu rade i radiće 24 časa, koliko god je potrebno i imaćemo dovoljno maski, ali ne možemo da imamo ako svako kupi po 500 maski i šalje ih u inostranstvo, prodaje ili šta radi drugo. To nema nikakvog smisla.
Pazite samo, mi ćemo dobro izanalizirati sve ovo što se dešava, nemoj neko da pomisli, naše reakcije će biti po svim preporukama koje idu od Svetske zdravstvene organizacije i više od toga, ali ćemo i tražiti objašnjenje od svih nadležnih koji se bave ovim zašto ovaj virus koji je slabiji od običnog gripa pobuđuje toliko pažnje? Zašto kada imamo na satnom, na dnevnom, na minutnom nivou, da mnogo više ljudi umre od nekih drugih stvari, da se neke druge stvari mnogo brže i češće prenose od običnog gripa, boginja, od nekih drugih virusa i slično?
Znači, da ne misli neko da nećemo dobro izanalizirati sve. Ponavljam, ne prejudiciramo nikakav zaključak i pridržavamo se svih mera koje se preporučuju. Zato još jednom molim sve građane da jedino slušaju zvanične informacije koje postoje. Ja im se na tome zahvaljujem.

Krenuo bih od toga da je izašao po dogovoru koji imam ujutru u 8,00 i 18,00 časova, i poslednji izveštaj za danas za 18,00 časova, da ni danas u Srbiji nije registrovano, odnosno nemamo ni jednog pozitivnog na korona virus.
Ono što je bitno da kažem, ja volim konkretna pitanja i ne želim nikoga da lažem, ako neko misli da je moguće i da je realno da zatvorite tako granicu i da napravite barijeru da sve prođe sem korona virusa ili nekog drugog virusa ili neke druge bakterije, građani ne trebaju da imaju iluziju da je to moguće uraditi.
Znači, ono što mi želimo, ne zanosimo se uopšte da tako nešto možemo da uradimo, da svuda u okruženju oko nas bude korona virus, a da se nadamo da to nikada neće ući kod nas. Mi nismo ni malo nerealni ljudi, znamo kako funkcioniše život i da funkcionišu ljudi i roba i sve, tako da ta mogućnost da zaustavite samo korona virus ili neki drugi na granici, da pustite sve drugo, nije realan i ne postoji, ne treba niko da se zanosi da se to radi. Ali, sve druge mere su sprovedene.
Šta je naš cilj? Da svakog sumnjivog, potencijalno nekog ko bi mogao da bude zaražen korona virusom, da ga što pre otkrijemo, lociramo i da ga preuzmu nadležne službe, da rade ono što je neophodno da se radi.
Još jednom podsećam, i kada neko dođe sa korona virusom i kada neko bude pozitivan sa korona virusom u Srbiji, apsolutno niti je smak sveta, niti je išta ozbiljno i preozbiljno što treba da izazove bilo kakve promene tipa stampeda, tipa panike, tipa bilo čega. Ponavljam, u tim momentu nadležne službe rade svoj posao, a mi ostali građani slušamo preporuke koje oni daju. Znači, to je suština svega.
Ja moram da ponovim, korona virus je više puta slabiji od virusa gripa koji postoji i koga ima trenutno. Da vas podsetim da smo imali do pre par nedelja njih 24 hiljade registrovanih sa gripom, pa se smanjilo na 12 hiljada, a danas smo na devet hiljada i da imamo ljude koji umiru od sezonskog gripa.
Prema tome, samo molim ljude da to imaju na umu i da ne nasedaju na lažne vesti, na provokacije na bilo šta drugo, jer ovo sve, apsolutno Srbija je preuzela sve što je neophodno da se uradi i da ne dođe i kada dođe do pozitivnih ljudi na korona virus, organizovan je sistem na najvišem mogućem nivou da odradi svoj posao. Imamo stručne ljude, nabavili smo adekvatnu opremu, nabavili smo dodatne količine lekova, nabavili smo sve ono što je neophodno i napravili organizaciju koja podrazumeva da se radi u tim slučajevima. Ne samo to, nego više smo uradili i radimo od onoga što je preporučeno.
Da podsetim, mi smo većinu tih mera uveli i pre nego što je danas zasedala Svetska zdravstvena, ministri EU, ministri iz nekih zemalja iz okruženja. Znači, pričamo samo o činjenicama. Ono što će biti pitanje, što ćemo morati da dobijemo svi odgovore, kao i stručno i kao javnost i sve, šta je to što izdvaja ovaj virus koji je slabiji od virusa gripa, da mu se posvećuje ovoliko pažnje?
Znači, to su neke stvari zbog budućnosti o kojima moramo sada dobro da analiziramo, dobro da vidimo zbog budućih generacija da bi znali kako će da reaguju i šta će da se radi, jer iz svega morate da izvučete pouku, da izvučete iskustvo da se uradi.
Još jednom ponavljam, nema apsolutno nikakvog razloga za paniku. Trenutno nemamo pozitivnih na korona virus. Kada se to desi, ništa se ne menja, nije razlog za paniku, svako mora da radi svoj deo posla, Srbija je apsolutno spremna za to. Hvala.

Uvažena predsednice, uvaženi poslanici, imam obavezu da vas informišem kao najviši dom u Srbiji o trenutnoj situaciji, prvenstveno kod nas, u našoj zemlji, a i u regionu i u svetu. Ovo pitanje kao što ste sami mogli da vidite, shvatamo na najozbiljniji način i da svi znate kako to funkcioniše.
Mi, srećom nemamo ni jedan registrovan slučaj, što ne znači da ga neće biti. O čemu se radi? Radi se da je ovo 21. vek, radi se da ne možete da zaustavite putovanja, da ne možete da zaustavite migracije, epicentar znate da je u Kini. Mnogo toga zavisi od mera koje budu preduzete u Kini.
Mi smo sve vreme u komunikaciji, na stalnoj vezi sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, koja je u obavezi, kada se nešto ovako dešava, da izdaje saopštenja vezana za trenutnu situaciju i vezana za mere koje trebaju da se preduzmu.
Ono što želim da uverim i vas i sve građane Srbije, da sve one mere koje su do sada predložene da se preduzmu, da smo mi u Srbiji preduzeli i više od toga što su oni zahtevali od nas, odnosno što nam je bila obaveza da uradimo. Od bukvalno samog početka smo aktivnu ulogu uzeli, od aerodroma, graničnih prelaza, komunikacija sa kineskom ambasadom, komunikacija sa turističkim agencijama, komunikacije sa zemljama u regionu, sa onima sa kojima se graničimo, od te pojačane kontrole, od nadzora ljudi iz Kine koji dolaze ovde, da li su to Kinezi, da li su to ljudi koji su naši, koji su bili tamo, zatekli se, pa su se vratili, da li se radi o turistima iz Kine, koji su došli ovde prolazeći kroz niz zemalja u regionu i odradili, ponavljam i više od onoga što su mere Svetske zdravstvene organizacije obavezivale.
Šta je ono šta će se dalje dešavati? Postoje dva problema, a to je što još nema kompletnih informacija o samom virusu. Korona virus je poznat od ranije, ali ovo je sada neka nova mutacija i ne zna se dovoljno podataka, posebno oko prenošenja tog virusa. Ono što nas zabrinjava, u ovom momentu, svi slučajevi, ima ih 68, ako se ne varam van Kine, u Evropi i u ostatku sveta, i većina njih su bili, to su ljudi koji su bili u Kini, tamo su se zarazili, pa su došli u neke od tih zemalja i onda su dobili simptome i dijagnostikivani su i potvrđeno je da se radi o korona virusu. Imamo ono što upozorava, to je slučaj u Nemačkoj osobe koja je bila u komunikaciji samo, sa nekim ko je bio u Kini i boravio u tom području.
Šta to znači? To znači da ćemo morati da još više povedemo računa, jer nemamo zvanično još podatke, kako se tačno prenosi, kao što imamo za ostale viruse, jer da imamo te podatke i još neke druge, mi bi tačno mogli da predvidimo iz prethodnih iskustava koja su bila i kod nas i u drugim zemljama, mogli bi da predvidimo kako će to da ide i u kom pravcu će da ide. Ali, bez obzira i na te koje nemamo, mi se uvek spremamo na neku goru opciju od one što bi trebala da bude.
Ono što se očekuje da vrhunac se dostigne u narednih 10 do 15 dana. Znači, to je ono što se očekuje po prognozama Svetske zdravstvene organizacije i stručnjaka koji rade na tome. Za tih 10-15 dana ne može da se uradi ništa revolucionarno da se to spreči, sem mera izolacije i tamo na licu mesta gde se dešava da se odrade mere, da se spreči migracija tog stanovništva i tih ljudi koji su se tamo zatekli. To je jedan od načina da ide.
Druga stvar je da svi najozbiljnije shvate i kada dođu u kontakt sa ljudima koji dolaze iz tog područja ili su bili tamo, ili žive tamo, pa su došli ovde, da se automatski registruju i da se stave pod neku vrstu nadzora i da se isprate do kraja. Mi to radimo sa tim ljudima, sve vreme dok provedu u Srbiji, ako idu dalje. Danas sam imao sastanak na insistiranje kineske ambasadorke Kine, koja je ovde, upravo smo na dnevnoj komunikaciji, sve što je do nas ponudili smo pomoć koju mi možemo da pružimo i da uradimo.
Želim da kažem, znači, ne treba da bude nikakva panika ako se desi neki slučaj i kod nas. Teško je to sad bilo ko da predvidi, ali je najbitnije da reakcija bude pravovremena.
Ono što smo mi uradili, naši timovi rade bukvalno 24 časa najstručnijih ljudi. Imamo spremne sve uslove, imamo spremne izolacije, imamo spremne stručnjake, imamo spremna specijalna vozila, imamo specijalnu opremu, imamo reagense, ako se sećate, mislim da smo jedni od retkih koji smo ovo sačekali sa reagensima za korona virus. To ne za jedan, nego za četiri tipa. Svi su to nabavljali navrat na nos, mi smo to imali ovde i mogli smo, podsećam, to su reagensi koji za dva sata donose rezultat da li ima korona virusa ili ne.
Naravno, stupili smo u kontakt sa najprestižnijim evropskim i svetskim laboratorijama gde bi u slučaju da se pojavi taj rezultat i prekontrolisali još jedno. Jer, to je princip, tako se radi, tako struka insistira i tako se radi.
Ono što mi ne možemo da predvidimo kada će, ko će doći kod nas, da li će biti zaraženi ili neće biti zaraženi. Sledeća stvar koju mi radimo, mi se brinemo i za sve naše građane koji su poreklom iz Srbije, koji već neko vreme ne žive u Srbiji, ali im se desi, ako što je bio ovaj bračni par, odnosno ova žena, koji žive u Kini, ali su otišli na odmor u Indiju. Zadesilo ih je tamo, srećom za ženu iz Srbije, stigli su rezultati, ona je negativna, nema korona virus, ona nije u bolnici. Muž se pati, ali bukvalno, gledamo da pratimo za svakog našeg građanina i ne sad iz nekog razloga, nego da bi mogli na vreme da reagujemo i da sprečimo.
Ono što treba da znate, formirali smo jedan tim naših stručnjaka koji se bave samo time. To su ljudi koji su već imali iskustva i kod nas i u stranim zemljama, i u drugim zemljama sa raznim virusima. Ono što je najbitnije, imamo odgovore za sve moguće situacije koje bi mogle da se dese. Ne bi voleli da se dese, ali imamo odgovore i moliću i vas i sve građane da pažljivo slušaju samo proverene podatke, da ne slušaju poluinformacije i dezinformacije, jer i toga ima i to se dešava. Znači, to u momentu može da bude najgore.
Ova stvar mora da se ostavi da je struka radi, da slušamo njih, jer jedino tako možemo iz ovoga da izađemo sa što manje posledica. Mi ne možemo izvan celog sveta, izvan Evrope. Kako bude drugima biće i nama, ali moramo da pristupimo najozbiljnije.
Ova stvar ne sme da se pretvori u neku dnevno političku aktivnost, u neku promociju nečega, u nešto sasvim drugo, jer ovde moraju svi da shvate da se ovde radi o ljudskim životima i da svaka greška može da nas skupo košta. Od naše ozbiljnosti zavisi dosta toga. Imamo odgovornost i prema nama i prema našoj deci da ovde odreagujemo samo onako kako to struka zahteva. Za sada imamo sve, nema apsolutno mesta panici, ne treba da bude iznenađenje ako bude neki slučaj kod nas. Ali, ne znači ni da treba da se opustimo i da mislimo da se to negde dešava na drugom mestu, da je nemoguće da dođe kod nas.
Još jednom bih se zahvalio svim našim ljudima, našim stručnjacima koji su od početka ove novonastale situacije sve vreme aktivni, bukvalno 24 časa, koji mnogo ono što mi ne vidimo i kada se god pojavi nešto sumnjivo, i kada se god pojave građani koji su doputovali, gde oni budno prate šta se dešava, rade na analizi i da zamolim naše građane da ne zloupotrebljavaju, jer imamo situaciju, jer imamo jedan red na Infektivnoj klinici ljudi koji oni misle da imaju korona virus.
Kada uzmete anamnezu, nema teoretske šanse da imaju korona virus, i onda traže da ime se uradi testiranje na korona virus.
Sa druge strane imamo drugi red koji traže da im se uradi testiranje na korona virus, jer žele da idu u neku zemlju koja traži potvrdu da su se testirali da nemaju korona virus.
Ja molim samo za razumevanje. Mi toliko novca nemamo da trošimo da bi neko dobio potvrdu da negde ide ili neko što je sanjao da ima korona virus pa treba da mu se uradi ili da se poziva broj telefona koji smo rekli za ljude koji su došli iz Kine da se oni obrate na taj broj telefona da istog momenta ekipa specijalizovana sa specijalnim vozilom dođe po njih da oni ne bi ulazili u javni prevoz, da ne bi ulazili u taksi, da ne bi bili u kontaktu sa nekim drugim da uzmemo, a ne da se zove taj broj telefona i da se kaže kako su bili u autobusu i kinuo jedan Kinez, na sledećoj stanici se ispraznio autobus, ostali su samo vozač i Kinez u autobusu pa bi oni došli da se testiraju.
Znači, ljudi molim vas, ovo nije ni malo smešno, molim za ozbiljnost i molim da se slušaju saveti onih ljudi koji to stručno rade, jer jedino tako možemo da izađemo iz ovoga.
Ova situacija se prati iz dana u dan, blagovremeno ćemo obaveštavati šta se dešava, mi ne možemo sada ni mnogo veći umovi od nas ne mogu da predvide u kom pravcu će to da ide, ali mi ćemo gledati da odradimo sve što je do nas i da iskoristimo znanja naših stručnjaka, da pomognemo ne samo nama, nego i onima koji su najugroženiji u ovome.
Još jednom hvala svim ljudima na razumevanju i hvala našim stručnjacima koji rade sve vreme budno na ovome.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, ono što svi znaju, a to je da i što su svi osetili u kakvom je položaju i stanju bilo naše zdravstvo, naš zdravstveni sistem za vreme ljudi koje ste vi sada pominjali. Još jednom moram da podsetim da tada nisu postojali parametri koji su mogli da se uzmu u obzir da bi mi uopšte bili na toj listi. Onda se jedva uspelo da dođemo na tu listu, da budemo poslednji, a za ovih par godina napornog rada i velikog ulaganja zahvaljujući svima vama, zahvaljujući svim građanima Srbije, a pre svega zahvaljujući Aleksandru Vučiću koji je imao viziju, zahvaljujući njemu koji je znao šta treba i kako da se uradi i šta da se podrži, mi smo došli dotle da smo prestigli mnoge zemlje Evropske unije u tom zdravstvenom indeksu.
Naravno da to nije dovoljno i naravno da tu nećemo stati, ali molim sve građane da razumeju jednu stvar, da nije lako kada zateknete jedan totalno razrušen sistem i kada krenete da zaustavite njegovo propadanje i da krenete da ga uspostavljate, da ga poboljšate i onda morate da se skoncentrišete bukvalno na sve stvari, ne možete na jednu ili dve stvari pa da njih samo forsirate, već sve.
Da vas podsetim kako su nam izgledali objekti, i ambulante, i domovi zdravlja, i bolnice, i Klinički centri, kakve su bile nestašice lekova i drugog materijala, da su bile zabranjena davanja specijalizacija, da od opreme nismo imali akceleratore, da su ljudi umirali čekajući na zračenje, da su sve to stvari koje su morale da se poprave, a da znate da to nije bilo ni malo lako, ni malo jeftino i koliki procenat budžeta ide da bi se to uradilo.
Podsećam da smo mi sistem, koji je i dalje besplatnog zdravstva, gde građani ne učestvuju, gde im je pokriveno zdravstvo. To je jedna od retkih zemalja koje to imaju. U svim drugim zemljama to je drugačije i to je mnogo skuplje, građani to moraju da plaćaju.
Napravili smo Klinički centar u Nišu, završava se Klinički centar u Beogradu, kreće Klinički centar u Novom Sadu, napravljena je onkologija II, stigli su akceleratori u dovoljnom broju, u januaru ili februaru stižu, otvorićemo još dva akceleratora i skener u Kamenici. Mnoge bolnice obnovljene, mnogi domovi zdravlja obnovljeni, kupljena nova oprema iks–nož, gama–nož, najnovija magnetna rezonanca za decu, skeneri, kupljeni najnoviji lekovi, inovativni lekovi za obolele od karcinoma i od drugih bolesti, osnovan budžetski Fond za lečenje dece sa retkim bolestima koji ne mogu da se leče ovde, da mogu da se leče u inostranstvu, dovedeni desetine stranih stručnjaka da ovde pomažu našoj deci i našim građanima da ne moraju da idu u inostranstvo, dato više hiljada specijalizacija, zaposleno više hiljada lekara, medicinskih sestara, posebno ponosan na zaposlene najbolje naše studente medicine, najbolje medicinske sestre i medicinske tehničare. Sve je to deo samo onoga što smo uradili, ali predstoji još mnogo posla iz razloga što želimo da to osete svi, da osete svi zaposleni u zdravstvu i da osete svi pacijenti.
Podsetiću vas da su najveća povećanja plata bila u domenu zdravstva, posebno za medicinske sestre, s tim će se nastaviti i dalje. Ne samo da su povećane plate, nego se omogućava da se usavršavaju takođe o trošku države i lekari i sestre.
Ono što danas rešavamo i mogu da vam kažem da danas Vlada komisije odobrila, znači u narednih par dana biće raspisan konkurs za 800 servirki i spremačica za sve zdravstvene ustanove u Srbiji, plus još 500 lekara i medicinskih sestara takođe za celu Srbiju. Ta je odluka doneta danas.
Podsetiću vas da je pre par dana isto doneta odluka o zapošljavanju još 1.200 medicinskih sestara i tehničara za celu Srbiju. Znači, to su te vesti, sagledali smo situaciju, borili smo se za sestre i za lekare, sada se borimo i za servirke i spremače. Hoćemo i da njima poboljšamo uslove, prekontrolisaćemo koeficijente koje su dobijali, da li je negde loše izračunato da im se to nadoknadi, plaćaće im se naravno prekovremeni rad, stimulacija za one koji to zaluže i koji rade.
Znači, pokušavamo da o svakom u sistemu zdravstva, da li je to zaposlen ili je pacijent, da mu omogućimo što bolje uslove i da budu što zadovoljniji.
Taj rad i ta borba neće biti ni malo laka, ni malo jednostavna, ni malo jeftina, ali mi drugog izbora nemamo i zato očekujem od vas da podržite to i da se zajedno sa nama borite, da ne podležete dnevno političkim aktivnostima, da se ne prebacuje politika na zdravstvo, da je to nešto što mora da ostane iza nas, što to nema veze sa nekim dnevnim političkim, jer to je nešto čime ćemo se mi sutra ili ponositi ili stideti. Neće nas niko pitati da li je tada bila neka politička borba, pa zato to trpi, zato to nismo uradili. Ono što uradimo moramo da budemo ponosni na to.
Još jednom vas molim da svi zajedno učestvujemo u tome i da omogućimo da naše zdravstvo bude onako kako naši građani i naši zaposleni u zdravstvu zaslužuju. Hvala vam.

Dragi narodni poslanici, dragi građani Srbije, ja ću vrlo kratko. Mislio sam da postoji minimum nekog razuma, minimum nekih činjenica ili nečega, ali očigledno sam se prevario. Ovde smo mogli da čujemo od gospodina stvari koje ne mogu ni da se shvate, ni da se razumeju i ne znam ni kako je mogao to da izgovori da je njemu bio cenjeniji Tadić i, ne znam, Koštunica nego Aleksandar Vučić. Ja sam sve to pridavao tome da oni iole nešto razumeju, da imaju neki pregled igre, ali da to rade iz nekog svog razloga, iz neke svoje taktike. Ja sam danas konačno shvatio da oni nikakav pregled igre nemaju, da su oni ozbiljni antitalenti za politiku i za sve ostalo i, nažalost, s takvim ljudima teško je polemisati i pričati. Moraćemo da se okrenemo sebi i da gledamo šta je najbolje za građane Srbije, jer od nekih stvari treba shvatiti da nema koristi. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi poslanici, ja ću vas samo podsetiti da mi do 2014. godine nismo ni imali budžetski fond za lečenje retkih oboljenja, odnosno oboljenja koja ne mogu da se leče u zemlji Srbiji i evo ja ću vam dati i konkretne podatke.
Znači do 2014. godine nismo imali, formirali smo ga, onda smo imali jednog pacijenta te godine. Na današnji dan 178 pacijenata je otišlo na lečenje preko budžetskog fonda, neki su odlazili i više puta, 333 uzorka je poslato na ispitivanje da bi se utvrdila dijagnostika i odobreno je 40 zahteva za lekare iz inostranstva koji su došli u Srbiju da leče našu decu.
Druga stvar, mnogo bolje i mnogo više pacijenata na lečenje u inostranstvo uputila je Komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a radi se o 4.148 pacijenata koji su na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje otišli i na to smo potrošili nešto više od četiri milijarde dinara.
Preko budžetskog fonda smo potrošili 322 miliona 493 hiljade dinara. Ovo su vam konkretni brojevi. Podsetiću vas, do 2014. godine nismo imali, a ono što je išlo preko Republičkog fonda to nije bilo ni blizu ovoga o čemu mi danas pričamo. Znači, to je za više od 25 puta je povećan broj dece i pacijenata koji su se lečili što u inostranstvu, što smo doveli strane stručnjake da ih leče ovde. Hvala.

Gospodine Vukadinoviću, ja pretpostavljam da to zvuči za nekoga možda prihvatljivo kada vi kažete - znate, što novac od stadiona niste dali ovamo. Prvo, vi dobro znate, samo ne znam zašto to nećete… ne postoji nijedna zemlja na svetu koja sav novac koji ima troši na lekove i na lečenje. Znači, takav primer ne postoji na svetu. To je jedna stvar.
Druga stvar, mislim da smo dokazali da smo jedna izuzetno odgovorna Vlada i bio bi red da kažete - ljudi, ja vas ne simpatišem, nisam pristalica, ali mnogo više ste uložili i mnogo više ulažete i mnogo više radite nego što se radilo i mnoge stvari ste popravili koje nisu bile.
Da vas podsetim kako je to funkcionisalo do 2014. godine. Predsednica Vlade nam je rekla da smo imali isto obolelo 1000 ljudi od multipla skreloze, od retkih bolesti, od raznih karcinoma i od svega, ali to nije bila tema nigde. A da li znate zašto nije bila tema nigde? Nije bila tema zato što je određen deo budžeta iz Ministarstva zdravlja išao u medije, odnosno u te agencije, novine i televizije, gde su one navodno plaćale zdravstvene ustanove. Da li možete da zamislite? Recimo, Klinički centar plaća novinama da ga reklamira. Imate jedan jedini Klinički centar Srbije, a onda on daje ogroman novac novinama da ga reklamira i to je tako funkcionisalo. Niti su oni reklamirali Klinički centar, niti je postojala veća ustanova i tada i danas od Kliničkog centra Srbije, niti je to imalo ikakve potrebe, niti je to imalo ikakve svrhe, niti je taj novac išao za to. Ne, taj novac je išao da se ne priča o problemima. Policija je sklanjala udruženja ako slučajno priđu ministru zdravlja ili nekom iz Vlade. Ako hoće da priđu, onda bude kordon policije da skloni, da se ne čuje tema, da ne kažu da se ništa ne leči. Molim vas da me demantujete da to tako nije bilo i da me demantujete da se nekad više ulagalo i da se više pomagalo i deci i svima. Molim vas, evo ovde me demantujte pred svima da je to tako bilo.
Da li ste čuli za prevenciju? Da li ste čuli da je nama mnogo bolje da decu ne ostavimo na ulici, nego neka idu na te stadione, neka idu u sportske objekte, neka se bave sportom? Da li ste čuli da se nikada veće nagrade nisu davale za medalje i za ostalo da bi motivisali decu? Da li je prevencija najbolja stvar? Da li će manje dece da oboli ako se bavi sportom, ako živi taj sportski život, nego ona deca koja jedu brzu hranu i koja se ugoje i koja žive neki drugi način života, a ne daj Bože, završe da se drogiraju, da im prodaju drogu i slično? Retko imate da decu koja se bave sportom i koja pređu taj put, da odu u drugu stranu.
Budite samo malo realni. Nema nikakvih problema. Znači, ja vas samo molim za to, ništa drugo.
Da li postoji zemlja koja je rešila sve probleme i može da izdvoji novac za sve lekove koji se pojave? Ne postoji, apsolutno ne postoji. Proverite, evo, videćete, ne postoji.
Sistemi sa kojima nas upoređuju, nemojte me vući za jezik da pričam kako to izgleda, ne vide lekara. Do lekara specijaliste ne mogu da dođu, vide ga samo na televiziji. Da ne pričamo o listama čekanja u drugim zemljama.
Što se tiče leka za multipla sklerozu, lek je izašao, ovaj što će biti od početka sledeće godine za naše pacijente. Pre godinu, godinu i nešto dana je tek registrovan u Americi. Pa, da li vi možete da zamislite da ćemo mi isti taj lek imati ovde? A, kad je to bilo? I ne da ćemo ga imati, nego proizvodi se u Srbiji. Uspeli smo da ubedimo te ljude, taj lek se proizvodi u Srbiji. Pregovaramo da ga dobijemo po najpovoljnijoj ceni i plus da imamo rabat da oni preuzmu jedan broj pacijenata, da im daju, da im poklone taj lek, da se leče, jer neće proći ovaj ovde obavezni deo, a to je kada imamo, kada se dolazi sa novim lekovima, godinu dana da oni preuzmu određen broj pacijenata i da leče.
Što, da li je neko više vodio računa o tome? Da li je nekada bilo transparentnije? Da li se ukrao neki dinar? Da li imate podatak da je jedan dinar ukraden iz zdravstva? Recite ga, recite kada je bilo bolje. Recite kada se više ulagalo. Samo nas podsetite, samo recite. Eto, molim vas samo za tu korektnost.

Izvinjavam se, ali samo zbog narodnih poslanika, zbog svih građana, a da se ne bi stekao utisak da se mi ovde bavimo samo jednom temom, multiple sklerozom koju ste vi pomenuli, i da se to radi pod nekim pritiskom ili bilo šta, moram građanima Srbije i svima vama da kažem da su, pored najnovijih lekova za multiplu sklerozu, naše nadležne republičke stručne komisije donele odluku da od nove godine stiže najnovija terapija za karcinom pluća i najnovija terapija, jedna trenutno od najboljih, za hepatitis. Znači, ne samo za jednu stvar, što znači da razmišljamo i o svim drugim, ne samo o jednom vidu oboljenja i o jednim ljudima. Znači, stižu tri najnovije terapije.
Da vas podsetim da smo u ovoj godini uveli najnoviju terapiju za melanom i još dosta drugih terapija i da se nikada više nije radilo i uvodilo novih terapija. Moram da vama kažem i građanima Srbije, koja će terapija se uvesti donose odluku naši najveći stručnjaci iz te oblasti. Odluka ne može da se donosi pod pritiskom farmaceutske industrije, bilo koje industrije, bilo kog udruženja, bilo čega. Kada se zna koliko novca imamo, onda stručne komisije prave analizu šta za taj novac može da najbolji i najveći efekat, šta može da da najbolji rezultat i da da najveći broj izlečenih pacijenata.
To je osnov i tako se određuje i tako će se određivati dok sam ja na ovom mestu. Nema nikakvih pritisaka, niti će ih biti. Svako može da pokuša, svako može da plati kampanju, svako može da uradi. Ja te ljude razumem. Oni rade, to je biznis, oni ulažu taj novac da izmisle lek, da ga naprave, e onda moraju da krenu da ga prodaju da bi povratili taj novac da bi zaradili, ali nama je na prvom mestu zdravlje naših građana Srbije i najveća dobit koji oni mogu da dobiju u tom trenutku. Hvala.

Gospodine Markoviću vi kao jedan od najiskusnijih političara mnogo toga znate, nema potrebe neke stvari da vam objašnjavam, ali evo teme koje su pomenute želim da obradujem sve ljude.
Nasledili smo to što smo nasledili, nešto smo uspeli da kažemo u kom pravcu je išao taj sistem, dokle bi to sve stiglo, šta bi nas zadesilo. Znate i sami koje korake preduzimamo, šta sve radimo da bi to, šta smo sve morali da uradimo da to zaustavimo, pa onda da krenemo popravljamo.
Želim jednu lepu vest da vam kažem, od pre tri dana, a to je da je bio konkurs u Kliničkom centru Srbije, primalo se, ja mislim, 58 medicinskih sestara. Od toga 20 sestara je bilo koje su pre izvesnog vremena otišle što u inostranstvo, što u privatne klinike, 20 sestara se u ponedeljak vratilo i došlo je da ostane u Kliničkom centru, da ostane u Beogradu, da ostane u Srbiji. Ne zaboravite da se radi o sestrama sa ogromnim iskustvom, višegodišnjim iskustvom koje su to već radile, neke od njih su bile i glavne sestre.
To je ono kakva je bila situacija, a to je ono što govori kakva je trenutno situacija i s onim što radimo kakva treba da bude i za šta se borimo.
Ono gospodine Markoviću što vi kažete opozicija i afere. Vi dosta toga znate. Evo da kažem vama i građanima Srbije kako tu, otprilike, stvari stoje. Oni imaju dva tri genijalna poteza kojima su oni sami doneli odluku. Jedan od tih poteza je ovaj bojkot. To su odradili bez mentora. To su oni sami dogovorili, smislili da urade.
Drugi njihov genijalni potez je ova sramna, skandalozna, kako god hoćete, ova naslovna strana NIN. Nije u redu da prođe ova Skupština a da ne podsetimo građane Srbije, profesorka je to i stručno rekla, da je to jedan odraz nemoći. Mislim da je to odraz kada preovladava mržnja, kada preovlada strast, a vi nemate rešenje za problem.
Gospodine Markoviću to su njihove dve odluke o kojima će građani imati pravo da donesu. Što se tiče njihovih drugih odluka, iako neko misli da oni iznose ove fabrikovane afere i sve to. Oni nemaju veze sa tim. Oni su samo čitači onoga što im daju strani mentori. Oni samo čitaju pitanja i oni imaju, moraju da naprave recke koliko puta su dnevno pročitali ta pitanja, koliko puta su otišli na konferenciju za štampu kod Aleksandra Vučića, kod Nebojše, kod Ane, ili kod bilo koga.
Kako su dobili te podatke? Dobili su te podatke sve od naših ljudi, sve od naših ljudi koji su radili i rade na nekim odgovornim funkcijama. Oni su te podatke uzimali pod izgovorom da čine nešto dobro za našu zemlju, ali za neku drugu prijateljsku stranu zemlju koja nama želi dobro, pa samo da im damo te podatke, oni će to nama iskoristiti u ratu protiv ne znam koga i protiv čega.
Dragi građani Srbije, dragi gospodine Markoviću, to tako funkcioniše. Ni jedno njihovo pitanje nije. Sve je pitanje stranih agenata koji ne žele da Srbija vodi sopstvenu politiku koja ima za interes samo napredak Srbije i bolje za građane Srbije. To treba svi da znaju. Uvek se treba setiti, naš narod to često kaže – pazite se prijatelja, s neprijateljima će biti lako. Hvala vam.

Uvažene predsednice, poštovani narodni poslanici, pažljivo slušam sva ova izlaganja i naravno radi se o izuzetno ozbiljnim temama.
Drago mi je da je i predsednica Vlade i potpredsednik Vlade, da su nas podsetili na vremena koja su bila iza nas i naravno sve se te stvari brzo zaborave, preorijentišemo se na nešto novo i krenemo u tom pravcu, i onda smatramo da je to sve normalno i da to treba da ide tako.
Ali, ja ne mogu da se otmem jednom utisku, znam, svi smo radili danas i vi ste bili ceo dan ovde, mi smo imali razne obaveze, neko je to video, čuo, neko nije, mislim da je danas dotaknuto dno dna u Srbiji. Danas su pojedinci priželjkivali, odnosno priželjkuju, teško mi je i da izgovorim, da deca predsednika, sin i ćerka, da budu mrtvi. Znači, to je nešto što mislim preko čega ne možemo da pređemo.
Stvarno mi je dosta toga da mi apelujemo stalno, javljaju se pojedinci i mi ne apelujemo na nadležne da nešto urade. Ali, ljudi, hajdemo samo da budemo realni, većina nas su roditelji, neko ima mlađu, neko ima stariju decu, završiće se ovo, otići ćemo kući, postoje deca koja to čitaju, koja to vide. Pa, pitaće nas, evo, vidimo ovo šta hoće Danilu, šta hoće Milici. Vi ste na nekoj vlasti, a šta ste vi to uradili, da to ne postane normalno u Srbiji, jer nažalost ovo niko nije mogao, verovatno, ni da zamisli da može da se desi, a ovo se desilo?
Zato apelujem na sve vas, i na nas kao Vladu i kao poslanike, nalazimo se svi na jednom mestu, da li ćemo da odreagujemo na to ili ćemo to da pustimo da prođe, da sutra već bude kao da se ništa nije desilo, a mislim da je jedinstvena prilika da svi poslanici, ako su protiv ovoga i mi iz Vlade koji smo sigurno protiv toga, da izađemo i da kažemo da to ne sme više nikad da se desi i da to mora da se sankcioniše, da to više nikome ne padne na pamet. A onda oni neka čekaju i Miškovića i Đilasa i Jeremića, pa onda to neka rade sa njima.

Gospodine Markoviću, upravo sam proverio sa direktorom Sazdanovićem u Kragujevcu. Nije po njihovoj evidenciji niko vraćen, ali da ne ulazimo u priču. Apsolutno i od ovog vikenda to se sigurno neće dešavati. Zahvaljujem.